Jakšić, Đura - PROZA
U nju se vino toči, a ona se ne opija; nju pipaju najnežnije ženske ruke, a njojzi ne juri krv u mozak; na rubin-usnicama neke odvažne kokete nema da zadršće ta suva kost, ta mrtvačka
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Osim tih slika poređane su još i neke ženske slike, što tokorse pokazuju delove sveta i godišnja vremena; slika nekog deteta s naočarima a dole piše: Kleiner
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— učtivost lajtnant — poručnik lakerda — vrsta usoljene ribe legršter — kamena pisaljka, križulja libade — gornji deo ženske odeće od svile ili somota, širokih rukava, izvezen srmom (deo stare gradske nošnje) limunacija (iluminacija) —
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Spram sveće se prevari čovek, a ženske su opet začudo vešte pa se doteraju, te ne može čovek nikako da sazna pravu istinu.
i namesti bolje šlofkapu (koju je krišom u pomrčini metala na glavu, jer je pop Spira strašno mrzio na te švapske ženske šlofkape), a napolju se čuše tromi koraci seoskog boktera Niće koji se u daljini gegaše i glasno zevaše.
! — veli Pera. — E, al’ ja ’oću da sam tebi i belja i lepša nego sve, sve druge ženske! — reče i pomilova ga kradom po obrazu.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
stidljivo odbijao je piće što su mu ovi davali a svaki čas se dizao da ide, jer ovi počeli da ga diraju, peckaju za ženske i druge sramotne stvari. A jednako su ga nudili pićem. On je odbijao. — Hoćeš vode?... — počeše oni silom.
No ovi ga silom opet posadiše i počeše još više da ga diraju, peckaju za ženske. — A, jesi li, a?... Jesi li se voleo s kojom?
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Sad se dva trgovca uzduž i popreko razgovaraše. Ženske iziđoše napolje da pripravljaju ručak. Kakva radost za njih! Gospodar Pera Siridžić bio je običan seoski grk koji je
Ostavimo ih pri njihovim espapima. Ženske se oko ručka žure. Kakva radost za Savku! Momak joj se dopada. Dođe vreme ručku.
— E, ako je suđeno, ono nek’ bude; i to ako ima biti, a ono što skorije. — Tako smo i mi radi, — reče Ljuba. Ženske se na to uklone.
— To nam je baš milo. Sad se počnu sve dublje i dublje razgovarati: svaki hoće sve čistije na stvar da udara. — Ženske pripravljaju večeru. — U početku sve jedan drugog hvata, napipavaju ko šta ima.
Nego sad Ljuba neće da ga nikud vode dok on sam sebi ne nameni. Sutradan je nedelja. Ljuba čeka kod crkvenih vrata kad ženske izlaze. Gleda, telbizi — i doista jednu je istelbizio. To je Anka Belkićeva, trgovačka kći.
Gledićka svud oko baca i na obe se strane u razgovor meša. Donekle se tako razgovaraju, onda ustanu ženske da večeru pripravljaju. Međutim se ljudi razgovaraju i piju.
— E, sad izvolite malo proći, a mi ćemo donde sve spremiti, pa i popi javiti. Muški odu, a ženske se opremaju za prsten. Dođe i prstenu vreme.
Alka ode jedno posle podne k Mici pa se razgovaraju. Marko u svojoj sobi radi, za ženske poslove ne haje. Kad Alka dođe, snaha je prividno lepo dočeka, kao drugarica iz detinjstva. Sednu.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Užasno smešno!... Gle, kakva čar ovih blagih srca! A ja ih mrzim i krv bi im pio. I sve ove ženske šalove i šešire i ove bunde i kaločne i šubare i one pune svačega korpe u rukama, sve to, ja bih jeo proždirao žvatao,
Afrika
razlikuju belca od albinosa, i dok jednog smatraju za savršenstvo lepote, drugoga preziru zbog njegove abnormalnosti. Ženske glave uistinu neopisano lepe, duge, fine, sanjalačke, devičanske.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
žena brisala i oblačila, ona je, slobodno, mogla da stane pored tih anđela i da se meri sa tim slikama golišavosti i ženske lepote. Na drugoj strani traktira, sobe nisu bile raskošne, ali su bile prostrane i udobne.
veliki, teški, kirasirski, konji povukoše kola, i počeše da smrde, od naprezanja, kirasir ustade u kolima i pozdravi ženske mahanjem šešira. Dovikujući im „Au revoir“!
Trandafil je sav sijao. Vikao je da je sve u redu, a dodavao, tiše, da se ženske naročito raduju, saputniku. „Ništa one ne pitaju. Ćute, kao zalivene. Heće one ništa da pitaju.
Bila je ćutljiva, kao i njegova pokojna žena, ali je iz njenih tamnih očiju gorela vatra ženske žudnje, kao kad žene, iznenada, sretnu čoveka koga su videle u svojim snovima, pored matorog muža.
Tek posle ponoći, Trifun, škrgućući zubima, nagovorio je svatove da poležu. Muške je smestio na seno, pod strehu, a ženske u žito, u ambaru. Mladence je sklonio u jedne taljige, nasred dvorišta, u mraku. Zvezde su im se smejale na nebu.
Neka se pritaji u kući gospože Huml dva‑tri dana, dok se izveste Rusi i dok Rusi dođu po njega. Ako mu pak do ženske nije stalo, on, Agagijanijan, reći će gospoži Huml da je kapetan ranjen na bojnom polju ljubavi i da je došao u Vijenu da
Sve mu se prašta! O sebi reče da, eto, njega, nigde ne prate suze ženske, uz kletvu, nego ga blagosiljaju žene, kad za njega pitaju: gde li je sad pop Mikailo?
Volkov ga je jako razočarao. Sinoć – prvi put otkad se znaju – udario ga je štapom. Zbog neke ženske. Tome se od Volkova nije nadao. Pošao bi, da može, sa Isakovičem, rado, i ne bi se više u Vijenu ni vratio.
Čestnjejši Isakovič onda pomisli da ga neka čudna sudbina, kao udovca, stalno meša u ženske razgovore, koji ga se ne tiču. Bio je rešen da, o Đinđi, ne govori.
A bila je poznata lepotica. Što je najčudnije, sve dok Božičku nije upoznala, nije tu vrstu ženske ljubavi znala, niti želela.
Nije rekao, ni šta misli, ni šta oseća, dok ona to priča. Bio je rasejan. Ana onda dodade, tiše, da su to ženske tajne, još, ali da ona zna da je Varvara, najzad, zatrudnela, i već u drugom mesecu, samo Petar to krije, stidljivo,
dakle, uveče, pod zvezdanim nebom, opet vikao da su zvezde lepe, da opojno mirišu rezedoi, da je čovek zver, koga samo ženske oči mogu da ukrote, i usreće, i oplemene.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Sve ženske nose šalvare. Retko izlaze iz kuće i bašte, naročito devojke. One vezu tursko-istočnjačke šare na košuljama i na rupcima,
Međutim, preovlađuje dinarska ženska nošnja, mada ovde-onde u nekim selima ima kosovske ženske nošnje. Ove dinarske doseljenike, koji su doneli svoju nošnju u oblast između Laba i Rogozne, Kosovci zovu Ercima i
Svi delovi ženske nošnje su iste zatvorenocrvene boje. Naročito su karakteristični vezovi na košuljama: ceo rukav od ramena je osobito
Sloveni su se od njih naučili na daleka stočarska kretanja, od njih su primili tip sela, pečalbu, isto tako i neke delove ženske nošnje. Docnije je bilo i novih prožimanja: dolazili su aromunski doseljenici iz Arbanije.
