Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
»Šta li taj ludak švrlja jednako tuda?« upita Savka svoje drugarice koje behu došle kod nje na čestitanje i poselo, pa s njom zajedno izvirile na prozor.
Pupavac se obazre i kad ih vide, pomisli: »Gle, došle joj drugarice da me vide... Vidiš, mora da im se hvalila, a znadu da ću proći!...« Kiša poče jače.
Mrak — jedva se vidi ići. Kašto sene munja. Gore sveće u sobi Savkinoj. Vide se još one njezine drugarice gde proviruju na prozor.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
A ovako, Jula se oseti malo potisnuta od drugarice svoje. I ona odmah ponosno ustupi sasvim; i odmah nađe utehe porazu u samoći, u mislima na Šacu, i u mislima kojima se
I mladoženja je žali, pa je brani, pa i on kaže da je izvine za danas jer nema glasa, ali je drugarice uteruju u laž, i vele da ona najlepše peva od sviju njih. — Pevaj, ludo, kad ti stari svat zapoveda!...
— hrabri je otac. — ’Ajd’ pevaj, pevaj, Julo. A Jula se još jednako usteže, ali kad navališe na nju još jače drugarice i rekoše: »Moraš, moraš, Julo!
— Otkad se nismo vidili! Čini mi se, čitav vek! A tako bi’ je volela viditi! Ta bile smo drugarice od detinstva... ta i ne znam ni kad smo se poznali! Iz jednog sokaka... — reče i zasja joj suza u oku.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
— Mica i Alka, obe su od dobre kuće, išle su zajedno U školu, pa su bile dobre drugarice. Što god jedna ili druga ponese u školu, parče pite ili pogače, podeli jedna s drugom.
Kad već dorastoše za udadbu, i onda su bile dobre drugarice, zajedno su s materama na bal išle. Kakva je divna onda moda bila.
Sad je Alka — Ćirkovićka, a Mica — Rogozićka. Alka i Mica, dok su bile devojke — prisne drugarice, a kao udate su jedna spram druge ohladnele. U životu tako biva kod muških i ženskih.
Afrika
Ženske glave uistinu neopisano lepe, duge, fine, sanjalačke, devičanske. Reklo bi se da su ove mlade drugarice Apolonijevaca u stvari stanovnice Antila.
Kada me vide sa aparatom, cičeći nestaju u zelenilu. Njine dve drugarice, isto tako lepe, pristaju da se slikaju ali najpre obavijaju svoja bedra.
U svem selu ona će biti ako ne najlepša ono bar najelegantnija. Drugarice će govoriti o njoj: „Ona koju će za tri godine uzeti jedan beli!
Prilaze ljudi, graje, smeše se na mene, ne ljute se. I to još nije sve. Evo tast, mladoženja i drugarice, šalju mladu da igra preda mnom, samo za mene i sasvim uz mene.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
A ona mu odgovori, drsko, da ona nije dete, i da i ona, kao i sve njene drugarice u Beču, zna koliko vrede oficiri. Oficiri govore svakoj ženi isto. Komplimenti udovca ne vrede.
Nije bilo teško, Pavlu, da primeti da je naročito vesela u kući svoje drugarice iz detinjstva, žene kapetana Periča, koji je bio premešten, u to vreme, iz polkovaje štapskvartere, u Osek.
Kumrija, i žena tog Periča, nisu se bile videle, davno. Pa kao što to biva u životu, kad se drugarice iz detinjstva, opet, nađu, zavolele su se, opet, ludo.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
novaca, a ja sam moju Soku badava uzeo, bez prebijene krajcare; nije donela ni svoje darove, već je uzajmila od svoje drugarice, pa joj posle vratila. Ti znaš kako sam se oženio, valjda si čuo. — Čuo sam.
— Bi’. — Bi l’ pošli za mene? — Pošla bi’. Vi ste mi bili verniji, iskreniji drug neg’ sve drugarice. Otkako sam bolesna, sve vreme vaše meni ste žrtvovali. — Ja vam dajem ruku. Pruži joj ruku. Juca primi ruku.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
U Homolju kada mlada polazi na venčanje, treba da joj drugarice malo podignu suknju naviše da bi imala poroda. Svadbene igre često se izvode iz istog razloga.
