Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
5. SIMA KATIĆ Hajduci se smejahu poteri... Prikriveni iza jednog žbuna, gledali su kako potera izmiče i kako pojedinci strahuju od svakog šušnja. Da su mogli, oni bi se na sav glas smejali...
Na ovoj su stazi toliko puta razgovarali... Iza onog žbuna viknula ga je jednom, kad je tuda prolazio, pokazujući mu prvo jagnje koje su dugo, dugo zajednički milovali.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Činilo mu se da čuje, kako probija sloj zemlje, pokrov i mrtvaca. Žene, međutim, koje su čučale kraj jednog žbuna, uplašivši se od njegovog iznenadnog udaranja i mlataranja, ili od neke mesečine, šta li, vrisnuše i počeše da beže
Radičević, Branko - PESME
Bela zora već je tuna, Jošte putnik jedan — glaj! Pored stene, pored žbuna Na vrletni stiže kraj. Kako stiže, sunce granu, Svetli s' gora i dolina, A putniku duša planu, Pa zaklikta od
“ Tako reče momak tuna, Pa s' mlađan zauja Da on vidi iza žbuna Tog čudnog slavuja. Al' i moma iz zasede Poskočila oma — Beži, sele — eto bede — Beži majci doma!
Drugo cveće tamo cvati za te, Ajd' ti tamo, a ja ću onamo De bez cveća trava raste samo, Bez drveta, bez ikakva žbuna — Dva, tri kroka — eto mene tuna.
U to doba, di juče bijaše, Vedro nebo, kô juče stajaše Sjajno sunce, kô juče, bez truna, Kito stroma, i zeleni žbuna, Obarajte lisne grane vaše, Jednom ona poda vami staše, Nema više nje sad, nema tuna.
Stazom odi, stazica ga vodi, Niz goricu sve niže i niže, Dokle jednom u dolu ne stiže; Pa kad prođi pored nekog žbuna, Ali nešto zažubori tuna, Pa korači dva do tri koraka... Oh radosti puste za junaka!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
mu to Vačkonja više prijekorno, a manje ljutito, razumije on njega, a seljačak se zaista izvlači iza osniježena kukrikova žbuna i, prije nego će išta progovoriti, kašljucne suzdržljivo i plašljivo, a time, u stvari, razoružava sagovornika, kao da
— Pa koga bi tu bilo? Starac nepovjerljivo naviri iza zgusnuta žbuna crnoga graba i onda se okrenu meni. — Da ja tebi ispričam, druže: u ratu, baš u četvrtoj ofanzivi, mi smo ovuda
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Na jednom mestu pomislih: ovde će me sigurno zmija ujesti. I na tom mestu u polutami žbuna, po zvuku zvonkom, nađoh izvor vode koja se razliva po zemlji, i tek pošto se ukrstila sa ljudskim putem, postaje potok.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Teško je posmatrati. Prizor je upečatljiv i mučan. Leže trupine ljudi nepomično kao oborene klade, dok iz obližnjeg žbuna prhnu veselo jato vrabaca. Baterija zastade. Začu se oštra komanda: — Baterija... spremna za paljbu!
— i, kao vreću, spustiše leš da se odmore. Iako se smrt keseri gotovo iza svakog žbuna ima ipak nečeg jezivog u ravnodušnom izrazu ovih ljudi...
Ordonansi zaziru od svakoga drveta, od svakoga žbuna, i niko nikom ne veruje. Njihova uobrazilja u niskom šumarku vidi čitave pukove, i, najčešće iz straha, vraćaju se.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
One su jedine bleđe i svetlije šare u mraku. Iza njih, kao ogroman grob, diže se zemlja, i nigde stabla, nigde ni žbuna. Sva se savila na istok, prelomljena od bura. Nigde jedan miran put – svi se previjaju, krhaju, beže.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Tako će i sad... Ali, šta to oni rade ?«... D ete otrča do kraja staze, pruži vratić iza žbuna — i zamre... Ne sme više pomoliti glavu, jer bi je opazili.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Tako reče momak tuna, Pa s' mlađan zahuja, da on vidi iza žbuna Tog čudnog slavuja! Al' i moma iz zasede Poskočila oma': „Beži, sele, eto bede, Beži majci doma!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Povukosmo se, ponesosmo, zajedno pored žbuna, lica zagnjurena u travu... Šta sad misliš, pobro moj, a? Kroz maglu u očima, zažarenih obraza...
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Sve mu se čini da će sad, ama baš ovoga trenutka, da plane puška iza koga žbuna, i on već počinje unapred osećati kako kuršum zviždi i uleće u njega.
