Obradović, Dositej - BASNE
Ovo je ono što čini čvrčka da misli da toliki poslenici celoga leta žar trpe samo za naslušati se njega. Zaisto, strašno i užasno mora biti sostojanije, u ovom punktu, navlastito vladjetelja
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Donese ih tako kući. Naloži, veli, vatru, kao da će vola peći. Kad se dobro razgori, on razgrte žar, pa bukagije usred vatre!... Ništa ti bog ne dade, nego stade piska, cika, pucnjava, kao da kokice kokaš...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Poslije trči po avliji, vabi kokoši, gleda kako Mićo izgrće žar iz peći za hljeb, ili kako susjed Đerić pravi strašilo za ptice. Pa onda hajd Ninkovoj ili Gluvićevoj kući.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Sav zanesen nekim novim, čarnim snom i utonuo u ovaj nagli prelaz iz jezivo ledenog u u žar, Hristić je, opijen nekom mističnom milinom u čudnoj organskoj uspomeni utisaka što mu prođoše kroz sve žile, najednom
A ovo sam držala na grudima, na one dve kaplje krvi, da ti ispratim najdraže mesto tvojih kao žar vrelih poljubaca. Ne ubi me! Čuvaj se! Znaj: ne smeš poginuti, jer si ti najvoljeniji čovek na svetu. Jest, čuvaj se!
Pa i pored toga! Čak da ima nogu Francuskinje, dušu Ruskinje, žar Talijanke i čvrstinu naše žene, to ne bi bilo sve. A hteo bih ja onaj mir i da za mene postoji samo ona jedna.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Vatra, u velikoj zemljanoj peći, počela bi, tek pred zoru, da se gasi. Žar bi tada pokrio sloj pepela, kao brdašce. Ujutru bi dolazila sluškinja Žolobova, da vatru potpali.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Dinarski su Srbi potpuno i svi predani zajedničkoj stvari, gotovi na sve žrtve. Ovaj rodoljubivi žar nije im došao ni preko škola ni iz knjiga. Jedino se u Srbiji on razvijao i širio preko škola.
Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
love da vreme ubijaju Kakva mi je to pa igra 6 Koren ti i krv i krunu I sve u životu Žedne ti slike u mozgu I žar okca na vrhovima prstiju I svaku svaku stopu U tri kotla namćor vode U tri peći znamen vatre U tri jame bez imena i
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
oznojen i go, jer go je uvek spavao, ona se probudi i skoro bezumna od straha napipa ognjište, duhnu u pepeo i nađe žar. Zapalila je žižak, koji osvetli i nju, svu, i njegovu ogromnu senku na zidu.
Marija divna, Marija porodilja. Poštuje li iko i zna li, od njegovih, svetu Tereziju? Ime Terezija! Žar, Sunčan kolut što opasuje telo. Plamen u kome se izgori, od želje za jednim daljim i lepšim i slađim žićem. Terezija.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
(u mnogim magijskim obredima kojima se teraju demoni kao sredstvo koristi se žar). Istu zaštitnu funkciju imaju i imena Svetolik, Svetozar, Svetlan (zli duhovi beže od svetlosti).
način: „Nabave paučinu s tri prsta salaša i po jednu slamku i po jedno pero iz tri pusta gnezda, pa uveče metnu to na žar i nakade bolesnu porodilju.“¹³⁰ Ništa slabije čistilačko sredstvo od vatre nije ni voda.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Pričao o veprovima: izgleda da će okrenuti na tramuntanu? Plaćao pića nepoznatim. Prihvatao da me časte. Raspirivao žar pod gradelama i gasio ga u sebi. Slavio nečije rođendane. Pevao bez sluha.
