Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Izgleda, sada smo na redu mi. Ne govorimo glasno, ali se razumemo. A komandir pita... Mi drhtimo od mogućih posledica. Ipak, ipak... onima dole je teže. — Neka ponovi plotun. Pazićemo sada, ma šta se dogodilo.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Mi strepimo, prepadamo se, nemimo, umiremo, kao da smo se rodili, došli na svet samo da drhtimo. On je govorio: „Bolestan sam, zar ne vidite?
Dockan, po mraku stižemo na malu stanicu. Ne poznajemo nikog. Sami smo, sedimo na đačkom prtljagu, drhtimo i unezvereni uzdržano jecajući čekamo polazak voza, dok nam pisak mašine razdire srce: „Šta li je s njim?
Pomisli, sasvim mirne savesti, sasvim mirne, i da sutradan ponova drhtimo pred njima! Jest, takvi smo bili, baš takvi. I na uglu kakve drogerije, zar ne, gde smo se tek snabdeli sredstvima
Mi dobro znamo šta nas čeka i drhtimo, zubi nam cvokuću. I kao umirući kad uzima pričešće za smrt, zanesen isključivo jednom mišlju, tako i mi zaboravljamo sve