Obradović, Dositej - BASNE
Ko to živ pregoreti može! Oni dukati, od kojih ni zraci božjeg sunca nisu im većma oči prosveštavali ni srce uslaždavali, a one hiljade razdate kom uzajam,
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Iju-ju, iju-ju! Igra kolo, zveckaju sablje hulanera Rušnjaka i dukati na vratu paorskih devojaka, a cicane paorske suknje sve se čisto lome; ohrabrila se i Erža, pa trese i veze do Niće
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
To su već ženini dukati, ona će ih na sebe potrošiti. „Opet nove nepčane haljine — sto pedeset forinti. „Nov šešir — deset forinti.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
Vi ste meni dukate.. JANjA: Ćuti, ćuti, škilji, kakvi dukati?! More, krajcaru, more, nema, nema, nema! JUCA: Vi ste meni dukate pokazivali, i svakojakim načinom ste gledali da me
JUCA: Valjda nije imao za šta da kupi? JANjA: O, hondrokefalos! More, slavno grečesko car Aleksander go moli da primi dukati, veliki kako tvoje čelo, filosof neći: car go moli, filosof neći. E, de, de!
) Moi krasni život! (Premeće novce, pa posle ustane i protegli se malo.) Kako mi rasti srcu kad vidim moi lepi dukati, kad gledim moi krasni taliri i kad pazim veliki pakli sos banku! Što ću da mu dam? Ovo kaži: „Nemoj mene, gospodar!
JANjA: Vas molim, gospodin notarius, ostavite mi da držim nenija³⁹ na moi dukati! Ne mi plašite pod moju nestreću zabađava! MIŠIĆ: Mislite vi da je moje namjerenije vas samo plašiti? Ni najmanje.
JANjA: Gospodin notarius, to su moji dukati. MIŠIĆ: Vi ste i meni poklonili. JANjA: O, teos filaksi! Ja sum vama banki poklonio.
MIŠIĆ: Vi ste i meni poklonili. JANjA: O, teos filaksi! Ja sum vama banki poklonio. MIŠIĆ: Bez koji se ne mogu dukati povratiti. JANjA: Oćite da mi otmite sa sila? MIŠIĆ: Što jedan poklanja, drugi, koj prima, ne otima.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
vrata, na danu, bili su ogromni pendžeri, u skupom staklu, a na crvenoj kadifi, izloženi, taleri, franceski zlatnici, i dukati venecijanski, sve, poređano, na vidik prolaznika, pa i slepaca, i lopova. Noću, sve je to bilo, gvožđem, pokriveno.
Zlato i dukati bili su jači, u vojsci, i Vijeni, od sabalja. Samo, iako su sirotinju svoju krili i sa njom se sprdali, oni su bogatstvo,
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Naježivši se od žalosti i milja, ispruži ruku iz kola, iznad travuljina, i steže šaku tako da su mu dukati probijali se kroz prste i kapali nečujno u travu.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Imaćemo posla sa papučićem, videćeš! Onaj konj za sandžakbega, i one sablje i dukati, neka to zasad pričeka! Nije zaoglavu! Da mi je znati kako to oni zamišljaju... Ima veselje da im se preseče...
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Da znate, u njegovoj kavi ima sedam kazana dukata. Ti su dukati bili nekoga cara. Da zna onaj berber pa da podigne samo jednu ploču, dukati bi se ukazali.
Ti su dukati bili nekoga cara. Da zna onaj berber pa da podigne samo jednu ploču, dukati bi se ukazali. Onda se berber ne bi nako patio. Tako su se oni tude razgovarali do pred zoru.
— i sve mu iskaže kako je u mlinu čuo. Onda tivtiz rekne džometu: — Džabe ti tvoji dukati, samo me odvedi u onaj isti mlin đe si i ti prenoćio.
Na to najmlađi rekne: — A šta bi ti pripovijedô, kad eno prije smo pripovijedali, pa proteče voda i nađoše se dukati. To mora da je neko čuo kad smo pripovijedali.
Hadžinica kad je kući došla, dotrči hadžija pa je zapita: — Jesi li izbavila dukate? Ona mu odgovori: — Evo dukati, ali djeca odoše! Kad hadžija to čuje veoma se sneveseli, ali nije mogao ništa učiniti.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
SOFIJA: Ja ću, na priliku, metnuti dva niza dukata, druga će metnuti četiri; pa ako ženu dukati diče, to je najbolje, koja ima, da poređa dukate po celoj aljini, pa će biti i najlepša i najbolja. KUM: Hm!
