Upotreba reči žive u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Ceo taj predeo uzvišen je, divlji, rekao bih da u tim pustim planinama i ne žive ljudi, a, ovamo, i sâm sam u njima proveo dve pune godine — mogao bih reći: dve tužne godine...

Ima li u istoriji dva karaktera koji bi jedan na drugi više ličili nego ta dva junaka?... Da i danas žive, Vidovdan bi kazao: „Dva crkvenjaka!“ Ali oni poginuše slavno, pošteno, viteški!

Poneki starac samo kašlje u svojoj jadnoj kolibici, a napolju pred vratima pseto reži... To je sav život u selu: nigde žive duše! Nigde čoveka!... Samo ljubav i mrzost stražare... Nikada ne bi čovek verovao da su to brat i sestra.

Kad je stigao tamo, već se počelo smrkavati, nigde žive duše... Samo jedna svećica škilji na školskome prozorčiću. On pogleda kroz jednu rupicu na pendžerliji, vide onde

Đošina kuća beše nekako baš ispod jedne stene smeštena, a sva opala, ne bi čovek verovao da u njoj ljudi žive... Sremac mu dosada nikad nije u kuću dolazio; zato je još s brda upro svoje stare oči i, lagano koračajući,

Obradović, Dositej - BASNE

Na to mu majmun odgovori: „Ako 'oćeš ti da si dobap, u žive ti ne diraj, a s mrtvima čini što ti drago.” Naravoučenije Na isti način može se ovo reći i onim sujevernim koji od

prvihhristjanskih pustinjika i monaha takovi s vremenom postati da prvi u narodu ištu da budu, a neki od njih da ćedu žive ljude za Hristovu (kako oni vele) veru peći i na parčeta seći?

boga ljube, do tolikoga ih je bujstva i bešenstva njihova ljubov dovela, da su ljude za ljubav božju proklinjali, ubijali i žive pekli. Ovo ti im je plod njihove poštene ljubovi!

” Mi svi koji smo na zemlji, koliko ćemo jošt ovde stajati? A ovo što parati, i s nje žive meso na parčeta kidati, dok je tako umore, pak onda s njom na vatru.

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

A odsečena je glava, kose plave, više od žive govorila glave: da se nismo odmakli od pakla ako je strelac streljan, ako je koljač zaklan.

Može li lav biti lav bez savane, u kojoj, kroz povetarac i pelen, prati kretanje svoje žive hrane? Zar je ova sita lenština lav? Zar je slon ovde uveličan miš? Zar se vuk ovde izražava sa „av“?

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

Sad već one četiri da̓ije počnu rahat da žive; svaki je one svoje tri nahije, koje su mu na deo došle, upravljao i sve prihode sebi kupio, a caru ništa, no samo što

On će i novce uzeti i nas iseći. Iz ovog sindžira i iz ovi̓ lisica ne misli on nas žive pustiti. No kažem ti: ne daj ni pare, ne ostajte pod dugom, da mi deca prose”.

alase, i nekoliko najsiromašniji̓, za koje smederevska nahija kaže da su pošteni i mirni, ostavimo u donjem gradu, da žive u svojim kućama, a druge sve opravimo niz Dunav.

togo vremena da su igumana iz Nikolje Atanasija i jošte nekoje čislo Serba doveli i na kolje kod Batal-džamije ponabijali žive; i da su iz Beograda otišli Turci u svaki grad i kasabu da sve one iseku koji su pozatvarati bili u apsove, koje suma

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Ni u čemu nije uživao koliko u dočeku i ispratnji Turaka. To su bili za njera ljudi kojima je bog rekao da žive. Za sve vreme njihovog razgovora čečao je kao pas i slutšao njihne „pametne” razgovore...

Najedared zapita: — A kako žive pop i kmet? — Kao braća. — Bi li se oni mogli zavaditi? Marinko poćuta. — N... ne mogu!...

— Nije dever nego pogani dželat!... To ću ja tebi biti!... — Odsecaću komade mesa sa tela tvoga, pa ih onako žive jesti!... Da si najveća sila, meni nisi ništa!.... Ja ću te srušiti... smožditi!...

Nama se čini da je nemogućno učiniti ono što su oni učinili. Početak ovoga veka isturio je divove kakvi žive samo u pričama... Ti su ljudi čuda činili. Snaga, duh, okretnost, i to beše sve snažno i bujno.

Ne znam u detinjstvu, ali otkako sam omudrala, ja nisam okusila jagnjetine... Stigoše pred han. On beše prazan. Nigde žive duše, nijednog povesma dima da se s badže uzdigne. — Pustoš! — reče Aleksa. To Stanka trže iz njegovih sanjarija.

— Ako presaldumimo noćas i dokopamo se luga — onda mi ič brige nije! A preći ćemo. Nigde žive duše!... Niko nam se, biva, i ne nada!...

Dosta smo se i veselili!... Naposletku, vreme je danas tako!... Danas ima ljudi koji ne dojedu zalogaja, pa opet žive! Da se ide! I ljudi se počeše dizati. — Ama, sedite! — vikao je Aleksa. — Hvala!... Nije vreme veselju.

Kao vuci probijahu se junaci Zekini kroz žive zidove. — Junački samo, Surepe! — vikao je Zavrzan. — Zar da ne osvetimo Stanka?... Ta on nam je bio harambaša...

Dučić, Jovan - PESME

TAJNA Naše dve ljubavi pune kobne moći, Od sviju skrivene, žive u svom stidu, Kao pod zvezdama, zaspali u noći, Dva mirna pauna na starinskom zidu.

A naše ljubavi što su davno pale, Kao pobijena jata na pô puta, Još žive životom svog prvog minuta U očima što su nekad rasplakale.

VLADIČICA Ovde leži Despa, vladičica, žena Vojvode Dragoša... žive dvaest leta... Skutonoša svetle Carice i njena Drýga u vrlini i divljenju sveta.

Ovde se borahu pretci s potomcima: Lavovi od tuča motre žive lave; Dve tvoje obale dve su naše slave: Mi smo pobednici bezmerni nad svima.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Oni se zgledaše. — Iz toga zidajte najprije školu, pa crkvu. Nemojte brukati sebe žive, ni mene mrtva, ni graditi šta mu drago.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

A posle toga, ima neke stare tetke i strine, sve bez dece, a tek što su žive!... Još koji dan... svaki čas očekuju vest.

svoj »pintl«, i produžiti svoj put dalje sve pored dudova, ovim istim putem kojim danas ne sretaju naši putnici ni žive duše. Pera Tocilov tera konje i razgovara se s njima, jer oba popa ćute i ni reči ne čuje iza sebe.

iz razgovora da su Pera Tocilov i crkvenjak i neki rod, ili bolje reći: biće rod dok se samo neki njihovi, koji nevenčano žive, venčaju. Sto se postavi i jelo se donese. Izađe i pop Spira s domaćinom iz sobe.

Sve se razbeglo, i nadaleko nije bilo žive duše, samo je jarosna gđa Persa ostala sama da sprema »ajnprensupu«, jer ona to najbolje zna.

To im je motor u životu, i one bar znaju zašto žive ili, bolje reći, životare, jer i kakav im je to život kad ih i zubi jedan po jedan izdaju i daju im licu sve više pravi

»Ta ni mu je ni déka bio doktor!« dodaje pakosno. Obojica žive sad u varošima. Šaca u B. u Bačkoj, a Pera u V. u Banatu.

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

Nije više tamo prosila i pokazivala se gde su znali za nju i Lubu, da žive nevenčani, stid je bilo, već počela da prosi i ide po selima. Ali opet, koja vajda kad Ljuba isti onakav.

Čak mu je i jelo gotovila. I tako oni dvoje počeli su da žive mirno, lepo. Naročito Taja, hranjen i dobro negovan od Vejke. Bilo mu je dobro.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Svi se čude. Stanu pred kuću Alkinu. Alka je već izvirivala kroz žaluzije. Srce joj jače kuca, eto joj žive želje Milivoja.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

Primicao se dan retke sreće i on, iskidan prošlim nevoljama, potpuno sam i povučen posle svih patnji, sa potrebom one žive uzbudljive radosti očekivao ga je kao dan početka svoje duševne ravnoteže i svetlosti života, dan umirenja i obnovljenja.

je samo neodređene utiske stvari pa mu se činilo kao da svi sni prostori oko njega mirni i žalosno-pusti u istini i ne žive.

A otmenost je nešto najlepše i to se od njega ne može ni tražiti. Seljački sin čiji su roditelji prešli da žive u varoši. Njegova majka i danas pere subotom noge njegovom ocu.

Pođem kroz varoš, a ono same patrole, nigde žive duše onako. Pa već možete zamisliti šta sam sve prepatila. Uvek sam uživala dobar glas, i sad evo ona nesretnica da me

silan talas, neko nejasno-slatko osećanje nečega svetlog, ono široko osećanje prostora kad se čini da svi ti prostori žive, osećaju, raduju se i mame.

Afrika

Nekoliko belaca koji žive u Tabuu retko se poveravaju veštini urođenika. Ima samo deset godina da se cela bela vlast Tabua utopila na očigled

Posete raznim činovnicima što žive u visokim bengaloima, ograđenim drvenim plotovima. Razgovor sa jednim gospodinom koji baš uzima svoj tuš iza zaklona.

Pošto golotinja nije sramotna, mnogi je uopšte i nemaju. Rase koje žive u ovom kraju smatrane su s pravom za najlepše rase sveta; jedna od njih nosi još od starine ime Apolona.

Samo na vrhovima rastinja, ogromno visoko, dokle ni lijane ne dostižu, kao na kakvom višem i mekšem, šumnijem terenu, žive tu pojedini narodi ptica, majmuna i reptilija. Drukčija je savana. Ogroman prostor osvetljen, slobodan, tajanstven.

Volim naročito ona čija su stabla izvijena, a čije ogromne krune na sebi ne nose nijedan list. Vidi se da žive već samo po tome što su tako zdrava i svetla. Čim se uđe u savanu menja se i stanovništvo.

U stvari svi ovi ljudi žive u mestima koje razdvajaju po nekoliko stotina milja i jedino ih je slučajnost ovde sakupila.

Između stabala koja žive hiljadama godina i koja padaju da bi umrla po debelom ćilimu paprati i vreža. Stabla što umiru, ležeći, a što ipak,

Oni u planini žive u tajnosti; niko ih ne sme videti, niko za njih znati. Tek posle te tri godine porodice saznaju da li je njin mladi član

Docnije sam želeo da vidim igru dva njamua, za koje su svi seljani znali da žive međ njima. Bilo je dovoljno da samo odredim veličinu nagrade.

na čitav kilometar, gde se pale vatre na zemlji koju su oni dotakli svojim nogama; svih priča o gubavcima koji u Kini žive samo na grobljima. Setio sam se naročito onih scena na filmovima, gde se vide gubavci sa velovima preko lica.

Imam mnogo da vam pričam. N. im je, razume se, rekao da sam ja inspektor, da sam došao da vidim kako oni žive, da li su poslušni, da sam njegov prijatelj, i da ću sve zapisati.

Već šestogodišnja deca, kad ogladne, traže sama šta će pojesti: u mulju pecaju ribice, proždirući ih žive; love poljske pacove i peku ih nad vatrom, ne očistivši ih od kože i utrobe (ja sam video svog boja kako nalazi mrtvog

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

Sad, ako oćeš koga da poglediš, a ti tako gledaj da ti oči k nosu idu. S otim si dobila, prvo, žive oči; drugo, niko te ne zna jesi li zaljubljena ili nisi, zašto uvek zaljubljeno izdaju; a treće, celoj personi osobito

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Mesto da živi, kao i ostali oficiri – a mogao je da živi kao što imućni ljudi žive, veselo – ovaj Isakovič se potuca, eto, i luduje, kao da je nešto prokleto popio.

Ušeprtljivši, ni sam nije znao zašto, hteo je, nekako, da joj da na znanje da je smert grozna, da deli žive od mrtvih, ali da on tu podelu ne priznaje, da on, i mrtvu, voli tu ženu. Gospožica Božič se na to smejala.

Isakovič će imati prilike da vidi, tamo, dvorac, i kako, prave Bečlije, žive, u ovom, okolnom, varvarskom, slovinskom, narodu.

Žene, naročito, retko nalaze sreću u životu. Dok su kod matere, žive bezbrižno, ali to prođe brzo, a posle ih, u braku, obično, očekuje samo kratka sreća. Starost uskoro zakuca na vrata.

Imaju sretan bračni život u ergelama, na širokim poljima, na zelenim utrinama. Žive do trideset godina, ali su trideset godina, u životu konja, možda, duže od ljudskog veka.

izgubili, kako je car Lazar poginuo, ali Miloš rasporio Murata i kako su oni, Isakoviči, u Austriju prešli, i kako žive sad u Sremu i temišvarskoj Generalkomandi, u Banatu, koji su Novom Servijom nazvali. Međutim, sekretar ga prekide.