Najkarakterističniji je deo ženske nošnje nakit ili rep. To je haljetak dugačak najviše do pola metra, koji se vezuje za zadnji deo pojasa i odgovara
Neki od ovih seljaka ima i svoje zemlje, ali od nje ne može živeti, i svi idu u pečalbu. Nema one bogate izvezene ženske nošnje mijačke, ali ipak ima veza po košuljama i žene nose na glavi „darpne“, slične mijačkim.
Ni na jednom komadu ženske nošnje nema veza. Vezene šare prestaju kod Slivova, pa se javljaju tek oko Kumanova i u skopskoj okolini.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
ANTA: Oblači? Zar je njoj u ovakvim trenucima do oblačenja? ANA: Biće brzo gotova! ANTA: Brzo! Brzo! Ženske se nikad ne oblače brzo. (Seti se.) Uostalom, recite mi, Ana, je li gospođa odjutros uzbuđena? ANA: Kako uzbuđena?
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Sve ženske ruke bile su podignute. Jedino je Neda sedela beležeći nešto u svaštaru, a oči su joj bile odsutne i nasmejane i meke
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Čamča je držao, da ako pošalje pisma, zaplašene ženske, ne njegova Sara, već gospođa Soka i Krečarka, poplašene, ili će poteru za njima poslati ili, što je gore, mogu još same
— Vi ste štogod drugo. — Šta štogod drugo? Taj isti dućan sam imao, odande sam se pomogao. — Ali naše ženske nisu na dućan i birtiju naučene. — Nisi bila ni ti naučena! — Vi najbolje znate. — Zato nemoj mi kvariti volju.
Dakle, falila je njemu muška crta što se nikad oženiti ne može. Ide za ženidbom, a ne može. Ostaće ženidbe Tantalus: ženske vazdan oko njega, ali kad hoće da prihvati, svaka izmakne.
Ostaće ženidbe Tantalus: ženske vazdan oko njega, ali kad hoće da prihvati, svaka izmakne. Sa Šamikom razgovarale se ženske ne kao sa muškim, no kao sa ženskim, a ipak je Šamika lep čovek, i što se forme tiče nema zamerke.
Pokraj naklona udali se. Sad se sve sprema; muškarci sednu na kratku večeru, a ženske se oblače. Gospodar Sofra i Polačekovi lepo su se pozdravili. Posle kratke večere, svi se spreme.
Ima ih nekoliko u fraku, nekoliko u atilama, a ostalo u kratkim i dugačkim kaputima; to kod muških. Ženske, matere i kćeri, u dosta skromnom odelu, sve lak espap. Samo kod gdekoje trgovkinje ponešto đerdana.
Drugi, opet, obučen kao lopov, sa nadžakom i pištoljem; treći kao prosjak, prosi krajcaru. Sofra mu talir podaruje. Sad ženske maske: jedna, kao babica, nosi ufačlovano dete; druga, opet, kao pastirka obučena, i tako sve jedno za drugim ide.
Gospodar Sofra pokloni se. Privoleo se. — A u koliko sati? — Opet u sedam. — A mogu i ženske doći? — pita mladi Polaček. — Dakako, banda će opet svirati. Sve je u redu, kucaju se.
— Šta je, sinko? Još nisi ništ’ svršio? Bogalji se oženiše, a ti takav momak. Il’ zar za tebe nigdi na svetu nema ženske? Teško meni, teško mojoj staroj glavi! Još jedared zaklinjem te senom matere, oženi se jedared! — Hoću.
I da vam nije dosadno sa mnom? — Ja sam najradije kod vas. — Kod bolesne ženske? — Ništa zato, ja poštujem i ono što je bilo, a ne samo što jeste.
” I tako je Šamika živeo, samo da ženske usreći; ne jednu, dve, nego sve. I u društvu pred njim niko nije smeo ženske ogovarati.
” I tako je Šamika živeo, samo da ženske usreći; ne jednu, dve, nego sve. I u društvu pred njim niko nije smeo ženske ogovarati. Ako se ko usudio, odmah mu je rekao: „Ruku ia srce! Jesi l’ ti grešan?
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Razljućen tada od sve te pomame ženske, on je odgurnu, a dođe mu da je tresne o tle. Prevalivši čanak osvećene vodice i bosiljka, koji je sinoć bila spremila,
Iskakao je opet iz kola i mlatarao rukama, prema prozoru, nad kojim su sedele gole ženske figure i oklopljeni neki polubogovi, uvijeni girlandima, izrađenim od pečene gline, a puni, prepuni vrabaca.
se vrh drumova, kuda beše, živ, sa vojskom prošao, gde su ga nalazili napitog, zaostalog od vojske, obučenog u ženske suknje.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
kupanje i pijenje), što je razumljivo s obzirom da je ova tečnost u mitsko-magijskom sistemu mišljenja izrazit simbol ženske plodnosti, odnosno sposobnosti rađanja.
⁵² Postoji jedna klasa obrednih radnji usmerenih ka dobijanju željenog muškog deteta, koje vrše roditelji ženske dece sa željom da na magijski način preokrenu „rđav tok“ sudbine u svoju korist.
oni veruju da će, po principu imitativne magije, izazvati promenu u daljem rađanju dece, odnosno da će se ubuduće umesto ženske rađati muška deca.
navodi nekih pedesetak običaja, verovanja i postupaka vezanih za dobijanje muške dece, a svega tri čiji je cilj dobijanje ženske dece!
Prema tome, oni su pre postupci za dobijanje muške, a ne ženske dece. Treći navedeni „običaj“ zapravo je verovanje da „ako bi se izmerili na kantar momak i devojka koji se uzimaju,
U Metohiji veruju, kada se posle mnogo ženske dece rodi muško, da ne valja reći da se rodilo muško, već treba objaviti da se rodilo žensko jer se dete inače neće
U srpskoj seoskoj kulturi važi kao aksiom: „Muška je strana svakad pretežnija od ženske“, piše Milićević.²⁵ Ovo nepisano, sveto pravilo priznaju ne samo muškarci, već i žene.
Prema Grbaljskom zakoniku iz 1427. godine: „Dvije glave ženske (vrede) za jednu. kokošku.“²⁶ Kada Crnogorac kazuje strancu koliko ima stanovnika njegovo selo ili pleme, on žene i ne
mu je sve spravno i ispravno u kući, povinuje se njegovim zapovjedima i osim što djecu rađa, doji i podiže, sve druge ženske radnje izvršuje, i težačke se radnje ne štedi...
bolje se, i to ne samo magijski već i stvarno, pazi i neguje, pa je otud u Srbiji i smrtnost muške dece manja nego ženske.
Da bi se kako valja sagledao smer promena tokom odrastanja muške i ženske dece, potrebno je proširiti horizont razmatranja izvan granica detinjstva, odnosno uzeti u obzir ceo životni ciklus.
zato što ne voli svoje dete, već zato što po propisima važećim u ovoj kulturi mala deca i briga o njima spadaju u tzv. ženske poslove, pa su samim tim i nešto što je „nečisto“.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
O NALAZAČU Ko nađe u carevoj zemlji što bilo: stare novčanice saske, brojanice kaluđerske, čelenke i toke, ženske kopče i pasove od srebra, mreže ribarske, zarđalo sečivo srpa i kose, slomljenu potkovicu, ili samo srmenu iglu inja, i
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Na igrankama je obično bilo mnogo više mladića nego devojaka, ne računajući one nesrećne ženske slučajeve zaboravljene po uglovima.
