Obradović, Dositej - BASNE
A ko to ne veruje, on je siromah moralno melanholikus, zato se plaši i stoji ga dreka. Ko će mu pomoći kad je take pameti? O takovom ovde nije reč.
No užas' napadne na koze kad vide na sebi s rogovi zajedno i brade. Stane ih dreka, tresu glavom, skaču: „Jaoj i pomagaj, što će nama brade!” viču.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Taman Paja zadimio već uvelike, dok ti stade dreka gazda-Rake iz kuće: — Pavle! Pavle!... Bolje! Bolje! Eno nečijih svinja u njivi!... Bolje isteraj!...
Puče bruka na sve strane. Dotrča i sam načelnik... I ta gužva odvalja se u načelstvo, a još se čuje dreka Pupavčeva: — Nećeš... lopove! Moja devojka!... Ne dam!...
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Dreknu što ga glava donosi, pa se sruši s divana. Njegova dreka uzbuni sve u kući. Dotrčaše kao bez duše, a on je ležao kao uzet, nijednim udom nije mogao maći...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— Vodu na vrata! Obarajte grede! — čuje se dreka sa svih strana. Čitav oblak od vode sasu se na zid gdje su vrata. Pop taman da skoči još preko praga, a Burmazović,
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
blatu sa batinim čizmama (na čije sare može komotno da sedne kad god hoće), pa ne može da makne odande, nego ga stane dreka i dernjava i zapomaganje odande.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
lom i urnebes i užas, pun ognja i krvave strasti, pa ono zaglušujuća, svojstveno gamensko zviždanje prstima, ona divlja dreka, gaženje, gušanje, gužva, trk ka vagonima, otimane o mesta na krovovima i stepenicama vagona, pa poljupci, pesma, šamar
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Grof je bio zastao u čitanju i osvrnuo se, tražeći, pogledom, Garsulija. Dreka je, međutim, rasla, i sve se češće čulo: „Nećemo da budemo pavori!
Tada je u kasarni nastala takva dreka, da se nije čuo glas zvona. Više od tri stotine ljudi ležalo je, na kamenu dvorišta, jedan preko drugoga, žvakalo,
Ali su ih, i dalje, svi gurali, jedno na drugo. Dreka je bila velika. Smeh se orio. Gospoža Evdokija se zari, tada, glavom, u njegovu plavu, husarsku, kurtku i, kao da su
Za sve to vreme, iz zidova, dopirali su, do Pavla, svirka, dreka, smeh ženski, vriska. U kući je, negde, moralo biti mnogo veselog sveta. Gospoža Huml učini se Pavlu vrlo čudna.
Isto se tako uverio da mu je nemoguće prići, i sa doksata. Bila je vrtoglava visina, strma. Ali, dreka, vika, muzika, nekog veselog društva, celu noć nije prestajala, pa i kad prestade, pred zoru, Isakovič je morao da
Morao je, međutim, da pazi da se ne pokaže ceo i da ne pobudi radoznalost nekih komšija. Uveče se ponovila dreka posetilaca, muzika, vika, igra, koja je dopirala kroz zidove, do njega.
Kao neku maskeradu, mogao je njihov odlazak da gleda, kad odškrine vrata. Bilo je jednom i tuča. Dreka je bila velika. On je sedeo, pognute glave, pred zoru, na postelji. Tu je dakle bio stigao na svom putu u Rosiju?
U idućem trenutku, Isakovič se, i u snu, trže, i povika: Nesrećnici, svu će vam decu Temišvar olovom zasuti! Dreka oko njega bila je zaglušna.
A oni? Tolike nas na robiju, a druge među nama kuga. Oni nas tolike, a moj rođeni, jednoga, pa, gle, kolika dreka. Pavle se bio prenerazio, kad ga ona pomilova po licu.
Hteo je da je, najzad, izgura. Pre nego što je, međutim, otvorio vrata, pred njegovim vratima ču se neka ludačka dreka. Neko je vikao. A zatim poče neko da lupa u vrata. Urličući da se otvore vrata.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
A kad se pojavi na vratima, obučen, pa mu sluge privedoše konja, nastade takvo đipanje, kuknjava i dreka, na utrini, pritrčavanje njegovoj ruci, lelekanje i jaukanje žena, da on od besa zaurla na njih.
Prasnuše puške i otpoče jedno ludo groktanje pištolja, pušaka, strahovita dreka i urlikanje. Isakovičevi vojnici počeše da uskaču u šanac, sa nožem u zubima, razbijajući glave.
Karlo Lotarinški međutim bio je već sklopio primirje i po logorima Srba otpoče, još istoga dana, dreka uz jeku gusala, lelekanje i điskanje u kolu.
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
MUŽ: Ti sve znaš. ŽENA: Kad mi da cvancik, a njega stane dreka: Kud si tolike novce dala; raširila si se, trošiš nemilice; a kad on troši po osam cvancika, to je ništa.
Radičević, Branko - PESME
Al' eto ti onoga čoveka, De se lati šume i litica, Kako dođe, na nj'ga uka, dreka Od jejina i od kukavica, Al' on ništa, već sekiru lati, Pa njom desno i levo dovati.
