Upotreba reči drugog u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

pa često u ponoći, kad se misao udubi u sivu maglu daleke prošlosti, ništa više ne bih poželeo no da mi niko u rodu sa drugog zločina ne bude osuđen... Beše Veliki četvrtak 1849. godine.

Gusti, sivi oblaci prekriliše horizont, jedan drugog potiskujući izgledahu kao kakve tavne slike nemirnih sanova il’ kao crne senke gorostasnih planina.

— Bolnica je u vodi, — reče jedan čovek, koji je iz drugog kraja varoši maloj gomilici pristupio. — Hajd’mo u bolnicu! U bolnicu! — povika gomila. — A moje vino?

Ali kad dođoše goli sinovi, oni pogledaše jedan na drugog, čisto mereći svoju snagu; ali među njima ne beše nijednoga koji bi se bojao te strahote.

Možda će blizu njega, u drugoj mračnoj sobici, biti otac njegov, ali oni neće ni jedan za drugog znati! A možda će se u mesec dana po jedanput i videti: sin će sa tugom gledati kako mu je otac za kratko vreme

— Živa ili mrtva, — vikao je na skupljenu gomilu, — danas ga moramo imati!... Onaka čoveka on da ubije!... Pa da je drugog koga, nego baš arhimandrita!... E! E! — To mora da je potera... — slušajući kapetanove reči, mislio je Miladin...

Čudno! Ja nisam bogoslov, ali da sam profesor u bogosloviji, ja bih mojim učenicima vašim primerom dokazao da drugog pakla i nema, da su ti vaši boli večiti oganj što s one strane groba svakog nasilnika čeka...

— Posle prozove drugog i trećeg, i svakome ponešto naruči. Retko je koga kaznio, i to samo klečanjem; a kad je bila tako golema krivica da se

To je arhiva; a drugog kancelarijskog nameštaja nije u ono vreme ni bilo. Jedan, debelim gvozdenim obručima okovan sanduk, na njemu veliki crn

Obradović, Dositej - BASNE

” Naravoučenije Človek nepravedan i zao podoban je ove basne orlu. Sve misli i izmišljava kako će drugog ozlobiti, dok sam u zlo padne, pak se onda tuži i jauče.

0d reči dođu k udarcem. Vepar zubma, a lav s noktima, jedan drugog okrvave. Poprestanu malo za odahnuti i s većim ustremljenijem sraženije obnoviti.

neprijatelja i opštega zlotvora i lupeža, i — kad se ne može inače — s lažom izbaviti nepovina i pravedna, sebe ili drugog koga, od zla i nepravedna, meni se čini da ovde i sama laž izmenjava svoju naturu.

Leon, papa rimski, i Joan Postnik, patrijarh carigradski, dok su god živili, proklinjali su se i jedan drugog antihristom nazivali, a kad po smrti| — obadva sveca, i pravila im se čate u crkvi. To se zove sreća!

Ko traži razum, razumniji kući dođe, a lud se luđi vrati nego što je kad pođe, zašto ovog espapa, jednog kako i drugog, svuda se nahodi.

Gdi ona dođe da se pokaže pametnija i bolja od sviju ostalih ptica! Nemaš li ti nikakva drugog posla, nego hoćeš svet ramenom da ispravljaš?

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

Oko sveće? U sveći nema fitilja! Oko lonca? U loncu nema supe! A osim supe nemamo drugog razloga ni cilja! U ovom mraku množe se oni što mogu da kupe sve, a ne mogu ništa da stvore.

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

Seljaci stišaju kneževa sinovca Nikolu, koji je hteo i one druge Turke da ubije, i odbiju jednog za drugog, a one druge Turke isprate do hana.

kako mi je Fočić, kad mi [je] oca posekao, odveo moga konja, a sad neće da svoga dade, no hoće na sramotu da ga jaše, a drugog podmeće, a ja hoću na grad s vojskom, da ga sam uzmem.

februara odem u 8 sati g. Nedobi; kaže: „Nekako ne znam ili je od Boga ili je od koga drugog, obače ne može nam posao da pođe upravo kako bi trebalo, ovi drugi stoje suprot — — no opet uzdam se u Boga, ako ne

vam obećavam, ali dobar stati ne mogu hoće li sultan poslušati; no opet mislim da će mene pre poslušati, nego ikakvog drugog imperatora, budući sam s njime u dobru prijateljstvu.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Toliko imanje, stoka, baština — pa mu sve malo; sve grabi tuđe, sve je rad da zakači drugog. Kao da ala iz njega zija. Barem da ima kome ostaviti — ni pô jada, ali sâm kao panj; nigde nikog do onog dugačkog i

— Ne raste to, bolan, nego se vadi iz mora! — reče Marko, pa pogleda opet po svima. Seljaci gurnuše jedan drugog laktom. — Iz mora? — upita Maksim i pogleda još malo više. — Iz mora, dabome, ja šta ti misliš? Je li, učitelju?

) — E to valja posoliti! — šanuše među sobom neki seljaci. Neki se iskašljaše. A neki opet gurnuše jedan drugog laktom i zgledaše se. — Kako bi to bilo da načini čovek haljine od eksera, pa onda da zaroni?... Baš bi se nabo!

Tog pandura veoma vole kapetan; doveo ga čak iz drugog sreza kad se premestio. — Osim uniforme i pandura, poznaćete kapetana i po lepom stasu i obliku njegovom.

— viknu učitelj Simo i opet se osu: »Ha, ha, ha!« a Cigani se već izvrću od smeha i zgađaju jedan drugog dairetima u glavu. — E, hoćemo li, Dašo, da mu dreknemo, a? — upita kapetan Uzlovića pošto je već prilično omezetio.

I tako spremajući se da idu napiše u zdravlje učitelj-Sime, pa u zdravlje i jednog i drugog Ive, pa u zdravlje pop-Pere, pa pop-Jerotije; pa opet s početka, pa u zdravlje kapetanovo, pa teraj redom, dok stiže i

Na saboru ne beše drugog svirača do nekog Sretena Stojića i još jednog momčića što udaraše u bubanj. Sreten nije Ciganin, nego jedan siromašak

Već sam vam napomenuo da je gazda Milun jedan bogataš. Najviše baštine, najviše stoke u njega je, i svakog drugog mâla i imetka izobilja. Nekad je i Milun radio poljski rad, i otud tekao paru po paru.

ta stanide, samo da te pitam! — ciknu Milun pa poleti napolje za Srejom. Sreja se okrete i dočeka ga. Spodbiše jedan drugog i staše se vući po avliji. Čeljad istrča i udari u dreku. Njih dva nose se kao besni — ne da se Milun, ne da se Sreja.

Pa još, pop Vujica će uvek reći i lepu reč za učitelja Grujicu. Dođe kogod iz varoši ili iz drugog sela, ili ma ko sa strane, pa upita: »A boga vam, popo, kaki vam je ovaj učitelj?

« veli sluzi. Đače odgovori. Revizor zadovoljan upita drugog: »U kojoj je časti sveta ovo vaše selo?« pa odmah izviri u kujnu: »Nek se samo dobro istišti!« Đače odgovori i to.

« pa odmah izviri u kujnu: »Nek se samo dobro istišti!« Đače odgovori i to. Revizor pita dalje drugog: »Koga mi moramo poštovati?« pa opet u kujnu: »Pazi da svud porumeni kožica!« Đače odgovori i to...

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Povučem stranu jednom, i on dobija... Jedan pada, drugi skače... uz jednog prijatelji, uz drugog prijatelji, pa se i oni zavađaju... I čisto gleda očima taj lom.

Ali su se pazili. Od milosti zvahu jedan drugog „jaranom”. Bili su najbolji momci u Crnoj Bari. Ko obori Lazara, neće Stanka; ko nadskoči Stanku, neće Lazaru; ko

Ali... Lazar htede njega ubiti samo zato da ne uzme Jelicu. A u Stankovim očima taj greh beše veći od svakog drugog greha... Da mu je Lazar ne znam kakvu pakost učinio, da mu je uzeo sve do gole kosti — i to bi mu oprostio.

Nije prošlo ni pun sahat, a Sima već sazvao domaćine. Došli ljudi, užurbali se, pa pitaju jedan drugog što li ih kmet na takom lepom radnom danu saziva. Skoro poslednji dođe Aleksa Aleksić. Ljudi ga pogledahu ćuteći.

Ostasmo: oni da jaduju, a ja da krvim!... — A znaš bar po imenu svoga dušmanina? — upita harambaša. — Turčin!... Drugog imena ne znam, a i što će mi!... Zvao se on Mujo ili Meho, Asan ili Alija — meni je dušmanin jer je Turčin!...

On zar?... On ti misli onako kao i pop... Njih dva kao da su ti na jednom srcu ležali... neće ti oni jedan bez drugog ništa uraditi!... Ali, ne brini!... Dok im ja samo kažem!...

I njih dva mogli bi mnogo dobra učiniti Crnoj Bari... Ovako, ako njih dva udare jedan na drugog, onda, bogami, neće ništa valjati... „Ama, što je taki! — reče on skoro glasno. — Pa i onaj kmet!

Ta nije mogućno da se on prevario, kad je lepo svojim rođenim očima video kmeta, i popa, i Stanka, i onog drugog hajduka, kome imena nije znao. On pokuša da još jednom uveri Turčina da je istina video te ljude u kući Aleksinoj.

— Tako... A sad, ustaj!... Onaj strašan pogled diže Marinka. On je blenuo sad u jednog, sad u drugog. Stanko ga povede i dovede do hrasta. Kruna hrastova beše dosta niska... — Zavrzane!... Al̓ ne! Ja ću se prepeti!...

Ja im reko̓ šale radi: „Vezujte se!” a oni, valjda se nisu naučili šaliti, pojaseve pa jedan drugog za mišice! I svršismo posla onako, bez muke. A onu dvojicu uze, opet, ti sam na dušu...

Tu, baš na samom Mišaru, pogibe Sulejman, Kulin... Sukobi se s Lukom... I potegoše jedan na drugog kuburlije, ali slagaše. Oni potegoše sablje i Kulin skrši Lukinu sablju do balčaka...

Nebo prekrile treperave zvezde pa žmirkaju, kao da bi htele uspavati sve živo... Ljudi se ponameštaše jedan do drugog...

Dučić, Jovan - PESME

Da strela s drugog kopna bačena, Ko zna za koju kob izlivena, Vrati se s ovog puta smračena — Svom strelcu kom i ne zna imena.

SIMVOL Gledam tvoje krupne oči zaljubljene, Gde sja vatra — ko zna — grešna ili sveta. Svejedno ljubiš li drugog ili mene: Ti ljubiš nevino kao cvet što cveta.

dušom kao iz daleka Zalutale ptice u svetlosti maja; U pesmi su njinoj glasi drugih reka, I na krilima im sunce drugog kraja.

Jer je Zohra svirepa i ne bi joj više na obalu slala svako veče drugog čoveka. PROROCI Pred selom se javio prorok iz neke druge zemlje. Oko njega su se okupila deca, psi i kokoši.

Svi rekoše da će odista biti smešno, jer njihov prorok iz sela neće moći gledati sunčanu bradu onog drugog, i da će se prestraviti pred njegovim kurjačkim očima, i da će biti zgažen pod nogom koja je kao noga u patke.

njezinog detinjstva, kada je sa širokih teraca puštala ptice da po njihovom letu vidi ko će od njih dvoje biti srećniji. Drugog dana je primila milostinju drugog plemića koji nije imao desnu ruku jer je izgubio u jednom od mnogih dvoboja na kojima

Drugog dana je primila milostinju drugog plemića koji nije imao desnu ruku jer je izgubio u jednom od mnogih dvoboja na kojima se borio zbog nje.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

— On rukom htede da se dotakne devojke, ali je ona bila davno ustala i stala čak kod onog drugog praznog kreveta. — Vidiš! Još kao da se poznaje! On se dobro zagleda u prozor, a meni između obrva metnu prst.

Pa još kad taj svet stoji preda mnom, pa su te oči moje, pa kad ih — nema ni jednog ni drugog! — Onda sam dalje „analisao”, dalje, redom, iako mi se nešto, ja ne znam još šta, sve trpa preda me i kaže mi: „Hajd sad

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

jednom ostali sami u svetu, pa se svaki od njih tužio i tešio da bi mu daleko lakše bilo životariti samo da nema onoga drugog, — ne, dakle, ta dva popa, nego druga dva, i živeli su u jednom selu u Banatu.

Pa i gospodin popa bi ustajući rekao dobru za pokojnika: »Bogme, — veli on, — selo ga neće još dugo drugog takovog imati; to ja samo kažem: Proku nećemo lako naknaditi.

Zašto su onog prvog prozvali pop Hala, čuli ste, a zašto ovog drugog pop Kesa, čućete. Ovaj nesretni nadimak, na koji se pop Spira onako isto tužio kao i pop Ćira na svoj, dobio je on

— Zbog pesme, ni zbog čega drugog! — govorila bi gospođa Ćirinica kad god bi se povela reč o tome. — Ništa drugo, slatka moja.

Avlija prostrana, otegla se čitavih dŷž njivâ, da jedva možeš dovikati onoga s drugog kraja avlije. A u avliji svačega; jedno bogatstvo dostojno zavisti. Tu su šupe, ambari, golubinjaci.

— reče u sebi gđa Sida ljutito, a posmatra Peru i Melaniju kako su seli jedno do drugog pa razgledaju album. — Perso, dede malo vina — veli pop Ćira.

Sevaj napolje, što si mi zadimio tu s tom tvojom lulekanjom! I ovoga drugog popa isteraše u avliju da puši. Baš kad je Nića bokter prošao ispod pop-Spirinog prozora i dunuo jedanaest puta u

Nije ju vređao kao dosada, nego joj tužno cvileći govorio one slatke reči. Toga dana joj jednako u glavi; i toga i drugog i trećeg dana jednako joj je posred srca, — ali ga u bašti nema! Srela se s njim samo jednom u šoru.

ukopali i svi ožalili i cvećem im grobove zasadili, a njih spevale paorske devojke: kako su se voleli, i kako jedno bez drugog nije moglo da živi na ovom svetu. A tek onaj san o Šaci kako joj je živo ostao u pameti!

se uvek pitali za zdravlje i onda kad se obojica nisu makli ni iz sokaka, a sad se vratili obojica s puta, — pa jedan drugog ama ni jednom rečicom da ne zapita!!

Stoga čak i komšija komšiji peđe dolazi, naročito ako nisu jedan uz drugoga, nego preko puta jedan od drugog. Izgleda kao da se uspavao, kao da izumire život u selu; ućutalo se sve, po sokacima i svirke i pesme i žagor i

A kako i ne bi’, kad te samo gledam kako umeš da jedeš! — veli mu domaćin, pa se primiče i jedu zajedno, nudi jedan drugog boljim zalogajima, i zalivaju ih iz bokala koji se i prazni i puni, i razgovaraju se o hitnom putovanju popova.

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

čekajući da dan osvane, da dođu muški, dovedu popa da ga očita, opoje i posle da ga u crkvu odnesu i sarane kao svakog drugog čoveka — domaćina.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

— Ženske pripravljaju večeru. — U početku sve jedan drugog hvata, napipavaju ko šta ima. Ljuba je sasvim zadovoljan, a i Peršunović zadovoljan je sa licem, samo rad je znati kako u

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

Ni u sedamnaestoj godini nisam više bio čedan. Užasno mi je i pad se toga setim i nikad nikoga Drugog ne mogu zato kriviti do onog bednika, oca mog rođenog.

i, tog časa, u tom plaču i u onoj čudnoj i tajanstvenoj snazi stradanja, on je uživao On je uživao što je namučio drugog a još mnogo više, što je namučio sebe. V.

Ovi mravi, vijugajući brzo, nečujno i vešto obilazili su jedan drugog i kao važno hitali negde puzeći i kotrljajući za sobom sa svim sitan, fini i perlast pesak kojim je nepatosana zemunica

S mukom smo ga vratili natrag u sobu. Sutra dan smo je lepo sahranili, pa smo se drugog dana, jer nam je osustvo isteklo, vratili ovamo u komandu, u Dalmaciju.

od kad ste došli ovamo a on ni pismo jedno jedino ne napisa, a kamo li da je došao da vidi oca i majku, nego sve od drugog čujemo o njemu. Samo mi čudo da ga taj rat ni malo nije opametio.

I druga plakata stoji, drugog muža gazdaričinog Mladena. Umro 1903 na Blagovesti. Kapetanovao on godinama po raznim srezovima i nosio neku đudu kao

Afrika

u parče marame, pa onda tesno u bele ogrtače, čvrsto kao mumije, i spavaju pravo kao posečena stabla jedan kraj drugog. Sa njima su žene na asurama, likova okrenutih uvis i stegnutih pesnica. Reklo bi se: kakav egipatski crtež.

To behu duga niska ostrva u produženju jedno iza drugog. Ćutljiva voda bila je između njih kao zaspale reke. Bregovi ostrva, ogledajući se u vodi još obasjanoj suncem, koje

Oni ne dolaze da vide brod, no se zabavljaju po pučini kružeći jedan kraj drugog, kao ove ptice nad nama. Dogledima vidimo da su široke drvene stepenice, kojima se silazi do kratkih molova podignutih

Ona koračaju gipko kao u igri. Grupa mladića sjajno drapiranih leži po jednim stepenicama. Oni su naslonjeni jedan na drugog, ćutljivi i mirni kao u pozadini kakvog herojskog i klasičnog dekora. Svaki njin pokret predstavlja jednu harmoniju.

Goluždravi, uzbuđeni, s divnim vlažnim očima, oni staju jedno iza drugog kako bi došli na red. Devojčice su tek vrlo malo stidljivije od dečaka.

komplikovane, upotrebljive su i neophodne čim se o njima ne mora da stara sam putnik već njegova posluga, i čim ničeg drugog baš nema na raspoloženju. Samo to što su juče kašike pale u lagun načinilo je puno dosadnih, sitnih neprijatnosti.

“ Idemo kroz beskrajnu vekovnu šumu. Ogromna stabla akažua, mahagone, hlebnih palmi i drugog skupocenog rastinja vladaju u carstvu izmrežanoga šiblja, lijana i žbunja.

(sa čovekom koji ima istovremeno: i misao što shvata naše osećanje, kao i osećanje koje pojmi našu misao; koji, sa drugog kraja života, kome mi tek idemo, pruža nam nasmešeno i prijateljski ruku), takvo isto čudo, takva ista uzvišenost, kao

isto tako na smrt kao što bi bio i od zakona kada bi rastrgao i svoju drugu snahu, ili maloga šuraka, ili bilo kog drugog člana svoje porodice. Krv i telo porodice daju najveću snagu.

Ništa prostije i uzbudljivije od tih zvukova koji se postupno počinju razlikovati jedan od drugog. To bi jedva čujno, te bejah srećan da ni N. ni Mej još ne primećuju.

