Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
S krovnog venca, uz brujeve, reč čamala u nekretu niz Dunavo pusti ždrala. Vrh oblačja slapovitog Blagovesnik arhanđeo uzdigao haljine je: prozaruje stopalima ono što je usud spreo a s
A ja sam strujni provodnik teskobe pod zlatnom jezom večernjih repera, kud goni zov me jagličastih sfera da svedem ždrala sa Krsta seobe pod topla krila šuma utišanog, u lagan dodir neznanog i znanog: jer ja sam strujni provodnik teskobe.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Spusti se dole, zašumi trska, ledena skrama na vodi prska. Žalosno vetar u trsci šumi i zimska tuga raste, a ždrala pita osamljen patak: „Da li ćeš stići laste? Odoše one u tople zemlje, valjda su prešle i Sredozemlje.
Dva su drugara u čudu stala. „Pogledaj, Žućo, visokog ždrala.“ „O zdravo, mirno, delije s mlina! — ždral se pokrenu sivi — Melje li žrvanj, šta radi Triša, kako se kod vas živi?
Ako bi dalje nekuda makȏ, ničega nema — ja mislim tako.“ Iza tih reči putnika ždrala spopade silan smeh, po vodi pleše, vrti se, igra, trese se kao meh. Zar svet od mlina pa čak do vrba?!
Jeseni svake ždralovi, eto, putuju na jug da traže leto.“ Od ždrala osta pod nebom tačka, zalud je oči traže. A Žuća svrnu na Tošu oči: „Čuješ li šta nam kaže?
Studena voda pod mlinom pljuska, kriči u magli putnica guska, beži od mrzlog zimskoga vala, zove u društvo visokog ždrala: „Razvijaj krila, ako si drug, krećemo noćas na topli jug!
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Mrcino nam krunu ne upušti kad padiši stade pod vilice, kada dinu zagazi u čorbu. Sad te viđu na tvojega Ždrala đe razgoniš kod šatora Turke. Što će biti, ko će ugoditi? Srb i Turčin ne slaže se nigda, no će priđe more oslačati.
Nastasijević, Momčilo - PESME
Skitnicama se nazvasmo, drumska nas popala seta, Putka i Ždrala satre nam put, i kola, kočijašu, Gde prominemo klone se i zaneme. Na konaku nam kao zloj vesti neradi, druže.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
do tri dobra tvoja: prvo dobro — sablju navaliju, koja seče drvlje i kamenje, drvo, kamen i studeno gvožđe; drugo dobro — ždrala konja tvoga, koji konjic može preletiti zasobice i po dva bedena; treće dobro — tvoju ljubu vernu“.
Stalaća kad je tebi drago, udri Stalać kako ti je drago, ja ti dobra ne dam ni jednoga: ja sam sablju za sebe kovao, a ždrala sam za sebe ranio, a ljubu sam za sebe doveo; pa ti ne dam dobra ni jednoga“.
b’jele dvore: bijeli se u visinu kula, na ćošeta sićani čardaci, a sjaju mu srčali-pendžeri; viđe Ivan, pa se uželio, ždrala konja fati bakračlijom, i pritegnu đemom od čelika, no mu ždrale sitno podigrava.
Kako viđe, pozna gospodara i pod njime od megdana ždrala, pa potrča niz visoku kulu, pa potrča, a iz grla viknu, viknu sluge, nabreknu sluškinje: „A vi, sluge, polju
Među njima Crnojević Ivo jaše ždrala konja od megdana, oko njega dva sokola siva: s desne strane dijete Maksime, što je Maksim krasan đuvegija, na njegovu od