Obradović, Dositej - BASNE
„Nismo li mi ludi — reku ova dva neprijatelja — da se ovde deremo i ubijamo na padoct naših opštih dušmana?” Pomire se i napiju se, jedan s jedne strane, drugi s druge, i ody svak svojim putem.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Ušuškao se vazdan tamo oko tih sjajnih pulija, pa nas i zaboravio!... — uzeše ga koreti što šuška s kapetanom. — Bog dušmana zaboravio, braćo! — Izvinjuje se David doslužujući im. Kapetan diže čašu i kucnu njom čašu pred pop-Perom.
bila je u nekog Živana dušmana, kmeta u Ovčini, začudo lepa kći. Neki je već počeli i prositi; ali Živan ne da ni pomenuti.
Mogu ti kazati tek da mi malo odlakne. Ti valjda znaš našeg kmeta? — Živana Dušmana?... Znam, jakako... I kumovi smo neki... Lane ste ga tamo okmetili. — A znaš i njegovu Radojku? — 3nam...
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Bio je to užasan čovek. Neka mu Turčin kaže da svoga sina sveže — on će ga vezati kao dušmana, pa da mu oči iskaču... I Lazar je išao kao ovca na klanje... Opet se okrete Marinku: — Je li, čiča Mašo?
Oči su mu sevale. — Pravo vele! — reče Nogić. — Kad nekog voleš, pa kad te ujede za srce, gore ga mrziš od najljućeg dušmana!... I Stanko opet obori glavu, i opet se podade svojim mislima. Jelica mu nije silazila s očiju.
Pa, pošto se preobuče, uze čibuk i zadimi... Kroz ove kolutove provirivahu glave njegovih dušmana. On je video lica kako se smeškaju, kao da bi hteli reći: „Uzalud muka, Turčine!...
Radičević, Branko - PESME
Evo meni tebe sred ravnine... Gore ustaj, ko još junak drema, Nek' se vojska na dušmana sprema!“ Glas taj ode, sve na noge đipi, Celi oko u časak uskipi: Taj prianja konju i kolanu, Taj ogleda mača i
Kostić, Laza - PESME
PROMETEJ Na kamenu visokom prikovan, u okovu se ponosi titan, porugljivim se baca pogledom na Olimpos, na dušmana mu dom.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
TUŽBALICA RATNIKA Sablje i kalpake u trnje, dosta je boja! Dan i noć smo kopali rane po telu dušmana, u planinu odosmo siti razboja, avaj braćo!
no piktije i klizi preko mosta, širokim mačem Lazar je gura natrag u boj i šlemom na uzbunu zove i gleda tog dušmana tako spremnog da seče i grize i glavom kroz zid da rije, da se dere danju i noću, da ne ustaje sa žene ni sa zlata
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
od sunašca, Bog će dati i kiša će pasti, Crna će se zemlja sastaviti, A ti, dragi, s mojim srcem nećeš — Sve s dušmana, da od Boga nađu!“ 201. Ravno polje, žao mi je na te, Đe moj dragi otiđe niza te.
Pandurović, Sima - PESME
on je mirno stig’o Kroz more od vojske pod šator Sultana, I u krvav osvit svog poslednjeg dana Čeličnu ruku na dušmana dig’o, U njegovoj krvi ljagu s časti sprao; I ostavio da ga tad raznesu Mačevi i koplja varvarskih tisuća.
Ali dok je krv mu još prskala vruća Kopalja šumu i dušmana lesu, A on strašni primer svom potomstvu dao, — Tužno, iza njega, ili baš zbog njega, Celo trulo carstvo Nemanjića
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Ko neprijatelju oprašta, prijatelja dobija. — Svakom prijatelj — sebi dušmanin. — Ko nema dušmana, nema ni prijatelja. — U starom dušmaninu nema nova prijatelja. — Tko traži puno prijatelja, nahodi malo.
— Potajni. 11 Pitao sin oca: — Zašto mi treba najviše boga moliti? — Da te, sinko, očuva od dušmana, a ne zavadi s prijateljem. 12 Pitao sin oca kad je pošao po svijetu: — Na što mi treba najviše paziti?
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Jeste, jeste - boj se ljuti zače, Markov topuz iz mora iskače, Srbin diže mača plamenoga Na Turčina, na dušmana svoga. Skotija se besomučno strvi, A moj Srbin neće žalit' krvi; Krv će teći potokom i rekom Gde se suze roniše
pećine; A kamen ovaj, k'o piramida Što se iz praha diže u nebo, Kostiju kršnih to je gomila Što su u borbi protiv dušmana Dedovi tvoji voljno slagali, Lepeći krvlju srca rođenog Mišica svojih kosti slomljene, Da unucima spreme busiju, Oklen će
krvlju srca rođenog Mišica svojih kosti slomljene, Da unucima spreme busiju, Oklen će nekad smelo preziruć' Dušmana čekat' čete grabljive. I samo dotle, do tog kamena, Do tog bedema Nogom ćeš stupit', možda, poganom; Drzneš li dalje?...