Drugo selo je već drugog tipa; ali Nebinge je jedno polusudansko seoce zalutalo u ovaj kraj koji je još toliko daleko od Sudana.

Mislio sam: treba dva dana da bi čovek prešao od jednog pravog sela do drugog, sa početkom groznice u telu, sa žeđi koju ništa ne može ugasiti!

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Kod Tercinija je nađeno Isakovičevog novca – ne samo onoga iz spiska stvari Isakoviča – nego i drugog novca, za koji je Tercini tvrdio da ga je dobio od Isakoviča, na kocki.

Veterinar se beše uozbiljio, kao da se promenio, iz jednog čoveka, u drugog čoveka. Strašan je, kaže, taj ludi običaj grofa Para, da konjma daje imena zvezda i sazvežđa.

Ne slušajući tu ženu, koja je bila tako topla, Pavle se prodera kao da je na egzerciru, setivši se nečeg sasvim drugog: A otkud u njih pušaka i praha i olova? Otkud štuc u Zekoviča?

Da u Rosiju svi gledaju, kao u svog patrona, i da bi u Rosiju pošli svi, da mogu. A drugog, na celom svetu, nemaju. Volkov je bio, opet, počeo da hoda gore‑dole, pred Isakovičem, pa ga upita: da li će imati,

Zna se ko ih je vrbovao. Ne treba njima drugog vrbovnika. A što da kreću sada, kad je mir, pa i Turci miruju, zar ne bi bilo bolje da se pričeka do vladičinog

A bilo je oko njega i smeha. Počeli su neki, od radosti, i da se smeju, a taj smeh nije bio kao što je u drugog sveta. Činio se kao da neke gugutke u njima klikću.

Nadao se da će ta oluja, letnja, luda, dok se sa puta vrati, proći. Da će ga gospoža Evdokija zaboraviti. Da će drugog naći. Isakovič je, za trenut, dva, u Vizelburgu, bio potresen.

Dovoljno je duhnuti na nju, pa da odleti, kao neka paučina ukleta sa nekog drugog sveta. Čestnjejši Isakovič nije mislio, na tom putu, ni na Teklu.

Nisu se nadali da će Pavla ikad videti. Ana je sedela na postelji i šila, a imala je suzne oči. Varvara je stajala kod drugog prozora.

A niko nije znao šta nosi budućnost, iduća godina. Joan Tekelija, sa svojim serbskim konjanicima, bio je drugog mišljenja. On je predlagao, da se pređe Tisa, da se prođe kroz poplave, uz trepet zvezda, noću.

Muke se, i mučenici, menjaju, zaboravljaju. Za oboje beše to nedelja, za jednog dvanaesti, za drugog, po vijenskom kalendaru, dvadeset i peti, septemvrij, godine 1752.

Udate žene brzo zaboravljaju svoje švalere, koje menjaju po volji, a drugog nađu brzo. Gospoža Evdokija se zakikota na to, pa reče da se vidi da je kod konja odrastao, su čim se, toliko, hvali.

Teodosije - ŽITIJA

Vladiko Hriste, care besmrtni, osim tebe ja ne znam drugog Boga koji vladaš životom i smrću. Jer videše oči moje spasene tvoje, kojim si i posle smrti proslavio slugu tvojega,

svetog Simeona i svetog Savu pred nama u puku kako jezde na konjima, i to jednoga u smernosti inočkog odejanja, a drugog ukrašena u svetle svetiteljske odežde.

Njegovo smo stvorenje, i za njega živimo i jesmo, i osim njega za Drugog Boga ne znamo. Njemu i pripada svaka slava, hvala i veličje, čast i poklonjenje, zajedno sa Ocem i svesvetim Duhom, i

pesme, odmah po tome i dan osvanu, te bratija žurno stigoše u pešteru, i nađoše je punu blagouhanih mirisa i nikoga drugog u njoj ne videše osim prepodobnoga u usečenom grobu gde leži kao da spava, u vlaseno rublje umotan, i otišao ka Gospodu,

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

U svojim se akcijama obično inspirišu pobudama moralne i duhovne vrste; materijalni interesi imaju samo ulogu drugog reda.

Namesto obrađenih polja raških dolina, na kojima uspevaju sve vrste žita, u oblastima crnogorskih plemena nema drugog zemljišta za obrađivanje osim uskih dna vrtača i uvala, gde se zemlja obrađuje samo motikom i gde su krompir i kukuruz

U časovima odmora se upoznaju sve do sitnica njihova karaktera: znaju uvek šta mogu jedan od drugog očekivati. Ovo je možda još jače izraženo na ostrvima, gde stanovništvo često živi na sasvim malom prostoru.

Upoznao sam u isto vreme jednog drugog „amerikanliju“ iz tetovskog sela Vratnice. I to je preduzimljiv čovek: doveo je dobru pijaću vodu u selo i počeo

Iako se po ženskoj nošnji izdvaja i od jednog i od drugog, u tesnoj je vezi po duševnim i jezičnim osobinama i sa jednim i sa drugim.

Po njihovoj proceni stepena vernosti građani su razvrstani u građane prvog, drugog i trećeg reda. Razume se da su u poslednjem redu uvek bili pravoslavni Srbi, koji su, takoreći, bili kao izvan

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

Mačak Tošo i Miš prorok tek su bili malo odmakli od svoga džaka kad se s drugog kraja njive javi jedan žalostiv pseći glas: — Auuu-vauuu!

Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE

iz grudi ne iskoči Nema ni srca Ruke obe padnu Besposlene padnu u krilo Ni krila nema Na jedan dlan sad kiša pada Iz drugog dlana trava raste Šta da ti pričam (1954) KOST KOSTI I.

Nušić, Branislav - POKOJNIK

ANTA: I razume se, drugi brak je odmah pao, jer Saveta nije bila udovica kada se udala za drugog muža. I ona je morala da se vrati prvom mužu. RINA (uzbuđena, bleda): Gospodine, da li vas ja razumem?

ANTA: Pa da, gospodin meni: robija. Tako tek: robija, kao da drugog zanimanja u životu nema, nego robija. I zašto ne bi gospodin zavirio malo u ta svoja uputstva za život da i sebi odmeri

ANTA: Zašto mene? SPASOJE: Za krivokletstvo. ANTA: A što samo mene, zar nikog drugog? SPASOJE: Tužio je i nas ostale, ali to nije krivično.

AGNIJA: I nije to samo gospođa Draga. Jaoj, kada bi ti znao šta se sve govori i zbog te svadbe i zbog mnogo čega drugog. SPASOJE: Rekao sam ti jedanput za svagda, ne tiče me se šta svet govori.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Nešto slično tvrdi i gospodin tvoj otac. Profesore ne brojim: oni za svakog drugog svog đaka to tvrde. Tvoja majka veruje da ćeš već nešto biti. To, uostalom, veruju sve majke. A ti? Šta ti veruješ?

Nisam ga pitao šta misli time da kaže. Nisam ni morao da pitam. Bilo je to pre nekoliko dana između drugog i trećeg časa. Pušili smo u WC-y, a Toma Snagator je stražario.

Bili su to poljupci u kojima je bilo više vode, svetlosti i sunca nego bilo čega drugog. Sada sam siguran da ću ih pamtiti uvek!

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Putnici večeraju. Goli sinovi pogled krvav bacaju na putnike, jedan na drugog gledaju, šapuću. — Čamčo, mi smo na zlu mestu, vidiš one? — šapne gospodar Sofra Čamči. — Vidim.

naredi da svaki uzme pušku u ruke, jednocevku (duplonke još onda nije bilo), pa jednog namesti ostrag u jedan ćošak, a drugog u drugi ćošak, a on će blizu vrata; u desnoj ruci nadžak, u levoj ruci zapet pištolj.

Tojest kažem dućan, ali tu podrazumevam i birtiju. Kad Pera nije za to, moram se za drugog pobrinuti. Imamo devojku na udaju, Lenku, pa kako bi bilo da je udamo, tojest da zeta u dućan dovedemo, kakvog dobrog

Danas je kod jednog, sutra kod drugog, ili obojica dođu gospodaru Sofri, da mu iz glave tugu izbijaju. A šta je sa Perom?

Pera se u svojoj kući uredi, uze neku gazdaricu. No šta će početi? Valjda dućan? Bože sačuvaj! Pera je bio sasvim od drugog kalupa čovek. Nije bio ni na oca ni na brata. S bratom se razgovarao kao s kakvim tuđim čovekom.

I to moraju strana kola biti, jer gospodar Sofra pozna svoj a kola čak iz drugog sokaka kad idu. Misli se, pa ustane da vidi. Tek što na vrata, a eto Šamike. — Dobar dan, oče, evo me!

Pre podne ide dobošar, pa svud bubnja da se prodaje zaplenjeni konj Pere Kirića. Kad to ču Pera, a on sedne na drugog konja pa za dobošarem.

Njegove pitomice idu svake godine o ružičalu na njegov grob i ovenčavaju ga cvećem, kao drugog „frauenloba”. On je to i zaslužio. Urezali su mu na ploči pokraj njegovog imena: „večiti mladoženja”. Nije postidio!

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

U žurbi i gađenju da što pre udare, dva reda vojnika izudarala su jedan drugog, pomešavši se u klupče nad njim, kad je pao.

Ona ga je znala sasvim drugog. Sa njom je on živeo svoj tajanstveni život, od početka. Pošto su ih venčali sasvim iznenada i bez ljubavi, on se, skoro

da će otići do patrijarha Šakabente i da će izmoliti, nekako, sveštenika, koji će je od jednog brata odrešiti, a za drugog privenčati. Za decu nije mnogo marila i nije želela često da ih vidi.

samoća, boleština, sve joj se to učini ženska sudbina, kao i to bedno ostajanje i čekanje sad na jednog, sad na drugog.

Bolovi bi uminuli. Suzeći, međutim, gospoža Dafina, kraj svega toga, slutila je da joj je više stalo da oseti ovog drugog, sa kojim beše provela samo jednu noć, isprva tako beznačajnu, groznu, odvratnu, kao i ta njegova glatka žuta ruka,

I tako je mnoga lepotica, željna sasvim nečeg drugog od njih, uzalud sedala ljubazno u njihovo društvo, krijući svoj smeh iza lepeze, a trepćući očima, jer su je oni primali

polja i oblake, pa nek se bije kako zna, dok on to bude posmatrao sa visova s druge strane reke, čuvajući sebe za onog drugog, onog pravog protivnika, koji mu je zagorčao život i koji ga je čekao u daljini, u Šleskoj.

ređahu se sad, u blizini neprijatelja, u duge redove, izlazeći iz šume, pospani, nesigurna hoda, zakopčavajući jedan drugog s leđa, padajući u polumraku preko panjeva, natičući duge noževe na puške.

Njegov Arkadije brijao ga je, to jutro, opako. Vodio mu je na uzdi drugog konja, jednog belca, sa kojim se seiz uvek svađao, sedeći vrlo nesigurno, neispavan i neistrežnjen, na svom konju koji se

Videv da je sam na brežuljku, sa konjima, on poče šaputati svome, a drmusati drugog i pogleda još jednom preko reke, spazivši na drugoj obali francuske predstraže.

sa smeđom kosom, a drugi crn i bradat, naslonjeni jedno o drugo, leđima, pevušili su, sedeći u travi, hvatajući jedan drugog, preko ramena, za grkljan, kikoćući se. Na toj strani kuće, šuma je bila na nekoliko koraka.

Vest da mu je žena, gospoža Dafina, umrla, primio je sasvim mirno. Činilo mu se kao da ta vest dolazi sa nekog drugog sveta. Iznuren od briga za pukom, nije imao snage da se za ženom ni zaplače.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

Lično ime, nomen proprium, jeste trajna oznaka po kojoj se jedno lice, najčešće za ceo život, razlikuje od drugog. Kod svih naroda ono se smatra ne samo prostom oznakom, već važnim, suštinskim delom, odnosno ekvivalentom same

Dramske igre su one u kojima je glavno predstavljanje, simuliranje nečeg drugog i igranje izvesnih uloga. U igrama predstavljanja, dramatizovanja, učestvuju uglavnom mala deca, zatim ženska deca i grupe

mostovi kojima dete bezbedno prelazi preko onih opasnih, teških mesta koja u toku razvoja odvajaju jedan stupanj od drugog.

pokazalo i naše preliminarno istraživanje sa skalom fatalizma — aktivizma, da u svakodnevnoj svesti naroda, jedan pored drugog, stoje fatalistički i aktivistički stav.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Obe su gajile asparaguse i umirale od straha kada padaju bombe. A bombe su padale svakog drugog dana, tek da nam ne bude dosadno dok čekamo odrasle da se vrate na belim konjima.

Imala je, jadnica, i svojih briga. Čitao sam da je najzad ostavila onog ćelavka Mel Ferera i da se udala za nekog drugog tipa, isto tako nesimpatičnog. Patili smo oboje.

« U maneovski zelenoj travi, srpski doručak uz Vajfertovo odlikovano pivo. Ali, kad nemate ničeg drugog sem sebe i svog sićušnog, mršavog tela što se klatari na rahitičnim, neishranjenim kolenima, ništa sem poljančeta nad

mlad, i dok je imao običaj da se klati na stolici i smeje bez razloga, video je dvoje stranaca kako sede jedno pokraj drugog i ćute. Zajedno, a svako od njih tako daleko! Gledao ih je kao neko čudo.

sam na ulici ispred bioskopa »Imperijal«, zamišljajući raj tehnikolora na osnovu muzike Dimitrija Tjomkina, i nečeg drugog je bilo tu: možda izlizanih pantalona na kolenima i poslepodnevne dosade, bilo je u tom nemuštom sviranju i zveketa

Koračali su jedno pored drugog. Ona je izvukla skriveni ključ ispod otirača kuće obrasle u bršljan i popela se uz stepenice.

Sve te stvari Bel Ami niti je voleo niti razumeo. Stvoren od sasvim drugog materijala, nije pristajao na srdačnost tog profesora, koji je neprestano upotrebljavao reči »momci«, »čoveče« ili

Pred njim se pružala besana noć. I on joj se prepusti. Baš kao nekada, dok je lutao ulicama bez drugog cilja sem da utuca vreme, Žan Žika noge same odvedoše do slikarske Kasine.

U kišna vremena ljubavnici nisu imali gde da se sklone pa su se vozili, srećni što sede jedno do drugog. Devojka bi ga ćutke gledala, dok je izvikivao: »Sredina, pođimo napred!« brojeći vešto novac svojim dugim prstima.

Već godinama tumaraju od jednog do drugog konkursa lepote, sa istoka na zapad zemlje, od panonske ravnice do južnih letovališta.

Šest ili sedam istovetnih bračnih parova kojima se već povraća jednom od drugog, sedam parova koji se ševe bez strasti, iz navike, uglavnom polupijani, zamišljajući neke druge osobe kao svoje

tih očiju i vilica što su je gutale — kao da nije bila uopšte ljudsko biće, već nakazno smešan predstavnik nekog posve drugog roda: žena-žaba, patulja, riba-devojka u putujućim cirkusima, u čije je šatre ponekad ulazila.

Matavulj, Simo - USKOK

Ništa pak uraditi neću bez tvoga savjeta, kneže, jer te odsada smatram kao drugog oca! I da si mi zdrav sa cijelom porodicom, sa cijelijem svojim junačkim brastvom!

prizivati glavare crnogorske i brdske i čitati im ono grdno pismo, u kome se tražilo da svrgnu vladiku, pa da izaberu drugog!

Iza lijevog roglja manastirskog naiđe visok čovjek, s puškom o jednom ramenu i s kožnim bisagama preko drugog ramena. Njeko zakuca na Jankovijem vratima, i na pitanje: „Ko je?“ odazva se djetinji glas: — Ja sam, tvoj đak Milun!

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

OTAC: Kako je, tako je, samo nek ide beda iz kuće. MATI: Koga ćemo zvati na prsten? OTAC: Zovi - komšiju jednog i drugog, pa eto ti. MATI: Ja mislim da zovemo i kuma Marka. OTAC: Šta će ti taj?

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Reknemo li daje, možda, reč o autentičnim, zanimljivim stvaraocima drugog reda, poštovanje koje osećamo prema njihovom posebnom daru time se niukoliko neće umanjiti.

Srpski pesnici drugog reda, koji se dečjom poezijom nisu bavili (Mileta Jakšić, na primer), ostavili su brda neuporedivo boljih deskriptivnih

Sadržajem i tehnikom, te su pesme, u načelu, bliske detetu. Ali, i iz jednog drugog razloga, naziv dečje pesme dobro im odgovara.

Isto tako, nije potrebno raspirivati netrpeljivost između jednog i drugog pristupa detetu. Izvorna i čista dečja pesma ne može biti nevaspitna.

Zajcu će počasno mesto osporiti medved, a naposletku će i jednog i drugog pobediti crv. (Ovo dođe kao opomena silnicima, ali je malo verovatno da će je potomci doktora- Geuss-a razumeti).

U trećoj Vučovoj poemi ima i jednog i drugog, i slobodnog dečjeg duha, i upinjanja da se on osvoji. Radosni spojevi pojmova i reči, polet Petlića i razigranost Koče,

Ton dečje pesme pritom ili se gubi, ili se pokazuje neprikladan, kao navika iz nekog drugog sistema. Momak i po donosi lepe odlomke mašte, ali se po providnosti svoje racionalne sheme, po unutrašnjoj napetosti i

Lukić je apsolutno dečji pesnik, u tom smislu što njegovo opredeljenje kao da nije stvar izbora; drugog puta nije bilo. U dečjim pesmama on je našao mogućnost da iskaže svoju plemenitu naivnost, otvorenost, srdačnost, sve

Uvek je nastojao da bar nešto, pritom, promeni, pokrene s mesta, sagleda iz drugog ugla. Težnja da se svemu nađe nov pristup trajna je odlika Radovićevog stvaralaštva, pa i njegovog prisustva u dečjoj

iskustvo čini nas otpornijim prema usiljenoj ozbiljnosti i samoopsednutosti, i bezmernoj uobraženosti stvaralaca drugog reda.

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

ZELENIĆKA: Ha, ha, ha! A plaču li kad im inače ko pogine ili umre? Vidite: žena... ona će dobiti drugog muža, ili će se dičiti što je udovica za narodnost poginuvšeg junaka; mati...

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

to bilo više pismenost no književnost u pravom smislu reči, i ako se danas broji u književnost to je u nedostatku čega drugog, i zato što je to tako dosada primljeno.

i nikako nisu održavani njihovi crkveno-narodni sabori, iako su im činjene izvesne smetnje u književnom razvitku (zabrana drugog izdanja Karadžićevih narodnih pesama, ometanje pokretanja jednog srpskog lista oko 1830, obustavljanje Serbskogъ lѣtopisa

1836. išao je u Lajpcig da štampa svoju istoriju drugog ustanka. Svršivši taj posao, u povratku u Srbiju 1837, zaustavi se u Pešti, i tu poduže ostane.