Osetiše da su vrsta u izumiranju. — Mnogo pušiš? — Znam — reče on pripalivši novu cigaretu na stari žar. — Ti kao da si otišao po svetu vodicu! — viknu šef sale momku koji je najzad doneo šećer.
još jedno negde gde su vinogradi – »Mis berbe« ili nešto tako, misli dok joj suze kaplju ravno u pepeljaru, ravno na žar cigarete koja se pišteći gasi. LANjSKI SNEGOVI Izronili su iz oblaka smoga koji je pritiskao grad u kotlini.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Najbolji dečji pisci biće, dakle, oni koji, ne gubeći ni žar ni dubinu, budu znali da se održe na nivou stvarnosti i čulnog iskustva.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
LEPRŠIĆ: Ne, nego da se za spomen spale. ZELENIĆKA: Moj nećak jošt najbolje oseća žar rodoljubije. Narodnost, gospodo moja, jest najveće blago na svetu; narod bez narodnosti nije ništa drugo nego telo bez
NANČIKA: Mi se ne možemo tući. ZELENIĆKA: Tući? To niko od nas ne zahteva; premda žar rodoljubija može potpaliti i nježne persi krasnoga pola. Primjera ima dosta u istoriji.
Sremac, Stevan - PROZA
Bilo je, istina, u njihovom inače vedrom životu i mutnih i oblačnih dana; poneki put je pala susnežica na njihov ljubavni žar, ali je to sve stari žar najzad otopio.
inače vedrom životu i mutnih i oblačnih dana; poneki put je pala susnežica na njihov ljubavni žar, ali je to sve stari žar najzad otopio.
Radičević, Branko - PESME
Pa zasjaje tom poslednjom moću; Rekao bi da će sad iznova Buknut sila pređašnja njegova — Plamen sine, pepô skrije žar, Pa za malo pepô je samo i gar.
Ti moje verno gvožđe drago, Golemo moje uvek blago! Kad tebe moja ruka dirne Prekrasni mene žar propirne. Sa tobom sve sam stekô, stekô — O još bi s tobom rado sekô!
što si jutros donô, Ja t' nisam možda čestvovala dar, Na grudi gledaj kako mi je klonô, Oprosti, pričina je ljub've žar; Jer kad te j' jutra čas sa sobom ponô, Od tebe nema, osim cvetka šar, Na njemu moje pasla sam ja oči, U vodu tako
njeg' sam pretisnjela, Namesto tebe poljupce je pio, Od ljubavi ga mal' nisam ugriznjela, Oprosti, dragi, da je ljub'vi žar Tvom darku taki nanesao kvar.“ 14.
Večernje kada sunce prostre more, Oblačak nikak' mu ne kvari žar, O sretno tako, sretno, gledaj, more, Uživa oko neba krasni dar!
35. Sunčani zrak je veće bio vreo, Dikoje dobro boca njegov žar; 3emljedela(c) besposlen nije seo, Pod srpom pada klasa žuti šar; I vinograd je veće bio zreo, U sude skuplja s'
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Poče da savija cigaru. Papir mu se lepi, cepa, a duvan se prosipa. Odoh u kujnu, da mu iznesem žar u mašicama. Tamo, u kujni, iz velike sobe, pesma, toplota, vino.
Muži počeli da ištu puške, a devojke se oslobodile i same pevaju. Iznesoh Tomči napolje žar. A on još nije savio cigaru. Skut mu i kolena posuti duvanom i razvijenim cigarama. — Č’a-Tomčo, hoćeš žara?
On, onako kao uvek, ozbiljan, savija cigaru, a Mita, ma da mu je mati dopustila, ipak ne bi odlazio, dok ocu ne prinese žar, da ovaj zapali cigaru, i tek onda bi odlazio, i to natraške, kao iščekujući da ga, ako su zaboravili, opet za šta
Kostić, Laza - PESME
POSTANAK PESME Sunašca na zalazu kroz prozor pada žar, odande na tvoj adiđar, sa njega na duvar. Razišô se u mlazu, pa šara bledi zid, plavetan kao nebni vid, pa rumen kao
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
zet reče onome što je popio jezero vode, da ide i skoči u peć, a ovaj odmah uskoči u peć pa bljune iz sebe silnu vodu i žar pogasi, pa onda stane pevati: — U careva zeta sad će da bude četiri žene: naša je opklada! naša je pobjeda!
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Otkine se pa poleti o slik distih razapeti. Raduje me — a razara — kolor platno Virpazara. Žar-kokoti, purpur-kreste, puste plamen uz neveste. U grozd rumen kuće zbije zrno rodne rozaklije.