Zapita ga, još jednom, je li njihova odluka čvrsta. Da se ne pokaju posle, a mogli bi, i u Austriji, da lepo žive? Austrija je počela da deli plemstva i imanja onima koji se odreknu selidbe. Niču, kaže, promenjena, imena Srba.

Rosijske ranjenike, da bi ih, idući put, u bici, bilo manje, sahranjivali su, žive. Taj kralj prajski, na konju, u čizmama do iznad kolena, nikad nije uspeo da austrijsku imperatricu umiri, očara – on

Oni, Serbi, kaže, sve nešto tuguju, sve nešto žale, sve nešto psuju. Ne valja to! Treba živeti onako kako Hungari žive. Veselo. A ne kao Serbi, ogorčeno!

Pre dvadeset, Topal Osman paša. Pa šta da čekaju? Idu da žive i mru, među svojima. Dosta se čekalo. A kad Isakovič zagraja: imaju li nešto napismeno?

Petar i Đurđe su bili nastavili da žive u traktiru, „Kod zlatnog jelena“ – i pripremali svoje odselenije. U raspoloženju u kom se mešaju radost i žalost, tuga

Veli, može Trifun imati, koliko hoće, serca, i duše, ali dovesti lepu, mladu, ženu, kod žive žene, u kuću, nije dobro. Nije dobro, kraj žive žene, imati u kući još jednu mlađu, a lepu. Čovek je stvorenje slabo.

Teodosije - ŽITIJA

nego je i veoma poželjno da se sad ova žitija pišu i da se s više razumevanja čitaju, i da se na njih gleda kao na žive stubove što stoje visoko, da bismo videli sebe — kako i koliko zaostajemo za njima, i da bismo sa vešću sebe osudili

njegovu odasvud da prime što im je potrebno, a drugi put i sam šiljaše u sveta mesta da se razda onima koji prepodobno žive, jer beše dobar čovek koji deli milostinju i daje mnogo.

je zajednički život u manastirima, i zaseban dvojice ili trojice jednodušno, i samotan, usamljenički život onih koji žive isposnički u ćutanju, sve mu potanko ispriča.

blagoslov da ga pusti kako bi se poklonio i video manastire, i iz ovih da se popne na vrh Atona, i da vidi kako žive samotnici i da ga blagoslove. Iguman odobri molbu njegovu, poslavši s njim bratiju iskusnu u ovom njegovom traženju.

A ovo poslaše i da razda onima koji žive prepodobno i koji dolaze k njemu. A otpisaše mu sa strahom i bojažljivo, stideći se da ga nazovu sinom, nazivajući ga

sluge kao saputnike, duboko u noć pođe na put, a sam iđaše bos pred njima, žaleći da nasiti one što po pustinji samotno žive, koji su postili po tri i pet dala, i nedelju dana, i svaki je po svojim mogućnostima držao post, jer behu sveti

starac sa ljubavlju za njih brine, srcima svojima umiliše se, pa mišljahu da će ih oganj sa neba pojesti ili da će ih zemlja žive progutati ako pomisle što lukavo prema njima.

Evergetide; drugi, veći deo, razdeli manastirima u Svetoj Gori; treći po pustinji ćelijama i svima što samotno žive; četvrti svojemu manastiru Hilandaru i svima ništima.

u svome srcu polagaše, i sa duhovnim ljudima razgovaraše, obilazeći i deleći milostinju onima koji po pustinji teskobno žive, i nište obasipajući milosrđem.

Stefan dade mu veliko mnoštvo zlata, njemu na potrebu i radi razdavanja manastirima u Svetoj Gori, i onima koji samotno žive i svima potrebnicima, i sam ga isprati sa blagorodnima Do granica grčke zemlje.

Jer gde se ustanovi ustav čovečje prirode, da živi mrtvima pišu, ili da njima nešto govore, ili da mrtvi žive slušaju, i zapovesti njihove vrše?

Kada je otuda opet stigao u Svetu Goru, svi koji u njoj žive, čuvši za njega da je arhiepiskop po božastvenoj vlasti, od gora pustinje, od peštera i raselina kamenih dolažahu k njemu

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Kontinentalni blok i bivše austrougarske zemlje u kojima žive Južni Sloveni po svome su mestu između srednje Evrope sa kontinentalnom klimom i grčko-jegejskih oblasti sa

Naprotiv, Bugari ne pamte svoje pretke, nemaju slave i prezivaju se samo po ocu. Ali, osim srdačne i uvek žive veze sa svojim porodičnim precima, čovek dinarskog tipa se oseća duboko vezan za svoje nacionalne pretke: smatra da

Nigde u južnoslovenskim zemljama ne postoji više žive iskrenosti; nigde više sklonosti za ismevanjem. A ova sklonost nikako ne sprečava vrlo živo osećanje zahvalnosti za

Najznatnija je razlika između dinarskih brđana organizovanih u plemena, naročito u Crnoj Gori, i drugih koji žive u zadrugama i u inokosnim porodicama.

U njihovu odelu prevlađuje crna boja; njihovi pelengiri su vrlo karakteristični. Žive uopšte prosto, ali ne bez neke patrijarhalne ugodnosti. Kuće su velike, često imaju naročite trpezarije.

Iako ne žive više u plemenskim zajednicama, ipak imaju još mnogo velikih zadruga; mnogobrojne porodice su jako razgranate i njihovi

Pesma veli: „Svaki je rođen da po jednom umre, čast i bruka žive dovijeka.“ Narodni ideali, junačko ime i čast su dragoceniji od života.

Pravoslavni imaju uopšte osobine dinarskih ljudi. Svi žive patrijarhalnim životom i veliki se broj od njih bavi stočarstvom.

sumnje ih zbog toga Ere, i sa razlogom, smatraju za manje gipke u intelektualnom i u moralnom pogledu, za tromije i manje žive inteligencije. Kod njih je manje oduševljenja i manje poleta nego kod Hercegovaca.

muhamedanskim begovima, često njihove odane sluge, danas su deo stanovništva sa vrlo malo preduzimljivog duha i žalosno žive po strani od nacionalnog života.

Drugo jedno muslimansko bratstvo iz istog kraja, Vučedabići, slavi kao „slavu“ Sv. Arhanđela. Ove su uspomene osobito žive kod muhamedanaca istočno Od Neretve.

Kuće su im uopšte dobro sagrađene i velike, ali kadšto žive i u brvnarama i pletarama, koje su daskom, ređe slamom pokrivene, osobito u negdašnjem novopazarskom sandžaku.

Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE

mora moje krvi Iz moje plime iz moje oseke Napolje iz mog ćutanja na suvom Napolje rekao sam napolje Napolje iz moje žive provalije Iz golog očinskog stabla u meni Napolje dokle ću vikati napolje Napolje iz moje glave što se

Nušić, Branislav - POKOJNIK

PAVLE: Ne, neću tražiti razvod braka; ostaviću to pitanje uvek otvoreno; ostaviću ih da žive u braku koji nema zakonske osnove. SPASOJE: Ostavićete ih da večito strepe za svoj srećni brak.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Nisam želeo da budem ovca, iako nisam mogao da budem ni lav. Tisa je bila kao velika kap žive: svetla, iznutra pokretna, sva rastopljena na suncu.

Setih se verovanja da vodeni cvetovi žive samo od izlaska do zalaska sunca i želudac mi se zgrči. Bio je to jedan od onih grčeva kakve osećate dok sanjate kako

Hteo sam da ih ponesemo, ali Rašida je bila odlučno protiv. - Rođeni su da žive slobodni i neka žive! - rekla je, a jedna joj se bora ucrtala između obrva.

Hteo sam da ih ponesemo, ali Rašida je bila odlučno protiv. - Rođeni su da žive slobodni i neka žive! - rekla je, a jedna joj se bora ucrtala između obrva. Upitah je šta je sa ježom, ali se ona namršti još jače.

Ja sam rekao da će biti. Sada sam se gadio samome sebi zbog toga. Malo izdignuto, okruženo vodama žive i mrtve Tise, močvarama i trskama, Karanovo je izgledalo kao da lebdi u vazduhu okačeno tornjevima svojih crkava u nebo

Zatim smo stigli do asfaltnog druma koji je povezivao Karanovo s Beogradom i na njemu nije bilo ni žive duše. - Spremi za sutra ono pismo! - nagnula se prema meni i nekako me kao poljubila.

- Ribe, šta je to? - upitala je. - Životinje s repom. Žive u vodi! - rekao sam. - U vodi? To mora da je strašno. U hladnoj mutnoj vodi, bez vazduha!

- Ne Emilijan! On spava najviše jedan sat. Kad se probudi, doći će da mu pokažem ribe, ona stvorenja s repom što žive u vodi, pričao mi je o tome, nedavno, jedan gospodin. Štuke imaju svadbenu noć.

Greta je dremala očiju uprtih u mene. Na suncu su joj oči bile kao dve kapi žive. Uzeh jedini preostali list hartije i podmetnuh joj ga pod nos. - Evo ti mog Fudbalera, Greta!

Na klupama oko vodoskoka nije bilo ni žive duše. Bila je takva pasja žega da je i muve mrzelo da lete. Draga Padavičarka spavala je na crkvenom ulazu.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Mislim, kad svrši više škole, da ga dam u Karlovce u bogosloviju, pa onda da bude kaluđer; kaluđeri najlakše žive, a može postati vladika. — Ja ne bi’ za to bila.

Tako prođe pô godine, pa još nema pisma. Krečarka i gospođa Soka da se žive pojedu. Čamčinica ih teši i, premda i ona bi već volela svog Čamču kod kuće imati, nije verovala da ih je moglo što

Polačeku je Čamča bio smešan, ali da gospodara Sofru razveseli, Čamča će sve učiniti. Od detinjstva dobro žive, i docnije se vrlo pazili; i kad je gospodar Sofra tabakluk ostavio i postao trgovac, nisu bili protivnici, no štaviše

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Pa kako je Dimče Diamanti uz prvu, venčanu, ženu doveo i drugu, pa kako sad svi, utroje, žive. Zatim, kako se priča da je njen muž, oberkapetan Vuk Isakovič, odveden iz Pečuja, vezan, u Temišvarsku tvrđavu.

Kuće i kućišta zaboraviše, na ženu i decu više nisu mislili, a svoju muku i znoj osećahu sve jače. Bi im mrsko da žive i mrsko da se sećaju svojih na domu. Natrag, nisu verovali da će se ikad vratiti.

Otići nekud i živeti bezbrižno, odvesti i njih da žive negde lako, prijatno, činilo se Vuku Isakoviču tako moguće. Negde je moralo biti nešto svetlo, značajno, pa treba

Odmah za tom slikom počeše se ređati i druge, žive, u sećanju Isakovičevom, iz doba kada je Dunavski polk ratovao protiv Turaka i bio smešten u Beogradskom gradu.

Oplakivahu mrtve i žive, pesmama otegnutim, naričućim, tako dugotrajnim, da je za to vreme neprijatelj sve ređe pucao, da posle, uopšte, sa

Tako da mu se činjaše da svi, kao i on, osećaju uzaludnost svega toga što žive, što se naseljavaju, što tumaraju, što leleču i što se plode, tu, duž Dunava.

Dok su ta dva muškarca ostajala da žive i da se vesele, omatoreli, sa svojim utrobama, u kojima nema bolesti kao što je njena, ni krvarenja, ona je osećala da

Iznenada, prebacivao im je da su gori od tih vojnika što prosipaju krv i žive kao Cigani, kojegde. Prebacivao im je da su krivi što se svet seljaka i što oni, trgovci i zanatlije, nikako ne mogu da

Vlaga je probijala zidove, sa krovova se mlazevima slivala kiša, bilje se bilo sasušilo, istrulilo u blatu. Žive duše ne beše danima na bregu; ni po zemljanim obroncima brega, ispod kuća.

krv), bio je postao najlukaviji i najnemilosrdniji pljačkaš, koga su se, u oborima i na lađama Aranđelovim, bojali kao žive vatre, zbog njegovih lukavih i niskih spletaka, kojima je umeo, kod Aranđela Isakoviča, da ocrni svakoga koga je hteo.

Osetila je, pri tome, da je između nje, još žive i tople, i njega mrtvoga, čitav jedan neprolazan jaz. U istini, to što je Stana videla, bilo je samo njeno ludo

Da im daju zastave, da ih kite perjem i da ih prebrojavaju, žive i mrtve, kao konje i fišeke. Da izmeću njihovog tumaranja po ratištima i života onih na domu, u baruštinama, nema

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

sledeću basmu: „Koliko je ćerce u ovome šipku zrna, onoliko od tvojega srca bilo sinova i unučadi, i da ih nakon sebe žive i sretne ostaviš.