Troєsestarstvo ili Serbske trы miline (Lajpcig, 1837), prvobitan naslov Tri vile ili gracije, apologija kneza Miloša i drugog ustanka, i Troєebratstvo to єstь rodъ, putъ i narodъ muža (Beograd, 1844).

Kao »istoriograf« kneza Miloša napisao je istoriju drugog ustanka, pod naslovom Istorія Serbіe odъ početka 1813. do konca 1815.

Kako je počeo pisati u vremenu kada je istorijsko osećanje počelo sve življe bivati, u vreme drugog izdanja istorije Jovana Rajića i drugog umnoženog izdanja narodnih pesama u zbirkama Vuka St.

pisati u vremenu kada je istorijsko osećanje počelo sve življe bivati, u vreme drugog izdanja istorije Jovana Rajića i drugog umnoženog izdanja narodnih pesama u zbirkama Vuka St.

U predgovoru drugog izdanja Srpskih narodnih prpovijedaka, 1853, on moli svoje skupljače da ništa ne izostavljaju, no da ostave onako kako su

svakoga su naroda najsvetije ove tri stvari: zakon, jezik i običaji: tim se narodi jedan s drugim rođakaju, i jedan od drugog razlikuju. Kako narod izgubi te tri svetine, on izgubi i svoje ime.

Iz toga drugog perioda su njegovi putopisi, nove novele i jedan roman. Putopisi su od interesa kao jedan od najranijih pokušaja te

Srpstvo od Hrvatstva, za svoj jezik pisao da nije »skroz ni srbski ni hrvatski« no »neka sredina između jednoga i drugog, ne narječija nego tih načina«.

— Ali Zmaj nije bio samo gibak duh, darovit đak ove ili one pesničke škole, jednog ili drugog pesnika. To je bio jak pesnički talenat, bogata i puna pesnička duša, iz koje je desetinama godina šibao mlaz velike

Milićević, Vuk - Bespuće

Sa drugog stola zovnu jedan poznanik Gavru Đakovića da igraju bilijara. On mahnu rukom i odbi. Nije osjećao ni najmanje volje za ig

uvjeravaše, ne vjerujući u to ali ipak dopuštajući da ona ne mari za njega ili da mari samo za to što nema ovdje nikoga drugog, da je on za nju samo jedan predmet kojim prekraćuje vrijeme.

Sremac, Stevan - PROZA

S odadžijom je lepo živeo. Postali su i »pertu« i jedan drugog nazivahu »prikom«. Jova je često nudio odadžiju duvanom. »Priko, rekao bi mu Jova, ’oćemo l’ da zadimanimo po jednu?

Gazda Radisavu se samo kuva. A spremio kaiš, ali ne onaj kojim se opasuje — taj je, računao je on, za đake do drugog razreda gimnazije — nego drugi kaiš, širi i jači.

Radičević, Branko - PESME

Osim drugog ovde svega Mene stvori iz ničega, Duom svojim ti podunu, U meneka dušu sunu; Pa mi, Bože, jošte tade I u dušu

“ jedan drugog kori, Živo s' radi, al niko s' ne mori, Gledni samo posle uje svake, Gledni, brate, one noge lake, Ta tek što se

Leži Srbin, brate, kraj Turčina, Pa s' još jedan na drugog mrgode; Ako duša iz tela i ode, Oh, te ako na drugome svetu Njine duše jedna drugu sretu, I onde će puste se

On ustavi pretila dorina, Pušku malu na Srbe obara I pogodi jednog sred nedara; Ovu baca, drugu pušku vata, Zgodi drugog sred beloga vrata. Ali treći Srbin pušku vati...

Zbogom, oče, zbogom, mučeniče, Malo li ti bosioka niče, Pa tek jed(n)og što preturiš jada, Eto opet drugog iznenada.

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

da zavire u kuću, nego su me zviždukanjem i raznim znacima zivkali da dođem vireći iza plota, svinjca, aborta ili nekog drugog skrovitog mjesta. Sve je to bio dobar i zanimljiv svijet, ali mene su ipak, najviše privlačili gosti moga djeda Rade.

Kod jednog domaćina naučio ovo, uz drugog zaboravio ono, a kao za pakost, nit je dobro ono što je naučio nit mu je loše bilo ono što je zaboravio.

Moj si bio i moj ostaješ, ti pravednik, ja lopov, jedan bez drugog ne možemo, a oni štokakvi Vilsoni i drugi cvikeraši nek nam se skidaju s vrata, daleko im kuća.

se uveče na prela, a jednoga dana našao se s Danom u plitkoj vrtači pored kuće i tu su, pod kržljavom lirskom, jedan drugog obrijali krnjatkom stare kose.

Tek sad se djedove oči netremice zakovaše za pridošlicu. Taj glas, odnekuda dobro poznat, ali kao da dolazi s drugog svijeta, prože djeda čudnom, nezemaljskom jezom. — Šta je sad ovo, evo, kanda, već i mrtvi ustaju, a? ...

odlomcima i krnjacima, pohranjena istorija svake kuće i svih njenih stanara, godine i deseci godina nabacani jedno preko drugog, sve pod prahom konačnog mira i pokoja.

Od čega bi drugog, vrednijeg, i bilo. Ljutio se samo na nemarnog nebeskog kolegu kalajdžiju što je po tako lijepoj bakarnoj kupoli udario

— Ostavite vi dječaka na miru, to je moj Vasilije. Tek drugog dana naveče, dok su u dvorištu neke škole žvakali nedokuvan kukuruz, Vasilije se nešto prisjeti i poče da gunđa: — Pa

— Zalazi već jednom, cicvaru ti ljubim! — mole ga i kunu ljuti Krajišnici, potamnjeli od nespavanja, prašine i svakog drugog đavola koji im, evo, već drugi dan, neprekidno jaše za vratom.

Đuro je bio nadaleko poznato seosko spadalo i nije ga, majci, bilo tuče, krađe ili kakva drugog „šaljiva“ događaja a da on o njemu nije pjesmu sročio.

Evo ih, puni džakovi! — A vi, navali po njima, a? — Ih, bogu ti tvoga, strpasmo se sve jedan preko drugog, a ustaški mitraljezac opleti po nama. Ostade nas tu četiri-pet na gomili, kao da smo bunker zauzimali.

i svečano grle se i ljube preko spuštene rampe, lupaju se po ramenima, pa se onda poizmaknu da bolje vide jedan drugog, opet se grle, pa kum Petar briše zavodnjene oči, a Pantelija raznježeno šmrče i gleda u stranu.

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

Izgubila dete, pa izgubila pamet! A zašto su oni pamet izgubili? Šta sam ja njima? Đule, kojim jedan u drugog pucaju? Ni to, sitna sam ja.

A ti poljubi dete, pa da krećemo! MAJKA HASANAGINA: Hajde, kćeri. Danas nam nema drugog razgovora Do zaludnog... (Jusuf izlazi) Vidiš da ne vredi, pa ne vredi. Vide samo ono što pliva na vrhu vode.

Svak od njih misli da mu je Alah sluga, da Alah nema drugog posla nego da njega opravdava, da njemu daje za pravo. Oni ti kroje Alaha prema sebi, ko da je Alah košulja.

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Uvek su bili zajedno. Na njivi, polju, uvek, uvek behu oni jedno do drugog. On joj nikad ne dade da oseti, e je ona kod njih samo sluškinja.

Ćut’! — oseče se na njega, a nama mahnu rukom da idemo spavati. — Ga-a-zda! ... — Čuh Stanojin tup glas. Drugog dana posle toga zakopali smo strinu. Dani prolažahu. Stanoja sve više opadaše. A i stričeva se kuća raskući.

Eno ih gde poređani jedno do drugog stoje na sanduku. Naročito cipele, — one mi nikako ne daju mira. Žute se, cakle, i miriše im đon na điriš.

— Nemoj, čedo, — odbija me blago, kao bojeći se da me ne uvredi. — Nemoj; nana je za tebe sve to spremila. Za koga drugog?... Nemoj. Čekaj Božić. Sutra će. Eno, već je došô u Tekiju...

Jedva ako se proguram do porte. Svuda svet, jedno do drugog, pripiveno, zgušeno, sa svećom u ruci, gologlavo i svaki čas krsteći se, ponavlja molitve ili pesme što dopiru iz crkve.

Prvi je dan Božića, pa ne ide da čovek odmah... ima kad, tri su dana. I zaista, eno, drugog dana, jedva ako je ponoć prešla, a po gdegde tek zapišti zurla i dopire koji glas pesme.

Osobito nju, sestru, Anicu. Krojili su joj lepo, čak nekad i skupo odelo. Samo su jednako motrili na njih dve. Ne radi drugog čega, već jedino iz bojazni da one, idući po komšiluku, mešajući se sa ostalim komšijskim, varoškim ženama, ne pokažu

bilo, jer kao da je osećao da se ona zato silom unosi u posao, da bi se time zanela, kao otresla, odvojila od nečega drugog... A ono? Ono bežanje prve noći, plakanje u noći — nikad. Nikad više ona ne zaplaka... Nije o tome mislila.

(Sigurno pokojnika, što mu u njegovoj kući i njegovoj ženi govori za drugog muža.) No svakad bi joj Anica tu njenu bojazan, strepnju, mučenje da joj javi za prosidbu, olakšavala.

Kostić, Laza - PESME

I htedoh ti ga reći, al' reč mi zastade, s poljupcima se tvojim na usti' sastade. A poljubac se svija sve jedan do drugog, rumena, zračna zmija života rumenog. Na usti' mojih leži, na svojoj pećini, sunča se na sunašcu, tvog oka vrućini.

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

d.“ (Proglas štampan u Beču o Sreteniju 1852, i razašiljan uz Rječnik drugog izdanja). U koliko su se Vukove nade polagane na narodne pripovetke ostvarile?

pećinu, u pećini gori velika vatra i tu ima devet divova, pa natakli dva čoeka te ih peku uz vatru, jednog sa jedne a drugog sa druge strane vatre, a na vatri stoji jedna oranija velika, puna isječenijeh ljudi.

Carevi, zetovi njegovi, vele mu: — Nemoj, poginućeš zaista sad ako odeš, jer života ti drugog nema osim onoga tvoga od boga. Ali carević neće za to da čuje.

Onda car pošalje drugog svog čoveka, te ovog junošu nađe i pred cara dovede. Sad ga upita car, šta je usnio, a ovaj mu odgovori: — Neću da ti

Kad ovo dozna carska kćer, onda ona piše svom ocu i kaže mu, da ona ni za koga drugog neće poći no za onog junaka, koji džilitom bedeme njinog grada prebaci.

A ovaj mu odgovori da hoće, i tako carski zet dobije devet stotina i devedeset i šest ljudi. Idući dalje nađe drugog čoeka, koji ukočen na putu stajaše i na sve se strane obaziraše.

Potom Grbo ustade pa jami kraljeve čizme, obuče ih na noge, pa jami jednog brata na jedno rame a drugog na drugo, pa pobježe iz dvora.

— No, jesi li momče bio kod kadije? — upita ga starac. — Valaj, brate, ovdje nema čovjeku drugog prava van da se objesi.

Car na to pristane, i odmah zapovijedi te sa taka tri čovjeka nađu i dovedu, i posadivši jednoga do drugog, donese im se jelo i piće, i stanu se častiti.

Pošto se najprije za zdravlje upitaju, upitaće jedan drugog: — Kako mi sad životariš? — Dobro, — odgovori drugi. — Što imam para sve mi je u žitu; a što imam žita sve mi je u

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

Pa ako se od toga ne pomogne, onda pokažite vaše hudožestvo. PUTNIK: Ja bi upravo i volio kad bi se on od čega drugog izlečio; jer, ako je moj lek i izvestan, opet se bolesnik posle toga nekako čudno oseća.

Niti mogu ići u vizite, Nit se s Milanom razgovarati. I moj baba nije imao drugog posla, nego da je dovodi. Vučko (koji jednako čita): Ja! LjUBA (okrene se): A šta ti tu radiš? VUČKO: Čitam.

ADVOKAT: Moja draga, razumete li, to ne može tako lako biti. ANICA: Kad je tako, ja ću meni drugog fiškala tražiti. ADVOKAT: Po proizvoleniju, no ja vam ѕіncere kažem, razumete li, da se ne bi niko tako za vaš proces

ANICA: Kažite vi meni, gospodine, oćete l’ mi ljudski suditi? Ako nećete, ja ću meni drugog fiškala naći, znate li, fala bogu, sad ji ima kao repe u kišovitoj godini. ADVOKAT (razrogači se): Šta?

Volim sve izgubiti nego da se s takvom nesrećom pomirim. ANICA na pendžeru škripi zubi. ADVOKAT: Drugog spasenija nema u ovom slučaju. FEMA: Ali, gospodine, cela će se mala smejati kad čuje da se Fema s Anicom pomirila.

Ja mislim da ti nisi ulara imao, kad si magarcem postao. JAKOV: Nisam, čiča; zato evo ti ular! SELjAK: Ja idem meni drugog magarca tražiti. (Otide.). JAKOV: Međer sam ja opet najpametniji od moji drugova. Jošt tri dukata nabavio.

Lalić, Ivan V. - PISMO

u nesanici drugog sna je koren: Sposobnost da si drugačije budan — i novi dan, po slici prošlog stvoren, dobije senku, nije uzaludan; Obl

U nesanici drugog sna je koren: Sna koji puni, ko pustinju voda, Javu u kojoj iznova si stvoren: u nesanici svetluca sloboda — Druge su

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Sule se, inače, toliko saživeo sa filmom da je prilikom svog drugog venčanja opalio sam sebi klapu, viknuvši Sule — drugi put!

Mislim, ako bi živeli u podrumu, to bi bilo kao poenta iz nekog drugog vica. Jednostavno, oni su grdno razočarani ako slikar sam sebi ne odreže uvo, kao onaj šašavi Van Gog.

Obećah Mišelinu da ću ćutati kao mutava, i sutradan posetih drugog tipa, ovoga puta u centru grada, na prvom spratu kuće koja je ličila na tapacirana dečja kolica, gledana iznutra.

Načisto su ga izludeli u toj obuci, keve mi! Pazite samo ovaj fazon! Već drugog dana u garnizonu neko vikne Mišelinu da otrči do štaba i pozove kapetana Popovića.

Na leđa okačio veliki broj jedan, jer je čuo da na granici svakog drugog hapse, pa da se osigura za svaki slučaj. Naravno, trka je bila internacionalna i zvala se, mislim, „Jačanjem nožnih

Pa ako ni zbog Čega drugog — mislim se ja u sebi — obožavaću Šveđane do kraja života samo zato što su vas isfurali još s vrata!

Kao da je bio začarat, mislim. Pred njim i njegovim frendovima nije bilo nikakvog drugog pića sem kofijanovića. Ćutali su i nešto dodavali jedni drugima ispod stola. Kao ukleti. Da, baš tako nekako.

Jao, mila moja majko, da ste ih samo videli na onom brdu! Kada je to počelo da briše jedno preko drugog, zajedno sa generalom Montgomerijem, našim pokusnim školskim strategom!

Čista nula.. . Zero! Uzmi samo to kako smo mi u svoje vreme kovali bratstvo i jedinstvo i zbijali čvrsto jedan uz drugog stolove u „Tri grozda“! Događalo se ponekad, razumeš li, da sastavimo i po osam stolova!

Sedne lepo, momak Dunđerski, i naruči pivčugu. Šta bi drugo kad samo to troši? Kelner donese, ali kao od bede. A sa drugog stola momka Dunđerskog šacuju neprestano neki mađaroni kicoši, i smišljaju kako da ga zavrnu.

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

Vetrovim poljem zameću mobu: Šesti u Sedmom xoće da blesne, Četvrti Drugog kupi u torbu, Tpeći o Petog kosturom tresne. Prvi se glasne s travke nebića: „Bićemo večna kòštana bića.

kao liske gubar, te puhor-dobu puknu grobna vrata, a pomrčini prolomi se duvar: da Prvi Đorđe, podižući slavu, na Drugog Đorđa stavi živu glavu.

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

Samo ako inače bude njegova volja. JELICA: Ja neću poći za drugog makar šta radili sa mnom; jer je obično u romanima da ljubovnici najpre stradaju, pak posle da se uzmu; inače gotovi su

Kad bi hoteo kod nas ostati, volio bi nego bogzna šta. JELICA: O, tatice! On ako i ostane, neće iz drugog uzroka nego zbog mene. MARKO: Gledaj ti nje! Moja ćerko, on je baron.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Negde, na primer, na starom gazu zaglibi turski top, a nakon toga, stoleća drugog, upade pijan pop. Stoleća trećeg, ovoga danas, tamo su digli ćupriju za nas.

Uz mnogo znoja i drugog troška svak jesen meri iz svoga ćoška. Ko je u pravu, idi pa pitaj! Tu su zadaci, evo pa čitaj.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

Tek onda se može biti dobar a da se sebi ne naškodi. On je s oblacima bdeo u predsoblju drugog sveta, a brat mu rukom pokaza carstvo i reče mu da se odene u porfir.

da prespavam na drugom mestu, kao oni što uzimaju za svoj podvig pešačenje, i čitavog života idu od jednog manastira do drugog, da nešto porade i pomognu, pa opet štap u ruke i krenu dalje, zatvarajući krug prebivališta u sledu ko zna koliko puta

Prema tome, od početka smo u opitu sa jezikom tvorca. Slojevi nejasnosti se slažu jedan preko drugog iako to ne znači da izneveravamo prvobitni govor prirode u stvaranju; mi samo ponavljamo nejasnost koja je u prirodi

zasnovane na svojstvima Duha teško je biti prozračan pa jasan i bezglasan oslonac je potreban u molitvi drugog za tu se molitvu molim i za molioce ako skrive.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

— Pošto si položio oficirski ispit, određujem te za vodnika drugog voda. Naredniče, to ćeš staviti u baterijsku zapovest.

Šrapneli se rasprskoše gotovo jedan pored drugog, iznad hrasta. Kotlinu je obuzimao ropac. Gruvale su negde i bombe, ali oni sa livade ni da maknu. Ko zna...

Mrak je bio uveliko, kada smo krenuli još dalje unazad. Na maršu ljudi ožive, ako ni zbog čega drugog, ono zbog osećanja spokojstva i saznanja da je pred nama ipak život. Pozdravljamo se sa drugovima iz ostalih baterija.

Zastadoh i onda zapalih cigaretu. Ali posle drugog dima oči moje počeše da se zatvaraju, te cigaretu ispustih. Trgoh se i protrljah oči...