JABLANIK, І Zar je cena ovolika: tovar kreča s Jablanika, lanjsko seno, gnezdo vranje, Tri jablana za sećanje? Žar-krilima dusi biju o planinsku misteriju: prosipaju diljem dola živog žara troja kola.
Plamsa trska krstonosna kao podne u žar-vazi, kao kad se kaže Žiča a Ž slovo golub stvori, pa ga u krst preobrazi nad bokorom povratiča.
Izdrži nalet zračnih nasrtaja. II Od palih reči tvorim li nebesa? U prvom sjaju meseca i sunca šareni žar se, igraju kolesa po pismu svoda - orah tame puca; a „organ slabi“ muči se i trudi u ljusci plača makar da zarudi.
Planinom žuri truleži začeće. Četvrtak rad bi žar da prospe Petak. Pridiži, lesko, duševno raspeće: u Trusno telo, s krsta od vidika, da šakom stočim rumen s
II Hej, zapad rđa!— Mi smo Leđan grad. Sa dukat-sunca ispustimo žar da uspomene, ružin vodopad, sve guke tuge raspuknu u nar.
o šta bi bilo kada mesec mlad bi sa oštrim srpom zapao u šumu, a s Roga pao splet Ponedeljaka! To žar bi bio anđela što trunu, Četvrtak njihov, letorast iz kraha, iz tmurnog Petka Utorkova vatra, što može dići leto
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
I u mirnom času tada Zasija se rumen žar, Dom se ruši, streha pada Stresajući dim i gar. Otimlje se sila besa I razvija groznu moć — Jauk leti pod nebesa Kroz
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
ih britvama delju, na zalasku sunca da ih spale i kosti u vodenici samelju, a ja sam za delanja krepka: smirih njihovu žar kamenom u teme i rekoh: dosta je bilo krvi, na spavanje sad, svi u postelju.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
prvo poniženje, kikotom je opeklo, ali tek kad ljubav snagu i volju mi ote, sve je, iznemoglo, u nepovrat, oteklo. Žar, san, svilu, pesak, šta li, sad, u ruci držim? Kad sve to, što tamo bi i prođe, ovde zahvatim.
Ljubav mutna više na usnama mi ne rudi, nit mi po nesvesti protiču preobraženja. Zgasnuo žar za Tobom sija mi još na grudi, ali pun žalosti i očajnog razdraženja.
Danas, kad sve znam, znam da su taj žar i garavost slepoočnica ženskih, ostatak i amanet španskih četa, koje su, tuda, često zimovale.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
PUŠKA ČISTE SAVESTI U ovom veku, u kom se ratnički žar Sto puta podizao do ubilačkog ludila, Ja znam i jednu neverovatnu stvar — Pušku koja nikoga nije ubila.
TRENUCI OČAJANjA Sunce greje oštro i strogo, Rasipa žar po vasioni; Pogleda deda, kud bi mogo Kako, i u šta, da se skloni.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
U kujni je krkljalo jelo u velikim loncima, i svuda masna para; iza kuće buktao je veliki oganj, treštao razgoren žar, na kome se okretali i pekli prasci i jaganjci; iz one komšijske kuće, odmah preko bašte, gde je sada ograda bila
Ispred njih išao je Arsa sa ispred sebe uzdignutim koritom. Iz korita su neprestano kao snop, žar, treptali zlatni zraci novca u vodi, po kojoj je plivao sparuškan i crn prazan ćemer. Marko ju je vodio.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
kao: beo kao ovca, mleko, sir, jaje, dan i sneg; crn kao katran, ugalj, zift, noć gavran, đavo (vrag); crven kao žar, rak, vampir; plav kao nebo, more; modar kao čivit; žut kao vosak, med, smilje, dukat, ćilibar, limun; zelen kao jed,
(Preslica i vreteno) 101 — Manje od oraha, teže od tovara? (Žiška, žar) 102 — Miš medveda sveza? (Ključ i kovčeg) 103 — Mrtvi rodiše živoga?
