Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Od velikog uticaja na njegov književni razvitak bio je Ludvik Šedijus (1768—1847), đak nemačkih filozofa, njegov profesof estetike i filozofije u Pešti, revnostan pobornik klasične umetnosti. Mušicki je sve svoje književne ideje primio od njega.
»istiniti događaj u Bosni« (Beograd, 1844), i Svatovi (1855), »narodna pripovetka«, izrađeni su po svima pravilima estetike i retorike, ali mlitavo i bledo, bez ličnog akcenta i bez književnog obeležja.
On je sav u idejama nemačke idealističke filozofije i estetike, naročito Šilera, koga rado prevodi i često navodi i od koga je naročito primio ideju o socijalnoj i moralnoj misiji
Maletić je često i rado po listovima i časopisima izlagao ideje idealističke estetike i stekao glas prvog srpskog estetičara četrdesetih godina.
mane ogledaju se i na njegovom obilnom dramskom radu: njegove drame su konstruisane po svim pravilima stare dramske estetike, rodoljubive su u svojim istorijskim motivima, ličnosti su vrlo dostojanstvene i govore svečanim jezikom, ali reči su
U nekoliko književnih članaka on je ustao protivu stare idealističke estetike i suvremene srpske romantičke književnosti. Primenjujući svoje pozitivističke i realističke ideje na suvremeni srpski
U svojoj knjižici Uništenje estetike (Novi Sad, 1875) i u Književnim pismima, u Straži 1878, kritikujući katkada razložno »sitničarstvo, pustoću, prazninu,
Pod Markovićevim uticajem stvara se nova kritika, publicistička kritika, počinje se propovedati »uništenje estetike«, teži se realističnoj tendencioznoj književnosti, kakva je tada bila kod Rusa, »primenjenoj književnosti«, »književnosti
Njegovi odveć revnosni učenici išli su i suviše daleko putem kojim se on krenuo, i od njegove kritike idealističke estetike i romantizma otišli do »uništenja estetike«, pa i do odricanja književnosti uopšte.
i suviše daleko putem kojim se on krenuo, i od njegove kritike idealističke estetike i romantizma otišli do »uništenja estetike«, pa i do odricanja književnosti uopšte.
kritiku romantizma, učinio kraj jednoj bolesnoj i neknjiževnoj poeziji, što je ukazao na svu šturost i preživelost estetike formula i recepata.
On hoće slobodu književnoga stvaranja, traži u knjigama ne saobraznost sa pravilima retorike i estetike no književnu lepotu. U svoju kritiku unosi i ličnog elementa, kazuje svoje utiske, osećanja i shvatanja.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
orahovog i jelovog drveta, različitih po svom obliku i po svojoj boji, ne odgovaraju, doduše, niukoliko pravilima estetike i arhitekture, ali zato pretstavljaju verno postepeni razvitak egzaktnih nauka na našoj Velikoj školi i Univerzitetu.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Naravno, kod njega je sve to bilo više stvar estetike i forme, nego intelekta i ideje. Gospodin Joksim je tvrdio — Kad Toši kažeš ideja, on neizostavno vidi nešto okruglo
Zvali su ga i svecem u crkvi. Da li je pobožnost njegova bila odista neko svetaštvo. ili samo vrsta discipline i neke estetike, ne zna se. Uostalom, i ovo poslednje bi za ona vremena značilo mnogo.