Bio sam lak i veseo, a kada rukom prevučem preko lica, čini mi se kao da nekog drugog milujem. Nešto se neobično događa u meni. Dok sam još bio svestan, pojahah konja.

dvojica, koji ste u istoj bateriji, niste u stanju da se sporazumete o jednom pitanju koje podjednako tišti i jednog i drugog. A hoćete da se milioni ljudi raznih rasa i plemena sporazumevaju preko graničnih kamenova. Eto ga voz, požurimo!...

Okrenula sam se. Ne znam kako sam došla do vojnika. Ugledala sam dva mrtvačka bela sanduka jedan iznad drugog. Izvukli su gornji i zastali. Kao da se plašili. Daha nisam imala. Glava me zanosila. Hoću li to da padnem!

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

— He, bratiću, kad bi ono znalo šta ti misliš. Nego ono k’o veli: daj da bacim krivicu na drugog, ako se može; bolje neka bride tuđa leđa nego moja.

— Dobro odgovori on. Možemo... samo ranije... Posle podne iđahu niz potes, jedno pored drugog, učitelj i učiteljica, ali oboje behu sumorni, zabrinuti.

Tako, tako je najbolje. Pa ako vidimo da će i vas ovako da bruka, onda ćete dati ostavku. Drugog izlaza nema. Zatim Velja stade pričati o onoj dvojici što im se sprema premeštaj, pa došavši tako u razgovoru do

— Nego da kažem ja da uzmu drugog čoveka, koga mladića. Stojanu zaigra obrijana i obrasla kratkom čekinjavom kosom brada; on zatrepta očima i odjednom

žure se na rad, nadničenje, a oni po ceo dan oko vode, oko Morave hraniteljke, jer ona ih je i hranila i pojila, drugog čega nisu imali; ona ih je i negovala, kao dobra mati, prala ih, čistila, a blago sunce povijalo ih i sušilo svoj

trebaš ti njima. — Šta ti govoriš... kao da ne znaš onog zlikovca! — Zato i govorim što ga znam... Mene i svakog drugog on bi odjurio, a tebe neće, jer si mu ti potreban... da mu ne smetaš. — Kako to misliš ?... Ne znam.

Pa eto, dođe i taj dan! Istina, ona je sad neraspoložena zbog ovog Gojka, a možda i zbog drugog čega, ne zna ni sama... jest ima još nešto, jamačno ima...

— Dobro... reče on jasno, ne gledajući nikoga, pa se obrte đacima i stade pregledati njihove radove, kao da nikoga drugog u školi nema Pisar se promeškolji, pogleda u Ljubicu, pa sa njom polako iziđe iz škole. Gojko ne diže glave za njima.

kad zaslužimo. Ona mu pade oko vrata i gorko zaplaka.. Gojko stajaše preneražen, kao da je spao s drugog sveta, ne verujući ničemu tome što sad biva, misleći da je to sve varljivi san... Ta zar ona da bude njegova, ona!...

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

mraku ni oblaku, Ni Vrbasu što se često muti, Već mom dragom što se na me ljuti, Ko da sam mu nešto učinila Što sam drugog očim’ pogledala.

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

JELISAVETA: I ne znam zašto igramo baš te Razbojnike! VASILIJE: Zato što je Šiler nemački pisac! Koga bi nam drugog dozvolili da igramo?

Za mene pozorište prestaje na rampi! SOFIJA: Nije to jedno od drugog odsečeno ko sabljom! VASILIJE: Bože, pa zar sam ja kazao da jeste?...

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Mrežu nad vodom drži nekoliko flaša što plove po površini. More je prešlo u boju dubokog ultramarina. Tada sa drugog broda odjekuje uzvik: „fora“ i mreža je sva otišla u dubinu. Zviždimo jedno drugome i tako dajemo znakove.

Taj moj drug bio je Ilija Petrović, prevodilac Bajrona. On je, već posle drugog broja, otišao u Ameriku, a meni predao redakciju Dana, i svoj mali stan, u ulici Braće Nedića (br. 29).

I bes, neki suludi, glupi bes. Ali oni koji su ovde otmeni i tihi, i muškarci i žene, kao da su sa drugog sveta. Oni su neiskazano bledi i vitki, očiju beskrajno mirnih i mutnih.

Ispod urvina tu, plavi se i modri, Jonsko mare. A pri povratku odatle, grobovi se opet ređaju kraj drugog puta. Između zelenih maslina svud ih ima.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

Jednog dana gazdi lipše magarac. Gazda pošalje slugu na vašar da mu kupi drugog magarca i obeća mu nagradu ako mu nađe magarca po volji. Sluga pođe.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

da to mogu biti dva daleka naroda, jednog porekla, bratska, ista, koji imaju jedan jezik, ali i ne znaju jedan za drugog.

— Sve može da se učini, gospodine, samo kad se hoće, i kad ima sloge. Mi u kabinetu pomažemo jedan drugog da bi se naredba svakog člana vlade najtačnije vršila.

Zapitam drugog, trećeg, i svaki me s prezrenjem pogleda i ne odgovori. Najzad se namerih na jednog s kojim sam se poznao prilikom

U tim važnim pitanjima niko nije hteo popustiti i stvar, malopomalo, dođe dotle da jedan drugog nisu mogli gledati. Ministar, da bi svome protivniku što više napakostio, naredi da se čak ni u zoologiji u školama ne

stvari što se menja jedno mesto u udžbeniku, jer se i udžbenici, pa čak i celokupni programi za nastavu menjaju svakog drugog dana.

— Sedi! — reče predsednik zadovoljan. — Kakva je tvoja uloga? — pita drugog. — Ja imam da interpelišem vladu što su neki činovnici dobili velike položaje preko reda i imaju po nekoliko velikih

— Šta je to? — Ko je? — stadoše mnogi jedan drugog zapitkivati. — On! — odgovaraju. — Horije? — Jest, došao! — Gde je, kamo ga!

nešto za se, pa i grupice prskoše i uzeše se za ruke sve dva i dva, te jedan drugom govori i dokazuje, vuče jedan drugog za rukave i meće ruku na usta. Opet se sastanu svi, i opet svi govore. — Braćo!

Ista onaka kao što, jadnica, beše za života. Na njoj žućkasta rekla od kalmuka, koja joj nije taman, kao da je za drugog skrojena, okratka suknja od istog kalmuka i plava kecelja, opet sa žutim cvetovima; na nogama joj štikovane papuče,

zanijaju se po dve građanske glave malo jače, udare se, preznu, oba političara pogledaju tupim pogledom jedan drugog, ne iznenade se ničemu, oči im se opet zatvore, i glave klimataju revnosno i dalje.

— Ti! — Ja? — opet ponovi onaj pitanje još ljutitije. — Ti, razume se; koga drugog pitam?! Prvi se prekrsti, sleže ramenima i raširi ruke kao da bi time rekao: „Budiboksnama, šta ovaj pita!

Pa i ponašanje promeniše ludi prema mladom pesniku. Prođe ulicom, a ludi se tek gurnu i namignu jedan na drugog. — Dobar dan! — javi se on. — Dobar dan, pesniče! — odgovori jedan gledajući ga ispod oka, zajedljivo.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Čobanke ostavile rad, pa glede junake. Polovina strepi za jednog, a polovina za drugog, no junaci se nose, ka' orlovi, pa nijedan ne misli da oproba leđima zemlju.

Sa gromkom larmom protivnici se sukobiše i — ućutaše. Stadoše jedan protiv drugog i otpočeše se prečati, no nijedan se od toga ne uplaši... Ukrstiše rogove i otpoče se borba na život i smrt...

Svud tiho, samo kod nas kipi život i rad.... Isprečali se dugački purenjaci, sve jedan preko drugog, te sastavili veliku rpu kukuruza.

tepeljkom, pa se nadžedžio, ka' đetić u majčinu krilu; drugi se izmigoljio prednjim tanjim krajem, podupro se na suva rebra drugog, pa nakrivio riđu kićanku, ka' svirač u kolu, te izgleda, ka' da posmatra oko sebe vesele radnike....

A radnici se ponameštali oko rpe, posedali porebarce, sve jedan pred drugog, pa levom rukom maše se suva korena, ščepaju ga za riđu kićanku, rascepe mu gustu odeću na pola i zaljušte do dna,

Dršće ruka, pa grčevito steže suv, neokomišan koren, cepka suve šašljike, pa u tom zanosu baca ga na gomilu i maša se drugog, a sutradan na čistoj, okomišanoj gomili, valjaju se po sto neokomišanih, izlomljenih kukuruza.!...

Vazduh hladan i oštar. Ljudi se pribijaju jedan uz drugog i zdrhtavaju se. Mnogi su pospali, pa se od hladnoće zgurili.

Pomoli se sunce. Kmet se prenu i diže ljude. — Stan'te svi u red, jedan do drugog. Namestismo se svi u jedan red. — E, sad odbijajte vi u desno, a vi u levo.

Nezgodno nam je što smo jedan od drugog mnogo udaljeni, te se svaki oseća usamljen, usled čega se strah uvećava. Ova neizvesnost, ovo neprestano očekivanje da

Već smo se zbili na dva-tri koraka jedan od drugog. Do mene se nađe s leve strane Đokić, a s desne tri moje komšije, pa Ljubiša.

Ko zna gde on sad očekuje rezultat potere. Kmet obilazi često ceo lanac, prelazeći u hodu od jednog do drugog. Kad se vrati s levog krila, zaustavih ga da ide malo uza me. — Boga ti, dokle ćemo mi 'vako? — upitah ga.

Ljubiša pođe odlučno napred, a za njim, u gomili, svi ostali. I ne pade nam na um, da nas, možda, iza drugog trnja cilja drugo oko: svu pažnju obratili smo na sudbonosni kupinjak, gde će se, uvereni smo, rešiti nečija sudbina.

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

sadržaja, zatim Lasalova dva predavanja o Ustavu, Politički bukvar za matoru decu, Pčele od Bihnera (ili nekoga drugog) i još jednu, pa se opet trže i stade zverati.

— Neću ja te! To je sve Mićina sorta! Njih je ubila kasarna. Ubila im duh! Nijedan nema moralne snage u sebi. Drugog, drugog koga! Znaš li ti tako nekoga kome nije ideal militarizam? — Ama, što mi se ovo nešto noćas gasi ovaj duvan!

— Neću ja te! To je sve Mićina sorta! Njih je ubila kasarna. Ubila im duh! Nijedan nema moralne snage u sebi. Drugog, drugog koga! Znaš li ti tako nekoga kome nije ideal militarizam? — Ama, što mi se ovo nešto noćas gasi ovaj duvan!

I dugo posle toga dopisa, kad god bi se sreo sa Sretom, a oni se tek jedan na drugog onako prijateljski nasmeše. Očima kao da vele: »Znamo se; naši smo!

Mrze se kao da nisu, bože me prosti, jedna vera. Jedan drugome ni boga ne nazivaju. Kad se desi da prođu jedan kraj drugog, a ono se tek jedan iskašlje, a drugi mu nešto ružno rekne. A bolan, kako su se pređe lepo pazili i živeli među sobom!

sede braća Srbi u kafani, zasede se do neko doba noći, piju i kucaju se i razgovaraju; i svi za jednim stolom i jedan drugog ne poznaju!

Pere ćate — Sreten je sedeo u svojoj skromnoj sobici i kitio jedan poduži dopis za novine, ne njegovog nego drugog okruga, koje se zvale Šiljbok narodnih tekovina.

Pesma se ori, a nervozni zeljov iz komšiluka urla, a žutov mu iz drugog odgovara; Zac toči i poslužuje, a Sreta se šeta po mehani i ispred mehane, veselo i ponosito kao lelek po krovu; plaća

— Dopis nije bio iz Prudelja nego iz drugog nekog mesta (gde je bio premešten i već počeo kupiti potpise za nepoverenje staroj opštinskoj upravi čiji mu se

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Posvedočiće cela umrla rodbina Da je tada imao četrdeset godina. Od prvog do drugog rata — To je kamata, Ali šta smeta Još tridesetak leta? I tu mu se račun ko dim iz lule gubi ...

Ali njihove su krađe bile javna tajna. O tome se i do danas ponešto zna. Na primer, jedan od drugog krali su ribice bele Koje su neprestano pecali, na udicu, otprve; (jedan je starac ukrao od suseda dve pčele).

Ćudljiva je slava, i njena su Merila kao u Las Vegasu; Izabranike bira nasumce: Jednog gurne u mrak, drugog na sunce; Nezaslužni glavnu počast dobiju, A zaslužni odu na robiju!

Maratoncu se ne prizna naporan trk, A drugog po Evropi proslavi brk! Koga Fortuna blagoslovi, Na dobro mu krenu svi poslovi, I zrači, noću, njegov oreol Kao

vrtove: Sunce je paslo Mirne volove, Svetlost buktala Uz dolove; Na grančici je Zujkala pčela, Upravo stigla Iz drugog sela. Iz ove tuge, Samoće ove, Tamo nas zove Miris zóve.

Stoje, nasamo, oči u oči, Jedno spram drugog, kao Đerdap i Golubac. Kad čovek, najzad, jabuku prismoči, Ugriz mu je nežan kao poljubac.

Kao bebe su se ticali i klicali Dva sapuna golišava, dve jogunice, Jedan drugog po leđima golicali, A oči su zatvorili, zbog sapunice. Lavor pun je mehurova, sapuni se ne vide.

Osetiće koru somuna Od Carigrada, i od Soluna, Zapršku od aleve paprike Sa drugog kraja Afrike; Suvu cepanicu hrastovu Na ostrvu Lastovu; Od ispeglanih košulja I maslinovog ulja Padne u zanos, ko

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Larva ni u kome slučaju nije mogla doći iz Mesine, već sa drugog nekog bližeg mesta, koje valja pretražiti. Kad je sebi postavio taj zadatak, Šmit se, napustivši od toga događaja sve

kontinenata na dva dela, jegulja je produžila u svemu svoj dotadašnji način života, ali je, sa udaljavanjem jednog i drugog dela to putovanje moralo u toku vekova bivati sve duže; navika je, međutim, ostala i prenosila se na generacije jegulja.

Rakić, Milan - PESME

Ja plačem kad i drugi strada, Kad tuđa sreća ko cvet vene. Za mene nema tuđih jada: Što boli drugog, boli mene. Plači mi, dušo, kad u nama Još ima suza da se redom Prospu nad tuđim nesrećama I neiscrpnom našom bedom!

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

Kolike su s kraja u kraj Mletke, tu ne bješe nijednoga čojka jedan drugog koji ne držaše za tajnoga žbira i špijuna. Grbičić se meni kunijaše da su jednom žbiri i špijuni oblagali jednoga

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

iako ovaj Arnautin, tuđe vere, u manastiru pred kaluđerom pobratimili i to pijući iz rasečenih ruku krv jedan od drugog. Od tada za njih dvojicu nije bilo vere, ničega.

naviše da odu u amam, Sofka je znala da će, kao uvek, na tom ćošku oko dućana biti skupljenih momaka, neženjenih, i drugog sveta. Naročito ih je tu u dane, subotom, kada se znalo da ženske idu na kupanje. A sve moraju tu da naiđu.

da čisto oseća kako joj se srce čupa i snaga raspada — da sve to nije zbog toga što polazi za nedragog, već da je zbog drugog nečeg, što je veće, gore. Sada se sve svršava.

Izlazeći na kapiju oseti samo kako joj lice i kosu do- | dirnu onaj venac od šimšira i drugog cveća, već osušenog, gotovo sparuškanog od fenjera, i to je zadahnu nekim zagušljivim mirisom kao na tamjan i sveće.

rastureni sa stokom po planinama, pašnjacima, te njihove svadbe bili su jedini dani, kada su se sastajali, viđali jedno drugog, pa čak i svoje žene.

bi ih bar oni, sluge i nadničari, mogli jesti, pošto od njih iz kuće niko nije to ni gledao, uvek bi se čulo kako jedan drugog nutkaju: — Idi, bre, idi, neka dođe snaška i okusi. Neka vidi da li su već zrele. Tako i po komšiluku.

Pandurović, Sima - PESME

Sanjivo diše melodija nova, Zvuk drugog sveta, i ja živim njime; Konture zemnih stvari, sreće, bede, Pred mojim duhom jednoliko bléde.

Vršiće pos’o raspadanja crv... A naša srca, suze, mozak, o! Hraniće, kažu, k’o i naša krv, Nov život nečeg drugog, znam ja to!

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Kroz sunčanu svjetlost vijaše prašina, što se dizaše sa ispremetanijeh platnenijeh truba i drugog espapa iz dućana. Kalfe pospremahu hitno; ćepenci i vrata na nekijem dućanima pozatvaraše se već, jer trgovci, većinom

Ona dva djetića, legavši jedan pored drugog, ne hrkahu no piskahu i to na izmjenu, kao da se tako bjehu pogodili. Joka potičući oganj, smijaše se tome.

“* „Nekate ljuđi!“ graknu serdar. „Ja se, bogami čudim u što ste jutros udarili! Ismjevamo jedan drugog radi siromaštva, kao da nagolo nijesmo svi siraci, i kao da je to sramotno. A, bogami, i smetenila ima svud!

Da izbjegava društvo, drugog izgovora nije imao no da obilazi planinu. A zbilja ljubljaše prirodu, jer nikao i odrastao bješe u njoj.

Šta je veže uza nas! Veže je taj djetić, a da njega Bog uzme, jedva bi čekala da od nas pobjegne, ako s ništa drugog a ono od jada. Pa, da ti pravo kažem žao mi je i dosad, jer nije u tijem godinama, da može udovati... Dakle, što bi mi?

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

— (da ostariš i oslabiš da ti život omrzne a da ne možeš umrijeti). Dabogda sam ne znao, a drugog da ne pitaš! Dabogda ne umro, dok ne izmerio nebeske visine i morske dubine! Dabogda omastio svojim vratom ličinu!

Zabadati trn u zdravu nogu. Zidati kule po oblaku. Zmiju u njedrima nositi. Izvlačiti za drugog kola iz blata. Izuvati se pre vode. Ići s grlom u jagode. Ići s rešetom na vodu.

— Udri zlo, da je gore. — Kad ideš vuku na čast, povedi psa uza se. — Zlo ni na vojsku ne gine. — Jedno se zlo iz drugog snuje. — Cić jednog čavla izgubi se ploča, a cić ploče konj, a cić konja konjik. — Klin klin tera, a malj oba.

— Pružaj se prema guberu. — Ako je i ambar, varićak je mera. — Ako ne načuva, ne nateče. — Koji štedi, u drugog ne gledi. O SVOJINI — Svakom se svoje čini najljepše. — Svak’ se bavi o svome. — Što je odžino, nek’ je pod glavom.