— onaj talog što se nakupi u muštikli posle pušenja zli(ć), (zloga) — crni prišt (bolest) izgrtalo — čime se izgrće žar i pepeo iz peći; vatralj izdat(-i) — bolest grudi, s probadima i teškim disanjem izmećar — sluga(n) izor — najam
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
zet reče onome što je popio jezero vode, da ide i skoči u peć, a ovaj odmah uskoči u peć pa bljune iz sebe silnu vodu i žar pogasi, pa onda stane pevati: „U careva zeta sad će da bude četiri žene: naša je opklada! naša je pobjeda!
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
kiša, te Brni najprije poče vrtjeti u gležnjima, pa se bolovi rasprostriješe u svaku žilicu od stopala, pa mu obuze žar listove, pa mu poče sijevati u koljenima, pa... leže logom i ne mogaše kopornuti nogama i ne mogaše zaspati.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Dok ja — sred pustog mučilišta — Kao vestalke il vestali Čuvam žar s poznog pepelišta. O KAKO DUGO Odavno nisam strigo-seko Kose i nokte, bradu strugo.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Bolje bi bilo da ga je obavestio o dolasku. Zaslužio je da se raduje makar do večere. I onaj stari. Simka unese žar i naručje drva.
se ovako: Zora je prišla, uzela dna dukata, zagledala se u njih stisnutih usana, pa ih brzo ispustila kao što se žar iz ruke ispušta, htela da pođe, ali je polako legla na krevet i zažmurila od njegovog vlažnog dahtanja u lice.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
godine pripremao da najzad ode na spavanje, noć je bila odmakla, novembarska susnežica je tukla o zatvorene kapke, žar u kaminu tamnela, (sve je, dakle, bilo usaglašeno) Riga je, dok je skidao čizme, osetio kako svud oko njega, okomito,
Ugasio je svetiljku i, u tami, dok je i žar nestajala, pozvao Velestinca. Nije bilo odgovora. Čekao ga je, opet ništa.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
srce... ono na Vas čeka! „Ta zabravite prošlost, dužnost, muža! Dođite amo, lepa mlada ženo! I u mojim grud'ma žar mlađani tinja, I moje je srce čežnjom opijeno.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Onda je neki neizmerni val jurnuo na mene. Šiban vetrom po obrazima kao žar vrućim, ja sam u početku osetio neku zaglušnu grmljavinu u ušima, u kojima mi je posle onaj presecani vazduh stao
dana uspeo da podigne zamorene kapke odagna onu ubistvenu omorinu duha, rastera turobnu misao i raspali mahniti neki žar koji je sve dotle tinjao negde dole, duboko u pepelu mračnog očajanja.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Smrt pripada samo stvaraocu. Njen dah je ono što podaje jedru punoću životu, kao što mraz podaje žar obrazima vabeći iz dremljivih dubina bića na površinu ključ tople krvi.
No možda i nije da se nisam sjetio. Možda sam se ustručavao, iz bojazni da žar moje infantilne radoznalosti ne izazove osmijeh, da ne ispadnem naivan što ne znam.
Doktor se nasmijao ustajući. — Iz svega ovoga vidim jedno: da je vama bolje. Za to mi svjedoči vaš polemički žar... — ... koji je svakako izraz „povišenog životnog tonusa”. Ako je tako, neka bude! Niko zadovoljniji od mene.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
zet reče onome što je popio jezero vode da ide i skoči u peć, a ovaj odmah uskoči u peć, pa bljune iz sebe silnu vodu i žar pogasi, pa onda stane pevati: — U careva zeta, sad će da bude četiri žene: nama je opklada, naša je pobjeda!
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Uložio sam sav svoj mladalački žar i snagu za usavršavanje otkrića obrtnog polja, ali ti rani radovi bili su drugačiji.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Istina prirodnih nauka nije hladna ukoliko vaša duša i srce to nisu. Negde u svakoj činjenici prirodnih nauka postoji žar koji ćemo osetiti ako pravilno razumemo poruku koja nam se otkriva.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Danguba ostade sam kunjajući. A sunce osvaja, svugdje dok oko dopire svjetlost i žar; uvuklo se u doce i drage, čisto prožiga.....