Novac je gospodar, što s celim svetom vlada. Ko ne ume govoriti, prevrće svoju kesu i dukati najumilnije glasove daju. Devojku nakit udaje.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Vita jelo! istina je bila, Ja se dragom u njedra savila! U njedrima srma — džuzdan bila, Gdjeno stoje groši i dukati; A u jutru kafa u fildžanu, Ne bi li me u kafi popio, Ne bi li mu na srdašce pala, Da ja vidim svoga nevjernika.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
FILIP: I da možda nećete da kažete da tantuzima ne može da se potkupi svedok, ili sudija, ili ministar? I da su dukati vredniji od tantuza? I da kamene kuće traju duže od nacrtanih? I da su od njih sigurnije?
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
— Ama molim te, šta je to tako mnogo! Ti si bar bogat čovek. — Što bogat, kako bogat?! Ja sum valjade našao ćupovi s dukati i taliri od Marije Terezije, eli sum neki liferant, eli sum neki kaznačej, pa da imam tol’ke pare!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
” I tako otide, kad dođe kući sa sandukom i otvori ga, a to u njemu sve sami dukati! Kad maćija to vidi ona odmah otera i svoju kćer da donese sanduk dukata.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
kom ovde od vaši[h] poznati[h] trgovaca da mi uzajmi od vaše strane 42 dukata; bili kakvi mu drago, samo nek su pravi dukati. Izvinite moje derznovenije i budite uvereni da ja ovako ne bi[h]| molio, razve koga vesma ljubim i počitujem.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Onaj nebeski ne dâ da se deca mešaju s dukatima. Kvare im se oči. — Uši će ti pojesti. — Bole nego da se dukati ubuđaju.
On se još više smanji, toliko da se mogao uvući u kesu. Zašto ja dvadeset godina strahujem da mi ne raspolute glavu? dukati žulje i peku. Boli njihova težina u nedrima. Sići će s kola i ići peške. Vratiće se u Palanku. Sačekaće dan.
— A da tebi nije mene? — Prestani! I uzmi pušku. — Šta će mi? — Tola dohvati pušku, začuđen Đorđevim strahom. Dukati ga izmišljaju, pomisli, i reče: — Moje oko neće promašiti. Ne boj se.
Da zapeva u inat svima? Nizbrdicom volovi pođoše brže, u škripi drvenih čivija ciče dukati u nedrima, dok Tola šapatom zastajkuje volove.
Kasnije se pita: Zašto mi je ruka mokra? Ruka gužva bradu, sve mokrija. Mokra je i brada. Mokri su i dukati. od čega su mu usta slava? Otužno mu je.
užeglu slaninu, plašio se svih žena, a naročito onih mehanskih, zbog čuvenog oca od svih krio prezime, hteo da mu samo dukati pronose glas, da vredi samo onoliko koliko su mu kese teške, i pred ženom i ocem i svetom.
dosadilo mu da me ujeda za srce. Aćim će me nadživeti. Simki, vrata su tesna. Loš im je život. Opipa nedra: dukati mu se javiše sipljivim dikom. Uze pušku i stavi je na kolena. — Tole, nek ti je puška u pripravnosti!
U životu nemam ništa sem dukata i muke. Kome ću dukate? Za koga sam se mučio? U ovoj kućerini žive miševi, sluge, dukati, ti, moja nesreća... I ja... kamen, suv, ništa...
Da sam na tvom mestu, i ja bih tako radio. Bih, dece mi. Od Đorđa Katića nemaš šta da uzmeš. Jalov je kao crn jasen. Dukati tebi ne trebaju. Tamo, kod tebe na nebesima, nema dućana. Ja imam pet. Trebalo je da budu četvorica.
Tu, u večitom mraku, u kaci punoj pšenice, mirno borave njegovi dukati. Obe ruke do lakata pobo je u pšenicu. Aćim je bezdušnik i zverka, a ja sam ni u šta utraćio život, šaputao je i
rukav gunja pela se pšenica, kroz košulju su ga bockale hladne i sitne bobice, pod prstima duboko u pšenici larmali su dukati. Kasnije, izlazeći iz sobice, sa lica obrisa zrna pšenice.
“ „Prošao si svet. Po tebi su prošle godine. Znaš sve.“ „Malo je ludi s više dukata od tebe.“ „Dukati nisu živi. Ne rastu i ne govore...“ „To su tvoje gazdinske brige.“ Smeh je zajecao u praznoj kaci. „Šta da radim?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kad to čuje djedo, uzme kabanicu pa prostrije, a pjevo se tresne, a dukati pospu djedu po kabanici, dok mu pô nje natrese dukata. A baba to vidje, pa iska dva-tri dukata.