2 Priča se da su nekad bile dve sestre: Vida i Koviljka. Njihov otac nije imao nikog drugog do njih dve, a bio je vrlo bogat.

svoj manastir drugom da znak da prestane sa zidanjem pomoću jednog užeta, zategnutog preko jezera od jednog sveca do drugog sveca. Zidanje manastira je napredovalo. Oba sveca žurila su: ko će prvi da bude gotov i da tada povuče za uže.

4 Jedan, dva tri, Pobili se fratri Pred crkveni vrati: Jedan drugog tuče I za bradu vuče: Jedan drugom viče; „Pomozi mi, striče!

(Snežne pahuljice) 207 — Bije te, a ne vidiš ga? (Vetar) 208 — Brat i sestra rodiše se, vazda skupa putovaše, jedan drugog ne viđeše? (Ponedeljak i nedelja) 209 — Vodom ide, vodu razgovara; gorom ide, goru razgovara?

tu se iskupiše svi rzusi, najbolji Vrancuzi (Pokazuje rukom prvo na jednoga cara): Romi-aga iz Starih Paraga, (na drugog): Ćoravi Nića iz RacMiletića, (na trećeg): Egavi Toša iz Divoša, (na četvrtog): I lepi Joca iz Obrovca.

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

152. Crno crijevo iz neba visi. 153. Četiri brata putem trče, jedan drugog ne može da stigne. 154. Četiri bule na konju jašu, jedna drugu ne može da stigne. 155. Četiri nožice, a dva opanka.

Primaknu se oni blizu i nazovu: „Dobar veče, ima li ko tamo?” Kad li šta vide? ni ljudi ni nikoga drugog, do jednog divljeg čoeka s jednijem okom navrh glave. Zapitaju ga: „Hoćeš li nas pustiti u kuću?

pećinu, u pećini gori velika vatra i tu ima devet divova, pa natakli dva čoeka te ih peku uz vatru, jednog sa jedne a drugog sa druge strane vatre, a na vatri stoji jedna oranija velika puna isječenijeh ljudi.

Carevi, zetovi njegovi, vele mu: „Nemoj, poginućeš zaista sad ako odeš, jer života ti drugog nema osim onoga tvoga od Boga.“ Ali carević neće za to da čuje.

Onda car pošalje drugog svog čoveka, te ovog junošu nađe i pred cara dovede. Sad ga upita car, šta je usnio, a ovaj mu odgovori: „Neću da ti

Kad ovo dozna carska | kćer, onda ona piše svom ocu i kaže mu, da ona ni za koga drugog neće poći no za onog junaka, koji džilitom bedeme njinog grada prebaci.

“ A ovaj mu odgovori, da hoće, i tako carski zet dobije devet stotina i devedeset i šest ljudi. Idući dalje nađe drugog čoeka, koji ukočen na putu stojaše i na sve se strane obziraše.

“ Car na to pristane, i odmah zapovjedi, te se taka tri čovjeka nađu i dovedu, i posadivši jednoga do drugog, donese im se jelo i piće, i stanu se častiti.

Sveti Sava - SABRANA DELA

ostavivši i sve što je na zemlji, i izbegavši iz sveta koji porobljava dušu, u ovu dođe pustinju meseca novembra, drugog dana, godine 6706 (1197). I htede on blaženi, da kao što i tamo opravda svoje carstvo, tako da bude i ovde.

Ako ne želite moje pouke dobre na vašu korist poslušati, da drugog izaberete za vođu sebi, koji će imati po volji vašoj hodati i vama se povinovati, a ne vi njemu.

i nepopustljiv po svojoj čineći volji, a ne ispovedajući se igumanu ili opštem ocu, kako naviše pisasmo, nego on drugog sebi, a ne ovog, određuje oca duhovnog, i njemu misli stara se da izlaže, izvan i daleko od vašeg stada, neka bude tada

se odagna iz manastira i odluči se, i tuđ da bude od naše česti, života i beseda, kao i otrgnuća i cepanja, i svakog drugog nereda, i smutnje i štete vinovnik. Takvom je sličan ovaj.

Iz drugog opravdanog razloga uzimati i ove, ili premeštati, niti mi, niti ko drugi dobro mudrujući ne može narediti, osim ako se

I tako u Svetom Duhu i u ljubavi, jedan od drugog utvrđivani i svrstavani kao postrojeni, dobro i duhovno i spasoposno.

igumanima vašim, jedan drugoga volite i starajte se da svako svakoga nadilazi smernošću, saosećajući nevolju jedan drugog kao jednog tela udovi i jedan drugog popunjavajući nedostatke.

i starajte se da svako svakoga nadilazi smernošću, saosećajući nevolju jedan drugog kao jednog tela udovi i jedan drugog popunjavajući nedostatke.

I da uzme sa sobom episkopa i igumane Svetog Đorđa u Rasu i Svetog Nikole u Toplici, i drugog Nikole u Kaznovićima, i drugog Svetog Nikole u Dabru, i Svetog Đorđa u Dabru.

I da uzme sa sobom episkopa i igumane Svetog Đorđa u Rasu i Svetog Nikole u Toplici, i drugog Nikole u Kaznovićima, i drugog Svetog Nikole u Dabru, i Svetog Đorđa u Dabru.

I u svih trideset osam godina tvojih sačuvani bismo i othranjeni i drugog gospodina i oca ne poznasmo osim tebe, gospodaru naš!

I drugog svog blagorodnog i ljubljenog sina, kneza Vukana, blagoslovi i postavi za kneza velikog, i odeli mu zemlje dovoljno, i dade

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

PROSJAK (za sebe): Sad zovi, da vidimo ko će da se odazove! GOSPAVA (od jednog do drugog): Kaži mi neku lepu reč, uteši me! Sažali se, kaži mi da ti je žao! Pusti barem jednu suzu za mene, biće mi lakše!

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

malene dece, ne mogući sama tegotu kuće nositi, a pritom i mlada budući, dve godine po smrti oca moga pošla je za drugog muža; no u ovom ftorom braku vesma je sirota nesrećna bila.

Mene — položi? O, položili ga u nosila! Mene bojažljiva i strašljiva koji, kad bi[h] za kog drugog ovo grozno izrečenije čuo, užasnuo bi[h] se kao da grom blizu mene padne, uzdrktao bi[h] kao da me groznica | trese.

Kad si i ti naše gospođe domaćice misli, uzdam se da i pročim gostima neće neugodno biti da s besedama jedan drugog polzujemo; a to je naša arhijerejska najveća dužnost, na svakom mestu i u svako vreme polzu braće naše i mlađi[h]

U ona vremena, to je nekakva moda bila, da narodi jedan drugog proklinju. Sad su ljudi mnogo pametniji, ne dadu se proklinjati.

Nije to sve. Nose i kojekakva parčeta stari[h] [h]aljina, pa kažu ili da su od Bogorodičine [h]aljine, ili od kog drugog sveca. Nose i parčeca gvožđa, uveravajući da su od apostola Petra verigâ ili od Hristovih eksera.

Žena, jošte zdrava i mlada, sledovatelno za rađanje ljudi. Pitam je, zar ne može drugog muža naći. Kaže mi sirota uzdišući: „Našla bi[h] ja davno sebi muža, ali, vele, da crkva ne dopušta.

Jedan dobri junoša Bolgarin počeo je plakati kad sam mu kazao lane da ću poći, nego da traži sebi drugog učitelja. I ja sam teško sožalio.

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

— Ah, Isuse! Isuse! — uzdahnu dujo i stropošta se na stolicu, pak diže obrve, valjajući očima s jednoga na drugog. Stipan stade iza njega, a Kušmelj i Bakonja prisloniše se uza krevet. — Jesam li ja među braćom ili među ajducima noćas?

Ali ćeš čuti istinu, pa čini kako znaš. A istina je ovo: u Zvrljevu dosad nije bilo lupeža, palikuće, ubojice, ni drugog vražjega stvora, kâ što će biti ovaj Bakonja!

Brne poče: „Kad gospodin oće da pedipše I u gnivu da nas za gri’ kara, Nekom šalje ružne, nikom lipše, Jednog boles, drugog munja para...“ — Početak mi se ne sviđa! — reče Blitvar.

nakon deset mjeseca, poslije prvoga, prisnog, zanosnog sastanka, Bakonja, kao god što se iz puke navike brijao svakoga drugog jutra, tako je iz puke navike gledao preko vode, tresući uzgred duvanski pepeo.

Brne bi izišao tačno u osam časova, pa bi, jednakijem, odmjerenijem korakom, otišao do kraja hodnika pa se vratio do drugog kraja, tako gore i dolje četiri puta, pa bi se vratio u sobu, sio na najnižu stolicu, a noge digao na krevet.

Ćosić, Dobrica - KORENI

Znao je da se Simka neće prekinuti i osušiti posle drugog deteta. Zaprosio je, ne pitajući Đorđa da li mu se dopada. Uživao je, gledajući je kroz prozor, kad visoka, bokata a

Zabraniću ti da mi na sahranu dođeš i grob vidiš. Ti si... od večeras, ti si... mrtav za mene. Jedan za drugog mi više ne postojimo! Po muku, jedno pseto laje iz sela. Aćim se strese. Ja više ne postojim.

Često bi noću zaplakala u brizi za njim što je negde daleko u svetu, tuđem i mrskom, u svetu druge vere i drugog govora, misleći da je gladan, bolestan, kad zime dođu da mu je soba hladna a pokrivač tanak i iscepan.

Čemu sva ta računanja? Ja ti više nisam otac... Ti si od večeras mrtav za mene. Jedan za drugog više ne postojimo. Vukašin drhti. Odrekao me se... Zar sam toliko uvredio njega, surovog i snažnog?

Zato što ja nisam zaslužio... Gazda-Đorđe, da se pogađamo. Šta bi mi, recimo, dao za ovog drugog opasnika? Da znaš, otkako se rodio, nije suzu pustio. „Veliku livadu i zabran“ Neću da čujem. „Dve njive i livadu.

U suton se i kuknjava dale i glasnije čuje. I raste šuplji brest. Aćimu laknu kad ga u grupi seljaka, vezanih jedan za drugog, vod vojnika potera u Palanku. Ćute vezani Prerovci, a ćute i vojnici idući peške za njima.

— Šta da radim, Tole? — uzviknu nemoćno. Tola ćuti zgomilan u mraku, pa kasnije reče: — Da se čeka. Nema drugog. ...Aćim sedi u mraku svoje sobe i puši. Zaboravljena cigara često mu opeče usne.

Ruke mi se oduzeše, osećam kako mi snaga ode u drugog čoveka, u tebe, žabo jedna muška. Nisam odmah znala da si muško, pa sam viknula Luki: ’Iznesi ga na mesečinu i vidi

„Te što će da misle i svete knjige čitaju, majke mučno rađaju.“ Tom nadom voleo je on njega, drugog i poslednjeg, više od Đorđa, još dok je bio u kolevci. I zato što nije bio sitan i plav na majku kao stariji.

Neka njemu ostanu guberica i torba u kojoj im je Simka donela hranu pre nekoliko dana. Dok se nije razbolela, svakog drugog dana im je donosila. Često je i Adama dovodila. Nisu mu dozvolili da ga vidi.

je kao razljućen bik kad se upre zadnjim nogama i svu snagu pretoči u vrat, sjuri u rogove, zaplete ih, osloni se na drugog, pa kroz glatke šiljke kostiju sluša srce protivniku, sluša strah, damare i drhtaje u kolenima, očekujući kad će da

A tebe pustiše. I vreme je. Dosta si se namučio. Bolje da nisi izlazio. — Zašto? — Sede jedan pored drugog. Đorđe mu zagleda u cigaru zapaljenu na usni. — Pa, pomrećemo svi. Možda bi tamo u apsi i preživeo ovo.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Kako i ne bi? Svetlokos, svetlook, sav prozračan, dečak je izgledao kao da dolazi iz nekog drugog sveta. Takav sjaj je iz njega izbijao da bi, još dugo nakon njegovog prolaska, po razrovanom pločniku treperila

Kako će caru na oči bez njih? Tako je i veče palo, ali mali svirači nisu silazili. Ni Drugog, ni trećeg dana nije ih bilo. Gonioci više nisu imali vremena (spojila sam raѕdvojenu reč) za čekanje.

Uzalud je devojka plakala. Uzalud tvrdila da voli drugog. Priređena bi najraskošnija svadba. Svi su zadivljeno gledali u nevestu.

Kakvoga li šašavka, majko rođena! Tračnice mu idu od jednog kraja sobe do drugog, a on tvrdi da će, jednoga dana, izaći kroz prozor i prošetati se dolinama i gorama čak do mora. Ko je još to video?

Zar nije duhovit? Zar nije oštrouman? Mali voz postiđeno saže glavu. Njegove tračnice idu od jednog kraja sobe Do drugog, ali na svom putu prelaze preko mosta i kroz tunel. Ispred tunela je skretničar načinjen od šarenog lima.

Ali šta je to što se može sakriti? Brzinom vetra glas o selu rezbara prođe od jednog mora do drugog. Na planinu se pope prvi trgovac, pa drugi, pa treći, pa sto treći?

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Posle Drugog rata ona se širila i preplitala sa krošnjama izraslih lipa tako da nad Francuskom ulicom, sada, čak i u zatamnjenim danim

ponašanju Jovan je verovatno bio obavešten i pre Miloša, ali nije preduzimao ništa i nije pitao ništa, ki jednog ki drugog. Šta da preduzima i zašto da pita? Sve je naslućivao a ništa nije mogao da spreči.

Šta da preduzima i zašto da pita? Sve je naslućivao a ništa nije mogao da spreči. Cećao se kako 1815, uoči Drugog ustanka, umalo da pogreši najteže u životu.

Kao da ničeg drugog i nema: sećanje, rasparana kesa za novce, visi prazno. Istorija, međutim, beleži da je Vasa Čarapić, od početka

Sa njim je bio i Uzun Mirko. Uoči napada bećari su se, svi, zakleli između sebe da neće ostavljati jedan drugog u nevolji. Onda je dat znak za polazak: ni glas, ni hod, vi dah nije smeo da se čuje.

koji su ga upućivali kako da, u trenu, izgovori pravu reč ili učini pravi pokret; učio ga je da se usredsredi na drugog i da, na izgled, zaboravi sebe.

u tu istinu ali bez nemira, Dobrača je naglo u sebi prepoznao spokojstvo koje je, jednom, već bio upoznao kod nekog drugog. (Moraš li to, sinko?

Đavolja pobeda. Iz odlučujuće bitke na Ljubiću, kod Čačka, koja je, kako kažu istoričari, za uspeh drugog ustanka bila onoliko značajna koliko je za Prvi ustanak to bila bitka na Mišaru, vojvoda Jovan Dobrača je izišao

Ali, izišao je i to mu je bila treća omaška. Bila je, jer je posle pobede Drugog ustanka izgledalo da se mnogo šta, i brzo, menja.

To je bilo ono što ga je ispunjavalo i što je, u njemu, pokretalo sve energije: to zadovoljstvo u času kad oseti da je drugog ščepao za neku duboku srž i da je gotovo, da ga sad privlači u prostor svoga postojanja.

u taj se konak uselio sovjetnik Mladen Milovanović koji je, kasnije, u potrazi za većom udobnošću, uzeo za sebe konak drugog dahije, Mehmed-age Fočića.

Dobro pamti trenutak kada je iz Poreča, Dunavom, prvi put dolazio u Beograd. To je moglo biti nekoliko godina posle Drugog ustanka, jer više nije bio dečak a još nije bio čovek.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Gledaj sada ubavoga rada: Beri, nosi, čas dole čas gore; Momci klikću, a pesme se ore: „Živo, živo!“ jedan drugog kori; Živo s' radi, al' niko s' ne mori. Gledni samo, posle uje svake, Gledni, brate, one noge lake!

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

kojino sam okean vozdušni nasijao sjajnim ostrovima i vjenča ih svetim magnetizmom te pogledom jedan drugog drži? Zakoni su opštega poretka moj amanet a život prirode; da ih počnu svi mirovi rušit, moja bi se silna na njih

Pozorišta toga prestrašnoga svi umovi predstavit ne mogu: kad itahu k pogrebu šarovi, jedan drugog u let razdrabljahu, na komate lećahu k bezdnama.

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Da bi se to izvelo, dovoženi su ogromni tesanci i obelisci sa ostrva Elefantine, Nilom niz vodu, jedan veći od drugog.

„Ti poznaješ, čuo sam, celo to ogromno persijsko carstvo?“ „Proputovao sam ga od jednog kraja do drugog, pre no što se Egipat otcepi od njega. Obiđoh zatim skoro sve varoši obala Sredozemnog Mora.

Beskonačno mnogo beskrajno malenih, nevidljivih atoma, kovitla se, jedan pored drugog, i oni izazivaju tim svojim neprestanim kretanjem sve prirodne pojave u njihovom neprekidnom nizu i raznolikosti njihovoj.

“ „To, nažalost, ne mogu. Ja sam ti večiti putnik, od jednog bolesnika do drugog. Ali ću do ujutro ostati ovde. Idem do kapije da o tom izvestim izaslanike nomofilaksove“.

Posle doručka oprostiše se oni srdačno jedan od drugog. Hipokrates obeća da će opet uskoro doći. U ugovoreno doba pojavi se Hipokrates pred Velikim Senatom Abdere.

Ona ih je, tim sećanjem, donela iz drugog jednog idealnog sveta u ovaj naš zemaljski“. „Naša duša nije, dakle, sastavljena iz atoma, kako je to Demokritos učio?

Na stvarima se mogu razlikovati oblik i materija, ali se ovi ne mogu odvojiti jedno od drugog, jer oblika ne može biti bez materije, a ove ne bez oblika.

jednostran, i bio bi koban po razvitak nauke, da ostala dva filozofa njegovog doba, Demokritos i Aristoteles ne behu drugog mišljenja. Zato moram da se ovoj dvojici ponovo vratim. Počeću sa Demokritom. Smešljivi filozof!

Eno onde vidimo sada dva stabla, jedno pored drugog; jedno stoji levo, a drugo desno. No kad se približavamo onoj pravoj koja, povučena po tlu, spaja ta dva stabla,

po periferiji prvog od gornja dva kruga, kojeg su Aleksandrijci nazvali koncentar, kreće se ravnomernom brzinom centar drugog kruga kojega je Apolonios nazvao epicikl, a po periferiji tog epicikla kreće se sama planeta ravnomernom, no od brzine

Kad se obojica oprostiše jedan od drugog, ona zovnu svoje dve prijateljice. Sve tri se povukoše u jedan ugao dvorane. „Znam sve!“, šapnu im riđokosa.

