Obradović, Dositej - BASNE
29 Lisica i vran Vran nađe negde komad mesa i držaše ga u kljunu stojeći na drevu. Lisica onjuši meso, pritrči pod drevo, i počne hvaliti vrana govoreći: „Mili bože, krasne ptičice! Lepa perja što imade!
onda je to bilo kad Timon, videći takove besposlene, kaže im daje naumio u svojej avliji zidati i jedno veliko granato drevo, što mu je na putu, preseći, dakle nek ne gube vremena nego nek idu poizvešati se tu, za|što za taj posao nigde tako
što mu je na putu, preseći, dakle nek ne gube vremena nego nek idu poizvešati se tu, za|što za taj posao nigde tako drevo neće naći.
A polazeći reku: „Šteta da tako veliko drevo neplodno i bespolezno tako stoji!” „Vidite li kakvi ste vi nerasudni i neblagodarni ljudi!
Upazi je petao i kokoši, i poiskaču na jedno granato drevo. Videći ih lisica izvan svoga domašaja, vesma se oskorbi. „No 'ajde na sreću”, pomisli u sebi, „ovo nije prvi red da
No, budi blagodarenije bogu, ovakovih čudovišta malo je u naturi. Čovek prirodno rado gleda bezdušno no listovito drevo koje ga u leto osenjava, i rado se spominje svih onih mesta u kojima se je u detinjstvu igrao, i potoka u kojima se je
A je li ikada moguće da vi lepše pojete od nas, koji po sto godina živimo?“ To rekne, pak odleti na visoko drevo, i počne iz svega grla krâkati.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Ono Polje opet plamti: epitrahilj, božur zlatni. Za sveto se hvata drevo izgub-pleme Lazarevo. II Vest nevoljka - poziv carski: regimenta - puk husarski.
U tri kruga jedna tačka. Uvrh Sunca leži Bačka. U saksije Dunav lije: bidermajer, fantazije, čempres-drevo, bakrorezi, madrigali, san o brezi. ІІ Minulo je s lampom leto. (Jedno smrkne - svane peto.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
dostopametan — dostojan pamćenja doći u čuvstvo — osvestiti se, doći k sebi dražajši — najdraži drevan — stari drevo, drevesa — drvo, drveta drznoven — drzak, smeo drznovenije, derznovenije — drskost, hrabrost drzostan — v.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Ne muči bednog, Savka, ljubeznog; skaži što tvoje srce za moje gotovo. Kak' drevo isdše, utroba više pisati duže ne daju suze molitvu. Usliši jednu, Venus, poslednju čašu i muku: na njeni ruku skončati!
Ja bih pjev'o ono vreme, iskoni u svetu, Što vozrastu svakom svoju razakriva metu; Kog oseća naitije, i stado, i drevo, Istočnici po gorami, tamno zemlje črevo.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
A kad dođe čas da sveštenik diže častno drevo krsta Hristova, svi se ljudi tiskaju unutra, malo i veliko, da gledaju krst.
Poćoh silom se protiskivati da uđem šnjima ujedno, jedva do praga dođoh, gde bijaše položeno častno drevo. S velikom mukom sam se jadnica nudila teke da uđem i kad stadoh na prag muške crkve, svi lasno preda mnom odoše
niotkuda mi pomoći ne imajući, i poveli da mi se oblakša crkovno ulazenje, te ne zabrani mi videti častno gospodnje drevo.. « A ludi durma unutra vrve; jedni izlaze, drugi pak ulaze.