U Banatu, kad vode nevestu iz roditeljske kuće, drugarice joj pevaju: „Plači Smiljo, plači zdravo, zar ti nije majke žao? Sutra će ti većma biti nećeš majku ni videti“ itd.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
I kada je naš solidno naoružani, samohodni rođak kazao: »Zdravo, drugarice!« onoj divnoj staroj dami koja je bila reakcija, ona se jednostavno srušila u nesvest, pa smo joj dva i po sata gurali
Čudno, kao da su se smanjile ulice i kuće. Kao da niko ne čisti trotoare? Videla si svoje već udate drugarice sa stomacima do zuba. Pitali su te kako se provodiš u Beogradu. — Sjajno! — slagala si.
saznao je da nije iz ovog grada, da je završila fakultet i da nigde ne može da se zaposli, da stanuje kod svoje drugarice i da je spremna da radi bilo šta. Tako je sreo devojku za čiju vrstu je već odavno držao da je izumrla.
A znaš li zašto'? – Zbog toga što sam te ja upropastio. – Ma kako da si to ironično rekao — tako je! Dok su moje drugarice pravile karijeru, ja sam se žrtvovala zbog jednog seljačkog egoiste, da bi svakog jutra imao čiste košulje i ispeglane
Bila sam najbolji đak u celoj gimnaziji! Svirala sam na klaviru. – Jao, opet stari Černi! – Rasterao si mi drugarice. Mogla sam da se udam za koga sam htela! I kako sam završila?
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
Ne vidiš kako se čisto gubi u licu? Nije šala, sramota od sveta. Njene drugarice udale se vajkada, a ona sirota... OTAC: Ja znam da je tako, ama što ću? MATI: Šta ne gledaš, zaboga?
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
da ih ne bih zbunjivao i sablažnjavao, predložih da napišem pesmu u koju će biti uključeni svi razredni drugovi i drugarice moje dece, poimence. O svakom đaku sam sročio po jedan distih. Stihovi su lepo primljeni, osim kod majke male Lore.
Milićević, Vuk - Bespuće
usiljene, kao po dužnosti, ljubazne, i ne prizivahu je više k sebi; ona osjećaše na sebi poglede i sažaljenja i prezrenja; drugarice vjerovatno po zapovijedi, uzdržavahu se od njezina društva.
Sa jednim nejakim očajanjem, ona se moljaše pred žrtvenicima, i dok su njezine drugarice spokojno spavale i ona čula njihovo odmjereno disanje, ona tiho šaputaše naučene molitve, i uspavljivaše se riječima iz
Poslije su joj kazale zlobne neke njezine drugarice da je njezina mama rđava ženska, da je pobjegla od muža s nekim lajtnantom koji je kvitirao: s jednim trgovačkim
Radičević, Branko - PESME
“ Ovo reče, zelenka obode, Pa ti poljem pred družinu ode. Osta jadna Mila na zemljice, Priskočiše njojzi drugarice. Pa je zovi, tari, vodom skropi, Dokle jadna oči ne otklopi I ugleda opet bela dana I njegova sunca ogrejana.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Kao i ostale njezine drugarice, još zorom je polijevala i mela dvorište, češljala se skrivena u sobičku i sjetna pogleda vadila ispod jastuka plavo i
Propituje se za sina. —Zdravlja ti, vojniče, je l tamo, u halki, moj Dedo? —Ama, šta ti je to halka, drugarice? — čudi se Marko. — Ja sam ti, brate, Šesta lička, otud od Velebit-gore, pa se slabo razumijem u vaše bosanske eglene.
Pa moro bi ti njega poznavati. Čitavo selo zna mog Dedu. — Eno je, de! — okreće se artiljerac svojim pajdašima. — Ama, drugarice majko, što si tako nedokazana.
— Vojniče, hoćete li iz ovog pucati na moga Dedu? — Drugarice, to je vojna tajna. U šta mi narede, u to ću pucati, pa taman da je tamo moja mater Anđa.
Eto, tako ti je to, drugarice muslimanko, majko moja mila, nek ti je živ tvoj Dedo, pa kakav bio da bio, đavo s njim gloginje mlatio!
— Pa zar čitavo svoje stado, brate mili? — To je moja stvar. — A šta ti veliš na to, drugarice? — okreće se predsjednik babi. — Kako Stevo kaže — kratko izusti žena u crnom.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Ali kad u zoru počeše drugarice oblačiti Todu u nevestinsko odelo i pletući joj duge, zamršene, bujne kose i pevajući onu tužnu pesmu: Da li te je
I onda, kreštav, jak, suv glas Ciganke Salče zapeva pod tvojim prozorom kad te drugarice počeše oblačiti. Dahire, ćemaneta zaječaše, uzdigoše se i počeše pištati po obasjanim i mirnim visinama...
sobe svetlucahu sveće više materine glave i katkad dopiraše tiho, jedva čujno, naricanje neke starije žene, valjda njene drugarice iz mladosti. Ti si stajala pognute glave.