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
A kada je Tomča zavio cigaretu, Mile nenadano iskrsne preda nj nudeći mu da zapali i prinoseći iz kuhinje doneseni žar do samoga lica.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
— Dođe doma mlada moma, Na licu joj sunčev žar, „Gde si, diko, za toliko?“ Dočeka je majčin kar. „Nemoj, majko, karat’ tako, Nisam kriva, nije red...
1888. NE ŽALIM Imao sam dobru misô (Tako mislim bar), A u meni gorucô je Sa Parnasa žar. Sveća gori, pero spremno, Hartija je tu; E, sad sedi pa napiši Lepu pesmicu.
) Kô najlepši rumencvetak Najlepšega perivoja. Jedan pogled bogomoćan Kom’ odolet’ nije mogâ — On razbudi žar u grudi Učenjaka, filologa. Kâ nanovo da se rodi, Da mu s’ nova duša dala...
I gde god je srpskih grudi, Iz njih tamjan Bogu stiže: Nega pali, njega diže Nerazdeljen žar. O STOGODIŠNjICI SIME MILUTINOVIĆA-SARAJLIJE (U muziku stavio J.
istini, bezbrenostitelne, Kud neslozi nije pristup dat, Gde pred licem Boga, svim’ jednoga, Duše gaje rodobublja žar. Tvoje „sutra“ tu će s’ da navrši. A šta čeka ovaj smeten bes?
Miljković, Branko - PESME
izgore; to je praznik Poslušni pepeo Brašno ništavila Pretvara se Iza mojih leđa u šugavog psa Ispred mene u žar pticu Govori mi istinu iza leđa Grlice Ti si pravi naglasak umrle nežnosti Načini zoru od našeg umora Miris je vreme
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Zatim siđe niz stepenice i otuda se vrati sa upaljenom cigaretom. Šakom je zaklanjao žar. Pripalili smo krišom cigarete od njega i pokrili se šinjelima da bismo na miru pušili. Noć se naglo spustila.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Veliki istraživački žar i nemir nevernika to doba neće zagrevati; eksperimentisanjem, rizičnim i drskim, ono se neće oduševljavati.
Svaki bi rad da se poje žar njegove grudi, Ovome su javor-gusle, tom svirjel po ćudi. Jedan ište da se pjesna s nravom ljube slaže, Drugi — da mu ja
ot sopstvenog Na polju branog radosnom rukom tam' Junaci gdeno britkim mači Nemanje prostiru staru slavu, Harite nježne žar čuvstvovanija Iz čista serca v pjesne prelivaju, Potoka pored srebrozračnih, Kojim' se dive Vijena, Kasel.
uzimate; Rastopim se ja pri koncu K’o što sneg i led na solncu Prezračnome; Vosak il’ k’o što s rasteče Ognja kad ga žar propeče. Vid ćete mi vi uzeti, Oku mome plač doneti Pomračnome. Oči moje, vi begajte, Zla tolika ne gledajte.
Ti nisi uma poznavao silu, Čoveka vispreni dar, Što krasi srce, nadima prsi, Stran ti bi čuvstva žar. Sladosti braka uživao nisi, Vidno dece radost, Nit’ lepu s veselom ti si družbom Proveo leteću mladost.
Jer divna krasota besmrtne iroje Tu peva k’o ševa i razgoni žal; Nit’ nužda ti ječi Črez tuđe da reči Izražavaš žar, Kad sopstvenog vrela Jest sladost ti zrela K’o kačestvo duha i prirode dar.
J. Čokerljana sljedujući, dali smo jedan srpski bal, iz kojeg ni otličnije zemljedelce isključili nismo, da i oni žar narodnosti u svojim prsima osete.
Našto suncu nebesnom Živi topli žar? Tanko čuvstvo srcu mom, Mili neba dar? Da vam srodno diše grud, Pa miline biće svud, — Veli mlada Srpkinja, Slavna
Na čast suncu danica I njen svetli stas, Meni sve je Milica I srca joj glas; Danka nema čuvstva žar, Krasne Milke mili dar, Veli slavnog roda sin, Slavni srpski sin.
Bojić, Milutin - PESME
(1911) GRIFOS Ti, crvena ženo, s očima od vatre, Strasna kao more, razbludna kô zmija, Tražiš moje hoću, da tvoj žar ga satre, I siktanju tvome moj grč bola prija.