Matavulj, Simo - USKOK
? Biće da je uvrijedio kakvog velikaša, mnogo većeg od sebe!“ Ženske, razumije se, nagađahu da tu mora biti po srijedi ljubav ili je zaveo kakvu kneginju!
Ljudi ponajviše sjeđahu podvitih nogu, na strukama i na ponjavama, s dugim puškama preko krila, s čibucima u ustima. Ženske i mladiće stojećke držahu za oglave krupnu stoku, ili čuvahu sitniju.
Tada se krenuše iz Kotora: knez Drago, njegov pristav, njegovih pet brastvenika i njihove tri ženske, a pridružiše im se tri njeguške žene iz drugih brastava.
Ljudi, osim kneza, nošahu u torbama kupljeni žitak; ženske, osim Milice, kneževe kćeri, bjehu uprćene vrećama; one tri iz drugih brastava nošahu golema bremena, jer, po naruci,
Uz Kićuna stupahu Milica i Anđa, prva kneževa, a druga Rakova kćer, pa ostale ženske redom, one s lakšim bremenima prednje, a one s težim zadnje.
— viknu Krcun uzrujan, krešući učestano. — On je, svetoga mi Vasilija! On... princip! Na to se i ženske načetaše oko bjegunca. Knez viknu: — Mak’te se, da ja s njim prozborim!
Knez odjaha, pa se i on i svi muški redom poljubiše s namjernikom. Ženske pristupahu da mu ljube ruku, ali se on branjaše. Najzad stari ban graknu: — Haj’te, ženske, naprijed!
Ženske pristupahu da mu ljube ruku, ali se on branjaše. Najzad stari ban graknu: — Haj’te, ženske, naprijed! Milice, Anđe, Gorde, Kiće, haj’te doma! Kažite babi da joj vodimo gosta, dobra gosta, vaistinu!
Zapucaše puške negdje daleko po selu, po drugim brastvima, a s druge strane velikog plamena, gdje bjehu sve tri ženske, nasta plač i tužaljka. Prva zaleleka kneževica: — Lele, đeco, moj očinji vide!
I stara katunska orlušina, kojoj bjehu oba krila slomljena, sakri suze. Sve tri ženske naricahu jednogrlice, pa dvije ućutaše, a ču se Miličina zapijevka: Kuku, braćo, Dobro moje!
Amin. Svi domaći šapćući ponavljahu njegove riječi, a svi glasno rekoše „amin“, pa posjedaše na pod, muški obaška, ženske s djetetom obaška. Janko otkloni stolicu, pa podvi noge.
igru; ona mu se maši ruke, ali on stište njenu i prinese je svojim grudimâ, razumije se, to učini brzo i krišom. Ženske se zbiše u gomilu, odvojeno od muškaraca. Bilo ih je i sredovječnijeh.
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
Onda Marić reče: da sam znao, veli, da bije za mene dali, i ja bi je iskao. OTAC: Ej, ćurke ženske, pa iz toga vi držite da će on nju da prosi.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
I koja se srpska kći sme toga odricati? Ja bi sama uzela na sebe nekoliko bataliona ženske vojske organizirati, da se nije druga ideja u meni porodila.
(Istrči napolje.) SMRDIĆ: Lepo sam ja govorio, da bežimo u Serviju. (Međutim su ženske pobacale oružje, Zelenićka pobegla pod krevet. Nančika i Milčika šćućurile se u jednom uglu sobe.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Kada govori o vaspitanju, Dositej ne misli samo na vaspitanje muške dece. On isto tako traži i vaspitanje ženske dece, i još i u tom pogledu on visoko stoji nad svojim dobom.
koje se uz gusle pevaju«; »sve one pesne koje nijesu od deset slogova i ne mogu se uz gusle pevati, zovu prosti Serblji ženske pesne.
U predgovoru Karadžić i pripovetke deli na muške i ženske. »Ženske su pripovijetke one u kojima se pripovijedaju kojekakva čudesa što ne može biti, i po svoj prilici samo će za
U predgovoru Karadžić i pripovetke deli na muške i ženske. »Ženske su pripovijetke one u kojima se pripovijedaju kojekakva čudesa što ne može biti, i po svoj prilici samo će za njih biti
Bogoboj Atanacković je pisac koji ima sve mane svoga doba. Neko je podelio pisce na muške i ženske: na one koji su u volji, snazi i akciji, i na one koji su u mašti i osećanju.
To je knjiga skroz subjektivna, lična, sadržinom i tonom, jedna nova pojava one »eksplozije ženske iskrenosti« u književnosti.
Sremac, Stevan - PROZA
Radi i on i žena mu, svako u svome fahu, jer gospoja Kaja nije trpela da se Jova pača u ženske goslove, iako je to Jova voleo i pokušavao da svugde zabode svoj nos. »Sad ću te ošuriti!
se to menjalo prilikom svake toalete, pa vam to precizno ne bi mogao kazati ni sam gospodin Pavle, koji je začudo voleo ženske s mladežima. — Pa šta nam donosite? — zapita domaćica polaženika. — Zime, gospoja Kajo! — veli polaženik.
Radičević, Branko - PESME
“ kliknu i korači, Po oturi vrata pred sobome. Uđe Milun, glednu unaprijed, I opazi dvije ženske glave, Oh ne dvije, jednu, brate, samo, Fata njemu bistro oko ote, Ote oko i još nešto više, Ta baš ono srce iz
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Hoće, vjeruj ti bogu — potvrdi maštoviti Đuro. — Oho-ho, ljudi, dosad smo imali vučje svece, pa vjetrene, pa ženske, pa ove, pa one, a sad, evo, stekosmo i lopovskog. Sveti Rade Lopovski, aha-ha-ha!
Glavno je da će tamo u selu ostati ono čeljadi. Partizani ne diraju djecu ni ženske, to im je tako u zakonu. Oko bande u trouglu sve se više zgušnjava i steže obruč narodne armije.
U veselom kasu, zvoncajući ormom, stižu konji pod lakim kolima punim šarene ženske čeljadi. Samo je na kočijaškom sjedištu brkat spečen seljak u crvenom ženskom zimskom kaputu s krznenom kragnom oko
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
HUSO: Jesu li bar bile čemu? SULjO: A kakve i da nađeš, nego polovne? Ženske za vojnu upotrebu! Jedna dopola oćelavila, u drugoj ima devedeset oka, najmanje, treća ramlje, četvrta priramljuje,
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Muški idu pod vajate, hladnjake i tu piju i vesele se; a ženske u kuću kod Tode n popadije, te im pomažu da što pre i lepše naspremaju darove.
vinogradima, koji se izdaleka crne, a po kojima se svet već razmileo, viju dimovi naloženih vatrâ, šarene se obešene ženske „stajaće“ haline o granama već ogolelog drveća, odjekuju pucnji pušaka, usklici, dovikivanje. Nebo je sivo, tmuro.
Međutim, samo je on znao koliko je osećao i patio od toga. S koliko je čežnje, vatre, strasti mislio na ženske, piće, ašikovanje! Naročito su mu teško padali proleća i jeseni.