Jedva dišući, sva zažarena, vrela, prskaše ona drugarice, koje bežahu ispred nje smejući se i kikoćući. Sa zajapurenim licem i kô krv rujnim ustima dođe ona i do mene, zasta —
Naročito su njoj, Anici, zabranjivali. Nikad, ona, kao ostale njene drugarice, nije smela da iziđe na kapiju; još manje da ode na kakvu igru, sedenje sa ostalim svojim drugama iz mahale.
da bude ono što od svake njene drugarice biva, i što treba da bude. Ali, što je najčudnije, kad god je mislila o tome: sve to uvek kao da se skupljalo, vrzlo
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
kad ona i ovo oprede i smota kao i ono prije i uveče donese kokošku gotovu, ona pomisli u sebi da to njoj pomažu njezine drugarice, pa joj treći dan da još više kuđelje, ali kradom pošalje za njom i svoju kćer da gleda ko to njoj pomaže presti i motati.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
NIKOLA: Ta rastresi se i ti jedanput da ga đavo nosi! Sve tvoje drugarice kako tako, al ti doveka u đubretu. Od Božića nisi bila u crkvi. MAGA: Kad ne mogu da stignem.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
Ah, Bože! Zašto mi ne daš da sam i ja jedanput zlobna, da se i ja kao moje drugarice mogu osvetiti? POZORIJE 5. SRETA, PREĐAŠNjI SRETA (malo nakvašen): Dobro veče želim, milostivi gospodine.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
na spomenik Knezu Mihajlu Obrenoviću, naklonih se i rekoh mojim međunarodnim prijateljima: „Dame i gospodo, drugovi i drugarice, dragi gosti, imam naročito zadovoljstvo da večeras otvorim izložbu dela naše drage Anči.
Gospodine ambasadore, dame i gospodo, drugovi i drugarice, gospođo profesor, dragi gosti i ostala poštena inteligencijo! Zaista je uvredljivo da se jedan deo inteligencije
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
— Radila sam mnogo zimus. Jedna trgovina u Toledu mi uzima po ugledu. — Da vas nisu odale drugarice, pitao bih ih sâm malo docnije šta je sa vama. — Zaista! Da sam znala, odala bih se sama ranije.
— Oe, Herera! — Evo, evo! — odgovori devojka i onda ostaše sve nekoliko trenutaka ćuteći. Zatim Herera upita drugarice: — Hoćemo li sve da siđemo? Šteta je što su tako dosadni. — Tako je dobro ovde, ali siđimo.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Ožalostila se mnogo što i ja nemam uniformu, pa da je odmah obučem i da me vide njene drugarice. I već po deseti put mi je rekla da odmah tražim odsustvo, da bi me videla.
Nego, ostavi ti ta njena pričanja i njene drugarice, već se spremaj. Sutra ti valja rano ustati. Upakovao sam što mi je najpotrebnije i legao.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Koliko se samo tu preživelo srećnih dana, kad je stekla nove, mnogobrojne drugare i drugarice i stala se sa njima igrati muških igara: oraha, krpiguza, lopova i mnogo drugih!...
Ljubica stajaše uz njih, pogledajući u stranu, i opet joj ne izmakoše oku prezrivi pogledi, koje joj upućivahu drugarice njene, ostale učiteljice. Opazi ona i nekoliko poznatih joj devojačkih lica; to su joj drugarice, starije godinu dana.
Opazi ona i nekoliko poznatih joj devojačkih lica; to su joj drugarice, starije godinu dana. I one obrtahu od nje glavu prezrivo, kupeći usne i prečajući očima...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
52. Ao kono, nama drugarice! Drugarice, naša nevernice! Ne l’ se sinoć nama zaklinjaše, Da ne staneš kod tuđina, kono, Da ne ljubiš tuđu ruku,
52. Ao kono, nama drugarice! Drugarice, naša nevernice! Ne l’ se sinoć nama zaklinjaše, Da ne staneš kod tuđina, kono, Da ne ljubiš tuđu ruku, kono, Da ne
A Boga mi, moje drugarice! Nije blago ni srebro ni zlato, Već je blago, što je kome drago. 109 Oj na ove duge noći Ko ne ljubi crne oči,
Đevojke joj tiho govoriše: “Oj Milice, naša drugarice, Il’ si luda, il’ odviše mudra, Te sve gledaš u zelenu travu, A ne gledaš s nama u oblake, Đe se munje viju po
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— Da nije o Justinijanu? — Mogućno, ali mi je ceo san bio nejasan, — reče mu ona, nasmeši se i pobeže među drugarice. On ostade još više začuđen i uveren u svoju staru sreću. Sede u klupu, otvori knjigu i poče da razgleda Vizantiju.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Ništa žalosnije od rukavice Kad ostane bez životne drugarice! I nigde nikog da se potrese Kraj slike ove, zbilja potresne...