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
A njegova zverska ne gasi se žeđa, — Sad ti većem dere i kožu sa leđa. Žena ti klekla pred dušmana tvoga, Leleču ti deca kod njegovih vrata; Zalud ga preklinju: „Oh, imaš li Boga!“ — „Šta će mi Boga?
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
U tome baš popesmo se na jedan brežuljak i naš kočijaš tek najedanput vikny preneraženo: »Ao! grdnih dušmana, bogorodica ih posekla! Pogledajte, gospodine, šta ga sela gori. Ej jadna Moravo; jazuk (šteta) za ovako lepa sela!
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Dvolični jezik prijateljstva lažna Za tobom nije bacao jed, Nit ljuta strela dušmana silnih Nanese tebi vred. Od crne zlobe, zavisti jetke Strepio nisi nigda, Nit’ žalost, patnja, ni bolest razna
je pun svake krasote i svake miline, I sam mora Pariz kapu pred njime skinut, Ali krvna ima dva dušmana, vetar i kišu, Ti su mu seli za vrat, pa mu ne dadu dahnut.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
“ Protivnici ti tako govore. JELISAVETA: Prokleta zemlja U kojoj čovek teče dušmana, A nije najpre srećno stekao Prijatelja il’ ljubavnika... KAP. ĐURAŠKO: Svetlosti!
) KAP. ĐURAŠKO: Zar pade? Osvetiću te, — juriš, Crnogorci! Na stranu s puškom — s noževi! Pa srce traži svoga dušmana! (Katunović sa Katunjanima ostavlja busiju i vičući: „Juriš braćo!“ odlazi. Stanojlo s golom sabljom izlazi.
(Puca, a gavran pada dole.) Katunoviću, zbogom: Sa srpskom puškom, srpskom desnicom Poslednjega ti ubih dušmana.... (Odlazi.) ŠESTA POJAVA Noć. U kneževom dvoru. Knez Đurđe sâm, a malo posle i Jelisaveta.
Jakšić, Đura - PESME
pećine; A kamen ovaj, kô piramida Što se iz praha diže u nebo, Kostiju kršnih to je gomila, Što su u borbi protiv dušmana Dedovi tvoji voljno slagali, Lepeći krvlju srca rođenog Mišica svojih kosti slomljene, — Da unucima spreme busiju,
krvlju srca rođenog Mišica svojih kosti slomljene, — Da unucima spreme busiju, Oklen će nekad smelo, preziruć, Dušmana čekat čete grabljive. I samo dotle, do tog kamena, Do tog bedema — Nogom ćeš stupit, možda, poganom.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Ali ona ne boji se stranih dušmana, već je duša boli kad vidi svoje vlastite sinove koje je svojom krvlju odgojila i — izdržava ih, gde je izdaju i od nje
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Palanka onda navali na babicu. A babica zapisa, kod vlasti, nečuvenu stvar: da misli da je dete muško. Sva tri dušmana malog Kostice odoše nekako ubrzo na drugi svet; prihvatiše tada dete mladi puškari, i dadoše mu krevet u velikoj
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
junaka u koga je „oštra sablja, ruka samovoljna“, koji je dorastao svakom podvigu, jer je mudriji i junačniji od svih dušmana.
Il’ ću jadna u vodu skočiti, ili ću se mlada obesiti; volim, brate, izgubiti glavu neg’ ljubiti svoj zemlji dušmana“. Al’ besedi Kraljeviću Marko: „Draga sestro, Kosovko devojko, ne šali se, u vodu ne skači, nemoj sebi smrti
Ugledaše dva pašina sina gdi pogibe aga od Ribnika, pak besede dva pašina sina: „Da dušmana živa ne pustimo, da mi našeg agu osvetimo!
njim Derviš-aga, od pojasa sablje povadiše, iz daleka Turke povratiše, i na silu Turke naćeraše: „Jala, kardaš, juriš na dušmana! U dušmana nestalo džebane“. Kad li, bolan, Turci jalaknuše, na Srbinje juriš učiniše!
U dušmana nestalo džebane“. Kad li, bolan, Turci jalaknuše, na Srbinje juriš učiniše! Tu se Srblji pokoriti neće, već se brane i pra
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
nenadanju pouzdanja, pomoć obeđenim, i zazlenim, radost kajućim se od greha, pribeg gonjenim, oslobođen zakon, zaklon od dušmana, mreža vlačena — ne smrti, nego k boljem životu iz slanoga ovoga tafrenoga životna mora potopljenikom!
Tako da znaš, jer toga rad sinovi Izrailjevi ne mogu stajati suproć dušmana im svojih, niti ih mogu više nadbijati dotle, dok god od vas vi sami ne izdate od sebe napred oni moj izdatak obrečen,
I zaradi toga svakad se valja svakom vam s pismom vrlo oružati i orliti se suproć duševnih dušmana. Saznaj — reče — jer sred zamki hodiš; po ulica, po pazari, po bircauzi, gde se mnogo štošta zala peri, svud se ti
Da vam dobrim građanom i Hristovim proću vraga i greha vojištanom dam na glas, i ukažem kako bi se sačuvali i od dušmana duševnih odbranili.