U mnogim krajevima gde žive Srbi trudnici je zabranjeno da gleda požar, da ne bi dete dobilo „crvene ospe po telu“ ili „ogoreline“ (rane po telu)

U mnogim krajevima gde žive Srbi strogo je zabranjeno uskratiti ženi u blagoslovenom stanju hranu koju ona poželi, jer se veruje da bi ona mogla

Deca rođena prestupne godine, veruje se u Boljevcu, ne žive dugo.⁵ Dete rođeno u februaru, biće prevrtljivo, veruju u Poljicama, a u martu, drže u Bosni, biće „dugoga vijeka, ali

Kažu da su se nekada takva deca spaljivala, budući da nisu bila dostojna da žive (zato su majke krile da su dete rodile na Božić). U vranjskom Pomoravlju veruju da će dete rođeno na Božić ostati siroče.

“²⁷ Dete rođeno u utorak biće nesrećno, veruje se u mnogim krajevima gde žive Srbi.²⁸ Posebno je nesraćno ono rođeno u deveti utorak, smatra se u Gruži.

¹²⁸ U mnogim krajevima gde žive Srbi, da bi se odagnale „ale“ (babice) od deteta i porodilje, pale se nečiste stvari (na primer, kožne zakrpe od

„Kada koga uveliko pohvališ radi njegovih osobnih, tjelesnih ili duševnih vrlina, kada se kome zadiviš radi njegove žive ili nežive svojine, čuo on to ne čuo, možeš da ga urečeš.

Za malo dete koje nije više beba najčešće se u raznim krajevima gde žive Srbi kaže „detence“. Ova reč je deminutiv od reči dete. (3) Dete (od treće do desete godine).

Vuk to, na svoj način, veoma jasno, sažeto i lepo kaže: „Narod srpski nema drugi ljudi osim seljaka. Ono malo Srba što žive po varošima kao trgovci (gotovo same dućalnije) i majstori (ponajviše ćurčije, terzije, jekmekčije, tufekčije), zovu

(ponajviše ćurčije, terzije, jekmekčije, tufekčije), zovu se varošani; i budući da se Turski nose i po Turskom običaju žive, a uz bune i ratove ili se zatvore s Turcima u gradove, ili s novcima beže u Njemačku; zato oni ne samo što se ne broje

Srbi, kao seljaci žive samo od zemlje i od stoke.“¹ Zahvaljujući životu na selu, u koje Turci nisu imali pristupa, narod je uspeo da, uprkos

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

umreti, koji će u grob poći zabrinuti kao oni što idu u tuđinu gde ne znaju ni jezik, ni običaje, gde ne poznaju duše žive; za ljude koji pred smrću negoduju kao da ih ni dužne ni krive šalju na robiju koja večno traje.

što se lako oda, strasti staraca, ljubavi mlade penu, svačiju ubogost, svačiju veličinu, one što za druge žive, one što za druge ginu, delo bez vrednosti, delo gde vrednosti ima, za uboge ismevače kraj kojih simploni sreće

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Rastaće se jedanput zauvek, jer njihova veza ne vodi ničemu. Nastaviće da žive bez ljubavi dan, dva, tri nedelje, a onda će se ponovo naći u »Hungariji« da kažu jedno drugom da njihova veza ne vodi

– Od čega žive? — upita čovek Stonjanina. – Nose mlijeko dolje u Ston — reče ovaj. - Peru robu i pletu pogrebne vijence...

Bački zečevi su posle bili puštani u francuska polja, da žive na francuski način. Istrebismo tako sve zečeve u ravnici.

iz automata, osećajući da sam unapred izgubio trku sa njom i sa starim Grkom — sofistom, jer i kornjače i stari Grci žive mnogo duže od nas, običnih smrtnika. Pitam se kako im samo ne dosadi toliki vek?

— Daj mi grudvu! —Kad imamo voz? —U šesnaest i četrdeset. —Ima vremena . . . —Kad pomislim samo gde nam deca žive! — reče Pop. —Nije ni čudo što su stalno bolesna! —Molim? — reče Čile.

Vama je vikend, nije njoj! Sad će ona to! Nije to ništa! Bože, što vam je ovde lepo! Baš kažem mužu: oni znaju zašto žive! A mi — stalno na putu, sve po hotelima. Mogli smo za te pare kuću da podignemo!

Ljudi ovde zaista žive okruženi zidovima koje su im podigli dedovi, pod svojim rođenim krovovima, žive od svojih plodova.

Ljudi ovde zaista žive okruženi zidovima koje su im podigli dedovi, pod svojim rođenim krovovima, žive od svojih plodova.

Već su dovoljno kažnjeni što žive ovde, pomisli i potera kola drumom prema severu.

Matavulj, Simo - USKOK

Zapita kneza da li zbilja ima Mrgudu preko devedeset godina? — Ima — potvrdi Drago. — U našim krajevima dugo žive ljudi, koji imaju vijeka, kojima ne bi suđeno da poginu.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

ponajpre slikovnice, prilagođavati dečjem uzrastu, pa će deci, s planom, otkrivati i objašnjavati tajne sveta u kojem žive: prirode, geografije, oblika ljudskog rada, društvenih odnosa, istorije, itd.

Dečji svet je svet bez Boga. To je zapazio i najbolji savremeni dečji pesnik naš, Radović: „Deca žive slobodno, bez boga, bez svrhe i cilja, slično kao starci. Dakle, pre i posle saznanja, može se živeti spokojno, bez nade.

Može se reći da ovakve svetove deca žive, a da ih dečji pesnik peva. To, kao što rekoh, ne znači su deca oduševljena predlogičkim stanjem svoje svesti, da u njemu

Zmajev veseli bestijarijum sačinjen je kao neka vrsta uvoda u poznavanje žive prirode koja nas okružuje. Pesnik je sabrao upečatljive lirske anegdote, sačinio sumu kućnog folklora, istakao ono što

Uspomene na lirskog čudotvorca Petra žive u pesniku kao vapaj, i bude se snagom vapaja: Veliki čobanine, siđi s planine i vrati nam oduzeti san i radosti

Veliki zanosi i bedni, niski porivi, žive u čoveku u isto vreme. Ćopić je, u zavičaju, naslutio obe istine, i zato ih ne razdvaja; njegov humor, kao protivteža

POSTSCRIPTUM Moje Pismo osnovcima, objavljeno pre mesec dana, izazvalo je žive reakcije kod pojedinih čitalaca, koje idu od oduševljenih pohvala do neprijatnih sumnjičenja u pogledu stvarnih autorovih

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

LEPRŠIĆ: I oću i umem. A po mađaronima propali bi odavno. ŠERBULIĆ: Da žive pravi Srblji! SMRDIĆ: Živeli!.., (Odlaze). (Zavjesa) DJEJSTVO TREĆE 1.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Srpski varošani u većim mestima ugarskim dobijaju svoju opštinsku samoupravu, svoj odbor i sud (»tanač«) i žive svojim životom, vrlo moralnim i nacionalnim.

Verske mržnje među ljudima, sinovima jednog istog nebeskog oca, raspiruju oni za koje je vera postala zanat od koga žive: magi, bramini, bonze, jerofanti, lame, hodže, fratri, popovi i kaluđeri.

Kada govori o narodu, on nema pred očima apstrakciju, no žive ljude, narod, puk, koji čine broj, temelj i snagu nacije. Njegov patriotizam ima sasvim realnu političku podlogu.

On prvi uvodi u pojam narodne celine Srbe sviju krajeva, bez obzira na pokrajine u kojima žive i države kojima pripadaju, i Srbe u Ugarskoj, i Srbe u Turskoj, i Srbe u Crnoj Gori, i Srbe pod Mletačkom Republikom.

životu; Mudrolюbacъ indiйski (Mleci, 1809), prevod čuvenog etičkog dela lorda Česterfilda koje je prevođeno na sve žive jezike.

Jedina dva srpska pisca rodom iz Srbije, Milovan Vidaković i Vuk Karadžić, nisu imali mogućnosti da žive i rade u Srbiji, koja se postupno preobražavala iz vekovnog turskog pašaluka u modernu nacionalnu državu.

On razlikuje »vnešnje« i »vnutrenje« bogatstvo jezika. Spoljne bogatstvo sastoji se u broju reči koje označavaju žive i vidljive predmete; unutrašnje bogatstvo sastoji se u obilju reči koje označuju apstraktne pojmove (»umozritelne misli«

U prvim desetinama XIX veka bilo je među Srbima ljudi koji su se starali da žive i koji su govorili kao junaci njegovih romana, mladi pisci su se kod njega učili kako treba pisati, a roditelji su davali

Ima u Gorskom vijencu veoma mnogo »žive starine« crnogorske, narodnih predanja, verovanja, običaja, filozofije i izreka, tu je sav narodni život Crne Gore koji

srpsku, obrazovane ljude što su se »potuđili od svoga naroda i njegovijeh običaja« i »drukčije od naroda nose se i žive«, i veliča »prostu klasu naroda našega«, koja čuva narodno ime, jezik i obeležje.

Karadžić je tu u gramatička pravila sveo »govor onih Serbalja koji žive po selima daleko od gradova«, i to je bila prva gramatika narodnog jezika srpskog.

ČEDOMILj MIJATOVIĆ Mijatović je jedan od retkih ljudi iz omladinskog doba koji još i danas žive i još i danas pišu. Rođen je u Beogradu, 6. oktobra 1842, od oca profesora, rodom Sremca.

Milićević, Vuk - Bespuće

Plašio se planom puta i različitim drugim planovima iz inžinjerova džepa; bojao se kao žive vatre Jana Husa i Žiške, uvjeravao se da onaj zna još stotinu stvari o kojima može da priča po nekoliko sati i da mu

Sremac, Stevan - PROZA

« Od to doba jednako lepo žive. Bilo je, istina, u njihovom inače vedrom životu i mutnih i oblačnih dana; poneki put je pala susnežica na njihov

Radičević, Branko - PESME

Oj Karlovci, lepo l' žive tude, Al' što mora biti neka bude, Ta i mene nešto dalje vuče, Evo pružam svoga raja ključe.

Neće Ture više žive peći, Ni sa leđa vama kajše seći, Ni na kolje jadne vas nabijat, Niti kolom žive vas prebijat, Ni bacati o gvozdene

Neće Ture više žive peći, Ni sa leđa vama kajše seći, Ni na kolje jadne vas nabijat, Niti kolom žive vas prebijat, Ni bacati o gvozdene kuke — Druge sada vas čekaju muke, Druge ruke drugi otrov prave Za vas, braćo,

I natoči vode: „Sada idem, majka mene čeka, No, junače, ti si iz daleka, Jera misliš, kâ što reče amo, Da ovdena žive zverke samo, A ne znadeš sred ove gorice Bele dvora Rajka Žeravice.

Gledni žive, gle krasnih junaka Na sve strane cika od pušaka, Svatovi su — gle pustog čauša, S njim čutura, ta svatovska duša.

“ — Ovdje riječ drugi glas prihvati: (Drugi, brate, ama kakav tužan, Od miline i od tuge žive U hajduka srce zatrepeta.) „Nije blago ni srebro ni zlato, Već je blago što je kome drago.

Poljubi usput gradove i sela, Poljubi reke, potoke i vrela, Poljubi Srblje, te sokole sive, Poljubi mrtve, poljubi i žive, Poljubi rane po grudi, po glavi, Poljubi krvcu što s' puši u travi.

120. O, celive, moj celive, Uzaman li dug im beše! Ta ne zgubi vatre žive, S tebe plami tek s' oteše — Ja je čujem de uzdiše: „Oće l' jednom jošte više?“ 121. Kud se deše?

Jao, muko, moram pući!“ 129. „Zar vi mljaste? — ode jače, Zar vi mljaste, silan Bože, Da tu žive kopilače? A ti, gusko, još pomože!... Oh, pustite da j' udavim, Da je smoždim, da je smlavim!“ 130.

„Moram doma, majka mene čeka. No, junače, ti si iz daleka, Jera misliš, kô što reče amo, Da ovdena žive zverke samo, A ne znadeš sred ove gorice Bele dvore Rajka Žeravice.

Ko od Srba glave ne posekô, Sadaka je zaista posekô, Jošte mloge žive zadobiše: Dve stotine i još nešto više; Sam je Bajko, ona tica siva, Četir paše uvatio živa.

Mileta je sa Cvetom u gradu, Sobom odzva Srbadiju mladu; Ti poneli ranjenike svoje, Pa sad žive i ranjene broje: Otud mrtvi pedeset vidiše, A ranjeni beše malo više.

