Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
U kafani »Kod petla« puno. Za jednim malenim stolom ukraju sedi jedan dugajlija u gunjcu i suknenim čakširama, nakrivio fes, zaturio se, pa mlatarajući rukama priča nešto jednom mladiću što sedi za
Kelner donese još dve čaše piva pred njih. Dugajlija uze čašu, kucnu se s onim mladićem, pa iskrenuvši dopola ubrisa dlanom usne i reče: — Eto, zbog toga je, moj Pajo,
— Bogati, kaži mi pravo, ko se prvi seti takog đavolstva? — upita Pajo. — Ko? On, eto ko! — odgovori dugajlija. — Ono, doduše, mogu se i ja dosta koječemu doviti, pa još i bolje od njega — iako je on kapetan, a ja čovek prost,
Robijaš uze neku dugačku flašu piva, pa pođe. Smotri ga naš dugajlija, pa se zagleda u nj kao da ga poznaje; zagleda se još bolje, pa ga zovnu: — Jes' ti, Radane?!
I tako ostade s advokatom u sali. Stali su ukraj i razgovaraju se. Baš se tada igrao neki kadril, jedan dugajlija dere se komandujući: »durdeme! šunegle!« U lesi prema njima igrala je i Savka Nikolina.
Sve stvari idu svojim redom. Jedino što se desilo za to vreme neobično — onaj dugajlija praktikant, što je uzimao na protokol Simicu zbog njegova mrkova, dobio je sad za pisara i premešta se u drugi srez, a
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Bio je to čovek viši glavom od Đurđa, malo krivonogi dugajlija, sa kosom koja se sjala kao potamnelo zlato. U nedoumici valjda, Pavle je bio skinuo, u vrućini, svoj oficirski,
Isakovič je bio miran i leden u tom trenutku. Taj dugajlija je bio nespretan samo u društvu žena, i svojih rođaka, jer je bio zabrinut za njihovo dobro, ali, kad bi ostao sam,
On joj je, pri povratku iz zatvora, rekao: Gde je onaj dugajlija? Ako bi ti Isakovič, dijete, sreću doneo, ja bih mu pismenoe emstvo dao, da ću mu čizme čistiti svako jutro, do veka!
Prolazio i prolazio. – Konji su rzali. Isto je tako mogao proći i da je oči sklopio. A putovao je sad à la grande! Dugajlija, u čizmama do iznad kolena, u kožnim, utegnutim, belim, oficirskim čakširama, u kaputu oficirskom, tamnoplavom, sa
Da je Pavle bio poslednji, čije je reči slušala. Ko zna čime joj je dugajlija pretio? Ko zna zašto se, posle tog razgovora, izbezumila? Trifun smatra da je Pavle Đinđin ubica!
To je bio neki strah duševni, da taj dugajlija, nekako, otima, njima svima, nežnost u familiji, da ga i Ana, i Varvara, vole, nekako, čudnovato, da su ga željne, iako
iznad kolena, u tesnim, belim, kožnim, čakširama, koje su se završavale, sa tri dugmeta, u pasu, u crnom kaputu, taj dugajlija je imao ne samo lep stas – koji je čest u njegovom nacionu – nego i nešto duhovno visoko, snažno, a tamno i crno.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Komandir im je dobrodušni dugajlija Pantelija Hinić. On lično zaustavlja putnike i pregleda legitimacije. Tek je rat završen i po gorovitoj okolini još
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Taj dugajlija, iz Bašahida, imao je u istoj kući jednu Bečliku, učiteljicu klavira, pa je sa njom svirao Mondscheinsonate. Ja sam se
Ćosić, Dobrica - KORENI
Kafedžija Ika, gurav i ćosav dugajlija, uplašen pesmom zabranjenom od vlasti, poče da zapomaže i moli da pevaju drugu. Ne bi li i oni prihvatili, on zapeva
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Kad Mačak stiže do žbuna za kojim se krio Stric i poče okolo njuškati, dugajlija iznenada sko- či preda nj i dreknu: — Pis, macane!
— Hoću svoju radionicu s tavana da preselim ovamo. Dugajlija Stric hitro se smandrlja s grana. — Dovešću svoje magare. Mogu još noćas. Idem s njim u mlin pa kad se budem vraćao.
Istog trena neko ga odalami po turu tako da Stric skoči na noge brže od zeca. Pred njim je stajao Jovanče. — Šta je, dugajlija, za koga to pitaš? — Ama upao neko noćas kod kuje, a sad ga više nema dolje — uzbuđeno poče Stric.
— Evo, ovuda je izišao. — Ko, ko? — zabrza Stric. — Onaj ko je upao u Žujinu kuću. Dugajlija samo začuđeno huknu: — Uhu, kako se toga nijesam sjetio?