Oko njega, do prozora, po minderlucima bili su se poređali muški, a dole, do vrata, za dugačkom sofrom, bile su ženske, koje su još večerale. Kad uđosmo, niko nas ne predusrete, samo se muški pomakoše i načiniše nam mesta.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Živio je srećno i zadovoljno, ali na svoju nesreću poteže te mu umrije žena. Vio se poduže onako sam i kunatorio bez ženske ruke u kući, no ne mogaše tako zanavijek ostati, te se oženi po drugi put.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Pozdravila vas i ona i Kata. SOFIJA: Blagodarim. Zašt ne dođu, zaboga? SVETOZAR: E, znate ženske rabote: čas ovo, čas ono, pa ne mogu da stignu. SOFIJA: A što tebe nema? SVETOZAR: Ta znate, kad je čovek u službi.
LjUBA: One valjda pišu knjige samo za ženske. MILAN: Naprotiv. Spisateljka naslađuje se najvećim brojem čitatelja od svake vrste.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
— Kako da ne! — uskliknuh oduševljeno. — Oduvek sam volela tvoj stil! Uzmimo, na primer, samo kako si obradio ženske likove u Ratu i miru od Lava Tolstoja! Mislim da ti je to najbolje ispalo ... — Zaveži! — izbezumi se matori.
Bogami! Okolo žica, a iznutra nigde ni jedne ženske, sve sami frendovi! Hoću da kažem, bilo mi je mnogo lepše nego sa onom mojom vešticom, na časnu reč.
„Tri grozda“ zahvatila blaga panika! Ako je Aca Kec, onakav kakav je, uspeo da dođe do ženske, onda je ulom pogledu stvarno nastupila inflacija. Smak sveta! — Ne možete ni da zamislite kakva je mačka!
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Mladi markiz... — Dolazi kroz dva-tri dana, — dodaje žena. — Stara markiza je već tamo. — Voli ženske radove; vaše devojke mora da su dobre vezilje? — O, ona im poručuje naročito da bi nas pomogla.
Jedan prozor se otvara na ostrvu: — Jeste li vi? — Mi smo, dođite. Dolaze troje; dve ženske prilike, od kojih jedna svakako devojčica, i s njima neki deran.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
Cela porodica je u crnini i pogružena. Svi ćuteći zauzimaju mesta. Muški posle izvesne pauze pale cigarete, a ženske radoznalo razgledaju nameštaj i sve oko sebe, progovore šapatom među sobom ili samo razmenjuju poglede.
To je tako prosta stvar; ne mogu tek dve ženske ostati same u ovolikoj kući. Drugo je to docnije kad se vi uselite u kuću.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— A mene da puste... — poče Aleksandar. — Znam — upade Milan — otišao bi pravo kod neke ženske. — Tako je — Aleksandar se zaceni od smeha. — Pogodio si, i to kod prve koju sretnem.
— Ej, palaferijo!... Dok vi ovde ljuštite sans, dotle pešaci doveli ženske iz Beograda... — Ženske!... Gde su?... Koliko? — povikasmo uglas. — Jes, bogami.
— Ej, palaferijo!... Dok vi ovde ljuštite sans, dotle pešaci doveli ženske iz Beograda... — Ženske!... Gde su?... Koliko? — povikasmo uglas. — Jes, bogami.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Kome se ne svidi, srećan mu put!... Nisu se razumeli. On je nju voleo, ali nekako na svoj način, bez one obične ženske nežnosti, koja vlada među mužem i ženom prve godine.
On se osvrte i namah ga obuze divlja srdžba. Nije mogao trpeti ženske suze, one su ga veoma dražile. Pre venčanja je po neki put i otrpeo, ali sad... kad treba ozbiljno živeti i raditi.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
si me srela na moru i zbrisala mi sa čela žig majke bludnice i roba oca, skinula mi sa vrata zmije, žudne, žalosne, ženske ruke, slava, Slobodo! Tebi, što si me srela ovenčanog trnjem sumnja, zakona, suza i vera i zdrla mi sa čela taj venac.
slobodno, u talasima reke, nego u nekim sandučarama, koje su se zvale kupatila, a ličile na kokošarnik, na vodi. Ženske su se za kupanje oblačile kao glumice za predstavu u „Follies Bergères“.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Čl. 11. Ko bi se hteo, tek vica radi, baviti trgovinom, mora zaraditi vrlo mnogo: na dinar hiljadu. Čl. 12. Ženske haline, ogrlice, naravno i žiponi, kao i druge potrebe, seju se i uspevaju vrlo brzo pod svakom klimom i na svakom
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Pera obrati pažnju na ove reči i primi ih k srcu. — Pst! Idu! Čiča! — viknu onaj s vrata i dotrča na svoje mesto. Ženske pobledeše. Obuze ih trema, i ako je svaka bila sigurna sa ispitom. Muškarci se samo utajaše.
U njemu beše mnogo nekake meke nežnosti, neke gotovo ženske bolećivosti, a lice mu vazda beše ozbiljno, i ne vide mu niko osmeha na usnama.
Zatim stade među radnike, — četiri ženske i dva momčeta, — odmeri širu postat, razredi žeteoce i poče rad. — Pomozi, sveta Vladičice, naša zastupnico i
Upita zatim Miloša šapućući: ko su ove ženske; on joj objasni u dve reči ko je č’a Gliša, a kapetanica ni pet ni devet, no se okrete skamenjenoj Kaji s pitanjem: —
Gliša govorio da se maneš ti te ludorije, al’ ti Glišu ne hte da poslušaš, onaku krasnu priliku propusti samo zbog ženske ludosti.
Glišini ga dakle nisu očekivali s nestrpljenjem. I on je najzad došao sa ženom i sa osmoro ženske dece, i tada se u č’a Glišinu kuću useli nekakva užasna svađa. Jednako su se svađali on i Jula.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
To da sam pročitala u novinama pa ne bih verovala! SPIRA: Eto, takve ste vi ženske, uvek volite za drugoga da glasate. JEVREM: Zato sam ja, vidiš, i raskinuo. SPIRINICA: Šta si raskinuo?
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Pisao je dalje protiv ženskih orkestara, ženskih pomodnih šešira i turnira (onda su ženske nosile užasno velike turnire tako da je to najimpozantnije i najvrednije bilo na njima), pisao protiv okretnih igara,
Možda je ćir Đorđe, kao čovek iz klasičnih zemalja, znao za onaj skandal između Marsa i Venere, znao da ženske trče za bleskom, sjajem i šarenilom, pa se bojao da i Mića »Oficir« svojim pandurskim bleskom ne zanese taštu Ljubicu,
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
većem izobilju: da su sobe jednako okićene i što toplije, ututkani je, nameštene; da po kući, po dvorištu šušte meke ženske haline; da se viđaju lica bela, nežna, očuvana i negovana. Oko kuće jednako se dokupljivali susedni placevi i ambarevi.
ružama, a osobito niskim jabukama do zemlje sa nežnim plodovima, koje su samo po nekoliko zrna godišnje rađale. Ženske su imale samo da se što lepše nose, kite, i da znaju što više stranih jela da gotove, i što teže, zapletenije vezove
I cilj života da im je taj: koja će od njih, jednako negujući se i ulepšavajući, moći svojom silnom lepotom sve ostale ženske iza sebe baciti, a sve muške po kući — ne gledajući ni rod, ni doba — osvojiti i zaluditi.
Ali zato nije ni umrla kao ostale ženske. Jednako, ne propuštajući nijedan praznik, odlazila je u crkvu, da tamo, u stolu njihove kuće, odmah ispod vladičinog
Žena bi ostala da sama prostire postelju, pa čak dotle je išlo da i njega, i te ženske, zajedno, pokriva. Nije laž. Živi ljudi još to pričaju i kunu se.