Pazite, zato, na rukavice — Ne rastavljajte najbolje drugarice. OLOVKA Davno je bilo. Bio sam dete Godine hiljadu devetsto četres pete. Te godine — oh, sreće moje!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Jer docnije, kada Sofka poče da pokazuje znake ženske lepote; kad joj njene drugarice u igri počeše odjednom, iznenada da zastaju i unezverene njenom lepotom, bujnošću prsiju, kose, da, diveći joj se,
Makar bila u najvećem poslu a Sofka htela da ode u komšiluk međ drugarice, ona bi, ostavljajući posao i brišući ruke o kecelju, dopraćala je do samog kapidžika i susedne bašte jednako nameštajući
nasladom čeka kada će je koji zaprositi, kada će joj biti venčanje, kada će imati muža; kada će i ona, kao i njene udate drugarice, imati svoju kuću i u njoj biti domaćica, sa mužem ići po rodbini, po slavama, večerama, kao i po saborima i svuda
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
ona i ovo oprede i smota kao i ono prije i uveče donese kokošku gotovu, onaj | pomisli u sebi da to njoj pomažu njezine drugarice, pa joj treći dan da još više kuđelje, ali kradom pošalje za njom i svoju kćer da gleda ko to njoj pomaže presti i motati.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
MILE: Trebalo bi ošajdariti opajdaru! CMILjA (zamahne na Gospavu): Sadiskinja! ISLEDNIK: Ostupi, drugarice! Sebi ruke, kad kažem! GOSPAVA: Mene da udari? Druže!
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Pa, poslije, ču kako joj drugarice pripijevaju „dijaka Bokonjicu“, zbog čega ih je ona izgrdila. Sad se Bakonja sjeti svega toga i sam sebe prekori što
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Na jednom od njih opazi crte svoje sestre. Drugo je ličilo na lice njene najbolje drugarice. Treće je bilo slično licu njenoga brata. Četvrto je bilo njeno rođeno.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Sa kojima se astronomi igraju kao ono Nauzikaa i njene drugarice sa svojim loptama“, dodade pakosno tumač Homerov. Tabla bi obešena na svoje mesto; gospoda iziđoše iz dvorane da se
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Ali zašto? Kome će od toga biti dobro, ko bi se tome obradovao... ko bi se mojoj smrti radovao ?... Majka... otac... drugarice?... Ne bi, ne bi im moja smrt bila dobra... A on ?... Jest, njemu bi bila dobra; ta on i onako reče da me može ubiti !..
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
kad ona i ovo oprede i smota kao i ono prije i uveče donese kokošku gotovu, ona pomisli u sebi da to njoj pomažu njezine drugarice, pa joj treći dan da još više kuđelje, ali kradom pošalje za njom i svoju kćer da gleda ko to njoj pomaže presti i motati.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Šta ćeš to, hanuma?“ — „Idem u to i to selo na žetvu, na mobu. Vidiš kako je divna mesečina, ječam stigao, pozvale me drugarice udate i neudate. Biće veselje, zirne i gočevi, eh Anadol je ovo i praznik za mladost kad pada ječmeni snop!
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
RUŽIČIĆ: Ne larmaz. Ljubimac muza i gracija jest samo Apolo. SARA: I mi njine drugarice, pravo, pravo, pravo. FEMA: Pa kad donesu punča, limunade. RUŽIČIĆ: Parastok; nema tamo punča; nektar i amvrozija.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Ženske glave uistinu neopisano lepe, duge, fine, sanjalačke, devičanske. Reklo bi se da su ove mlade drugarice Apolonijevaca u stvari stanovnice Antila.
Kada me vide sa aparatom, cičeći nestaju u zelenilu. Njine dve drugarice, isto tako lepe, pristaju da se slikaju ali najpre obavijaju svoja bedra.
U svem selu ona će biti ako ne najlepša ono bar najelegantnija. Drugarice će govoriti o njoj: „Ona koju će za tri godine uzeti jedan beli!
Prilaze ljudi, graje, smeše se na mene, ne ljute se. I to još nije sve. Evo tast, mladoženja i drugarice, šalju mladu da igra preda mnom, samo za mene i sasvim uz mene.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
cveta, i svaki cvet nazove nekim muškim imenom; sutradan pozove drugarice da pokažu koji hoće cvet i da joj tako pokažu suđenika (SEZ, 40, 65).