“ Tu vas, tu vas stade velja dreka, Kao žaba na slavuje kreka, — Žabe lude deru se i trude Da slavuji zore ne probude, Slavlji poju, zorica se beli,
Kostić, Laza - PESME
Ništ mu sanka ne buduka, ni skokovca besna huka, ispod okna Delilina što se strmi sa visina, a kamoli ona jeka, ona dreka izdaleka, preko gora, preko reka, da će doći sad do njega!
Poslani se vraća sluga, za njim vode jednog slepca, stade dreka Filišćana: „Ubijte ga, jednog štenca!” Jedan oca, drugi sina, svaki druga žali svesna, što izdahnu pod
Kô gomila divljih pasa kad napadne tigra zvera, tak o graja Filišćana na Samsona jurnut smera. Stade dreka Filišćana, al' nijednog svata nema da se takne smelim dirom Samsonova divskog tela, Samsonova tela divskog i glave mu
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
za babom dokle tecijaše iz njezine rukavice osjevina, a kad nestade, on se onda vrati kući po svome običaju i stane ga dreka oko kuće: — Mehehe!
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Drži ga, stara!“ Jadna se baka iz sna trže, zbuni je dreka i rumen sjaj, pa svraku pita što može brže: „Otkuda? Šta je?! Da nije zmaj?!“ „Kradljivac zvijezda u tvojoj kući!
“ A mačak nato žestoko dreknu: „Nećemo zeke, živeli miši!“ U mlinu starom nastade svađa, zaori lavež i mačja dreka. „Živele zeke! Živeli miši!“ iz ćoška svakog vraćala jeka. Ognjena vila začepi uši, zbuni je vika i dvoboj lud.
“ Majmunski kavez, to ti je hajka: kovitlac tela, repovi, lica, tuča i dreka, ratova trista, nemirne oči, vrtoglavica! U ovom društvu, kićenom, lepom, počne se glavom, završi repom.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
NAROD: Dole! Dole! Prokić! Tuš! Tuš! (Muzika svira, užasan džumbus, bubanj bije besomučno i diže se paklena dreka.) DANICA (uspela sa Pavkom da ga odvuku od prozora i nešto mu objašnjavaju, čemu se on opire).
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
za babom, dokle tecijaše iz njezine rukavice osjevina, a kad nestade, on se onda vrati kući po svome običaju i stane ga dreka oko kuće: „Mehehe!
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Mačak nemade kud ni kamo. Vidi zlu igru fratarsku, ali je red slušati. Kad je bio prema školskoj dvornici, stade ga dreka pak se vrati. — Šta je? — pitaju ga. — Ajme meni! Vidija sam ga... — Koga?
Ćosić, Dobrica - KORENI
Ako ne umru, posle nemaju dece.“ Đorđe zastenja od grčeva i stida, i s celom kafanom i pesmom što je dreka i krkljanje, propade u ambis. — Gazda-Đorđe, vojska otišla u Prerovo! Sad mi je čovek javio. Aćim podigao bunu!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
“ I tako ta dreka ovakve njihove hvale i pretnje i onaj zaborav na Boga, dosadi i razgnjevi samoga Gospoda. Pa ozlojeđen time Gospod pozva
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
za babom dokle tecijaše iz njezine rukavice osjevina, a kad nestade, on se onda vrati kući po svome običaju i stane ga dreka oko kuće: — Mehehe!
Krakov, Stanislav - KRILA
ni život se ne žali u ratu... žene?... parenje to je knock-out... posle tražite drugog protivnika... Dreka ih je zaglušivala. Parter je zviždao, lupao štapovima, urlao. Hteo je da otera debelu pevačicu sa bine.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
nešto da mislim, ili bolje da kažem: taman mi se misli sjate oko nekog zgodnog mesta, kad iznenada spolja bane zveket i dreka. To su se sudarile dve krvožedne gomile, rešene da jedna drugu istrebe.
Treće. Četvrte. Preko dana je uvek bilo nekakvih ludaja što su bukali okolo. Nije bilo mesta gde njihova dreka nije dopirala.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Možete misliti kakvi su izgledali onih četvrt sata odmora, ispred časa nemačkog jezika. Nastala je jedna paklena dreka, zujanje i mumlanje, jer bi tada ceo razred zapeo da nauči zadatih dvadeset reči, kako bi ih, odmah po svršenome času,
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Oba živa oderao brava, pa ih pusti u jelovo granje: grana dirne, stoji dreka jarca, ovan ćuti, ne pušta avaza. Tada reče Kotarac Jovane: „O Tadija, našoj četi glavo, zašto pusti brave oderano?
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Stani, sad ćeš dobiti i za prozor i za skakanje. Zafijukao bi prut, digla se prašina i odjeknula dreka bijenoga, a mračni čiča već je mjerkao novu žrtvu. — A ti, neošišani, hoćeš li batina?
Zveknu od pogotka stari lavor kojim se štitila ona domišljata strina, a odnekle iz blizine začu se dreka poljara Lijana: — Vojsko, povlači se! Pobiše kamenjem! — Naprijed, nema povlačenja!