Jer docnije, kada Sofka poče da pokazuje znake ženske lepote; kad joj njene drugarice u igri počeše odjednom, iznenada da zastaju i unezverene njenom lepotom, bujnošću
Sofka sama ni na kapiju, ni kroz kapidžik u komšiluk, pa ni među same ženske, nije smela da ode, a da je mati ne pregleda, ne vidi kako je obučena.
Ravnodušno, s podsmehom gledala bi kako se razilazi svet, osobito ženske, kada počnu iz crkve da izlaze gde su bile ne toliko radi službe božje koliko da ih svet vidi u njihovom novom, tek
Naročito ih je tu u dane, subotom, kada se znalo da ženske idu na kupanje. A sve moraju tu da naiđu. Znala je da će ih sada sigurno biti i više.
Svi muški pretvaraju se u jednog muškog, sve ženske takođe opet u jednu opštu žensku. Nistaro, ni mlado, žena, snaja, strina, ujna ili kakav rod.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
— A ženske, opet neke se prte; neke, zar tu se prvom udesile, pa se cmokaju u obraze, u ramena — nikad se rastati. Nevjesta jedna,
Soldat bijaše u čudu, pogledao je čas njega, čas nju, a čas one dvije ženske, nevjestu i djevojku, koje sjedijahu podvitijeh nogu prema starijema.
Prema drugoj lastavici, viđaše se drveni preboj sa zatvorenim vratima; valjda je bila klijet za mlađe ženske i djecu. Prema prijeboju bijaše tara, a nad tarom o čukljama povješano odjelo. Dugo su tako mučke sjedili.
U isti mah, dvije mu se krupne suze skotrljaše niz obraze. Toliko je bilo dosta; to kao da je bio znak, koji ženske očekivahu, jer one sad jedanak i u glas zakukaše sve tri.
Jeza podiđe ženske, gledajući te meleme i alate, a pomišljajući, valjda, koliko je junačkijeh tijela sve to obišlo. Vidar izabra neku cijev
Pošto ispuši cijelu lulu, ustade, zasuka rukave, pa uze onaj melemom namazani fitilj. Trnci podiđoše ženske jer i prije gledale su tu radnju. Neko prihvati ranjenika za ruke, neko za noge; serdar mu položi ruke na glavu.
“ reče medik, odignuvši obrve. „E, obišao sam mnogo našijeh krajeva, ama vjere mi, ne vidjeh nigdje, pristalije ženske glave!“ „A od koga je, ha!“ prihvati neki, čisto s ponosom.
U tome puče puška pred vratima od avlije i ču se: „Dobra veče domaćinu i čestito mu Krsno ime!“ Pejo iskoči. Ženske se poređaše do vrata, u kući. „Dobra ti sreća i dobar mi došao, prijatelju! Stara kućo, đe si mi!
“ „Kamo ste vi!“ graknu serdar, ulazeći pred njima. Bješe ih šestina, sve ljudi viđeni i lijepo odjeveni. Ženske ih celivaše u ruke, redom svakojega.
„Ha, veselo, veselo!“ graknu serdar, da je svijem u ušima zazvonilo. „Sjedajte ljuđi! Kamo vi ženske? Joke, ostavi pričanje sad, namjesti ovim ljudima da posijedaju! Petre ovdje ti!
Sad stade fiska ostrijeh gvožđa po pecivu. Cijepahu na izmjenu i živo. Okolo stojahu svi, pa i ženske. Milunu je sav obraščić poštrcan bio. Ona dva djetića promolili glave kroz kolo čeljadi, pa gledahu sa nasladom.
Najzad on će, pošto se malo uozbilji: „E pa da liježemo!... Ženske! kamo ste, prostrite!“ Nasta malo meteži i graje, dok se prostrije i dok legoše, pa odjednom utoli govor a započe
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Od tebe crni trag ostâ! Otud te na nosila donijeli! Poginuo bez zamjene! (znači: nejunački, od ženske ruke, od konja ili vola, ili od groma). Proklet bio i ko te rodio! Rana te dopala gdje ti melem ne trebovao!
Kad svži igrači posedaju, igru započinje jedna ženska i jedno muško, a svi ostali igrači u njoj sudeluju. ŽENSKE: Ovako se biber sije, ovako, ovako! (Čine pokrete rukama kao kad se seje žito).
(Počnu svi micati obema nogama, naviše i naniže, kao da se biber njima seje). ŽENSKE: Ovako se biber kopa, ovako, ovako! (Čine pokrete rukama kao kad se okopava kukuruz).
MUŠKI: Nije tako, već ovako, ovako! (Isplaze svi jezike te njima miču). ŽENSKE: Ovako se biber žanje, ovako, ovako! (Čine pokrete rukama kao kad se žnje pšenica).
MUŠKI: Nije tako, već ovako, ovako, ovako! (Mašu svi ubrusima po dolini). ŽENSKE: Ovako se biber melje, ovako, ovako! (Čine pokrete rukama kao kad se melje kava). MUŠKI: Nije tako, već ovako, ovako!
(Čine pokrete rukama kao kad se melje kava). MUŠKI: Nije tako, već ovako, ovako! (Vrte svi glavama). ŽENSKE: Ovako se biber siplje, ovako, ovako! (Čine pokrete kao da posipaju jelo biberom sa dva prsta svud unaokolo).
BABA—KORIZMA U Risnu, na čisti ponedjeljnik obuče se kakav momak u ženske haljine i načini se kao đedova baba, pa noseći na ramenu sedam štapova (sedam nedelja posta) i za sobom vukući komostre
haljine izvrnuvši dlaku napolje, nakite se različnijem repovima i dronjcima, i objese niza se zvona; jednoga obuku u ženske haljine i dadu mu u naručje kao povijeno dijete; ovi se momci zovu đedovi, a onaj u ženskijem haljinama đedova baba.
“ 3 SVATOVI S MLADOM U Risnu, na bijele poklade, obuče se nekoliko momaka u najlepše haljine, a jedan se obuče u ženske; oni se zovu svatovi, a ovo je nevjesta.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Naše narodne priče ili pripovijetke gotovo se mogu razdijeliti na muške i na ženske, kao i pjesme. Ženske su pripovijetke one u kojima se pripovijedaju kojekakva čudesa što ne može biti (i po svoj
Naše narodne priče ili pripovijetke gotovo se mogu razdijeliti na muške i na ženske, kao i pjesme. Ženske su pripovijetke one u kojima se pripovijedaju kojekakva čudesa što ne može biti (i po svoj prilici samo će za njih biti
(Kralj i čobanin), 46. (Ko umije, njemu dvije), 47. (Dva novca), 48. (Sve, sve, ali zanat), a ostale su sve ženske. Kao što ima pjesama za koje se upravo ne može kazati ili su ženske ili junačke, tako ima i pripovijedaka koje su
(Sve, sve, ali zanat), a ostale su sve ženske. Kao što ima pjesama za koje se upravo ne može kazati ili su ženske ili junačke, tako ima i pripovijedaka koje su između ženskijeh i muškijeh. Pripovijetku ovdje 1. (Međedović) i 49.
;, b) ІV. i V. knjiga Srpskijeh narodnijeh pjesama, kom po Z for.; v) Hercegovačke ženske pjesme kom. po 1 for. 50 nov. i Priprava za istoriju svega svijeta radi djece, po A. L. Šleceru, kom. po 60 nov. Z. N.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
MILE: Dobra ova Gospava, kad je pogledaš! STAVRA: Za moj ukus je malo previše kabasta! MILE: Nema ženske dok nije karađorđuša! GOSPAVA: Ša je, da je, meni lako nije opslužiti nake mušterije!