Arhimedes, primešao zlatu srebra, ali ne u nameri kakve utaje, jer bi u tom slučaju primešao više, nego iz jednog drugog razloga. Njegova iskustva su mu pokazala da ta mala primesa srebra čini zlato čvršćim i žilavijim.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Ili bolje: Sirano i opat Koanjar to su dva brat od kojih je prvog opevao Rostan u stihu, a drugog Anatol Frans, svojim sjajnim stilom, u prozi. Bar meni se tako čini.

Jedan od kumova pobojao se bio da se ne zameri roditeljima njenim i odustao; ali drugog kuma, profesora, koji je pošteno održao reč zatekosmo šćućurenog baš u onom uglu stanične čekaonice gde sad gledam

elegantna, neizveštačena, svesna da je lepa, uverena da nas je očarala, kao najlepša tica, skakutala je od jednog do drugog. Ja sam bio oduševljen do manitosti.

čulo se samo škrgutanje njegovih zuba, koje ne znam kako nije polomio, valjda savlađujući se da ne udari mene ili koga drugog, dok se ja odlučno ne podigoh tvrdo rešen da napustim društvo. Ali me on zgrabi: — Sedi... marš... sedi!

Pa prvi vojnik pozdravi ga odsečno: — Gospodine pukovniče, na raportu sam po zapovesti komandanta drugog bataljona, što sam pred skupljenim vojnicima kazao: lako je komandantu i oficirima što imaju konje, ali je nama teško što

pretpostavljenih, na njegovu bruku, a po mišljenju Sekulinom na čast puka, služi i on — njegov sin, kao Dobošar prve čete drugog, u svima teškim borbama, proslavljenog bataljona.

Te noći komandant ne ode u varoš, te noći Sekula Resimić, dobošar prve čete drugog bataljona, beše u bekstvu. Iste one godine u martu, za vreme velikog zatišja, beogradsko Novo groblje beše jedna

A u tesnom i punom prašine tavaniću nad kafanicom, šestoro nas je ležalo, sve jedan preko drugog, i slušalo, mučeći se, onaj divlji, jezivi i ledeni lavež koji se, s malim prekidima, uporno nastavljao.

Sa kolenima nabijenim pod bradama ljudi su se gušili u isparenju svojih tela, lepili se jedan za drugog i znoj curio u barama pod njihovim nogama.

iz okova govorio je dugo i ubedljivo o Petroniju Svilaru, kome je dvadeset godina, zidaru, drugom nekom licu, iz drugog mesta.

Bogami, bogami, i grobnica te tvoja čeka, skoro si je opravio, pa za koga? Za sebe samoga! A šta si ti mislio, za drugog? Ne, nego za sebe samog!

I čekao sam, čekao sam sa puno slatke nade koju mi je ulivao onaj pokret njene ruke koji bi i za svakog drugog morao mnogo da znači.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

nego stvar prepustiti za to određenim faktorima: zato su tu, pored već spomenute neplodnosti, nasljednih bolesti i drugog, revolucije, kataklizmi i preoštre životne klime, u kojima takve biljčice, htjele ne htjele, moraju da uginu.

U napasti sam gotovo da kažem da je to zdravo, da to odaje izvrsni smisao za realnost; pretpostavljati nekakvog drugog, irealnog, dočaravanog ja svome istinskome, postojećem ja, očevidno bi značilo pretpostavljati uobraženo realnome,

bi značilo pretpostavljati uobraženo realnome, fantom živome stvoru; značilo bi, na koncu konca, voljeti više nekog drugog nego sama sebe.

I, spremajući se da zaspu, jedan od drugog okreću lice k zidu ili navlače preko glave ponjavu. U takvim mi je slučajevima ujutro dolazio poriv da drugu sa spavanja

Pod plavim djetinjim krevetom protjecala je ponornica: korablja na rječini vremena. A slutnja tog drugog prostora i tog drugog toka zbivanja rađala je neki mučan nesrazmjer, bolnu i čežnjivu podvojenost bića.

Pod plavim djetinjim krevetom protjecala je ponornica: korablja na rječini vremena. A slutnja tog drugog prostora i tog drugog toka zbivanja rađala je neki mučan nesrazmjer, bolnu i čežnjivu podvojenost bića.

Ovaj naš život, i ritam ovog našeg kruga, pa i život i ritam svakog drugog kruga, ma koliko življeg i zbivanjem bogatijeg od ovog našeg, i opet je samo jedan dioni život — samo jedan mrtvi

odlikama, da s drugim nečim stoji u odnosu i u međuzavisnosti, ili čak da bude samo odraz ili vanjski izraz tog nečeg drugog.

I riječ onog drugog velikog ludog starca: „Kad je čovjek jednom naučio da misli, ma o čemu mislio, on u stvari uvijek misli na svoju

zakađivan odozdo sukljajima bijele pare iz lokomotiva koje su manevrirale u kratkim, zasoptanim pomacima, sve dok s drugog kraja nije pošao prema njemu policajac.

Pa kad je najzad prikupio snagu i došao kući, nešto ranije nego obično, ne sluteći nikakva drugog zla osim onoga što je u sebi nosio, te zatekao kod žene ljubavnika, ona se razbjesnila kao furija, ružno ga izgrdila,

— Ali takvi su svi literati. Ta svi umjetnici rade zbog same umjetnosti a ne zbog čega drugog! Inače su moralizatori, ili bilo što drugo, samo ne umjetnici. — Ma'ni! Tako govore loši umjetnici, mali umjetnici.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Jad i nemaština bili bi mu večiti drugovi... A ovako, zar je bolje?... O, teško li je to!... I baš se mora, baš nema drugog izlaza, do u goru? Nema, jamačno nema. — Kad to kaže ča-Vujo, onda mora biti tako ; on je, jamačno, dobro promislio.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

pećinu, u pećini gori velika vatra i tu ima devet divova, pa natakli dva čoveka te ih peku uz vatru, jednog sa jedne a drugog sa druge strane vatre, a na vatri stoji jedna oranija velika puna isječenijeh ljudi.

Carevi, zetovi njegovi, vele mu: — Nemoj, poginućeš zaista sad ako odeš, jer života ti drugog nema osim onoga tvoga od boga. Ali carević neće za to da čuje.

će pući zora, on ti se naljuti, spopale za željezni štap da utrese jabuku, al se straža prenu i uhvati ga, pa s njim pred drugog cara. Kao onom, tako i ovom ispriča on sve poredom; i ovome se dopalo to, te će mu reći: — Znaš li, momče, šta?

Onda car pošalje drugog svog čoeka, te ovog junošu nađe i pred cara dovede. Sad ga upita car šta je usnio, a ovaj mu odgovori: — Neću da ti

Kad ovo dozna carska kćer, onda ona piše svom ocu i kaže mu da ona ni za koga drugog neće poći no za onog junaka koji džilitom bedeme njinog grada prebaci.

A ovaj mu odgovori da hoće, i tako carski zet dobije devet stotina i devedeset i šest ljudi. Idući dalje, nađe drugog čoeka, koji ukočen na putu stojaše i na sve se strane obziraše.

Potom Grbo ustade pa jami kraljeve čizme, obuče ih na noge, pa jami jednog brata na jedno rame a drugog na drugo, pa pobježe iz dvora.

Car na to pristane, i odmah zapovjedi te se taka tri čovjeka nađu i dovedu, i, posadivši jednoga do drugog, donese im se jelo i piće, i stanu se častiti.

“ Tako i učini. Kad se svekar vrati, hajduci su bili svi mrtvi, a pametnu snahu svi su voleli, i čak iz drugog vilajeta dolazili da ih ona uči.

Sva su čeljad govorila sa siromahom, a onaj starac uvijek šutio. Siromašak upita onog drugog čovjeka što onaj starac ne govori. Čovjek mu reče: — Starac neće progovoriti što mu nećeš dati dukat za jednu riječ.

Petković, Vladislav Dis - PESME

se ničeg više, ni očiju tih: Kao da je san mi ceo bio od pene, Il' te oči da su moja duša van mene, Ni arije, ni sveg drugog, što ja noćas snih; Ne sećam se ničeg više, ni očiju tih. Ali slutim, a slutiti još jedino znam.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

mojim naporima na ovom polju koje je obećavalo i od tada nikada nisam mogao da dotaknem majskog gundelja ni bilo kog drugog insekta. Kasnije sam počeo da rastavljam i sastavljam dedine satove.

prekinuo moj rad na ne baš mnogo nežan način, tako da je prošlo trideset godina pre nego što sam se ponovo mašio drugog satnog mehanizma.

Nakon nekoliko prebacivanja od jednog do drugog u ovom circulus viciousus shvatio sam da je moja nagrada zidanje kule u oblacima.

bacajući grudve, koje su se same kotrljale neko vreme, sakupljajući manje ili više snega, i pokušavali da nadmašimo jedan drugog u ovom uzbudljivom sportu.

ne veći od ručnog sata, omogućiće mu da čuje bilo da se nalazi na kopnu ili moru govor, odnosno muziku iz nekog drugog mesta bez obzira na njegovu udaljenost.

Na prvom mestu on nudi neizmerno veće mogućnosti i mnogo je značajniji za poboljšanje života od bilo kog drugog izuma ili otkrića u istoriji čovečanstva.

koji može sa pravom da se smatra ocem ove ideje, pošto joj je dao više publiciteta i podsticaja od bilo koga drugog, pre nego što je to učinio i sam predsednik.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

banku, nastavio je on, koja uspešno posluje u nekom rudarskom mestu u Nevadi i u njoj osim srebra i zlata skoro i nema drugog novca; peti, koji je već bio u Americi, pričao nam je, kao sa neke visine, da bez obzira ko si i šta znaš i imaš, kada

U toku drugog meseca ohrabrio sam se do te mere da sam se upuštao u duge razgovore. Nadzornikova žena me je često pozivala da provede

Jednog dana video sam na kampusuzz dve velike grupe mladića kako naleću jedan na drugog kao što se talasi, koji dolaze sa mora, i oni koji se odbijaju od hridi, penju na njihova leđa.

Vedro raspoloženje i ustreptalost mladog srca bila je odlika i jednog i drugog, pa se i ispoljavala na isti način: u atletici koja podstiče veličanje snage i borbenog duha.

”- upitao me je Niven, i kada sam rekao da nije, upitao me je kako to da se o tome nisam obavestio iz predgovora drugog izdanja Maksvelove velike knjige koje je sam Niven izdao.

Nisam imao ni vremena ni želje da istražujem lepote Londona, Pariza, ili bilo kog drugog velikog grada Evrope pre nego ponovo vidim Idvor.

”- upitao me je Niven, i kada sam rekao da nije, upitao me je kako to da se o tome nisam obavestio iz predgovora drugog izdanja Maksvelove velike knjige koje je sam Niven izdao.

Nisam imao ni vremena ni želje da istražujem lepote Londona, Pariza, ili bilo kog drugog velikog grada Evrope pre nego ponovo vidim Idvor.

U vezi toga pomenuću sada drugog velikog američkog fizičara čije sam ime, kao i ime Roulenda, čuo da se prvi put pominje u Kembridžu u ono vreme.

godine, kada sam prvi put čitao ovo divno predavanje. Moj prijatelj Niven iz Kembridža, urednik drugog izdanja Maksvelovih velikih matematičkih traktata, nikad nije hteo da mi objasni kakav je bio Maksvelov odgovor na

Stare teorije držale su da nema drugog kretanja elektriciteta osim kretanja opterećenja duž provodne površine sfera i bakarnih šipki.

je savršeno jasno da se ta dva sistema savršeno nadopunjavaju i da će usavršavanje jednog, takođe značiti i napredak drugog.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

U srpskoj kulturi verovatno nema drugog mita koji bi je koliko kosovski mogao da zatvori u sebe samu, a Vasko Popa je upravo sa njim želeo pesnički da se

Srazmerno često se pisalo o kašnjenju srpskog romana, i do Prvog svetskog rata i u međuratno vreme i ubrzo posle Drugog svetskog rata.

21 Pravo iznenađenje dolazi tek na kraju Đurićeve antologije, gde se u objašnjenju drugog dela pesme kaže „Suncem glavu povezala, mesecom se opasala, a zvezdama nakitila (valjda se misli da su na marami,

Dobilo je ulogu gotovog obrasca ili formule koja se od pevača do pevača, od jednog do drugog izvođenja – kako to inače biva u poetici usmenog pesništva – delom čuvala i delom menjala, varirala.

Na tome dugom putu kroz vreme u njima nisu samo s kolena na koleno i od jednog do drugog pesnika (ili grupe pevača) starije slike preslojavane novijima nego su se u njih mogli unositi i sitniji detalji kao i

pomalo tamno, a Otkrivenje je izrazito proročka knjiga o potonjoj sudbini sveta i Hristove crkve, u očekivanju njegovoga drugog dolaska.

u sebi nosi božju iskru, ali ne može proniknuti ko ga je u ovaj svet poslao i kome se na kraju vraća: Da strela s drugog kopna bačena, Ko zna za koju kob izlivena, Vrati se s ovog puta smračena „ Svom strelcu kom i ne zna imena.

Ali ta senka, u krajnjoj liniji, i nema drugog zadatka nego da izloži i svojim postupcima, svojim životom potvrdi piščevu poetiku koja se zove sumatraizam.

Uprostorena je. Izrazitije no kod ijednoga drugog srpskog pesnika. Poznat je, a moglo bi se sada reći i glasovit je primer pesme „Najsentimentalniju o sitosti legendu“

denotativnih kao i konotativnih značenja, a to dekoncentriše stari pesnički svet, nagoveštavajući obrazovanje jednoga drugog i drugačijeg. Dve knjige lirike obavljene 1923.

Ali četiri navedena primera pokazuju još nešto: težnja da se na oba kraja stiha (ili nekog drugog segmenta u pesmi) stavi ista reč u istoj gramatičkoj funkciji – kao što je u primeru (2a) subjekat topole stavljen na

se teorijskoj lingvistici tako i definiše, kao svaki akt kojim se proširuje onaj prvi podskup na račun ovoga drugog kao njegovoga koplementa.

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

) DACA: Pa dabome, kad čovek ima u familiji i takve! SOJA: Briši najpre ispred svoje kuće, pa onda laj za drugog. VASA: Ama, mir, kad vam kažem! Sramota, bolan, i vi se, kobajagi, brojite da ste ministarska familija.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

razaznati da je to podsećanje nekada - u prvoj verziji - bilo deo junakinjinog sećanja, premda su osetni tragovi ovoga drugog zadržani u onome prvom, i oni svakako ostavljaju izvestan utisak pri čitanju.

I imaju različan stepen važenja od jednog do drugog područja u kulturi, i od jedne do druge vrste jezičkih tekstova. U tome i jeste njihova dijalektična, samo na prvi

Stoga se ovde ne poriče, niti se može poricati stara tvrdnja o „nedovoljnoj pismenosti”, ali se zato iz drugog ugla posmatra i drugačije se procenjuje.

činioci u Stankovićevoj rečenici izuzetno mobilni, a čini se i da su od presudnijeg značaja nego kod bilo kog drugog srpskog romanopisca pre Miloša Crnjanskog.

najintimnijim svetom satkanim sve od samih subjektivnih projekcija kojima ju je pisac darivao štedrije no bilo kog drugog svog junaka.

Izlazeći na kapiju, oseti samo kako joj lice i kosu dodirnu onaj venac od šimšira i drugog cveća, već osušenog, gotovo sparuškanog od fenjera, i to je zadahnu nekim zagušljivim mirisom kao na tamjan i sveće.

Po tome je ona poseban, gotovo usamljen, a čini se i zagonetan lik. Ali i kod glavnog junaka drugog Stankovićevog romana, Gazda-Mladena, takođe nalazimo jedan oblik jakog potiskivanja.

plač u XV glavi, grcanje Sofkino u hamamu, nije - izričito se kaže - „zbog toga što polazi za nedragog, niti što je drugog volela, jer nikog nije volela.

i svadbe, to nije kao kod nekih drugih junakinja zbog rastavljanja od dragog ili udaje za nedragog, nego je „zbog drugog nečeg, što je veće, gore. Sada se sve svršava [. . . ].

Zlata je podigla kuću, ozidala samo jednu sobu, i tu se i uselila. Kod drugog je već deiktično: tamo upućuje na mesto gde se kuća nalazi, a koje je udaljeno od zamislivog mesta na kome se autor

junakovu, i čitaocu nije dato da doista prati „unutarnji monolog” bilo Sofkin bilo, možda, s vremena na vreme i nekog drugog lika.

Beskrajni plavi krug sa zvezdom očito nije što i zvezdani nebeski svod: prvi predstavlja simboličku stilizaciju ovoga drugog. U to se lako uveravamo čim pogledamo na kojim se mestima u tekstu, kojim likovima i kada pojavljuje krug sa zvezdom.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Dušmanima svojim dasmo Radost novu pljuskom svakim; Krstili smo jedan drugog Imenima svakojakim. Trzasmo se, čepasmo se Srcem smelim, s voljom dragom; Vijasmo se, cepasmo se — Jer bez toga

Ma ta beloća nije od ljudi, Iz njinih duša, iz njinih grudi, Nit’ nam se pruža od drugog čega Već baš od snega. Ti vešto umeš zavejat’ pute, Zato se mnogo uzdamo u te: Kad pakost, zloba pođe da luta,

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

MITAR: E, kad kon nit, a ono zbogom! Pravo kažu ljudi da je moda ludilo kao kijavica: od jednog prelazi na drugog, a kad počne, ne ume da prestane. FEMA: Uj! MITAR: Bogme, ujela je mloge, uješće i tebe.

Miljković, Branko - PESME

iznemoglost Iz zemlje zaključane pred našim moćima Vade neophodna blaga iz zatvorene brazde Iz crne brave za koju nema drugog ključa osim bilja O vrlo smele i inventivne biljke Sve što pronađu nesebično pokažu Stoje između nas i praznine kao

noć Koja me čini potrebnim i kada me nema Zeleni mikrofonu moga podzemnog glasa zovo Što ničeš iz pakla jer nema drugog sunca pod zemljom O biljko gde su tvoji anđeli slični insektima I moja krv što vezuje kiseonik i vreme POHVALA SVETU Ne

Krakov, Stanislav - KRILA

ipak se treba veseliti... ni život se ne žali u ratu... žene?... parenje to je knock-out... posle tražite drugog protivnika... Dreka ih je zaglušivala. Parter je zviždao, lupao štapovima, urlao.

Bio je u malome hotelu iza Otomanske banke. Tada je Mitford odvodio Ivetu sa sobom. Svakog drugog večera je Mitford noćivao u logoru Tumulusu, i ostavljao Duška i Ivetu u njenome stanu.

Petrović, Rastko - AFRIKA

u parče marame, pa onda tesno u bele ogrtače, čvrsto kao mumije, i spavaju pravo kao posečena stabla jedan kraj drugog. Sa njima su žene na asurama, likova okrenutih uvis i stegnutih pesnica. Reklo bi se: kakav egipatski crtež.