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Kuća majstor Kostina opet ožive. Kao da je i ona bila u Sandžaku na blatu. Seki dolaze drugarice, ocu njenom ljudi na razgovor. „Bogami će ovaj naš Kosta umreti kao pravi pravcati muškarac. Ko bi to mislio!
Doziva učiteljice; ide po dućanima u koje nije nikada išla, da devojčicu svoju lepo obuče; traži joj drugarice; razgovara s Julicom čas kao s bebom, čas kao s matorkom.
Ima toga i na opštem groblju, kako da ne. Ljudi su braća, naročito u opštim nevoljama i na groblju. Tri drugarice, iz paženih kuća deca, išle su u četvrti razred osnovne škole.
Zbog prilika sasvim druge vrste u kući, Jana je bila daleko naivnija od svojih drugarica. Kad su se drugarice, već posle Kodine ispovesti, rastajale, rekla je Jana tiho, kao samoj sebi, tačno kao što njen otac uvek govori: — Kako
— bolešljivost; mrtva majka; bolestan otac koga je obožavala; maćeha, ne-mati i kad je dobra i kad je stroga; obe drugarice nevoljna dečica — Soka je bolje čula one pravičnosti i istine koje život ne priča nego grakće.
— i udari u plač, histeričan. Drugarice ćute, ne teše je, vide da Soka govori laž i glupost. Deca se retko varaju; kao ni dvorske budale što se nisu.
Ta nemoć, o kojoj drugaricama nije nikada govorila — a drugarice odlično znale da postoji — ona ju je najviše pekla. Osećala je mala bundžika, od dana u dan se uveravala, da je ona
Soka je ponekad postajala tako živa u razgovoru s Mijom da su je drugarice trzale za kecelju; a Mija bi opet postajao najpažljiviji kad Jana, stidljivo, pruži svoj večito slab crtež.
Dunav kao da kuva, voda mu žuta. Sav svet je na Dunavu i u vodi. U četvrti razred, od devojčica, došle su samo tri drugarice i Gospodinova sestričina.
A Kodi je pozajmio svoj veliki kišobran da bolje zaštiti oči. Naravno da su se sve tri drugarice strpale pod šatru. Koda u sredini, a vode je, nežno, kao neku slepu staricu, Jana i Soka.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Od toga doba, otkako ne može više da dâ glasa od sebe, preziru ga i moja sestrica i njene drugarice, a izgleda da ga prezire i ona buržoazija u prozoru: zajmodavčeva žena, raspuštenica direktora banke i porculanska
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Uzalud su se dovikivali mladići da na sebe skrenu njen pogled. Uzalud su je drugarice zvale da izađe s njima na livadu: cvetaju bele rade, vilin-konjici i svici lete. — Šta će mi bele rade?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
su vodu prebrodili na Bregovu, selu velikome, pa odoše krajini Vidinskoj; ali vila međ' vilama kaže: „O, čujete, vile drugarice! Ne streljajte po gori junaka dok je glasa Kraljevića Marka, i njegova vidovita Šarca, i njegova šestopera zlatna!
— no mi žao od zlata košulje, kojuno sam plela tri godine a sa moje do tri drugarice, dok su moje oči iskapale sve pletući od zlata košulju; mislila sam da ljubim junaka u košulji od samoga zlata, a vi
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
jezik, a ne zna ni sama zašto to radi, kao što opet i ne zna kako silno steže svojom znojavom ručicom ručicu svoje drugarice Gene, ili se nasloni na nju, pa je krišom štipa i ljubi, pa joj šapće i veli: „Geno, mori, ja se neću udam!...
“ (A i Gena njoj veli da se i ona neće udavati. I obe mlade drugarice se zariču da se nikad neće udavati!...) Ništa ne zna, samo ga gleda, a izraz lica joj takav i usta joj stoje tako da
Odmaraju se i igrači — neki idu „nišaljci“ da se ljuljaju. Razleže se pesma s nišaljke, razgovor na sve strane, samo se drugarice ućutale. — Vaske, mori! — zovnu Zona izmećarku svoju, a nozdrve joj se silno šire na naprćenom nosiću njenom.
Usta skupila, kao da će da se zaplače i gleda sanjivo, umorno i tužno po drugaricama koje se skupile oko nje. Pevaju drugarice: Je li ti žao starih stazica, starih stazica i drugarica?
Dole svilena suknja i šalvare od juma basme. Sve to razgledaju drugarice i pitaju je: je li joj žao kuće i majke, je li joj žao što će da ide u tuđu kuću tuđoj majci, što neće više kod majke