Nastasijević, Momčilo - PESME
VEST 1 Zaplávi na krila žar. Nebo to zemlji tobom silovito ustremi, Silo, Nerođeni, Ti. 2 Otvorite se, utrobe.
2 U tišinu se oblačim, tajnom progovara tvar. Pepeo vetri me veju, ostane žar. 3 Bezdoman, topli nudim kut. Besputan, daljinama povedem na put.
Stena mi je večni Bog, I lug cvetni moj vrt, I sveži mi smokve hlad Kad podnevni peče žar. Večni Bog mi tihi kut Kad zatrese nebo grom, Večni prijatelj moj blag. Ja slavim te i volim, Večni, večni moj!
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
o svemu uopšte Samter, Geburt, Hochzeіt und Tod, Leіpzіg, 1911). U svakom slučaju, propis da se žar iza kađenja mora prosuti uz kakvo rodno drvo (SEZ, I, s.), dokaz je da je ceo obred imao ritualan karakter.
(»od šale«? — da je, međutim, ovo ritual vidi se i iz propisa da se žar posle prosipa uz kakvo rodno drvo, s istočne strane, SEZ, 19, 179 id). Kad se poođani ispraćaju, kite ih vencima od p.
U Resavi (u Crkvencu) porodilja se radi lakšeg porođaja kadi brzorodicom: »sasušenu travu stave na žar u sud, a porodilju postave da stoji raširenih nogu iznad suda« (GEM, 28—29, 1965—1966, 176).
travu (marrubіum vulgare), kotrižnu travu (ѕіderіtіѕ) i šustnu travu (gerіnthe minor); mrve osušene trave i bacaju na žar, vodom u kojoj su trave kuvane polivaju tri užarena kamena od tri boje — crne, crvene i bele, i govore basmu: »Ženio
Pre polaska raonik se »okali volujskom mokraćom«, da ne bi nicao korov, ili se na raonik metne žar i preko njega se prevedu volovi, a, da ne bi rasla palamida, stavi se u gredelj pluga iver od drveta u koje je udario
Ćipiko, Ivo - Pauci
Sav žar i žegu u prirodi osjećaše u svojim grudima. I kada bi je zamislio, onako prostu i zdravu trznuo bi se i jako bi ga u
Misli mu se lijeno povlače, on im se otima, pa svojim osjetljivim čulima u se upija i sakuplja i žar boja što se razasule s morskog prodora, i toplinu i svjetlo dana i miris bilina.
A poljem naokolo osjeća se pun dah života, zdrav i jak. Njegov mladićki žar budio se i podavao toj slatkoj snazi; nu u taj čas pred očima u sunčevu svjetlu pokazali bi se Marija i Jure, onako
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Ovde više nije bilo mesta za vilovnjake i vukodlake, čupave nemani i ljigave aždaje, utve zlatokrile, žar-ptice, nevidljive sile i uklete duše.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Za vlade silnog Avgusta, u Rimu, Umire Hristos... Ah, nije on sam: Hiljade ginu na raspeću svome, Hiljade ljudi ždere žar i plam!
V Samo kad prošlost probudi se drevna, I stare sreće zagreje me žar, Očajne suze pomute mi pogled, u duši sine zaboravljen čar.
Kad sam po svu kraj Puškina Lepota ženskih snevô čar, I plašio se Anjegina, I negovao srca žar. Kad sam u mraku neme noći Poznao ljubav, njenu moć, I - ah! - zanesen u samoći Sanjao strasnu, prvu noć...
Stanković, Borisav - TAŠANA
Ulazi Stana, unosi sve što treba: sveću, kadionicu i žar, tanjir sa vodom i bosiljkom. MIRON (kadi. Zatim »Blagosloven Bog naš«... i čita nečujno.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Drugovi žure ka varoši. Između dve granate vrbe, ciganska busača. Ciganin nakupio okoraka, naložio vatru, spremio žar. Žar je modra, i u nju sipi vlaga. Ciganin dohvata iz čančića sitnu ribu i baca je živu na žar.