To behu duga niska ostrva u produženju jedno iza drugog. Ćutljiva voda bila je između njih kao zaspale reke. Bregovi ostrva, ogledajući se u vodi još obasjanoj suncem, koje

Oni ne dolaze da vide brod, no se zabavljaju po pučini kružeći jedan kraj drugog, kao ove ptice nad nama. Dogledima vidimo da su široke drvene stepenice, kojima se silazi do kratkih molova podignutih

Ona koračaju gipko kao u igri. Grupa mladića sjajno drapiranih leži po jednim stepenicama. Oni su naslonjeni jedan na drugog, ćutljivi i mirni kao u pozadini kakvog herojskog i klasičnog dekora. Svaki njin pokret predstavlja jednu harmoniju.

Goluždravi, uzbuđeni, s divnim vlažnim očima, oni staju jedno iza drugog kako bi došli na red. Devojčice su tek vrlo malo stidljivije od dečaka.

komplikovane, upotrebljive su i neophodne čim se o njima ne mora da stara sam putnik već njegova posluga, i čim ničeg drugog baš nema na raspoloženju. Samo to što su juče kašike pale u lagun načinilo je puno dosadnih, sitnih neprijatnosti.

“ Idemo kroz beskrajnu vekovnu šumu. Ogromna stabla akažua, mahagone, hlebnih palmi i drugog skupocenog rastinja vladaju u carstvu izmrežanoga šiblja, lijana i žbunja.

(sa čovekom koji ima istovremeno: i misao što shvata naše osećanje, kao i osećanje koje pojmi našu misao; koji, sa drugog kraja života, kome mi tek idemo, pruža nam nasmešeno i prijateljski ruku), takvo isto čudo, takva ista uzvišenost, kao

isto tako na smrt kao što bi bio i od zakona kada bi rastrgao i svoju drugu snahu, ili maloga šuraka, ili bilo kog drugog člana svoje porodice. Krv i telo porodice daju najveću snagu.

Ništa prostije i uzbudljivije od tih zvukova koji se postupno počinju razlikovati jedan od drugog. To bi jedva čujno, te bejah srećan da ni N. ni Mej još ne primećuju.

Drugo selo je već drugog tipa; ali Nebinge je jedno polusudansko seoce zalutalo u ovaj kraj koji je još toliko daleko od Sudana.

Mislio sam: treba dva dana da bi čovek prešao od jednog pravog sela do drugog, sa početkom groznice u telu, sa žeđi koju ništa ne može ugasiti!

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

(Stanoje gađa sa jednog, a Isak sa drugog prozora.) KOLEBAN (viče spolja): Predaj se, Stanoje! A tvrda reč ti od muselima, On će za tvoju glavu jemčiti.

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

da je ovo borba, puščani pukot učini mu se kao lavež hiljadama zlih pasa koji s neopisanom pakošću laju jedan na drugog. Bilo je posle 6 časova u veče, kad se puščana praska najedanput naglo preseče.

Kad se otpoče ovaj drugi juriš, ja uzmem jednu zališnu pušku i činio sam moju dužnost za vreme celoga drugog juriša. Pucati, zabaviti se kakvim poslom koji privezuje svu pažnju — to je najbolji lek za ljude koji, što no reč, prvi

To je trebalo da bude za vreme ovoga drugog turskog juriša, i da je ovaj pobočni juriš izvršen — katastrofa bi bila neizbežna.

«) i reče: — Pa najposle ostaću ja, kad nema koga drugog. Černjajev ga poljubi, zahvali mu i zamoli ga da se drže hrabro, pa onda pođosmo.

— Dobro — prodera se đeneral. — Skinite mu sablju, napišite komandantu drugog korpusa da ja ovo stvorenje (đeneral pokaza rukom na majora Velimirovića) dajem pod sud, pod najstrožiji vojnički sud;

revolucionarstvo sastoji se eto u tome što priznajem narodu ovo pravo na bunu, pa i to samo onda kad nema nikakvoga drugog mirnog izlaska. Inače ja mrzim svako krvoproliće pa i revolucionarno.

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

Buji, paji, moj sokole lepi, Neka ti se mišica okrepi, Tvoj babajko drugog čeda nema, Pa jedinca već na boj otprema, Da s’ vratite, -— il’ da poginete, — Za slobodu da sokolujete.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Ispred nas je išao jedan vojnik, koji se pomerao u skokovima, od jednoga drveta do drugog. Sunce je bilo pri zahodu, kada smo stigli na izlaz klisure.

Na čelu drugog bataljona jahao je oficir, čijeg su konja iskitili cvećem. Mahao je veselo rukama, pozdravljajući levo i desno.

a vižljavi, stisnutih vilica i oštra pogleda, ulazili su bombaši redom u polumračni lagum, i pribijali se jedan uz drugog. Njih dvadeset i pet. Oni su određeni da poginu večeras.

Ali znate kako je. Nisu ni njihovi rovovi preko sveta. Između jednog i drugog paljenja raketli, oni mogu da uskoče. A što je još najvažnije, ni mi ne možemo jurišati prema svetlosti.

— E, kad je takva i takva stvar, onda sipaj, Kosta! Jedan litar su ispraznili i Kosta je nalivao iz drugog. — Eto, vidiš... Da si nam doneo bure vina, meni se ne bi pilo.

To ja naređujem! — reče povišenim glasom. Vojnici se zbiše jedan uz drugog i nasloniše leđima na vrata. — Šta hoćeš ti od nas? — zapita Radoslav već crven u licu.

Putovali smo vozom koji je bio potpuno prazan. Polja su bila pusta. Na stanicama sem službenika nikog drugog nije bilo.

Menjao je, trampljavao, prodavao stvari, nekad kao Francuz, drugog dana kao Englez, dokle ga nisu stražarno sproveli... Od svih stvari ostala mu je samo jedna harmonika na koju je

1946. Postaje rektor Beogradskog univerziteta. 1952. Štampa ratnu hroniku iz Drugog svetskog rata Velika zabuna. 1956. Objavljuje roman iz zarobljeničkog života Likovi u senci. 1962. Umro u Beogradu.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

I čokoće čelikom skresano Ni do nežnog ne podižeš vlatna, — To je ništa, makar da je tužno, — Krivica se na drugog obara.

” Besedi mu Cvet-devojče: „Jao jadna, Sablja-momče, Ne govori, ne plaši me: Nit’ je tebi sad umreti, Nit za drugog men’ s’ udati.

se tvoje seti, Zakletva je pogažena Srcu nemir, duši pak’o, A u času umiranja Ko s’ obreče pod zakletvom, Do drugog je vezan groba. Znaj pak i to da mrtvaci Bolje drže reči dane Nego ljudi, lake ćudi.

A na dvoru počišćenom Svatilo se hitro kolo, Hitro kolo preveliko. Njemu svira tri svirača, Jedan drugog nadsviruje Da s’ raspadnu kožne gajde, A momčići da polome Od igranja lake noge.

Sablja-momče progovara: „Zakletve se tvoje seti! Ko s’ u času umiranja Kom’ obreče pod zakletvom, Do drugog je vezan groba. I to sam ti napred rek’o Da mi bolje reč držimo Neg’ vi ljudi, lake ćudi.

Može l’ se preko da s’ ovde ne javi. Il’ je baš nuždan život od sto leta Da se otvore vrata drugog sveta? Eda l’, — no idi, ti misli nedraga! — Eda l’, što ovde ne ugleda dana Navek propada iz sveta sazdana?

Na prvog, što na po puta osta, Vila ruže davno uvenule, Po grobu mu pelena je dosta, — Drugog brata po grobu prosule Neven-seme višnjeg duha ruke, Zlatni neven večno na njem’ traje, — Tamo putnik pušta uzdisaje:

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Dones'-de, Mićane, još jedan ardović! Drugog dana jope' štuc na rame. Ispratismo ga ja i Partenija nadomak onog mosta na Gomjenici.

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

Gospodin-Vićo, ovo je trebalo uništiti. (Trpa u džep ovu, a vadi iz drugog džepa drugu hartiju i daje je Tasi.) Ovo čitaj... TASA (čita): „Strogo poverljivo”.

Sutradan ostavimo gospodina Žiku da se ispava, a mi 'ajd' na ručak u drugo selo, kod drugog predsednika opštine, pa se vratimo i pošaljemo depešu u Beograd: „Energičnom poterom ovosreske vlasti, hajduk taj i taj

VIĆA: On kaže, pre, dok je krio, nije mogao ništa da dozna, a sad mu svi kazuju jedan protiv drugog. JEROTIJE (Josi). Gde je on? TASA: Evo ga čeka.

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

Osim toga, u prvim decenijama 20. veka primljeno je mnogo francuskih reči, dok među onima usvojenim posle Drugog svetskog rata dominiraju engleske.

U 19. veku Hrvati su bili ti koji su forsirali ideju jedinstva, jezičkog kao i drugog, a kad je ujedinjenje ostvareno, pokazalo se da im je ono bilo potrebno radi rešenja njihovih tada aktuelnih problema, i

Ta je bitka izgubljena, ali knez Lazar je pao viteški, braneći pred najezdom varvara druge rase i s drugog kontinenata evropsku hrišćansku civilizaciju. On je moralni pobednik, može biti junak hrišćanskog speva.

Kao istoričar opisao je sve važnije događaje i ličnosti Prvog i Drugog srpskog ustanka, objavio na nemačkom knjigu o Crnoj Gori, sarađivao s nemačkim istoričarem Leopoldom Rankeom u radu na

Osnivač drugog Rade Drainac (1899-1943) značajniji je kao pesnik, a pokrenuo je 1922. "Hipnos", jedan od karakterističnih efemernih

Pobeda drugog dovela je do uspostavljanja socijalističkog društvenog poretka, koji će se u Jugoslaviji održati pola veka i uticaće na

Njegova krhka lirika povremeno podseća na M. Dedinca. Na drugog starijeg pesnika, D. Matića, podseća poezija Jovana Hristića (1933).

Nastasijević, Momčilo - PESME

134 PESMA ODONUD BRDA 135 PESMA KOČIJAŠA 136 PESMA KOPAČA 137 PESMA DRUGOG KOPAČA 138 PESMA RASPEVANOG STARCA 139 PESMA VEZILjA 140 PESMA NEZNANCA (ІІ) 141 IZ ĐURĐA BRANKOVIĆA 143 UVI MNjE,

PESMA DRUGOG KOPAČA Romorila zamorila, za more. O kamen se spoticala, Verige je vezivale, za more. Puti joj se zamaglili, U

MOLITVA I molimo te, i molimo, propašću spasi, kad nije drugog spasa, kaznom nagradi za greh! I molimo te, i molimo, golu nam ostavi dušu, da imadnemo čim dati od sebe glasa!

Gospodi, gospodi, propašću spasi nam dušu, kad nije drugog spasa. PREPEVI PESME IZ KRALjA DAVIDA RENEA MORAKSA PESMA PASTIRA DAVIDA Čobanin moj večni Bog.

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

I bio spreman. Čak se nadao da će njen otac doći da ga, pre no što je udadu, pita, savetuje se. Ali ne radi čega drugog, već pitajući ga za savet, u isto vreme da ga zamoli da, ako im prilikom svadbe nestane bilo novaca, bilo drugo, obeća

ga zamoli da, ako im prilikom svadbe nestane bilo novaca, bilo drugo, obeća im da će im on uzajmiti, da ne bi išli kod drugog trgovca iz druge maale.

on ne bi kadgod možda prebacio, ona se sad stavlja kao pod njegovu ruku, na raspoloženje, da on odluči, reši da pođe za drugog, kako joj posle ne bi prebacio... Sažaljevao je.

Zašto baš i to od njega? Zar nije dosta što se odrekao nje, nego još i on sam da reši da pođe za drugog? Zato mu je bilo teško. To je i njegova mati kao osećala.

[kao] drugi ili da nikako ne dolazi, ne viđa je otkako se isprosila za drugog, navlaš izbegava da je vidi, obilazi izdaleka njenu kuću i maalu, čak, u inat njoj, i on da se odmah ženi; ili da

poluge, vreće brašna, vune, što je tog dana usled kupovine, gledanja i probanja od mušterija bilo izvučeno, jedno preko drugog u neredu stajalo, i u isto vreme slušao otuda svirku, gledao kako što jače noć, mrak, tišina i hlad, to jače otuda

prvo molili babu, s njom ugovarali o ceni, o interesu i kao uvek, iz straha da ne budu odbijeni, da ne bi morali od drugog nepoznatog da uzimaju novaca ili njemu prodaju imanja i tako se čula, videla njihova sirotinja, kako s godine u godinu po

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

TRĐ, NNŽ, 8, 87). U okolini Debra, prilikom drugog (ponovnog) pogreba, pored pokojnikove glave meće se b. (Brastvo, 9—10, 438).

nje zakopa malo kravaja i soli, i kaže joj se: »Ja tebi dajem so i hleb, a ti meni mleko i sir« (SE3, 14, 1909, 57). Drugog i trećeg dana Duhova žene u okolini Đevđelije idu u polje i beru m. za bojenje (SEZ, 40, 72). Kad dete bere m.

se ona sa istim počastima kao i čovek (jer se, prema primitivnom verovanju, u njoj nalazi duša najstarijeg pretka, ili drugog kog pokojnika iz kuće, upor., uostalom, i S.

Otuda i ime »hajdučka trava«, jer su je hajduci u planini privijali na rane, nemajući ničeg drugog, pa su je, po jednoj tradiciji, hajduci čak i »pronašli« (ZNŽOJS, 11, 261).

U takovskom se srezu takođe, između drugog cveća po dvorištima, »neizostavno gaji i perunika«, a veoma je često zasađena, kao ukras, i na grobovima.

, 173). U okolini Zaječara, pred kućom mladoženjinom, mladi, pored ostalog, »daju i sito, sa svim vrstama žita pa i drugog semena« (GEM, 42, 1978, 374).

Ćipiko, Ivo - Pauci

Dosada nigda je još nije viđao u planini, a rijetko je viđa i u selu, otkada je odbjegla i za drugog se udala. Iako je jak i gospodar od sebe, nenadani susret zbuni ga — i zastide se.

Rade je ipak toga dana po podne pošao kući i vratio se drugog dana ujutro. Po dogovoru sa njome, nađe Mašu kod kolibe.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Naspram zadnjeg treperenja zapadne svetlosti video sam samo njihove senke. Jedan je bio plećat i visok. Senku onog drugog, skvrčenu, krivonogu i grbavu i suviše sam dobro znao. Ono snažno, zdravo telo ne priliči monahu.

Stezalo mi se grlo od čemera dok sam ga gledao. Već u toku drugog dana molitve su mu postalo razvučene i trome. Odebljali jezik mu se teško pokretao, reči su postajale sve

Dimitrije Pre dve godine u Vratimlje je doskitao neki Jevđenije, probisvet i varalica. Lutao je od jednog do drugog grada po zemlji raškoj, pelješio lakoverne i opsenjivao budale.

Čuo sam od nekih trgovaca tkaninom da su ga neko vreme viđali kako se smuca po Rasini, idući od jednog do drugog grada, ili, tačnije, bežeći iz jednog u drugi, od razjarenih mušterija, iz Srebrnice u Koznik, iz Koznika u Obođe, iz

Imalo je za čitavu vojsku našeg gospodara kralja Stefana Uroša Drugog Milutina Nemanjića. Verovali smo da će nam sačuvati glave.

Šta se to s njom dešava? Je li ta žena pri čistoj svesti? Ako joj je stalo do čoveka, zar nije mogla naći nikog drugog nego baš monaha i to ovoga koji je smerniji od svake devojke? Izgleda da je u njoj proradila kurvinska duša.

Izgleda da je u njoj proradila kurvinska duša. Strepim od dana kad se bude otisnula od jednog do drugog, tražeći utol svojoj pohoti. Jadni, jadni moj gospodar Lauš! Teško Vratimlju kad se u njoj usnula ala razbudi.

Želeći da se dodvori Laušu, starešina je uperio prst baš u Kirču i ni u koga drugog, jer mu se činilo da je mladić snažan, zdrav, snalažljiv, otresit i bistar, onakav kakav gospodaru i treba.

U Prohorovom raspeću otkrio sam i mnogo čega drugog. Hristova glava je lepa, muževna. Ima malo povijen, orlovski nos (kao onaj u Arilju). Nema brade, lice mu je obrijano.

Da li usled vešanja, ili od čega drugog, ili prosto što nije bila veća, Prohorova travčica se jedva pomaljala iz ćube retkih kovrdžavih dlaka.

Treće noći postaviće njih dvojica lestve od konopaca sa drvenim prečagama od jednog do drugog klina. Napad će početi tek četvrte noći i to tiho: najpre će jedan po jedan Brzanov vojnik lagano i bešumno

Pa oni su tako slični. Oboje su kao sa nekog drugog sveta, čudni, neobični, kao da na zemlju ne staju, nego lebde iznad nje, slični senkama.

Ilić, Vojislav J. - PESME

Njeno tavno, tužno lisje na večnu te tugu seća. Ah, ja znadem njenu prošlost, kô i prošlost drugog cveća: Vidiš one razvaline na visini mračnih gora? To su tužni spomenici razorenih carskih dvora.

Kako su se dohvatili za čupave svoje kose! Pa kako li izgrebani jedan drugog burno nose! Progovara prvi pesnik: „Zaslužujem bolje mesto, Ja sam pevô o slobodi i stradao za nju često.

Biću tvoja.“ Pan Ljubecki diže oči I pogleda konja vrana, Pa na konja hitro skoči, A na drugog mlada pana. I u jedno isto doba Sa dvorišta oba jezde, I jurnuše, kao zvezde, Na poljanu konja oba.

No, sad je već bilo kasno, Jer on se, kraj svega drugog, sećao i toga jasno Da je kmeticu pozvô u zabran opštinskog ćate Uoči Đurđeva dana, a zašto - i sami znate.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Više posluge no gostiju. Čim zazvonim ulete njih trojica, jedan preko drugog, u moju sobu; ostali, koji su zadocnili, čekaju uslužno pred vratima.

On je Aristarh novoga veka. Treba li mu drugog slavopoja nego što je ovaj! Pa kada je on, protivno Ptolemeju (Aleksandrincu), učio da Sunce stoji, a da se Zemlja oko

strahujemo od toga da se usled toga oba hrišćanska kalendara posle njihova dovođenja na isti datum ne odvoje jedan od drugog. Tu leži sva teškoća sadašnje situacije.

Oko dve stotine carigradskih Grka, izopijanih amala, lađara i drugog, na brzu ruku skupljenog ološa. Tu je četu pojačavalo, bolje reći predvodilo, pedesetak turskih policajaca.