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Trista ljudi gore gladuje. Momak povazdan mitraljez nosi, a gladan. Seljak se okameni u mjestu. Ostadoše mu žive samo sitne uzigrane očice koje su treperile negdje u slobodnom manevarskom prostoru između krave, sinovca i patrole.

se meću seljačkim gunjevima i kožusima pojaviše modre uniforme avijatičara i dva različita svijeta produžiše da i dalje žive svak o svom poslu.

Ti novi bregovi nijemi su kao i svi utopljenici, ali ipak žive nekakvim svojim životom ukletih sjenki, podložni mijenama godišnjih doba, bilježeći vjerno i nepogrešivo svaki pokret i

ukletih sjenki, podložni mijenama godišnjih doba, bilježeći vjerno i nepogrešivo svaki pokret i promjenu kod svoje žive braće blizanaca.

Kostić, Laza - PESME

Al' da ga čuje, žive duše nema, sa neme gore toga glasa nema; i ako katkad s one strane gore de se još teže molitvice ore, ako ga tamo koji

U razvalinama žive duše nije, tek jedna guja u njima se krije, paklena guja, hladna, samoživna, nemilost živi ispod razvalina, jer ko

Al' osim greha žive duše nema, nekoliko samo kostiju beli' što su ih po garu vetrovi razneli, po pučini crnoj prosute se Nižu, bledilom

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

“ — pa ga stane odvraćati i moliti da ne ide, kazujući mu kako je to bilo davno i bog zna jesu li već i žive. Ali se on nije dao odvratiti, nego joj reče: — Kaži mi, kad je moj otac bio car, gde mu je oružje što je pasao, gde

Kad sedoše, dalje mu stane stara govoriti: — Prvi mi je sin tako vešt u kradenju, da će iz žive ovce živo jagnje ukrasti i odneti a da ovca ne oseti.

između dve planine, onde će se galija okameniti i veliki ćete strah pretrpeti, i devojka će te terati da joj doneseš žive vode, a ti onda od goluba perce zapali, i golub će ti odmah doći a ti mu podaj staklence i on će ti doneti žive vode;

žive vode, a ti onda od goluba perce zapali, i golub će ti odmah doći a ti mu podaj staklence i on će ti doneti žive vode; potom će se odmah galija krenuti i doći ćeš sretno kući s carskom devojkom.

Kad je orletica vidjela svoje tičiće žive, zaradova se toliko da je svojijem čudnovatim glasom zakrečala tako da su sve gore odjekivale, a naš Marko uvukao dušu

On je nju poznao, ali ona njega nije. Sad je zapita bi li mu znala kazati gdje žive Tarigora i Krivigreda. Ona mu pokaza da su to njihovi dvori.

Kad prođe svadba i veselje, carev zet uze oca sebi, a maćehu i njena sina ostavi da žive kako znaju. DVANAEST MRVA Bio jedan car, pa kad mu umrije žena ostane udov s malešnijem djetetom muškarcem, koje

Jednoć bog pošlje anđela da vidi kako ova braća žive pa ako zlo žive da im da bolju hranu. Kad anđeo božji siđe na zemlju, pretvori se u prosjaka, pa došavši k onome što

Jednoć bog pošlje anđela da vidi kako ova braća žive pa ako zlo žive da im da bolju hranu. Kad anđeo božji siđe na zemlju, pretvori se u prosjaka, pa došavši k onome što čuva krušku zamoli

A kad se navrši godina, reče bog opet anđelu: — Idi vidi kako one sirote žive. Ako teško žive, podaj im bolju hranu.

A kad se navrši godina, reče bog opet anđelu: — Idi vidi kako one sirote žive. Ako teško žive, podaj im bolju hranu.

im reče: — Ovo je 'ajdučka kuća, nego odma bjež'te odovle, e kad dođu 'ajduci, ako vas ovđe zateku, nećete nijedan žive glave iznijeti, pa mi vas je žao da poginete.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

Iščislitelno zemljeopisanije smatra Zemlju kao jedno tjelo, na kom ljudi žive. MANOJLO: To ne razumem. DOKTOR: Iščisliti znači meriti.

DOKTOR: Iščisliti znači meriti. MANOJLO: Pa zašto iščislitelno zemljeopisanije smatra Zemlju kao tjelo, na kome ljudi žive, kad se ljudi ne mere? DOKTOR: To ćeš čuti dok dođe razum kući.

DOKTOR: Pređe nego o tome što počnem, treba da znate da Srblji žive i u Bosni, gdi je znatno mesto Dubiča na reki Sani u predjelu srebrni i gvozdeni ruda nalazećim se.

) Oh, oh, oh, prava bošča! Dobro ti žive gospoda, kako dođe mesec, uzme svoje pare, pa mir. Ja da sam išo u čkolu, kako su me zvali, eto Vučko gospodin; a

Lalić, Ivan V. - PISMO

Pomak namere Osmeh na licu tvom, u bezobrisu. (21. V 1989) 6 ZAVIČAJI U tvome zavičaju gde je ništa, Godišnja doba žive uporedo; U tri koraka ti ih mimogredom Prolaziš lako, ko knjigu da listaš.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Beograd je izmislio još i hladno pivo sa rotkvicama za meze. Beograd je izmislio i zoološki vrt u kome žive i stvaraju neki od njegovih najsimpatičnijih stanovnika.

količinama, liže sladoled i ogovara vladu kako ništa ne ume da organizuje kako valja, a Nemci izgubili rat, pa opet žive bolje!

Čim se nađe u nekoj kupoli punoj promaje, odjedanput mu je sve tako romantično! Oni prosto očekuju da slikari žive na tavanima, eto u čemu je štos! Mislim, ako bi živeli u podrumu, to bi bilo kao poenta iz nekog drugog vica.

umoran i sve to što uz to fura, da im je dosta sređenog života, izobilja, dosadne, sigurne i učmale atmosfere u kojoj žive; hoću da kažem da je sve toliko sređeno tamo kod njih, da onda mladi ljudi protestuju protiv te glupave sređenosti,

) Kazao mi je da je Predstavnik duša od čoveka, sa principom: živi i daj drugima da žive! — i da stvarno petlja nešto oko kulture, ni on sam ne zna šta, ali da to radi uspešno, jer uglavnom ćuti i gleda pred

veoma grabljiva životinja“, po čemu zaključih da je duboko zašao u slovo P i da se uskoro seli na neko vreme u zemlju gde žive pume. U međuvremenu Sava je nadošla, pa se opet, kao, povukla tako da mi je u „Čamcu“ ostalo najmanje pola metra vode.

Može se i u kostimima za kupanje! Samo da odnesu stare mrtvace ... — Šta je, avanturisto? — šmrca maman. — Ljudi žive normalno, kao i sav ostali svet!

“ E, tu se fizikus namučio ko ubogi đavo, scenografija je bila teška oko dva vagona žive vage, sve neke kao snežne kule od vate „cik-cak“, sve neke jelke čije iglice padaju za vrat, a priča nikakva;

da je to „podsvesna odbrana od nelagodnosti pred pogledima kojima je slaba ličnost izložena“, i još kaže da u varoši žive samo dve osobe koje to ne čine, a to smo nas dvoje! Evo, da se kladimo u šta god hoćete da će eksperiment uspeti!

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

U ZNAKU SVETLOSTI O SVETOM ĐORĐU 203 U TESNOM SKLOPU KONDAK S FIGUROM ČASNO JE BITI Časno je biti nosilac rane, žive i čiste, s nimbusom bola koji, rastresen, trusi sa trešnje poznog aprila; časno je biti treptaj sa liste prolaznih

Ne prestaj, teci, diktaturo s gaja! III U svakom džanu dah je grešnog Petka, grehote žive s crnim atributom, iz koje šušti s trnovoga cvetka, kroz Ružu krsta, tròčasovni suton, a drhtaj tela, lisku od

bor se saborno spušta s prestonih tuja; žalosti davne palme se pale: uzlazno nose gonjene, klane, gurnute s puta, žive pečene, presvislu nejač, žrtve bolèsti, guljene, drane, gvožđem žežene.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Tamo za lancem planine sive, Žarko i Žuća i sada žive, veseli, srećni u kraju tom. Četa dječaka, brzih ko čigra, tu se na pijesku kraj vode igra, provode život lijep.

Iz noći gluve sova se javi: „U šumi žive divovi pravi, junače, budi čvrst!“ Putuje Ćosa kroz mrklu tminu, uz divlji klanac, pustome mlinu i pjeva gromkim

Jedino, druže, u mome kraju, na reci Japri, kod čiča-Triše, skriveni žive drugari mudri, Žuća i Toša — i nigde više. Tamo ti sreća večito plovi po tihoj vodi, u maloj barci.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

— A ne, to je njen sin koji ima tamo lovište. Stari markiz je umro još pre no što sam se rodila. — Oni žive stalno ovde? — Ima samo nekoliko godina da se vraćaju svakoga leta na jezero. Samo svrate u naše selo.

— Dobro veče. — Dobro veče, gospodine. — Jeste li ribari? — O, ima vrlo malo ribara ovde. Oni žive dole. — Koliko ima ribara? — Jedva osam barki. Druga sela na jezeru love više. — Vaše selo je vrlo lepo.

On je krstio Pipovu mlađu ćerčicu. Mladići počeše davati žive znake nekome koji je dolazio uz obalu. Bili su srećni da mogu najzad da utvrde za koga sam pitao. — Je l̓ onaj starac?

Sigurno da u drugim gradovima žive ljudi koji bi mi, još i pre, izgledali savršeniji od njega. Sada nijednog više ne želim.

Svim svojim bićem: da to nije predeo preda mnom, već deo prirode. Njeni elementi, njeni organi, žive zajednički i udruženo.

Drveta koja se primećuju ili ne preko dana dok ljudi žive kraj njih, sada žive svoj puni, integralni život. Svaki list ima slepi napor da se odvoji od susednih listova kako bi

Drveta koja se primećuju ili ne preko dana dok ljudi žive kraj njih, sada žive svoj puni, integralni život. Svaki list ima slepi napor da se odvoji od susednih listova kako bi što potpunije disao.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

čije belo sjanje traje do uveče pa se prenosi na svice koji ne znaju pravce ni put do oltara ni za Prekobrđa ne žive duže od jedne sedmice ali imaju pretke koji su počeli da svetle još pre potopa i pre leda treba hvaliti to kratko

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Vojnici su sekli strukove mladih kukuruza i davali konjima, dok su oni krunili mlečne plodove i žive jeli. Komora nas još nije stigla, niti znamo gde je. Ne spava se već druga noć. Ljudi su podnaduli i oči im upale...

Ali oni su zakrilili otadžbinu svojim grudima i omeđili je mrtvim telima svojih drugova. I samo dotle, do te žive međe mogu doći oni u plavim uniformama. — Vječni pokoj podažd Gospodi pogibšim za vjeru i otečestvo!

Ovi ljudi kao da su potpuno izgubili pojam o životu i smrti. Živeći ovako pod zemljom, oni se kreću kao žive lešine, čekajući samo čas da budu rashodovani. Ali su i pored toga raspoloženi za smeh i šalu.

Krijem svoju radost od pešaka, da ih ne bih ožalostio. Napuštajući rovove, sa tugom nekom posmatrao sam ove gotovo žive zakopane ljude.

Neka je bar on pored nas. — Dobro su ti dozvolili? — Staraju se oni o mrtvima... Ali žive ne žale, teško nama. — Bogami, dete, to je bio napor za tebe. Čujem, išla si sa sestrom, ona je još dete.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

I kad celo lice dobije pritvoran skroman izraz, ove žive oči govore drukčije, veselije, đavolastije... I kad kakav svenuo starac pogleda u ove čudne oči, razvuče mu se brk u

Tolike učiteljice udate, upravo sve u celom srezu, sve su za učiteljima. Pa kako lepo žive! I ona je, eto, mislila da će i nju ta sudbina stići odmah prve godine, ali vidi se nije suđeno.

Priđe mu još bliže... Šta je ovo... je li živ ?... Kako ovo gleda?... Ovo nisu obične žive oči, ovo je mrtvo staklo, pa se samo sjaji... stoji tako ukočeno, bez pokreta, bez ikakva znaka života. Staklo!...

Nema više one vatre i živosti u očima, ni rumenila na licu. Sve se promenilo, dobilo samrtnički izgled, a oči, one žive oči, gledaju umorno, tamno, neprestano je u njima nekakav bezumni izraz, od koga čovek mora zadrhtati...

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

I ta tvoja cvećka od glumice! Moći će da te privija! Da te privija na svoje žive rane! Da te privija, ko rakijavu oblogu! DARA: Dokle mislite da se svađate? Dok Drobac ne izmakne?

