Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Od truckanja i ljuljanja kola, međutim, gospožu Evdokiju počela je bila da boli glava, i ona je, sve češće, mirisala lavender.
Kad bi mu se to i desilo, Isakovič je spuštao gospožu Evdokiju, brzo, na zemlju. Ona bi ga, posle toga, gledala, začuđeno.
Isakovič, u čudu, uveravao je gospožu Evdokiju da njena ćerka nije učinila ni korak, koji bi bio nedostojan mlade devojke, nego joj je milo da se malo našali, sa njim,
On je gospožu Evdokiju posmatrao, ne kao lepu ženu, čežnjivo, nego kao neko priviđenje, koje je bilo lepo, ali providno, bestelesno.
je u crkvi bio dan uspomene na Prohora, Nikona, i druge mučenike i isposnike – spremao, od ranog jutra, da gospožu Evdokiju poseti. Udesili su bili da ona pošalje kola po njega. Samo, Isakovič, tog dana, i nije bio željan njene ljubavi.
Božič će ih ubiti. Isakovič onda, na mukama, obasu ponova, komplimentima, i gospožu Evdokiju, kao spomenik morala, i Božiča, kao viteza, i svog prijatelja.
Ona će posedeti malo, pa će otići. Dotrčala je da mu kaže da se sprema velika oluja i nesreća. Evdokiju muči nekakva ljubomora. Evdokija i ćerci samo o kapetanu priča.
Ne voli on ni njenu mater, iskreno. Za njih obe, i za njenu mater, i za nju, bio je samo nesreća! Ona sluša, kaže, Evdokiju, kako plače u mraku. Ne bi trebao da se šali sa Evdokijom! To je stvorenje ludo!
Marko Ziminski tada ispriča Pavlu da je njegova žena videla gospožu Evdokiju, i gospožicu Teklu, kad su dolazile Pavlu. Prepoznala je, kaže, gospožu Evdokiju.
Prepoznala je, kaže, gospožu Evdokiju. On je zapretio ženi – što nikad nije radio – da će joj prebiti leđa, ako, ikad, ma kome, lane nešto slično, i žena mu
Kad je otišao, gore, u njihovu sobu, žena ga, brižno, upita je li skrenuo pažnju, Pavlu, da se zna, za Evdokiju, i šta kaže Pavle, na to. Ziminski umoli ženu da ćuti i da ga ostavi, malo, na miru. Neka ga ništa ne pita.
Sad, kad je napuštao, zauvek, carstvujušču Vijenu, hteo je opet da ode, a gospožu Evdokiju da ne vidi. Međutim, što se dan odlaska, sve više, bližio, sve mu se više činilo, to, bez smisla, i ludo.