Đurica skoči, dohvati pušku i pruži je na onu stranu odakle se čuo pucanj. Iza jednoga žbuna izdiže se Marko i pogleda na njih u čudu i strahu, kao ’no lovac, koji je gađao ljuta zvera, pa vidi da je promašio.
Bojić, Milutin - PESME
XX Zviždala je zima, kad smo ovde bili Kraj ovoga žbuna, što sad zelen lista, Po kome proletnjeg sunca sjaj se blista.
Nastasijević, Momčilo - PESME
IZ MEĐULUŠKOG BLAGA PESMA NEZNANCA (І) Međulužjem zovu, a drveta nigde ni žbuna za lek. Kočijašu druže, koji li put nas ovo domami seta U golet ovde?
Ćipiko, Ivo - Pauci
Iz daljega dopirahu do njega česti udarci mlataca, iz žbuna prhnu ptica i cijuknu. A sunce bolje grije, žari, budi. On se protegli i upije u se puna usta čista, mirisava vazduha ..
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Silazili smo ka selu. Široko otvorenih očiju zverao sam levo i desno, strahujući da ne plane puška iza nekoga žbuna. Izgleda da je ista misao i ostale mučila. Baterija je žurno išla. A već od sela nastajao je drum.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Glasovi livade utišavali su se u noći i šaputanje trava bilo je jedva čujno. Od žbuna do žbuna pronosio je svitac svoju srebrnu svetlost na mahove paleći i gaseći svetiljku koja je čak i vetar uspevala da
Glasovi livade utišavali su se u noći i šaputanje trava bilo je jedva čujno. Od žbuna do žbuna pronosio je svitac svoju srebrnu svetlost na mahove paleći i gaseći svetiljku koja je čak i vetar uspevala da začara.
Ni sam ne zna koliko je tako bežao dok ne dođe do jedne slepe ulice, zavuče se iza žbuna, otvori vreću i zagleda se u nju: u vreći jedno jedino lice ostalo!
Ali, ima li ružinog žbuna koji u ružu ne procveta? Ima li rose koju ne popije sunce? Pojavi se gord i smeo momak s čarobnom sviralom o pojasu i
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Jedan preplašen zec iskoči ispod niska žbuna i jurnu nekud udesno. Stric se nadade za njim. — Eto ga tamo! Drž, ne daj!
radoznala djevojčica sklonila bi se samo za kratko vrijeme i tek je dječaci smetnu s uma, a ona već viri iza nekog žbuna ili šuškajući izlazi iz visoka kukuruza. — Eno je opet, đavo je odnio! — istom bi povikao neko od družine.
IV Grupa djevojčica s grajom se vraćala iz škole i uprav kad su prolazili pokraj gusta ljeskova žbuna obavijena divljom lozom, jedna od njih preplašeno vrisnu: — Jao, noge! Eno nogu! Curice se skameniše u mjestu.
Eno nogu! Curice se skameniše u mjestu. Iz ćubasta žbuna zaista su virile nečije duge zaprašene noge i kao da nekom daju lukav tajni znak, one istog trena počeše micati
Kad Mačak stiže do žbuna za kojim se krio Stric i poče okolo njuškati, dugajlija iznenada sko- či preda nj i dreknu: — Pis, macane!
Pojaviše se neki divovi visoki deset metara, zamahaše dugim rukama avetinjske babe, umesto trnova žbuna čučao je crn medvjed. Lazara Mačka podiđe jeza.
Tek zadrhti vršak ljeskova žbuna, negdje pukne grana ili nejasna sjenka šmugne iza stabla — možda je to Lunja. A Lunja se pojavi baš u onome trenutku
Pod gustim svodom starih bukava još uveliko je bilo mračno. Vidjelo se taman toliko da ti se od nekog žbuna učini da je mečka, a od mečke da je žbun. Prekrasna rabota, nema šta!
A toga istog dana, kad se zabrinuta družina već razišla kućama, iz jednog žbuna na ivici Gaja izvuče se neka pogurena prilika i brzo šmugnu u šumu. Žurila je baš u pravcu odmetničkog logora.
Najprije smo pomislili da su to nas opazili. —Ih, vas! — progunđa Stric prisluškujući iza žbuna. — Ne puca se tako lako za svakim.
— Neko plače! — šapatom reče Lunja. — Eno, iza onog žbuna. — Da pogledamo — reče Jovanče nešto uzbuđenim glasom i odlučno zakorači put zelenog gustiša, a za njim u skoku Nik i
— Eto ti baš, nek vide da sam mrtav! Jovanče poviri iza žbuna, stuknu i prošaputa: — Pst, evo nekog, leži! ... Pazi, pa ovo je Stric.