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Beč, međutim, pada sve niže. Oni koji su prevaranti, koji trguju, koji se bogate, žive kao da se svako jutro kupaju u šampanjcu. Muzike sviraju i orgija se do zore.

je smetala svežina, irealnost, veselost, duboka istina, koja se krije u svakoj neprirodnosti, kad su glumci bili žive marionete; danas, dakle, imate na pozornici konje, lavove, kulu oklopnjače, koja bombarduje, travu koja raste, i

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

I, začudo, ruže nisu venule, behu žive i sveže kao uzbrane. Jedne godine car rimski poče da goni hrišćane po gradovima i selima, da ih proteruje iz celoga

Ona je ležala sa skrštenim rukama, a među koštanim, čvrsto stisnutim prstima behu joj ruže. A ruže behu žive i sveže, kao uzbrane, i na njima treptaše rosa od poslednjih suza njenih.

Novaca nije imao niti ga je primao, nego ga se čuvao kao žive vatre. U ona teška i zla vremena on je siromašnom i očajnom narodu bio jedina uteha i radost.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Nebo mračno, strašno i nemo, a sitan sneg zavejava u oči i bije u lice. Nigde žive duše. Žurim napred i klizam se po kaljavom putu, to levo, to desno. Posrtao sam, padao, i najzad zalutao.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Oni su opkoljeni. Samo bi mogli preleteti preko ove žive karike, koja se sve više steže oko njih. Pa i da polete, dohvatio bi ih kuršum.

Brr... hladno !« i bolesnik navuče na sebe topao pokrivač. »Ta oni žive, pred njima je još ceo život... Gle samo kako su svi zdravi i veseli ! A ja ? Ja samo osuđen, odvojen od sveta.

— Mačence... kad dođemo u park... hoćeš da poslušaš tvoju teticu? Dete je pogleda čudno. Ne reče ništa, ali mu žive i radoznale oči govorahu: — Zar još pitaš? — Naći ću ti lepo, zaklonjeno mesto, pa se tu igraj.

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

SPIRA: A šta se to tebe tiče? SPIRINICA: I pop Anta ima zeta opoziciju, pa još kako lepo žive. JEVREM: Jes', ali... ovaj... kako da kažem... on može da se kandiduje i za poslanika. SPIRINICA: Zar on?

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Čitao je, da ne treba čitati o tom, nego da je bolje neposredno posmatrati i čitati iz samoga društva, iz te otvorene žive knjige. Pa je tako i radio.

video kako je svet miran i zadovoljan ili, kako se on prvih dana izražavaše, ubijen u glavu i apatičan za opšte stvari. Žive lepo među sobom, kumakaju se, zovu prijateljima i komšijama, slabo se svađaju, pa, i ako se posvađaju, to obično više

je Sreta sve ovoga večera saznao i, slušajući to, večera mu je formalno presela, pošto je on bio od onih što jedu da žive.

Imao je dosta žive muke dok je rasklimatao ono što su u dugom nizu godina i Milisav i drugi mnogi pre njega utvrdili i formalno ukočili u

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

vrlo kratke); Stigoše golubovi, otresiti Čaplje, labudovi i nesiti, Papagaji, šljuke, pingvini I češljugari, koji žive u Kini, Zelene žune, kreje, slavuji Od kojih proplanak ko klavir bruji, Soko i jastreb, učena sova Koja zna osam

Kuda li će? U Beč? Mec? Na kontinent afrički? U zemlju gde žive Grci? Mili, ozbiljna kao žrec ... U susret joj stiže zec Spreman da se u trci Svud, sa svakim takmiči.

jun! jun! ROSA U travi, konci rosne pređe. Biserne kaplje, okca žive. Zvezde su sve hladnije i sve ređe; Potok i smrt u slozi žive. Al u nebu se vide međe Svake šume i svake njive.

Biserne kaplje, okca žive. Zvezde su sve hladnije i sve ređe; Potok i smrt u slozi žive. Al u nebu se vide međe Svake šume i svake njive.

Zar nije čudno da u istom trenutku žive ličnosti Koje između sebe nemaju baš nikakve sličnosti? Brams bi vojevanje i mogao shvatiti, možda, Ali mi sumnjamo u

” Ne pitajte kako ni rampa! Ličnosti su već tu, prilično žive, U napetom odnosu, i sad će mašta Skupljati razloge, veze, motive, Da bi se do smisla nekog dovele Sve niti te

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

su naročito uporno zastupali profesionalni ribari, i to baš oni što su živeli od lova jegulje, bilo je to da ona rađa žive mladunce, sitne kao crvići, I to u blatu u koje oni odmah po rođenju ulaze i u kome ostaju zariveni dok ne odrastu

Ali mužjaci tak ve jegulje ne žive dugo; oni uginu najdalje posle tri godine. Naprotiv, ženke mogu živeti još dosta dugo vreme, pa i nekoliko decenija.

Kakve su životne prilike u takvim okeanskim ponorima i kakvom se životu imaju prilagoditi živi stvorovi koji u njima žive ili se u njima nađu?

Iz toga izlazi, na primer, ova posledica; morske životinje što žive u toplim vodama ekvatorijalnih oblasti, zauzimaju samo izvesne, dosta ograničene zone oko ekvatora.

Naprotiv, one što žive u hladnim vodama mogu se kretati i živeti u ogromnim prostorijama od severnog pola do južnog, pošto je dubinska

To su razne ribe što žive u morskim dubinama, rakovi i razni drugi živi stvorovi koji ispuštaju iz sebe svetlost, osvetljavajući svoju podmorsku

Nedostatak sunčane svetlosti u velikim okeanskim dubinama ima raznih posledica za organski svet u njima. Životinje što žive na dubinama manjim od 200 metara još mogu da vide slabu i nepotpunu sunčanu svetlost, lišenu crvenih, oranžastih i

One što žive na dubinama do 700 metara vide još samo ljubičaste zrake, i to jako oslabljene. Preko te dubine ostaju još samo ultra-vio

Preko te dubine ostaju još samo ultra-violetni zraci. Međutim, ima mnoštvo životinja što žive na dubinama koje premašaju 1000 metara, pa ipak imaju oči, što se smatra kao dokaz da vide svetlost u tim dubinama.

Ima morskih životinja što žive u okeanskim dubinama, a koje beže od svetlosti. Druge, naprotiv, traže svetlost i ne mogu bez ove opstati; takvi su,

Takve životinje ne mogu opstati u velikim dubinama. One pak što žive u dubinama imaju većinom zatvorenu boju, što je u vezi sa oskudicom svetlosti u tim dubinama.

boja dolazi od specijalnih pigmenata koji doprinose da se životinja zakloni od očiju proždrljivih morskih stvorova što žive i love po dubinama mora. Isti razlog čini da su neke dubinske morske životinje providne, ponekad kao kristal.

Rakić, Milan - PESME

Kresni, I obasjaj tamu gde pesnici žive, Majušnosti svoje neka budu svesni. Sruši, ko od šale, njihove oltare I idole mnoge kojima se dive!

O, kako te žalim! — gle, suze me guše, — Oličena sudbo svih života redom, Tebe, braću ljude i sve žive duše, Jednake pred opštom neminovnom bedom. Podne. Ti bi vode. Ko će ti je dati? Tu kraj tvojih nogu žuboreći teče.

van našega kruga, Van granica zemlje kržljave i sive, Pod večitim sjajem nepreglednih duga, Vaše drage duše kao nekad žive. Ali često puta moju dušu plavi Neumitna sumnja.

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

Kuda ćete s kletvom prađedovskom? Su čim ćete izać pred Miloša i pred druge srpske vitezove, koji žive doklen sunca grije?

Naši cari zakon pogaziše, počeše se krvnički goniti, jedan drugom vadit oči žive; zabaciše vladu i državu, za pravilo ludost izabraše. Nevjerne im sluge postadoše i carskom se krvlju okupaše.

Baja i Novaka, pripijeva Draška i Vukotu i dva Vuka od sela Trnjinah, Markovića i Tomanovića, a klikuje i žive i mrtve — vidi strašnu uru pred očima!

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

I što bi se posao sve više i jače ispod njenih ruku ocrtavao, pojavljivao, slike se kao žive izdizale — a taj vez i šare bile su tako teške, da druga na njenom mestu tek ako bi mesecima mogla da uđe u nj — ona bi

i nameštenu kuću, osobito sobe, po tome zaključiće da su mu kuću prodali više što hoće da se sele, neće više tu da žive, a ne što moraju.

Jer da moraju, da su zaista u krajnjoj oskudici, oni od prodaje samo tih ćilimova i nameštaja imali bi više godina da žive. I zbog ovako nameštene i iskićene kuće i sam kupac biće gord što ne kupuje od njih zbog sirotinje, već onako.

te da jednom i one imaju nad sobom njega, da bi, ispod njegove vlasti i nadzora, mogle slobodno da diši, kreću se i žive. Bila je gotovo srećna zbog toga, i odmah slatko, tvrdo zaspa.

Za Sofku je jasno taj njegov osmeh govorio: „O, o, pogle, ovi baš počeli da žive: pogle kako se udesili. A ja ovamo mogu bez ičega. Ja i njena mati ništa, zaboravili na nas!

Pandurović, Sima - PESME

I strasti, i želje, i nade Odbacile su život što donáša Samo bol, sumnju. Moje sile mlade Žive životom starog robijaša, Ne žele život promene i bola. Ali zar im ni ja ne dam mira više?

Ne znah da još žive ti mrtvaci bledi... I ne žive više od jednog trenutka! Jer kad prođoh groblje koracima skromnim, Primetih iz

Ne znah da još žive ti mrtvaci bledi... I ne žive više od jednog trenutka! Jer kad prođoh groblje koracima skromnim, Primetih iz svakog njegovoga kutka Pobedu zemlje

Ja vidim kako izdišu sve težnje, Još žive nade, malaksale čežnje, Kad skore zime dunu studen dah. JESENjA SVEČANOST Neosetno, tiho moja mladost čili; I u

Ja sam večna ljubav naspram paroksizma Osećanja sviju što u meni žive, Ogledalo čisto i velika prizma Vekova u senci jedne perspektive.

Možda čedne čase vedrog devičanstva Koji u dnu tvoga srca uvek žive, Ideale davne, ili perspektive Drugoga života kroz večna prostranstva.

Duše sviju stvari žive, dragi moj, Lutaju i žive... i ko im zna put! I jave se katkad živima kroz sloj Vazduha, k’o miris prijatan il’ ljut.

Duše sviju stvari žive, dragi moj, Lutaju i žive... i ko im zna put! I jave se katkad živima kroz sloj Vazduha, k’o miris prijatan il’ ljut.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Starica poduhvati dlanom lakat, pa nasloni svoje mršavo, žuteljavo lice na dlan, a svoje žive, crne oči, u njima joj je sav život bio, jer njeno tijelo bijaše kost i koža, a rasta bješe omanjeg, oči uprije opet put

Branite svoje ognjište; svetite i mrtve i žive što ih je varvarstvo ugnječilo. Ovaj red zemlje što ga šaka vas čeplje, srce je srpskijeh banovina, kao što ih je

(nalik zdravicama), u kojima domaćinu i njegovima od Boga se iskalo najprije zdravlje i sreća; pa pominji redom sve žive; pa za rod u zemlji, pa za napredak u stoci, pa — ko zna što još.

“ rekoše svi u glas. „Soko ljudski, brate!“ nastavi Milić. „Eto i onomadne, pred pogibiju, posjekao je dvije glave žive i’ako što ih nehće prihvatiti, no ih ostavi.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

— I Gvozden je umro. — Lijepa smrt — blaženo blago. — Bolje je časno umrijeti, negoli strašno zlo živjeti. — Dosta žive ko dobro žive, ali ko dobro umre. — Smrt je lek svemu. — Kome nije vijeka, nije mu ni lijeka.

— Lijepa smrt — blaženo blago. — Bolje je časno umrijeti, negoli strašno zlo živjeti. — Dosta žive ko dobro žive, ali ko dobro umre. — Smrt je lek svemu. — Kome nije vijeka, nije mu ni lijeka.

— Onako živi, da i posle možeš živeti. — Tko zlo žive, gore umire. — Um za morem a smrt za vratom. — Grob je bliži od kuće. — Danas čovek, sutra crna zemlja.

onda dođe jednom zmiji pred rupu, i dozvavši je stane joj govoriti da se pomire i da izlazi opet pred svoju rupu i da žive u prijateljstvu kao i prije što su, dodajući da se već ne može popraviti što je učinjeno.

Kuge imaju preko mora svoju zemlju (gdje samo one žive), pa ih bog pošlje amo (kad ljudi zlo rade i mnogo griješe) i kaže koliko će ljudi pomoriti.