Između dve granate vrbe, ciganska busača. Ciganin nakupio okoraka, naložio vatru, spremio žar. Žar je modra, i u nju sipi vlaga. Ciganin dohvata iz čančića sitnu ribu i baca je živu na žar.
Žar je modra, i u nju sipi vlaga. Ciganin dohvata iz čančića sitnu ribu i baca je živu na žar. Za trenutak, ribice su mirne. A kad zaboli, počnu skakati uvis. Ciganin razapne šake i ne da im uteći.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
nos, čupao sestri kosu, uganuo jedanput palac na ruci a drugi put nogu u članku, dok najzad nisam jednog dana prosuo žar iz peći te upalio prostirač na podu, zatim čaršav na stolu i zavesu na prozoru, tako da je to, može se reći, bila
Petrović, Rastko - PESME
očajanju; I vih se po podu, crv sam ne vi se, tako kad, u oranju; I Sunca, me točak zgnječi, i odvaljuje oganj il toči Žar svoju, ja poznah mlaz što krvlju obliva oči; Kao olujinom tako Suncem zatutnjaše prostori, Od Njega branih stan; no,
krv, živa mesa; Ja videh sve to; kukah, urlah nebu, u patnji, očajanju; O Sunca me točak zgnječi, i odvalivši oganj toči Žar svoju - ja poznah mlaz što krvlju obliva oči; Kao olujinom, tako Suncem zatutnjaše prostori, Od njega branih stan, no
Dragane divne svoje čini Istkaše čežnjom po planini; Kroz granje zvezda sjaj se lije Po putu jezde žar-delije. Gde kopne ponoć rujnog granja Šapuću daljnih reč dragana, S rukom na srpu koje bije, Nad konjma snijuć san
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Je li čudo što ljudska noga na njega nikada nije kročila? Ali, ne uplaši se žena, ne obrati pažnju na žar koji joj je skidao kožu sa tabana i stiže do vrha Sunčevog Brega još pre nego što je sunce iz mora izašlo.
ti sin do nje stigao — ti moraš da nestaneš, moraš da u sunčevu peć — dok sunce oko zemlje ne obiđe — golim rukama bacaš žar! — reče strogo Sunčeva majka. — Bolje se vrati odakle si i došla.
Kad, na strmini iza stene, svetlucka nekakva vatra, a kraj nje starac u dugoj kabanici krompire u žar zagrće Spokojno i tiho reče on mladiću neka se ogreje i malo utoli glad, ne iznenadivši se što ga u pustoj planini
Šantić, Aleksa - PESME
Dršćem i gorim kô žar sred ognjišta, I bacam kisto, jer ne vidim ništa — Ovako blizu kad pred suncem stojim. 1907.
1 U divnom maju, kad svaki Cvetô je ružin čar, Tada je u srcu mome Planuo ljubavi žar. U divnom maju, kad svaki Ptičji je zvonio poj, Tada sve želje i čežnje Ja sam izrekô njoj.
7 Ja ću u čašu ljiljana Utopit s dušom žar ceo, A pesmu o mojoj dragoj Pevaće ljiljan beo. No pesma drhtati mora Kô poljub usna joj strasni, Što mi ga darova
Ali tebe i podmuklost Tvoju, tvoj lik nežan vazda, I taj lažni pogled smerni, To pesnički žar ne sazda. 17 Sva kô bela pena vala Blista moja draga smerna, Sad je ona izabrana I tuđincu ljuba verna.
Opominje li me, ili se srdi na me? Ipak iz njenog oka žar slatki greje, Što mi svu pamet i cele trza grudi, I dok me ona gledaše strogo i čudno, No ipak tako ljupko, ja se
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Kad si tatko sedi, sin mu stoji; kad si tatko praji cigaru, sin si već čeka sas mašice i žar; kad si tatko zbori, sin si ćuti, sluša, ne sme da zbori! Pa se znalo, bre brate, kad je dan, a kad si je pa noć!
mahsuz — naročito mezuldžijski — poštanski merak — žudnja meraklija — ljubitelj merdiven — lestve merdžan-ateš — žar, ugarak miralaj — pukovnik mlat — mlad mužie — muževi mutvak — kuhinja muštuldžija — glasnik nađizditi — nagizditi