Ona je ležala na vrhuncu jednog brega i imala divne građevine. U ono doba to beše u početku drugog veka pre Hrista - vladao je onde gospodar jelinsko-pergamonske države Eumenes II.

Ljubopitljivo smo osluškivali sve razgovore vođene u toj prostoriji. Doznasmo - to beše pred kraj drugog stoleća pre Hrista - da je cela pergamonska kraljevina potpala pod rimsku državu, a Pergamon postao glavni grad njene

Tu dođosmo u ruke pismenog jednog kaluđera. On nas rastavi jednog od drugog, uze sapuna i tvrdu četku, pa spere sa nas staro naše pismo.

Dvadeset hiljada kilometara! Koliko je to? To je šetnjica od jednoga Zemljina pola do drugog, ili najveće otstojanje što ga mogu međusobno imati dva mesta na Zemlji.

Te rupice zovu se žiže ove elipse. Ograničena prava koju sam povukao preko njih, od jednog do drugog kraja elipse, zove se njena velika osa.

„Silu koja se širi od jednog nebeskog tela do drugog nazvao je Njutn u svome delu silom gravitacije. „Takvom se silom privlače i planete međusobno.

faze kvarternog doba objasne strogim zakonima kosmičke fizike i tačno datiraju on je, jer se radilo o zaslugama jednog drugog, podigao ton i govorio o meni i mojoj teoriji sa toliko oduševljenja da me je doveo sasvim u zabunu.

njegovog geološkog posla na terenu i rezultat moga računskog posla za pisaćim stolom, izvedeni nezavisono jedan od drugog, slagali su se da ne može biti bolje.

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

Osim drugog ovde svega, Mene stvori iz ničega, Duhom tvojim ti podunu, U meneka dušu sunu. Hvala Bože na dar ovi. O pomozi, blagos

Stanković, Borisav - TAŠANA

poslao me deda-popa, i veli: ako je toliko prešno on će odmah, čim svrši večernju, doći; ali, ako nije prešno, onda drugog dana. TAŠANA Kaži: prešno je, i moli ga, moli neka dođe. HADžI RISTA (Tašani unezvereno): Zašto je prešno da dođe?

KATA Ama, ne velim da deda zbog toga neće da dođe, nego tek onako... Možda zbog nečeg drugog ne dolazi. Sigurno ima posla. Jer njega svuda traže, pa možda nema kada...

MIRON (kao braneći se): A, to nije ništa. Sem nje drugog svoga nemam; pa bar nju da pomognem, usrećim. TAŠANA (razdragano): Ako, ako, dedo. Ona je to i zaslužila.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Ubica je priznao zločin, kazao je da je drugog vrebao, i plakao je dok je govorio koliko žali Stanoja. U mraku jesenje noći nije dobro raspoznao čoveka.

Na kraju krajeva bude tako kao da su svi članovi porodice za nešto krivi, i jedno od drugog se kriju. Seka je odgovorila ocu kao iz nekog drugog sveta.

Seka je odgovorila ocu kao iz nekog drugog sveta. Pisala o svojoj lepoj ćerci Anđeliji, o „najboljim” kućama u koje je primaju.

Metnuli su ga tobože u bolju klasu, jer će plaćati. Ali je to bilo tako strašno i neobično, da se stari drugog dana vratio kući. Upao je u svoju sobicu kao što se kamen gurne u rupu. Hteo je da naloži vatru, pa ostavio.

Crni debeli oblaci jurili su kao mahniti, premetali se jedan preko drugog, a bilo ih je, kako biva nad ravnicom, toliko kao da se potop sprema. Vetar je pištao neprijatno.

Ali, prvo, gospa Nola nije bila bez briga. Sem svega drugog, filijala tamo dole nije dobro stojala. Talijanka se vratila, tobože obolelom mužu, a stvarno, posle potrošenog

Gospa Nola gleda u se i trese glavom, zabrinuta, tužna. Štajervagn je bio za gospa Nolu što za drugog kancelarija. Tu ona izradi svoj dnevni red, i kategoriše svoje brige i slučajeve u ekonomiji i u kući.

Zar tek! Uf, nikada podne dočekati! nikada subotu dočekati! a od jednog do drugog gospojinskog vašara je večnost! Vreme se ukamari i stoji, i dođe nekima da ga lopatama razdrmavaju i ruše.

Pavle je sa uspehom pratio gospođicu, i lokalne novine su zabeležile uspeh. Drugog meseca, Pavle je bezmalo sam ispunio program večeri. Došao je čak i jedan Mađar da čuje Pavla.

Dva druga skočiše na noge da traže reč. Branko učini rukom da treba čekati. — Meni je on, sem drugog bezbrojnog, pomogao prošle godine da kupim lepo odelo, i ja mu to tako reći u krajcarama vraćam, i to je sad prvi put

Jednoga jutra bih zaplakao što ne mogu ovako nastaviti dok ne naučim sve što se na ovom svetu može naučiti; drugog dana bih plakao što mi se otac pogrbio od briga zbog stipendije, i briga kako će mi slati svakoga meseca potreban

Oko samih sebe se obavijaju! Idu dva ogranka jedno drugom u susret, omotaju se jedan oko drugog, usprave čvrsto, i odmah se za njih hvataju nove, slabije zelene grančice. To je jedno danonoćno nadrastanje i putovanje.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

A kakve su lepe ogrižine kad tko koga u računu omane, kad ko lažljivu obligaciju načini i drugog do kostiju oglobi, ili tuđe imanje sebi prisvoji, ili karte zabeleži i drugog prevari?

omane, kad ko lažljivu obligaciju načini i drugog do kostiju oglobi, ili tuđe imanje sebi prisvoji, ili karte zabeleži i drugog prevari?

Kakvi su lepi ogrižaji kad ko drugom čest zagrize, ili kad drugog umešno ogovara, ili prijatelja s prijateljem omrazi? — Kakav je lep krpež kad čovek uzima na veresiju aljine, a konte ne

obruč, upoznaje ga sa sistemom Buridana, kako magarac između dva plasta crkava od gladi, a ne jede ni od jednog ni od drugog, budući da obadva ravnim nagonom k jelu vuku itd.

Ima li drugog načina da se ovoj nedostižici pomogne? Ja mislim da drugi ne može biti, nego na vas, ljubvedostojna frajlice, ceo ovaj

Zato jedan od nji, koji je služeći ostario, prevaru izmisli. Zapovedi soslužiteljma da od jednog do drugog zađu i jave da je vreme jesti. Ovo dobro za rukom ispadne.

nađe se u novootkopanoj varoši Pompeji mloštvo stakleni okna i drugog posuđa.« (Magarac Valamov: »Ha, ha, ha!« Više magaraca: »Iha! ha!

suščestvo u magarca, između dva plasta sena stojeća, i bio je tvrdo uveren da ovakav magarac ne bi ni od jednog ni od drugog plasta jeo, nego bi skapao od gladi, budući da oba ova plasta ravnom silom k jelu vuku. »Šta je to?« To je ženialitet.

i on ovako s njom govori: Momak: Gospodična, ja imam kuću, kao što vam je poznato, imam dva vinograda i zemlju, imam drugog pokućstva. Ja vas rado imam, bi li za mene pošli? Devojka. Ja vas počitujem. Momak.

Navlastito što kod Srbalja, kao kod svakog drugog božijeg naroda, i takovi čitača ima koji knjige samo zato otvaraju da vide koji su prenumeranti.

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

vozovi, to i onaj drugi voz ima svoju tačku i zapetu i onda tu se sretnu dve tačke i dve zapete, od našeg i onog drugog voza! — rezonovao je Jovica Stanković.

Drugi put, kad opet ne može da svrši okopavanje kukuruza, a on zovne drugog komšiju pa mu on pomogne. Prema tome, svaki pomoćni glagol na nemačkom jeziku jeste komšija.

Čovek me uze savetovati da se prosto odrečem pesme, da kažem da nije moja već sam je od drugog čuo, recimo od moje najstarije tetke, i da izjavim svoju odvratnost prema tako ružnim pojavama; poeta uze da golica

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

— Naredi da se potporučnik Vojin donese odmah ovde! Od treska jedne granate pribismo se nesvesno jedan uz drugog. — Luko, skreni pažnju komandiru četvrte baterije da se na levoj ivici šume vidi kretanje pešadije. — Alo, alo... alo..

Na mesto ovih vrba, što predlaže narednik sada, u provaliju su legali ludi jedan iznad drugog, dok je telima svojim nisu ispunili. Preko ovog živog mosta od ljudskih telesa prevezeni su topovi.

— Pričali su mi docnije vojnici... Aleksandar je sastavljao izveštaj o utrošku municije. Bio je kod drugog topa, kad su Bugari upali u bateriju. Komandovao je: „Paljba unazad. Na karteč!

I kretoše jedan za drugim, poštapajući se. Tek se čuje: „O-ho!“ Jedan od njih zastane i pogleda drugog. Pođoše sada naporedo. — Šta veliš, pobratime, kada bi se opučio onaj konj iznad nas i naleteo na tebe?

Malo dalje, čitavi blokovi navaljeni jedan preko drugog, a iz šupljina, sličnih onim dupljama u lobanje, razvlače se pramenovi sive magle.

Levo je krš, desno ponor. Trebalo je suljati se. Konji se ustežu. — Nema drugog načina nego da ih silom poguramo — reče Branko. — Hajd, ordonansi!... Ukrstite ruke pozadi konjskih sapi i zapnite!

Mornari iskočiše na obalu. Naređeno je da ulazimo po četrdesetorica. Stajali su vojnici pribijeni jedan uz drugog, ne mičući se. Kao da su saliveni. Skela krete... Pristiže i druga skela. Gledamo gde li će nas.

Oko deset mrtvih naših vojnika ležalo je pored puta. Poređali su leševe jedan pored drugog. Bilo je tu i starih i mladih lica, ali svi kao mumificirani, izduženih vratova i istaknutih kostiju.

Potpukovnik Petar pogleda brižno jednog, pa drugog, i njegov pogled se zaustavi na meni. Znao sam da mu je Luka potrebniji, i zauzeh pripravan stav.

Neprijateljski vojnici pripucaše na jednu zapregu i svih šest konja survaše se jedan preko drugog. Ostali natrčaše na onu gomilu konja, koji su se u poslednjim trzajima grozno koprcali...

Petrović, Rastko - PESME

Njene oči, njene oči Sunce, zar ih se ne sećaš. Umrećeš takođe, raspašćeš se. Ubih i njega, i drugog njega, i opet nju. Rekao si: ubi; ja nemam vremena, vratiću se! Nisi imao snage; zaboravio si!

”I ja više neću imati sina, Jer ni otac mene nije morao imati, Jer jedan rob ne mora rađati drugog, A slobodan čojek dovoljan je sam pred vječnošću.

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Kako i ne bi? Svuda oko njih treperilo je žuto more peska i nigde ni druge Kapljice, ni drugog Cveta. Je li čudo što im kroz glavu prođe da su jedinstveni, da su sami samcijati na svetu?

STRAŠILO Kao osmeh zaljubljenog širila se ravnica od jednog do drugog kraja neba. Zlatilo se u njoj žito i bostanište s mirisnim brežuljcima lubenica i dinja, a sred bostaništa živeo Starac i

Kružila mu je glavom jedna davna svađa sa Sofronijem. Bilo je to oko riba i lubenica, oko čega bi drugog? Namršti se Starac: ima li ikog lukavijeg od Sofronija? Sigurno će mu, opet, ponuditi razmenu!

— To je sada naša tajna! — Naša tajna? — reče dečak zabrinuto, pomislivši: možda je ona čula za nekog drugog dečaka? Možda će se dići i otići, čim opazi da on nije taj?

Možda bi od nekog drugog dobio triput više, ali ko zna koliko bi trebalo da čeka. Stavi trgovac vrećicu s zlatnicima na sto, a Varalica je

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

onda sa cezurom iza petog ili šestog i iza devetog ili desetog sloga), i često sa „pripevom iza svakog, ili svakog drugog, ili svakih nekoliko stihova“ (pripev je od šest, ređe od pet slogova, i „ponajviše ne dodaje stihu iza koga se nalazi

mi, bane, vjerovati nećeš da me pustiš dvoru bijelome: tvrda ću ti jamca ostaviti, tvrda jamca — boga istinoga, drugog jamca — božu vjeru tvrdu, kako ću ti otkup donijeti“.

da možeš okom pogledati, ti se, dušo, nemoj prepanuti kad potegnem moju britku sablju, te ošinem car'va delibašu, neka drugog već ne šilje k mene“. Strahinova progovara ljuba: „Gospodare, silan Vlah-Alija, ta l' ne vidiš? ispale ti oči!

ročište čestitome knezu; pa se šeće konjma u ahare, pa izvede dva konja viteza, osedla i i opravi lepo, jednog sebi, drugog gospodaru; pa se šeće u gospodske dvore, i iznese krstat svilen barjak, na kome je dvanaest krstova, svi dvanaest od

mu ni kročiti neće, pa Latinka svekru progovara: „Mio svekre, Crnojević-Ivo, Maksimu si sreću izgubio, kako s̓ drugog zetom učinio. Rašta, svekre, da od boga nađeš!

“ Al’ besjedi Knežević Ivane: „Ja uvijek po tri jamca držim: jednog jamca — boga velikoga, drugog jamca — moju tvrdu vjeru, trećeg jamca — prevarit te neću; ako li mi tima ne vjeruješ, ja imadem i druga četiri, sva

Umro je negde pre 1833. Od drugog jednog Kolašinca, starca Raška, koji je u početku bune na dahije dobežao u Srbiju i nastanio se u selu Sabanti, blizu

godine — prebegavši 1813. godine iz Srbije — bavio u Karlovcima u Sremu“), Ženidba od Zadra Todora od jednog drugog trgovca iz Bosne (od koga je prota Jovan Pavlović prepisao ovu pesmu u Šapcu i poslao je Vuku u Kragujevac 1859),

„Pomislite“, piše on 1824. posle drugog izdanja Vukovih pesama, „da su već tri knjige pesama izdane, a među njima teško da ima ijedna pesma rđava: naše nemačke

Zašto je raja odredila baš njega da bude nosilac njenih težnji i shvatanja, a ne nekog drugog vladarskog sina, na to je teško odgovoriti, no zašto je uzela jednog kraljevića, to je sasvim razumljivo kad se imaju na

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

nije mogla bez svog malog gospodara, pa je kod novoga gazde čitavu noć zavijala, sve dok nije prekinula lanac i drugog jutra dojurila svojoj kući i strpala se u krevet kod jogunastog bolesnika.

— Dječaci! — poče Jovanče. — Mi se moramo zakleti da nećemo nikom kazati gdje se nalazi naš logor, da jedan drugog nećemo izdati i da ćemo jedan drugog svuda braniti i pomagati. Tako su radile sve hajdučke čete i družine.

— Mi se moramo zakleti da nećemo nikom kazati gdje se nalazi naš logor, da jedan drugog nećemo izdati i da ćemo jedan drugog svuda braniti i pomagati. Tako su radile sve hajdučke čete i družine. — Ima to i u pjesmi, ja sam čitao!

On je upadao najprije u svoju njivu, drugog dana u Stričevu, pa u Mačkovu i tako redom, brao kukuruz, kopao krompir i čupao rotkve i slatku repu.

Raspoređeni u četiri grupe, oni su se šuljali od jednog do drugog drveta i primičući se jedni drugima, polako zatvarali krug oko logora.

Videći gužvu oko svog malog ljubimca, Žuja navali na gomilu kao bijesna. Jednog zgrabi za nogu, drugog za tur, nekoj strini podera suknju.

— Uh, toga se nijesam ni sjetio! — odahnu Mačak i življe opruži korak. U to isto vrijeme, s drugog kraja šume, upadali su u Gaj učiteljica Lana i Nikoletina.

Manjka vam samo još noćni čuvar. Dobro bi bilo da i njega nađemo. — Pa koga ćemo, striče Lijane? — Koga bi drugog nego mene! — izbeči se starac. — Obdan ću čuvati polja, a obnoć šumu i u šumi školu.

— prepade se Stric i sjede na zemlju. Jovanče se samo zgleda s Mačkom i šanu mu: — Moramo s njima u pećinu, drugog izlaza nema. — Kako bi bilo da ispadnemo na onu stranu do druma i da umaknemo u kukuruze? — zabrinuto predloži Stric.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

A taj Gerkules veliki na glasu junak bijaše. Kad razabra kud mu se je podela marva, ciknu od ljutine. Drugog pusata bojna ništo sa sobom ne uze krome jedan topuz. Samosam ode u goru tražiti te haramije gde su.

A od koga što može biti nek se k tome drži i o sebi proviđa: drugog posla nejma, može mu biti. Oni su naši pastiri i njima je dužno za nas Bogu se moliti i starati im se za naše spasenje.

sam čovek, nije meni do pisma i čatanja, nit je to moj posao, nego kaluđerski i popovski, đački — kojino ne imadu drugog posla; na to su se predali te im je sotoga njihov život, hrana i brana, odeća i obuća; druge brige ni starosti ne imadu

Vernome drugaru, blagu, hesapa nejma. Krošto no on spavanja za drugog nejma. Noći, dnevi, straža mu je, čuvar u bolesti i od svakoga zla pokrov, ka neki tvrdi grad i zaslon carski.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

Bio je dobar majstor, ali siromah; pa ipak je bilo razlike između onog prvog i onog drugog, docnije otvorenog dućana. Onaj prvi je bio manji i prazniji, a ovaj drugi veći i puniji.

Jagi!“ „Asli kako plavi zumbul i zelena kàda!... — ote se mnogima uzvik kad ih videše jedno do drugog kako igraju. I svi samo Manu i Kalinu gledaju; svi ih gledaju zadovoljno s prijateljskim osmehom na licu, kao kad se

I drugu igru, opet „Jelku tamničarku“, igrali su, jedno do drugog, Kalina i Mane. I Zoni dođe nešto teško. Naslonila se na Genu, drugaricu svoju, pa se izgubila.

— Šta iskaš? — šanu Zona, pa se i ona tiho iskašlja. Oboje stali tako, pa stoje tri koraka daleko jedno od drugog, oboje oborili glave i glede preda se. — Zone, na jedna reč..

Nukali jedan drugog, prestajali, pa se opet naklapali, otirali svoje debele seljačke brke, pili i nazdravljali jedan drugom, baš kao da se

Tada se jedva jednom razvedri i sinu lice Zonino. Za drugog kandidata za devera lako se pogodiše. To je bio Mitanča, čorbadži-Petrakijev sin, i čitateljima već dobro poznat iz

Ali mu Zamfir ne veruje. Vrti glavom, ali mu ipak milo kad ih pogleda — gleda ih dugo i veli i priznaje u sebi: da drugog zeta po svom ćefu, i taku sliku i priliku kao što su Zona i Mane mučno da bi mogao naći i sastaviti...