CMILjA: Dobio dvosoban stan, sa pogledom! Nameštaj sve sami mahagonijum! MILE: Gole mu ženske na astalu, na polici, na otomanima, po ormanima, na radiju, po fijokama! IKONIJA: Otvorio restoran sa pevačicom!
Stanković, Borisav - JOVČA
SOFIJA i VELA (odnoseći legen, ibrik, peškir, silaze u kujnu, iz koje izviruju ženske; sve se gubi u dubini tame kujinske). JOVČA (pali, puši, i srče kavu; okreće se ženi): A ti... šta je?
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
veli sveti Jefrem) trbu[h] za leđa prilepi; i tako suv i okoreo jošt ne valja da se u sebe pouzda niti da iziđe pred ženske oči, koje su pune magneta i kadre su najsuvjem telu ži|vot i dviženije dati.
A šta se kasa ženski[h] očiju, one ne valja da se s njima odveć ponose. Što su god ženske oči čoveku, to su i čovekove ženi.
Mlad čovek i nerazuman gleda prsi ženske kao da nisu ni za što drugo tu nego da nakićene i ukrašene cvećem uveseljavaju i naslaždavaju oči njegove; a razuman i
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Bakonji je laskalo što su ga prekovođani često spominjali i što su za njega raspitivale ženske, a najviše crnpurasta Jelka.
Poslije podne Bakonja projaha kroza selo, te se pred svakim dvorištem ustavi i porazgovara, ne gledajući u oči mlade ženske, iako su ga njihve oči pile.
Ćosić, Dobrica - KORENI
„Samo da mu prva ne bude za pare. Onima što dinarima podižu ženske suknje porod bude bolešljiv i žgoljav.“ Kad ga je posle Božića popovo vodio u Palanku, pre NO ŠTO su se popeli u sanke,
Ja sam njima gazio dok livade i rosu još nisu bile takle bose ženske noge. Jer se otvorene brazde grče za semenom iz muške šake.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
na kojoj se moglo naći sve, od dimljenih jegulja i šarplaninskog meda do gročanskih ribizla, venecijanskih ogledala i ženske posluge. Od te je pijade ostao samo patrljak na malom prostoru pored velike zgrade u kojoj je samoposluga.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
razvratnih žena sa divljim krikom se viju; Svileni peploni njini po podu mramornim pali, Što sobom stidljivost čednu i ženske lepote kriju. No ko je taj bledi mladić što tako usamljen sedi Na pustoj terasi hrama?
Đurčin CXXXIV NA BALU Po glatku i klizavu podu Gomila čudno se vrti; Sve dođu dvoje i odu, I muško žensku prti; U ženske, gole grudi; Pogled joj mutan, i bludi... A ozgo neko gudi Šta rade ovi ljudi?
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Kad sagledah njen portret, izrađen po jednom antičkom zlatniku, ja pretrnuh: ona beše ideal ženske lepote kakav sam zamišljao, a među živima uzalud tražio.
bacanje đuladi i strela, ali je kod njih bilo zajedničko da se sila za bacanje stvarala naponom bivoljih žila ili vlakana ženske kose, uvrtenih u uže.
Kad Njutn oseti strane ruke na svom licu, maši se da ih silom ukloni. Ali kad ih uhvati i u njima upozna nežne ženske ruke, on ih, instiktivno pritisnu na svoje obraze i zadrža ih u svojim rukama.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
I ma'om ćuti, samo oni što ga doveli kažu: — Eto ti pravog pravcatog doktora. Socijalist za ženske slabosti. — Pa, lepo, kad je to bilo? — Juče, dobri gospodine, sinoć. — A šta sinoć nisi došla da se tužiš?
Pa tam' udri na neki likeri, konjaci, pa šampanjci, pa posle pola noć „ajde“, veli, „ženske da potražimo“. „Ama kakve ženske, bre, ljudi, oženjen sam čovek. Ostavite se vi men'!
Pa tam' udri na neki likeri, konjaci, pa šampanjci, pa posle pola noć „ajde“, veli, „ženske da potražimo“. „Ama kakve ženske, bre, ljudi, oženjen sam čovek. Ostavite se vi men'!“ „Jok“, veli, „more ko j' te pita ženjen li si, ajde sas nas.
Pa se sav prostor oko njega raščišćava, i poslednje beže kao sneg bele ženske prilike, pa se u bežanju spremaju da polete, dok kao pretvorene u golubove najzad i ne polete.
družine kod „Burenceta“, nenadno primio legat svoje pokojne tetke Draginje, agilne Srpkinje, počasne predsednice ženske podružine.
put, a sve u slavu i uspomenu blaženo upokojene tetke Brankove Drage-Draginje, zaslužne Srpkinje i počasne predsednice ženske podružine, nakanili.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
će jeftiniji, isturajući pred sobom vizitkartu svoje provjerene neodoljivosti, uzbaciti glavu i znalačkim okom omjerati ženske noge.
“ Jer šverc ampulica najviše se širio putem dobro organizovane podzemne mreže ženske djece. Dočekivale su vas iza ugla djevojčice crnih zuba, od dvanaest, od deset, od osam godina, i odvlačile vas za
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
I on im se pridruži. Tamo, kuda uvedoše Đuricu, uvek seđahu tri mlade ženske, zdrave i primamljive, obučene onako, kao što se nose devojke u njegovu sreskome mestu.
Na prvi pogled moglo se opaziti, da su obe ženske od onoga reda, koji ne drži mnogo na čednost i poštenje... Gošća beše doista neka rođaka Maruški, propala žena, i
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
— Tvrđa vjera nego kamen stjena, slobodno govori. — E kad je tako, znaj da je ono moj bivši čovjek, nego uzmi ove ženske haljine pa mu nosi u aščinicu, neka se preobuče i neka s tobom dođe k meni.
Kad je njemu sve kazala, niko srećniji od njega, — obuče se u ženske haljine, pa polagano za robinjom te ženi u odaju. Je li iko cpećniji no njih dvoje kad se sastadoše, ama kad prođe prva
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
kako se to u cirkusu kaže - dodade on pa se uozbilji i zamišljeno nastavi: - Zaista je čudo šta sve mogu da učine ženske oči!
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
— Dolijao sam ja! Jedem kad imam, a ne idem na tuđa vrata kao ti... — Ženske su ti uvijek krive! — jedva dočeka grbulja da ga bocne. — Kate se tebi hoće, a?
Stara Stana umešala se među žene, a Marko i Božica ustaviše se kod stare pretrge, što pred sobom nosi kojekakve ženske potrkuše.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Karadžića. Knjiga prva. Različne ženske pjesme. Navodimo i njih: „Pesmu Anđa kapidžija (I, 468), koju je prvi put objavio 1824. g.
ide pored ostalog i to što ni Vuk „Anđu kapidžiju“ nije svrstao među mitološke pesme, nego u „ljubavne i druge različne ženske pjesme“, što zvuči dosta neodređeno i reklo bi se da svedoči o izvesnoj Vukovoj nesigurnosti pri žanrovskom
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
PERA: Pa pravo da vam kažem, gospođo: on je dosad bio samo siromašni činovnik, mala plata, a znate kako je, ženske koštaju, pa kud bi tu siromašan činovnik sa malom platom, baš i kad bi hteo?