(Teško kao móra). 6. LjUDSKA BIĆA A) NEOBIČNA PSOGLAVI Psoglavi (ili pasoglavi ili i džigande) „žive u pećinama tamo negdje u mračaju, u zemlji gdje dan ne osviće, i sunce ne svijetli.

Neki tako izjedeni ljudi odmah umru, a neki žive više vremena: koliko je ona odsudila kad je srce jela i onakovom smrti umru na kakovu ona bude namijenila.

“ Na to se Bog smilovao i nekakijem čudnijem načinom prenio i njega i Šarca u nekaku pećinu u kojoj i sad obojica žive: on zabodavši svoju sablju pod tredu ili je udarivši u kamen, legao te zaspao, pa jednako spava; pred Šarcem stoji malo

umrli, nego zbog počinjenih grehova za svog života vezani su jedno za drugo „leđa u leđa“ debelim konopima, — i tako žive potopljeni u more.

Boga se bojali a duše ne ogriješili, u crkvu odili, pravoslavnu leturđiju služili, žive pominjali a mrtvijem spomen činili; četvoro posta rišćanski prepostili; ljudima se ne omrazili i spram nji’ svijetla

Boga se bojali, duše ne ogriješili, u crkvu hodili, srpsku službu slušali, žive spominjali, mrtvijem spomen činili. Ljudima se ne omrazili, a obraza ne ocrnili. Dušmaninu se pomolili.

(Zvono) 76 — Dugorepa hala more preplivala, krila ne skvasila? (Barka) 77 — Živo bilo i živo hranilo, a sad žive nosi? (Kožna obuća) 78 — Žuta jarad u more skaču? (Kolačići) 79 — Zbori bez grla, čuje bez uva, živi bez duše?

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

” pa ga stane odvraćati i moliti da ne ide, kazujući mu kako je to bilo davno i Bog zna jesu li već i žive. Ali se on nije dao odvratiti, nego joj reče: „Kaži mi, kad je moj otac bio car, gde mu je oružje što je pasao, gde li

između dve planine, onde će se galija okameniti i veliki ćete strah pretrpeti, i devojka će te terati da joj doneseš žive vode, a ti onda od goluba perce zapali, i golub će ti odmah doći, a ti mu podaj staklence i on će ti doneti žive vode;

žive vode, a ti onda od goluba perce zapali, i golub će ti odmah doći, a ti mu podaj staklence i on će ti doneti žive vode; po tom će se odmah galija krenuti i doći ćeš sretno kući s carskom devojkom.

Jednoć Bog pošlje anđela da vidi kako ova braća žive, pa ako zlo žive da im da bolju hranu. | Kad anđeo Božij siđe na zemlju, pretvori se u prosjaka, pa došavši k onome što

Jednoć Bog pošlje anđela da vidi kako ova braća žive, pa ako zlo žive da im da bolju hranu. | Kad anđeo Božij siđe na zemlju, pretvori se u prosjaka, pa došavši k onome što čuva krušku

A kad se navrši godina, reče Bog opet anđelu: „Idi vidi kako one sirote žive. Ako teško žive, podaj im bolju hranu.” Kad anđeo siđe na zemlju, opet se pretvori u prosjaka, pa otide k onome što mu

A kad se navrši godina, reče Bog opet anđelu: „Idi vidi kako one sirote žive. Ako teško žive, podaj im bolju hranu.” Kad anđeo siđe na zemlju, opet se pretvori u prosjaka, pa otide k onome što mu potok teče vinom

” Šura odgovori: „Video sam dva brava gde se jednako kose.” Na to zet: „Ono su braća koja se dobro ne žive. Kazuj šta si još video. Šura mu reče: „Video sam prekrasnu livadu.

koja bješe pri ploči prirasla, vas bješe već pocrnio, aljine na njemu izagnjile, da se ne mogaše poznati, i ni od kuda žive duše, koja bi ga izbavila, dok srećom njegovom poslije petnaest dana i petnaest noći eto ti jednog starca na štalu

Sveti Sava - SABRANA DELA

Zapovedamo da bude određeno vreme: posle početka jutarnjeg slavoslovlja, kada će se ispovedati svi oni koji žive u manastiru i oni koji lečeći se ne brinu za druge poslove, a posle pavečernice oni koji su spoljni i unutrašnji

Ako li im i služite, zapovesti radi koju zapovedismo, ipak ne dozvoljavamo da izvoljevaju. Mislimo da žive smerno, kao što priliči monasima, da i oni za trpljenje prime nagradu, a to je uzdržavanje od pohota i tuga od bolova,

Čuvarom li stada svoga i premudrim braniteljem svih koji žive oko njega? Jer, vaistinu, ovo sve dogodi se njemu. „Jer ispunjen beše premudrošću i razumom, i blagodat Božija beše na

otac naš i ktitor, gospodin Simeon, i ni u kom, pak, dobrom običaju ne beše zazoran, već spasenje primi sa svima koji žive Hrista radi.

I sve, pak, na zadovoljenje manastira i onih koji žive u njemu upravivši, provede tu osam meseci, čineći podvige i dela duhovna neiskazana, koja ne može iskazati um čovečji.

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

Ajdemote polako! MANOJLO: Kud ćemo sad? TANASKO: Idemo tamo odakle smo i došli, u groblje. A ti, usrećitelju! Žive nas urniso, a ni mrtvima nisi nam dao mira! Zbog tebe i mrtvi moramo da čipčimo!

Stanković, Borisav - JOVČA

u raskošnom odelu, s nizama o vratu, zabrađena tankom, finom šamijom, tako da joj se vide samo oči, krupne, sjajne, žive; pogled joj je umiljat, nežan, čežnjiv, dok je Jovča u početku gleda nežnije; docnije, kad plane Jovča, pogled joj je

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

A od žene valja da se čuva kao od žive vatre, i da beži od nje dok je god živ, bez svakog obzira; ime ni [h]aljina ženska da mu nikad na pamet ne dođe.

Parusije, salandari, proskomidije | i drugojača kojekakva imena, izmišljena za globiti žive i mrtve, to su ti tvoji Jerusalimci i Svetogorci; budak njima valja i motika, neka rade ka i drugi ljudi.

— mala tvrđava fortuna — sreća, sudbina ftori — drugi po redu ftornik — utorak had — podzemni «donji svet» u kome žive duše umrlih hak — naplata, nagrada hatar — pamćenje, sećanje, naklonost hesap — pazar, trgovina hidra — morska

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

jer pomisli da se Bakonji što desilo, pa poteče natrag, obiđe opet sav trijem, zaviri u crkvu, ali ne vidjevši nigdje žive duše, viknu koliko je ikad mogao iz dvorišta: — Ooo, Ive Jer-ko-vi-ću-uuu! Odmah se vrata pootvaraše na ćelijama.

Kolika je vrućina, a on začalmija glavu. Vidim: gornji čovik! Tira u grad šenicu. Gledam dobro iza njega: nadaleko nema žive duše. Tada mi pade na um šta ne bi ni đavolu: polegušim se, pa potrčim pravo k njemu i ustavim se bez duva... „Kuda ćeš!

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

I misao se već otima O tome da su svi nestali I žive drugim životima. Dok ja — sred pustog mučilišta — Kao vestalke il vestali Čuvam žar s poznog pepelišta.

Ćosić, Dobrica - KORENI

— Jesam! U životu nemam ništa sem dukata i muke. Kome ću dukate? Za koga sam se mučio? U ovoj kućerini žive miševi, sluge, dukati, ti, moja nesreća... I ja... kamen, suv, ništa...

Ako se glave pogube, nikad nisu ni bile naše. Od pamtiveka u Srbijici žive seljaci s tuđim glavama. Sam li glavu izgubiš, onda ti bar nije krivo. Prodaš li je skup o, mogu je i gusle opevati.

Aćim još više ukruti vrat, čovek je, nije ni lopov ni mečka, a oni su smrdljive kaputlije što žive od seljačkog znoja i grbače, pokvarene ćifte, nećete ni vi još dugo pljuckati po kaldrmi, doživeću ja da vi prosite hleb

“ Odgovara Aćim kraj handžara: „Briši suze, plamen ispod streje, Bukni, zemljo, i Bog nek se zgreje. Gnevom mrtvih, žive mršti veđe, Pa nasrni na to mrtvojeđe.“ I opet se sa katićkog krova Zora glasa iz crnog Prerova... O, prevaro!

zaveže, a ne jedna pritkasta žena s mekim, duguljastim sisama, koje je bradom voleo da miluje i gnječi, očajan što nisu žive lubenice mesa, dok je ona kroz nos jaukala, izlomljeno, kmekavo.

“ A uhapšenici su samo o deci govorili. Decom su dokazivali i svoju nevinost i želju da žive. Cerove direke od ponoći pobijaju na pijaci, zato su neki još od sinoć, kad im je saopšteno da će biti obešeni, čitavu

Htede da mu kaže: „Reci sinu: vreme ti je da ideš kući.“ Ljut zbog Aćimovog prezira prema svima koji hoće da žive i odu odavde, Andra pravda u sebi one koje je do danas smatrao izdajnicima. Imali su pravo.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Ubrzo se toliko proču da su ludi iz daleka dolazili da vide i kupe njen vez. Mogle su da žive udobno, gotovo srećno. I možda bi tako i bilo da se jednoga dana, na svemu što bi devojka dotakla, ne pojavi tanki

— Pa, deca moraju da jedu. Moraju da idu u školu! — Zašto moraju? Miševi, ptice i puževi ne idu u školu, pa žive. Kad bismo bar bili puževi! — uzviknu Plačko zatreperivši od svoje strašne želje. — A?

»Gle kako sam žedan!« — pomisli, ali teško mu je bilo da ustane. »Ni žive duše nema da mi donese čašu vode!« Niz obraz mu skliznu suza, on podiže ruku da je obriše, kad kraj samog uzglavlja ču

Ko nije čuo da u Zalivu smokava žive okamenjeni patuljci, a u Plavoj pećini morska vila? Onaj ko je ugleda, obogatiće se ili Že slep hodati po svetu.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

li vjetri da raznesu šŷmom, K'o b'jeli behar sa procvalih grana, Il' cv'jeće nekad nad našijem humom; Il' će da žive...

Negda, negda, ove oči Žeravke su žive bile Sad u snegu od obrva Žeravke su ugasile. Ovo j' lice ruža bila Al' davno je ono doba: Sad je lice žuto smilje Što

O, kako te žalim! - Gle, suze me guše, Oličena sudbo svih života redom! Tebe, braću lude, i sve žive duše, Jednake pred opštom, neminovnom bedom... Podne. Ti bi vode. Ko će ti je dati? Tu kraj tvojih nogu žuboreći teče.

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Nisam se osećao osamljen jer sam ih video žive pred sobom i imao iluziju da se nalazim u odabranom društvu. U takvom raspoloženju, moj posao napredovao je vrlo dobro.

Isprazniše čaše. Opat nastavi svoja razmatranja: „Rasipnička raskoš u kojoj naše pape žive, gramzivost za zlatom što ga njihov bludni život iziskuje, sve to survaće ih u propast.

Istina, ove građevine leže u ruševinama, ali njihovi oblici, slični besmrtnim idejama, žive dalje u novim zdanjima. Proleće, ne ono obično svakogodišnje, već ono veliko, epohalno, granulo je čovečanstvu posle

jonski, korintski oblici stubova, njegovi svodovi, što svi zajedno u svom harmoničnom akordu sačinjavaju njegovu dušu, žive ustostručeni dalje u novim građevinama.

Jedan deo žive iscure iz cevi u sud, ostavljajući u gornjem delu cevi jedan njen deo praznoga prostora. Uveriše se premeravanjem da je

Uveriše se premeravanjem da je zaostali stub žive u cevi visok rif i po, kao što je to Toričeli predvideo. Kad naeriše staklenu cev, postade prazni prostor na njenom

Kad je cev stavljena u toliko kos položaj, da je njen gornji kraj nadvisivao površinu žive u donjem sudu za manje od rifa i po, onda je prazan prostor u cevi isčezao sasvim“. Gerike odahnu.

Gerike se namršti i zamisli. Primetivši to, ja mu ispričah: „Galilej se bojao jezuita kao žive vatre. Kada je, posle ponižavajuće obustave sudskog postupka protiv njega, živeo kao zetočenik u Arčetriju i onde

Beše veliki kao kakvo tele“. „Jednog dana”, nastavi Isak, iznenadi me naš ujka kako sam se, sakriven iza žive ograde, zadubio u svoje knjige, zaboravljajući ceo ostali svet“. „Pa da li te je izdevetao?“ „Ne.

Ta živa ispunjavala je i donji prostor zvona. „U ovu retortu“, priča mi Lavoazije, „stavio sam četiri unce najčistije žive pa onda, pomoću nategače, iscrpeo jedan deo vazduha sadržanog pod zvonom.