Pa razvi bošču. Sinuše, majčin sine, dukati, biser, drago kamenje i drugi skupi adiđari, te dedi stadoše oči, pa će veselo: — Hoću, hanumo, što neću?
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
I, kad se s Nenadovičem sastao, on je, uz pomoć dukata, počeo da mu se poverava i moli pomoć. Ni dukati, međutim, nisu pomogli: episkop je, ako ćemo suditi po Aranđelovoj reakciji, preneraženo odbio da se meša u
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
— da mu rečeš — aga mi Sulejman Lekovac so zdravo — živo: hata da mu ispratiš i sve ćemere so liri, so altani, so dukati. Rezil da go ne učiniš, zašto — sunet pravi detetu. Gajle ič da nemaš. Samo nema takec-vakec: ja toj, ja glava nemaš“..
I drhtava ruka starčeva snažno izvuče iz nedara prljavu prtenu kesu, pa mi je baci na sto. — To su lire i dukati. Još pet puta toliko će donesem... i... za druge narodske rabote...
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Il’ se u mraku njene utrobe S kostima belim ljube dukati? I grob i kasa — čudna prilika! Rukom se nisi zlata takao, A već ti dušu mori pakao!...
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
đaku se „katkad čini“ da je nebo „grdna sovra mermerova“ po kojoj se kotrljaju zvezde, metaforički viđene kao „pare i dukati“, te vragolasto priželjkuje božji gnev koji će poboljšati njegovu materijalnu situaciju (da „boga“ rastera crne hale koje
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
A kad bude mnogo dukata, mama će ti otvoriti kutiju, i daće ti da ovako vučeš prste po zlatu, znaš, dukati su tanki kao „filter”, i topli su uvek; samo je srebro hladno.
ivicama zaliveno sanduče s pravom zbirkom raznih dukata, iz vremena, sigurno, kad još ni on ni unuk nisu bili Diogeni. Dukati debeli, pa tanki, pa još tanji, kao mlada brezova kožica bledozelenkastožuti.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
rukodelija, i proče, no mladi gospodičići koji putuju da sebe izobraze, ili, bolje, izbezobraze, i kojima po džepu tuđi dukati zvekeću, sasvim drugi metod u ovoj struki imadu.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Zajedno, s kamenjem sada su u zid ugrađivani ljudski životi. Ali, zar je to važno? Podanici nisu dukati! Za dukate je potrebno pronaći zlatnu žilu, a deca ne prestaju da se rađaju.
— Gle, svici! — uzviknu budna sasa u livadi. — Gle, duše pravednika! — prekrsti se stari ribar. — Gle, dukati! — pljesnu dlanovima tvrdica, a zvezde se spustiše još niže da zemlju izbliza pogledaju.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
dvadest dževerdara, a kadune bule Ćorovića daće svaka sitne perišane i sa grla zlaćene đerdane, na kojim su biser i dukati; daću tebe ata golemoga, od kog boljeg u svoj Bosni nema, u svoj Bosni i Hercegovini, — osedlaću g’ sedlom
odvojiti sabljom — sabljom zadobiti, osvojiti odvrći se — odmetnuti se od zlata jabuka — jabuka u koju su zabodeni dukati (i koja se davala kao dar) od ina — drukčije odjako — odsad od mejdana — za megdan, koji je junačan, borben
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Ona mu reče: — Pet litri zlata smo jošte dužni. I na to on ražali se i taki uze od sanduka ključ, te izvadi kesu s dukati i odbroji joj to pet stotin dukata, te dade i pokloni joj to da iskupi od duga iz tamnice svoga muža.
Ta ko ima svest u glavi, — mogu se setiti da su oni boljarom gospodari dajući im hranu od svojega truda. Eda se dukati i novci ka i kamenje mogu jesti, ako poljske s posla hrane nejma?...
Ako je slaba mala huda čast, po jakosti svojoj što se ikako može, to se i izdaje. Ka i onome rabu što mu talanti dukati golemi na trgovinu od gospodina izdati biše: ne zato što ih i opet petorinom ne prispori, ama krošto ih i s jednim ne
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Prestade zamalo pesma, a igra traje i razvija se još lepše i još bujnije; čuješ kako zveckaju đerdani i dukati, i trupkaju kondurice i papučice i šušte svilene šalvare, a miris od đulijaka se prosuo po sokaku, pa, kao magla