ANKA: Bože moj, ne bi' vam to mogla unapred reći. Nadam se, jer, znate kako je, ljudi lakše popuštaju no ženske. ŽIVKA: Samo, razume se, sve to morate tako učiniti da se ne primeti da je namerno.
Svi prilaze Živki i rukuju se, a ženske se ljube.) SAVKA (ljubeći se sa Živkom): A ti mene, Živka, zaboravi! DACA (ljubeći se): Ju, slatka moja Živka, otkad te
VASA: Palo mi je na pamet, ako može nekako, što kaže onaj naš novi rođak, da se dozna preko ženske linije. ŽIVKA: Kako misliš?
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Svi muški pretvaraju se u jednog muškog, sve ženske takođe, opet, u jednu opštu žensku. Ni staro, ni mlado, žena, snaja, strina, ujna ili kakav rod.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
daj ovamo, nemoj me toliko mučiti. EVICA: Ti snivaš, ja ne znam ni za kakovu reškontu. VASILIJE: Ha! Eto ženske vernosti! Evice, to je lepo? Tako li ti mene miluješ? Daj reškontu, zaboga nemoj me ubiti!
MITAR: Da, samo koja dobar glas ima, da se izdaleka čuje da je Fema luda. Poganije ženske, šta mislite vi šta je to moda?
Krakov, Stanislav - KRILA
Senka od šatora bila je usijana. Daleko dole kroz dolinu, videla se žuta ravnica, brežuljci nabrekli kao ženske dojke i jezero, iznad koga se dizali krovovi i minara Sorovića. Plavi planinski lanci presekli su vidik za Florinom.
Oseti dodir jedne male ženske ruke na svojim plećima, i uzdrhta lako celim izmučenim telom. Neka nova radost zapali mu pobledelo lice, i on beše
Tada se setio svoga golog tela, koje je bilo prljavo i žuto, i hteo se rukom zakloniti... — Čemu? kao da se nasmešile ženske oči. Pogledao se, nasmešio. Opet je bol prošao kroz njega. Sklopio je oči i opustio ruke.
Petrović, Rastko - AFRIKA
razlikuju belca od albinosa, i dok jednog smatraju za savršenstvo lepote, drugoga preziru zbog njegove abnormalnosti. Ženske glave uistinu neopisano lepe, duge, fine, sanjalačke, devičanske.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Sad, kad pođem u Solun, da mi daš adresu ove ženske. — On se okrete Kosti i važnim glasom: — Znaš, barone, pravo je. — Hoću, grofe. Drugovi smo u smrti...
Polako, doći će red i na ženske. — A-ha!... To, to! Na Krfu su svi nekako bili brižni. Čuo sam odmah da je nemački sumaren torpiljirao skoro jedan
Jakšić, Đura - JELISAVETA
BOŠKO: Ona kalpak, — a on perišane. — BOGDAN: Gospa toke, — gospodar vistane. — BOŠKO: E, bruke! Muške ruke — ženske belenzuke. BOGDAN: P’ onda, Boško, šta mu posla tast?
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
David: O, imala zorli, kabasto učevna žena! Doktor: Imala deca? David: Imala, gospodine dokture, dvoje ženske djece, dvije curice kô dvije zlatne jabučice. Doktor: No, dva šenska i dva muška deca?
Bojić, Milutin - PESME
Hoće li zar da nešto reče To trzanje grudi poslednjeg čoveka? Lažući sam sebe pogledom je pio Plave ženske oči u koje se tone; Kô svetinjom nekom opijen je bio, Jak kao nebesa i — gotov da klone.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
"Ženske pesme" iskazuju u poslovičnoj konciznosti zahteve koji se pred nju postavljaju. Ti su zahtevi, međutim, uvek isključivo et
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Jednog dana na ženske i karte gotovo sve dao, izgubio. Sve trebalo da se rasproda. I onda, tako se govorilo, baba krišom, ne govoreći
bogatih porodica, pa isto tako kao Mladen, posle smrti oceva, počeli da vode radnje, trgovine, pa ili na karte, ili na ženske i piće odali se, i počeli da rasipaju. Eno, baš sproću njih gazda Stojanče što samo jednog sina ima.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
266); sreda i subota dobre su zato jer su »ženski dani« [ženskoga gramatičkog roda], pa će seme bolje roditi, »jer su ženske rodne« (ib., 266). Koji je sedmični dan o prazniku Svete Gertrude (17.
da će imati toliko dece koliko se klasova uhvati i ostane na njenoj odeći: muške koliko se klasova uspravno zabode, a ženske koliko ih visi »nizdol« (ZNŽOJS, 45, 1971, 288). J. je i sredstvo za uništavanje vampira (SEZ, 66, 1953, 211).
Ćipiko, Ivo - Pauci
a pogodi—de, reče zašto sam u kuću ušla? —Ušla onako ... —Pogodi! —Što znam ja ze ženske poslove... —Čula sam, — veli Maša razvlačeći — gdje dijete plače, pa nijesam mogla želji odoljeti da ga ne vidim ...
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
taj silni potres i kako je bilo moguće da jedan tako staložen i razložan čovek do te mere izgubi razum zbog jedne ženske. Verujem da mu je Janja bila prva žena, ali zar je to, zaboga, razlog?
Jede i uživa. Posle, kad mu je najslađe, dolaze neke uspaljene ženske, klikću i podvriskuju, čikaju ga i bockaju vlatima trave, a on, snevač, na muci, ne zna šta da uradi, da li da nastavi
sićušnu patrljicu, jer bi to tek onda izgledalo nezgrapno, pa iako znam da Spasilac nije došao na svet da bi ganjao ženske, ipak ga ne bih lišio pribora koji bi bio dostojan njegovog tela.
Da li se taj blagi momak, tako čedan i bezazlen, može odupreti titrajima ženske puti, zar mu se neće u jednom trenutku zavrteti u glavi od njezine blizine, mirisa nene kože, mekog maznog glasa, njenog
ipak opazio i proširio glas po Kuli kako Dadara gađa svog suparnika iz besa što ga je ovaj izbacio iz naručja voljene ženske. Tako oni. Dimitrije Oči su čovekovo prokletstvo.
Tu vile za noći punog meseca, nage i raspuštenih kosa, igraju kolo oko nagog mladića što još nije takao ženske puti. U pećinicama izbušenim u steni čiste sige što se okomito spušta, kao ljudskom rukom zasečena, nad pitomu uvalu
Otežao si, Dadara, pojeli te ratovi, iscedile te ženske, ubila te vlaga i mokra konačišta na ledini, mesina koju si požderao, rakijčina koju si polokao, izležavanje po
Sada. Od bola i straha. Od strepnje. A negde drugde? Kad bi je molio da ti smrzlom i opustošenom udeli malo ženske milošte i topline? Ne bi li postala ohola i ravnodušna? Ali požuri, čoveče! Ne oklevaj u besplodnom razmišljanju.
Ilić, Vojislav J. - PESME
razvratnih žena sa divljim krikom se viju, Svileni peploni njini po podu mramornom pali, Što sobom stidljivost čednu i ženske lepote kriju. No ko je taj bledi mladić što tako usamljen sedi Na pustoj terasi hrama?
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Tako se naš praotac Adam pomera u davnu prošlost, a sa njime i Eva. No ona ne gubi tim ništa od svoje ženske gracije, a njen lepi kostim postaje, kao što vidimo, sve moderniji.
Stanković, Borisav - TAŠANA
Vidi se da prilikom šišanja već brije vrat. SLUŠKINjA O, o! Pa ti baš pravi momak! Da nećeš na kakav sabor, među ženske, u kakva ora? MITA (prkosno): I hoću. Nego da ideš gore i baba da mi da para. SLUŠKINjA Pa što ne potražiš od oca?
