Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Pa onda kupiću samo jednu krmaču s prasicima, nekoliko pari pilića, nekoliko pari gusaka i pataka. Svu živad ću držati pet godina, nijedno neću klati, pustiću da se plode, pa sad proračunaj, koliko ću za pet godina imati
Koža to sve isplati. Pa ako se konj oporavi, prodam ga skupo; ako ne, ono meso za živad. Da vidiš kako to rado jedu! Smeju se obadvojica.
— Prve godine moći ću lako svu živad izdržati, a ako i drugu izdržim, onda je osigurana stvar. Kada posle druge godine toliku živad imam, zar neću naći
Kada posle druge godine toliku živad imam, zar neću naći koji će mi novac uzajmiti, kad vidi koliko imam? — No ja ne bi’ se smeo u takovo što upuštati.
Kupuje jeftino polucrknute konje. Uzeo jednog veštog Ciganina za slugu. Pravi ograde za živad. U bašti seje luk, detelinu, spanać i druge sitnarije.
Pa kad dođe krajnje vreme, takvi konji prodati se ne mogu, onda Raša svoje kožne operacije izvodi. Živad, opet, dobija bolest, pa pocrka, i Pera nikad ne može da se protura kroz jednu dobru godinu, pa u nuždi opet sve
Međutim, Pera svoje tera. Zima je duga, konji nemaju šta da jedu, živad skapava. Hiljadu forinti je već potrošio, pravi dugove. Dužan je Nestoru Profitu.
Ali ipak Pera ostaje pri svome planu; proleće nije daleko, biće za konje i živad hrane. Samo otac ostaje ožalošćen. Prođu dve nedelje. Šamika se pripravi i ide da pokuša sreću kod Polačekovih.
Već nije ni pun kao nekada. Pera tera svoje. Nikad ne može da izvede svoj plan. Živad i konji mu uvek crkavaju, a ono što ostane, dođe za dug egzekucija, pa sve odnese. Sad Pera nema ništa. Otkud će živeti?
Kostić, Laza - PESME
Svi su se slegli u grdnu rpu kô rajska živad čoveku prvu, sve se to klanja u živom vrvu carevu grbu. Il' one slike zlaćanih buba zar nisu carski grbovi bili?
Ćipiko, Ivo - Pauci
Oko Ive veselije zastrujio život. Djeca pred kućom zgledavahu se, k'o da se čude tolikoj promjeni. Kokoši i druga živad, što je se za krijesa nije ni viđalo, najednom se pročula i po murvama stresala obijesno krilima, a krmad po zagonima