Usled toga izdigla se površina žive u zvonu iznad svoje površine u posudi u koju je zvono bilo položeno. Visinu žive u zvonu obeležio sam tačno značkom

Usled toga izdigla se površina žive u zvonu iznad svoje površine u posudi u koju je zvono bilo položeno. Visinu žive u zvonu obeležio sam tačno značkom prilepljenom na zvonu.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Posedali smo na šarene prostirke i ona nas je služila. Usred one vedre i žive svežine prekrasnog letnjeg jutra, na velikoj travi i među cvećem, pored šume pune tica, ono ljupko stvorenje više nije

Je l' da se svakome živi? Ja sam sretao ljude kojima je u ovom paklu rata iščezao i poslednji razlog da žive: on im je progutao i porodicu i ognjište i sve što su imali, a njih učinio nesposobnim za rad i običan život.

To je nova haljina egoizma, istina, ali glavno je oni hoće da žive. Eto onu laž ja sam napao. Jer slatka smrt i nije ništa drugo do pesnička laž ili laž sa kojom operišu oni čiji je

Oni dakle žive i pored svih nesreća i samo nas prostor i vreme dele. A ona raste, napreduje, rascvetava se, postaje svesna i razumna,

— Dobro. A Englezi? — Englezi?... Englezi to su morske Švabe. Oni žive u moru. — E reci mi sad: što su se jedne Švabe udružile s nama protiv drugih Švaba? — Kako kažeš, što su se...

Stari telegrafista, prvi je hugista u Srbiji, sav smežuran starac od osamdeset godina, žive mošti u nekoj crvenoj bluzi revolucionara. On bolno ječi u krevetu do peći.

Samo su ruke tada bile žive i radile, ispružile se, trzale, bole, dok su noge negde nestale i stomak i svest i ceo čovek kao da se najedanput bio

I taj ledeni užas mrtvila uveri me: da je iznenada, neobjašnjivo i nepovratno, nastala smrt one žive i moćne misli što se dotle tako čudno probijala do same moje ranjene duše, koju je uvek divno znala da uteši.

bilo: tu sam se radovao, tu sam plakao, tu se tešio, žarko ljubeći one sive velike oči usred buketa od ruža, što su kao žive gledale u mene, i pritiskujući srcem milu uspomenu na tome svetom zidu u kome kao da je, a ne u grobu — to sam sve

Je li moguće? Kako su smeli? Kako samo smeju? I svi rizikuju, protestuju, bore se, bore, bore, otimaju se, žive, prestupaju, prkose. O blago njima! O blago njima!

lepša od druge, a Jaćim smesta pomisli: „Evo, veli, i ovo su ti ovde sve naši, čista naša krv, ali od nas podaleko žive i stanuju, te im treba pokazati i dokazati da smo mi ovde u Beogradu ljudi, iako smo razne banovine.

Kad vide nas, major Petrović izađe iza jedne žive ograde i pođe k divizijaru, ali mi produžismo dalje, zastajkujući samo, kad je trebalo osuditi na smrt Arnaute, koje su

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

sliku vanjskog svijeta: vidim kao na nekom ekranu izvrnute figure prolaznika, umanjene ali u pravim bojama, potpune i žive: sestrica u bjelini pronosi nekakvu činiju; seljak s torbom o ramenu eno razgovara s vratarom, možda mu preporučuje

leksikon, sveo bih tu pticu i taj cvijet na određenu zoološku ili botaničku vrstu; ovako, oni u meni fantastično žive, kao ptice i cvjetovi sa istočnjačkih sagova.

Zar to ne bi značilo odvažnost? A oni što imaju odvažnosti — to su baš oni koji treba da žive! I tako, nema druge nego stvar prepustiti za to određenim faktorima: zato su tu, pored već spomenute neplodnosti,

Bio je to čovjek od kratkog razgovora i krte geste. Svaki njegov dolazak značio je za babu i veliku radost i izvor žive muke.

A odmah do nje, u neposrednom susjedstvu, druga ćelija u kojoj drijema smrt. One žive u dobrim susjedskim odnosima. I naizmjenice se javljaju, oglasuju se iz dubine — naša vječita popudbina i naši stalni

U tim potkrovnim atmosferama kao i u zimskim baštama, još žive mladićka grudobolna umiranja u euforički povišenim temperaturama — rasciktani galebovi u purpuran suton.

i Son tutta duolo, non ho che affanni, bio je onaj krezubi, izlinjali glas starinskih klavira, čiji titraji suhonjavo žive i naglo se tanje.

Prosto kao da zavidimo drugima na tome što su drugi a ne mi! I te dvije suprotne istine uporedo žive i djeluju u nama, kao i tolike druge suprotne istine. O, đavolski li zamamljive, zavisti dostojne stvari: biti „drugi”!

— Odjednom mi pade na um, gotovo vidno otisnuto, kao sastavljeno iz štamparskih slova: „ Od čega sve ljudi žive?” Pomislih od čega li živi, čime li je ispunjen ovaj starac pored mene? Čime se intimno hrani?

i punoću sadržaja ili u njegovu pustotu i besciljnost, i tako dalje i tako dalje, nisu samo dijalektički momenti naše žive ličnosti? I ne ležimo li mi čitavom svojom težinom podjednako i u jednima i u drugima od tih suprotnih afirmacija?

Živim ljudima to ne treba: sam fakat što postoje i što, onakvi kakvi su, ipak kako-tako žive, dokazuje njihovu mogućnost, njihovu podobnost za život, ako bi ko u nju posumnjao...

Shvatljiva radoznalost intelektualca da sazna „kako sve ljudi žive”! Čudim se samo kako te ne interesuju stvari koje imaš odmah pod nosom, kopači kukuruza iz Lučika, bijeda koju

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

kad prouči sva lica, koja rukuju sudbinom naroda; kad oceni pravu razliku između strogih i suvih zakonskih odredaba i žive duše čovekove, koja upravlja tim odredbama po svojoj ništavnoj volji; kad vide kako jedan bistar od prirode um može da

— Ej, Tanasijo, pošlji mi dvaeset para jalovu papriku — viknu Mitko aščija, preko od kancelarije. »Ala žive ova gospoda! — pomisli Đurica u sebi — samo jedu i piju, a ništa ne rade«, i tu se seti da od juče nije ništa okusio.

»Jest, zacelo, ja radim, a oni sve odnose i žive od moje glave«... — Ti otimaš od drugih — produži pop, videvši da ga Đurica sluša — da bi mogao njima što više dati.

Zato, što ih roditelji nisu učili da kradu i otimaju, no da rade i, što no vele, da žive pošteno. Ja kako, brate! Moje dete neće biti hajduk. A zašto? — Zato što pazim na svaki njegov korak...

A on, odmetnik, mora da se vere po zamrzlim urvinama, po golim i oštrim trnjacima, mora da zazire od svake žive duše, pa i od psa...

— Ne znam, to će ti kazati tvoji ljudi, a ja ti samo to velim: čuvaj ga se, dijete, kô žive vatre ! Ono ti je opak dušmanin...

More, dobro je njemu. Izdržaće nekoliko godina, pa kući... Svima je njima lako, svima je dobro, niko im ne brani da žive... A ja, šta ću ja? Meni ne dadu živeti... ja hoću da živim, a oni ne dadu!...« »A pomilovanje! ...

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

dođe i do devojaka, pa vidi da su i ove davno preminule, i svugde gde god je prolazio, nigde nije mogao ni sela ni žive duše naći. Onda Petar pohita da vidi šta je od njegovog sela.

Ižljube se, zbogom, zbogom, i ode svaki na svoju stranu. Najmlađi, bogac, išao dugo i dugo, i nigdje ti ne srete ni žive duše. Umorio se konj, a umorio se i on na njemu. Nigdje ništa ni pojesti ni popiti.

između dve planine: onde će se galija okameniti i veliki ćete strah pretrpeti, i devojka će te terati da joj doneseš žive vode, a ti onda od goluba perce zapali, i golub će ti odmah doći, a ti mu podaj staklence i on će ti doneti žive vode;

žive vode, a ti onda od goluba perce zapali, i golub će ti odmah doći, a ti mu podaj staklence i on će ti doneti žive vode; potom će se odmah galija krenuti i doći ćeš sretno kući s carskom devojkom.

Kad je orletica vidjela svoje tičiće žive, zaradova se toliko da je svojim čudnovatim glasom zakrečala tako da su sve gore odjekivale, a naš Marko uvukao dušu u

On je nju poznao, ali ona njega nije. Sad je zapita bi li mu znala kazati gdje žive Tarigora i Krivigreda. Ona mu pokaza da su to njihovi dvori.

Šura odgovori: — Video sam dva brava gde se jednako kose. Na to zet: — Ono su braća koja se dobro ne žive. Kazuj šta si još video. Šura mu reče: — Video sam prekrasnu livadu.

Sad oni tu žive i sve timare, al̓ ima jedna mlada višnja na sridi, tu otac najviše čuva i voli. Svaki čas je pipa, svaki čas je miluje,

al̓ se sin ne da, već odu tikve u uši i sve mu pokaže, i onda će: — Vidite: žito, voće, trava, svi imaju mista, svi žive srićno i pivaju, niko ne lomi drugom vrat, i čim su došla dva čovika, oma je svemu kraj.

dođe jednom zmiji pred rupu, i dozvavši je stane joj govoriti da se pomire, i da izlazi opet pred svoju rupu, i da žive u prijateljstvu kao i prije što su, dodajući da se ono već ne može popraviti što je učinjeno.

Petković, Vladislav Dis - PESME

Al' begaju zvezde; ostavljaju boje Mesta i daljine i viziju jave; I sad tako žive kao biće moje, Nevino vezane za san moje glave. Al' begaju zvezde, ostavljaju boje.

Otvarahu oči pune sjaja, Pune misli što dan jedan žive, Pune sreće svoga zavičaja, Pune želja, da se svemu dive. Otvarahu oči, crnu kosu, Što skrivaše i grudi i telo: Kao

UTEHA Misao se gubi, nestaje i tone U dolini plača, gde se nada kupa, Gde stradanja žive, gde se suze rone I gde točak patnji klopara i lupa.

behu nalik ružnoj mesečini, Umro k'o dete: smrti perspektive Izgubiše se van mene, po tmini, I moje zvezde što više ne žive. Sve mi se čini grob moj nije ovo.

Osećaj mirne ravnine na meni I preko stvari nepomično vlada. U mome oku poslednji prameni Još žive kose. Više se ne strada.

I gle! svi grobovi ispratiše žive! Njina mrtva usta još su mogla reći: “Mi čekamo cara kraj pučine sive, Da bi mogli mirno tada u grob leći.” 17.

snove, duge pet stoleća, Što unese opet duh drevnog proleća U ravnice puste i gudure sive, I obnovi dane što podižu žive.

I obnovi dane što podižu žive. PO GROBOVIMA Ja nemam suze za one mladiće Što su ostali klancima i poljem; Sve drug do druga kao jedno biće, K'o

Ja nisam slutio ispod noći sive, Da su već tu ruke spasonosne, zdrave, I grudi gde toplo sva predanja žive, Da su nam pristigli nosioci slave.

zori, mirisu i cveću, U onom nizu prirodinih tkanja, Što trepte etrom, što se stalno kreću Putem promena — ostaće da žive, I posle mene, i ljubav i mis'o: To nije moje k'o ni magle sive, Kao ni zvezde, vazduh koj' sam dis'o.

ideš kući sporo Ulicama straha, i duša ti jeca. Tvoje gladne oči, moja divna zoro, Hrani ljubav majke: “Neka žive deca.” Ulaziš u sobu. Suze te već guše.

” I to je bilo. Ispričah sve Jednom čičici: oči mu sive. “Ne boj se, reče, za snove zle. Kada mru u snu, na danu žive.” Od ljudskog srca da l' ima slabosti veće? Otad čekam crne snove, ali nemam sreće.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Pritisak na moje grudi je bio veoma veliki i jedva sam uspevao da održim glavu iznad vode. Žive duše nije bilo na vidiku i moj glas se gubio u hučanju vodopada.

Bio je to sin penzionisanog oficira austrijske vojske. Taj deran je jeo žive majske gundelje i uživao u njima kao da su najbolje ostrige.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Srbe iz Vojne granice da ostave svoja stara ognjišta u staroj Srbiji i da dođu u Austriju, gde su rado prihvatili da žive u zemunicama i kreću se kao krtice pod zemljom, samo zato da bi mogli uživati političke slobode.