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
gos-Toša u sobnim cipelama, i u nečem što je možda praroditelj današnjoj pidžami, u širokim pantalonama, i nekoj vrsti ženske rekle s malo dugmeta i mnogo gužvaljaka od prileganja i ležanja.
kašljucav i kijavičav, oko vrata mu stalno istegljen vuneni šalić, za pojasom kratka kecelja od mušeme, na nogama, leti, ženske papuče s potpeticama, a zimi nezgrapne filcane cipele i u njima vreli crepići omotani krpama.
Ali što se tiče sobnog uspremanja, bio je gori nego žena, prava nadžak-baba. Muška čeljad je imala da riba podove, jer, „ženske ruke dobro je ako i varjaču drže kako treba, i žensko oko nikada ne vidi da li je čaša čista.
Mile, poštapaju se, bez zuba govore, bez zuba jedu, kašlju, niko da se nasmeje... života pred njima nema! — Da li samo ženske držite? — A, ne, — odgovara bezmalo šaljivim tonom sredovečan čovek — imamo i kavalire, eto tamo, preko ograde.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Čimpeprič ili gospođom gimnosofisticom bez svakog predikata zvali; — što mlogi na ovom belom svetu, kako muški, tako i ženske, želi titulu od imati, na primer, gospodin od Popović, ili gospoja od Prelić, to ona ovako tolkovaše: što takovi sami
G. ferfaser, u mesecu valjda nema belila ni rumenila?« Nema, frajlice, no ženske mesto tog upotrebljavaju plavetnila i zelenila. »U! To mora gadno stajati?« A zar belilo lepo stoji?
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Četvrta moja ljubav bila je jedna učenica više ženske škole, crnih, žarkih očiju i nestašna osmejka. Al' to je bila neka vrsta pismene ljubavi, jer mi nikad nismo ni reči
kožu isturaj u kosti i sagleda svako rebro; pokvarenih zuba i usahlih dojaka, nafrakana i navučenih obraza, kao one ženske što ih noćne patrole zbiraju sa ulice.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Kupio bih kuću na onom ozarenom bregu — veli jedan. — I lepe ženske... — A na stolu puno toplih jela... — I jedan auto, da me ne muči više ova ćorava džukela.
Vraća se malo posle Isajlo sa šoljicom, koju stavi na stočić pred Lukom. — Nja... Hoće čovek u Solun... Ženske... — Ne pada mi to na pamet, očiju mi.
— Šta uvijaš, „onako“, „ovako“. Kaži: pitao si za ženske! — dira ga Živadin. — Nemoj da me prekidaš. Ja pričam verno kako sam razgovarao sa čovekom...
Onaj drugi ščepa me za gušu. Tada ja izvadih revolver i opalih u tavanicu. Jaoj, majko, kad puče!... Kad one ženske zavriskaše kad zaglaviše vrata...
Šantić, Aleksa - PESME
Pogledaj! Ko je muško nosi kosu Preko ramena, a struka mu bedra Resama bije. Ženske, s njima što su, Grablje i vile drže; neke vedra I nejač malu. Već čujem đerdana Zveket i vidim treskaju se njedra...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
No, s druge strane, pesma je sačuvala divne, mučeničke, duboko ljudske ženske likove. Iako u potčinjenom položaju, iako zlostavljana, žena je najčešće bila stub porodice, ona ličnost koja postoji ne
Ja se bojim kavge preko mora, kad Maksima sagledaju moga“. No da vidiš jedne ženske strane, kako grdno reče gospodaru: „Gospodare, da od boga nađeš!
Al’ besjede dva brata Nedića: „Čiča Jašo, što si poluđeo! Mi nijesmo jedne ženske glave — pod zatvorom ženski da pomremo, pa da crkvu krvi obojimo, da kostima crkvu potrusimo, već hajduci, ubojni
On je taj posao radio bolje nego iko pre i posle njega. Manji broj junačkih pesama (uz ženske) objavio je 1814. i 1815. godine. Drugo izdanje njegovih Srpskih narodnih pjesama izišlo je u Lajpcigu i Beču od 1824.
godine (u šest knjiga), četvrto (državno) od 1887. do 1902. godine (u devet knjiga, od kojih samo prva i peta sadrže ženske pesme).
tabor Tara — jedna od dveju reka od kojih postaje Drina tarpoš — vrsta ženske kape (v. bel. E, 75) tatar, tatarin — glasonoša, glasnik tataranka (strela) — tatarska Tatomir (deli) — ličnost
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Mnela sam onda da sa ženske nemoći mesecnje to mi se je slučilo, te mi se ne da ulesti, a sve se uzdam tome eda šat kako god uđem.
Gavril Slatka divota lepa tvoje su te besede, čista! Toga rad i velju ti da ne od želje ženske ni od muške ko tomu bolje hoćeš začeti nego li od višnjega Boga i nahodenja svetoga na te duha, tvoje će se dijete od
ne hajući, da koji dole na dnu biser pronađu i izvade s ogledom, — rđavu hvalu zazorljivu i karimnu cifrajući nizašto ženske bratove i uši ...
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
“ — Lelee! Ne zbori si!... — veli uplašeno Jevda. — „Češljevi, sapuni, đulijaci neki, ta neki ženske štifletne, kolani, podvezice, gakice ženske, čorape, — ama znaš kol’ko su duge!...
— veli uplašeno Jevda. — „Češljevi, sapuni, đulijaci neki, ta neki ženske štifletne, kolani, podvezice, gakice ženske, čorape, — ama znaš kol’ko su duge!... Duge, kako da će okolo šiju da gi vrzuje!...
Na slave, na patarice, postupaonice, na ženske praznike — svuda ga je vodila od najranijeg detinjstva njegovog, otkad se počeo u paticama od šest groša batrgati uz
“... — Ti si imaš tvoj zanajat, a ja si pa moj... Sedi si u dućan i gledaj si tvoj pazar, a ovoj su naše ženske rabote... Ti da vidiš što će ti naprajim!...
!... Toj li te učila daskalica u čkolju?! — zagrme Zamfir na mezimicu svoju tako gromoglasno da iz komšiluka radoznale ženske poleteše na zid da čuju šta je, ali kad razabraše da je čorbadžija nešto ljut, razbegoše se sa strahom u odaje svoje.
Pucala bi mu sutradan bruka po celom gradu. Ne, ne, — tešio se Mane — nije niko bio, samo one, samo ženske, a one ne smeju od muških ništa da kažu, a mogu se smejati do mile volje, — to toliko...
Gleda one ženske prilike u senci visokih zidova kako stoje podalje jedna od druge, ali Manulaća nema tu, — on se ne smeje, nego one.
Kuražan je, drzak je, ima puno tih ludih avantura, a što je ovde najglavnije, ćosav je i ima nežne ženske crte lica; i kad se preruši u žensko odelo, izgledaće visok i vitak u tom odelu.
— Bontu bankrot... — razdera se Nacko. Svi traže broj 82. — Čifuti... Oni meću na broj 77. — Ženske noge... Svi se smeju i meću ozbiljno na broj 11. — Dosta! Stiga!
U kolima još kolevka, koritance i dubak... — Leleee! Crna Tašano, u zêm da propadneš! — viknuše ženske, gledajući za kolima koja lete preko kaldrme i krešu varnice, koja su već daleko izmakla i silno pojurila u Dokin