”društvena uglađenost”, ”Kako ću se osećati”, - pitao sam se, - ”kad se počnem družiti sa mladićima čiji roditelji žive u Medisonovoj i Petoj aveniji, čiji su pretci bili prijatelji Hamiltna i Džeja?

u poretku izviđačkog odreda konjice, udaljili od našeg broda, igrajući i skačući veselo preko talasa, jedna devojka žive mašte primeti kako se oni žure da podnesu izveštaj glavnom zapovedniku njihove vojske koji, skriven u dubinama okeana,

Zaista je tako i mislio sudeći po svetlom sjaju njegovih inteligentnih očiju. Imao je oko šezdeset godina, ali su mu žive oči još uvek umele govoriti jezikom njegove zanosne pesme iz mladih dana.

Zaista je tako i mislio sudeći po svetlom sjaju njegovih inteligentnih očiju. Imao je oko šezdeset godina, ali su mu žive oči još uvek umele govoriti jezikom njegove zanosne pesme iz mladih dana.

Današnji naučnici su srećni što žive u doba druge polovine devetnaestog veka, kada je čovečanstvu otkrivena velika elektromagnetna teorija.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Iz okolnih kuća razasiplje se ređa i slabija svetlost. Ulice omrtvile i opustile; rekao bi nigde ni žive duše: mogao bi celu varoš orobiti, a da nikoga ne susreteš...

Cveta zastade pred svojom kućom pod ogolelom murvom. Ugleda da su kućna vrata zaprta i da oko kuće nema ni žive duše. Ona ni u snu ne naslućivaše zla, niti mu se nadaše.

I gleda ih pred sobom žive: njih dvoje, jednog do drugoga; i dok ih gleda, zaboravlja na nevolju i besvjesno u duši mu se useljuje veselje: dok je

osjeća se živ; a mlađi, kad ga gleda, divi se njegovoj snazi i junaštvu; žesti se, i još mlad, misli: „Pored svoje žive glave, što je lepše od osvete?!” Najposlije i otac se diže, i porodica opet krene.

Mladi sudac se zamislio. Gleda ona tugaljiva, zdrava lica; u duši mu odzvanja starački, drhtavi glas; osjeća na sebi žive mladićke poglede, željne ničega drugoga već radnje i slasti u svome životu.

Mirno sluša oticaj žive vode što iz gologa kamenja otiče u more; večeras ne jagmi se kao prvo da prva zgrabi, pa da odmah pođe; milo joj

Sreće ti, ti bolje znaš, kako se žive tamo? — upita iznenada živo. On ništa ne odgovori, a ona nastavi: — Vjeruj, zaželela sam se poći tamo...

pred sobom vidi kućicu otkud su je ponijeli, i instinktivno osjeti da to mjesto lijepo poznaje; gleda čeljad što tamo žive i ozgo u grad silazi. I kao da joj brdo snage daje, gleda u nj.

Naredi ga lijepo kao muško, i pođe u selo. Uz šum zatresenih borovih grana penje se uzbrdicom, a oko nje sve diše i žive prostotom i prelijeva se u svjetlosti dana.

!...E,da mi nije radi djece! Tako u brizi, nevolji i nemiru prolazi im život. Nijedno nije zadovoljno, a žive zajedno, jer su na to navikli, i ne može drukčije da bude.

može; na ustima osjeća dodir njegove prazne, mrtve puti, besvjesno ruka joj bježi k ustima da taj dodir otare sa svoje žive puti, da ga uništi.... — Ukrcajmo se! — ponovi stari ribar i, pogledavši u lešinu, reče: — Nećeš ga oživjeti!

Ali Dangubi je svejedno plače li se ili se smije cio svijet. Davno je već što žive sam o sebi i što ne vjeruje u ljudske zakone. Okušao je svjetovsku pravdu, i to bijaše za nj veliki događaj. ...

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

JEZIK SKENDERA KULENOVIĆA 98 SLIKOVNA PODLOGA POPINOGA STIHA 105 MIŠIĆEV PRILOG RAZVITKU SRPSKE POEZIJE 122 NA IZVORU ŽIVE VODE 139 III DVA INTERVJUA (razgovore vodio Aleksandar Jovanović) 143 PRVI INTERVJU 144 DRUGI INTERVJU 158 UZ OVAJ

Vraćamo se tvrdnji koju smo maločas izrekli: nema poezije bez žive interferencije između dva različna reda informacija, od kojih jedan čine informacije pohranjene u jezičkome sistemu,

(1978) NA IZVORU ŽIVE VODE Srpska književnost u HH veku Jedna grupa mladih filologa pobunila se na početku HH veka protiv pisanja istorije

spevu seže se, ispod mita, u čovekovo obredno iskustvo kada on doživljava svet kao živu celinu, kada se vraća „izvoru žive vode“, a sama naša zemlja, koju smo već opustošili i iznutra i spolja, beži „prema pojilu repatih zvezda“.

Uostalom, književni tekstovi ne vise u bezvazdušnom prostoru sami po sebi uzeti, nego nastaju i žive u jednom posebnom vremenu čiji sat navija i odvija književna evolucija.

Ubistvo žive zaručnice zarad mrtve rođake nema kao podlogu običnu, nego iz kolektivno zapamćenih mitskih engrama vaskrsnutu incestuo

i intelektualnoj nevidelici, kao i opsežniju knjigu od biranih ostataka autorske ostavštine, pod naslovom Na izvoru žive vode (2010).

Tekst „Srpska književnost, jezik i kultura“, prvi put objavljen tek u izboru Na izvoru žive vode, bio je izložen na Moskovskom državnom univerzitetu 1996.

) Među člancima „s povodom“ jeste i članak „Na izvoru žive vode“ koji, sa samog kraja veka, pruža „misleni pogled“ na vrhove srpske književnosti dvadesetog veka.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

koliko i stvarna; svojim se granicama, unutarnjim i spoljnjim, ona podudara sa prostorom po kome se likovi kreću i žive.

i svoju junakinju osudio na propast čim ju je izveo iz književne varoši, iz onoga, naime, utopijskog prostora u kome ne žive stvarni ljudi, nego njegovi književni likovi.

prvo kaže da mu je „život bez smisla”, a odmah zatim - u narednom pasusu - izjavljuje da „malo ljudi tako slatko i mirno žive kao ja”, jer jesenje rumeno i žuto drveće „ima na mene isto toliko uticaja kao na Hafisa vino“.

vodi ka otkrivanju neba i simboličkog kruga u očima, to je zapravo put koji u Seobama vodi iz prostora u kome likovi žive u jedan drugi, onostrani, koji oni samo naslućuju.

inicijalnom i finalnom mestu teksta podstiče kod čitaoca i misao da postoje dva vida stvarnosti: u jednoj stvarnosti žive likovi, a drugu oni tek naslućuju, daje se u nagoveštaju.

Još na početku, data je uzgredna opaska da u romanu postoje dva prostora: u jednome likovi žive, a onaj drugi na mahove naslućuju kao onostrani.

Junaci Seoba, barem oni najvažniji, očigledno žive u svetu koji im se prividno udvostručava. Pokatkad, naime, vide ili osete jedan drugačiji svet, pa im tada onaj u

Pokatkad, naime, vide ili osete jedan drugačiji svet, pa im tada onaj u kome zaista žive izgleda kao privid i san. Ali pravi san, ili kratko priviđenje, jeste upravo taj drugačiji svet, što iskrsava iznenada

I najzad, kao što ceo jedan narod ostaje bez zavičaja našavši se u tuđini, tako i pojedinačno uzeti likovi žive u jednom svetu, a svojim tananim opažanjem, oštrim čulima, osetljivim telom naslućuju prisustvo drugog sveta,

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

— Jest, neruka pada tvrda Na ta gola, svetla brda; Mnoge idu muke žive Na te ljude, na te dive. Ma da s’ čini udes hudi, Al’ tu neko viši sudi; Ne šalje im meke dane Da ih stroše i

“ Ljuba gledi more sinje, More ljubu mladu — Obikli se, oni žive U najboljem skladu. Sinje more diše plimom I osekom tudi — Isto tako, isto tako Kô i njene grudi.

U tom brodu da se skupe Svi što žive od užasa: Mirno, lepo plovili bi Po pučini bez talasa. Ali onda da se nešto Zbiju, zgrle sa svih strana Uzdisaji

Zato jezik makar koji Ima s neba svoje pravo: Ko mu krati ovo pravo Taj se Bogu greši zdravo. Svi jezici neka žive, Raznim zborom Boga slave. To nek’ čuju, to nek’ znaju Svi narodi, sve države. Sveti duše, ti pomozi!

Goriš da ižljubiš taj podmladak sveti — Ono iz kolevke kroz dušu ti leti. Eh, kako će majke sve za njih da žive! Kako će babajke biljčice da njive! Kako će im škola biti vođa duši!

Miljković, Branko - PESME

BEZ PESNIKA 173 EPITAF 174 CVET 175 PESMA 176 SPAVAČI 177 OSTALE PESME 178 MORAVA 179 IZGUBLjENA ZA ONE KOJI ŽIVE 182 ZAPIS 184 SUZA 185 ČOVEK SA SUNCEM 186 ZAVOĐENjE 187 ORFIČKO ZAVEŠTANjE 188 NE PATI...

VI POISTOVEĆIVANjE BIĆA I REČI Tražim početak sjaj i sate stale Da žive moj život i da ga vaskrsnu Iz ostataka zbilje prerušene u snu Kad ušav u pustinju zataji pospale.

van jave pa nam se onda jave Čine paralelnim prošlost i budućnost i staraju se da ne bude više mrtve stvarnosti nego žive nestvarnosti Idu do smrti i natrag i čine vreme potrebnim Pomešaju dan i noć i začnu slatke plodove Pripremaju

Biljke! Izmišljam im imena da žive sa mnom poklanjam im vrt Približavam ih svojim navikama i potrebama Koristim se njihovim zaboravom V Ja znam tvoj

izmišljaju Tako reči jedna drugu na zlo navode I pesma je niz oslepljenih reči Ali je ljubav njihova sasvim očigledna One žive na račun tvoje komotnosti Sve su lepše što si nemoćniji A kad iscrpeš sve svoje snage kad umreš Ljudi kažu: bogamu

moje ljubavi evo moje krvi evo mojih kostiju evo svlačim svoju ljudsku kožu i u crnu zemlju ležem, IZGUBLjENA ZA ONE KOJI ŽIVE Izgubljena za one koji žive na drugim rekama. Kada nema sunca slična je suncu.

mojih kostiju evo svlačim svoju ljudsku kožu i u crnu zemlju ležem, IZGUBLjENA ZA ONE KOJI ŽIVE Izgubljena za one koji žive na drugim rekama. Kada nema sunca slična je suncu. U zaborav sliva sli ovu vodu koja zvezde bunca.

Krakov, Stanislav - KRILA

— Dva, tri... iz Srbije nema... Na licima se živost otromila. Posedali su. — Ništa, ništa... da li žive oni?.. — Ha, misliš žena te se seća... — Ma đavo sa ženom, ali deca... Ljudi se budili.

Nisu ga ni brojali više u žive. Već ga je bio obišao i stolar iz kapele. Ali je on i dalje živeo. Doktor Surden je prošao kroz baraku, pogledao onoga

Petrović, Rastko - AFRIKA

Nekoliko belaca koji žive u Tabuu retko se poveravaju veštini urođenika. Ima samo deset godina da se cela bela vlast Tabua utopila na očigled

Posete raznim činovnicima što žive u visokim bengaloima, ograđenim drvenim plotovima. Razgovor sa jednim gospodinom koji baš uzima svoj tuš iza zaklona.

Pošto golotinja nije sramotna, mnogi je uopšte i nemaju. Rase koje žive u ovom kraju smatrane su s pravom za najlepše rase sveta; jedna od njih nosi još od starine ime Apolona.

Samo na vrhovima rastinja, ogromno visoko, dokle ni lijane ne dostižu, kao na kakvom višem i mekšem, šumnijem terenu, žive tu pojedini narodi ptica, majmuna i reptilija. Drukčija je savana. Ogroman prostor osvetljen, slobodan, tajanstven.

Volim naročito ona čija su stabla izvijena, a čije ogromne krune na sebi ne nose nijedan list. Vidi se da žive već samo po tome što su tako zdrava i svetla. Čim se uđe u savanu menja se i stanovništvo.

U stvari svi ovi ljudi žive u mestima koje razdvajaju po nekoliko stotina milja i jedino ih je slučajnost ovde sakupila.

Između stabala koja žive hiljadama godina i koja padaju da bi umrla po debelom ćilimu paprati i vreža. Stabla što umiru, ležeći, a što ipak,

Oni u planini žive u tajnosti; niko ih ne sme videti, niko za njih znati. Tek posle te tri godine porodice saznaju da li je njin mladi član

Docnije sam želeo da vidim igru dva njamua, za koje su svi seljani znali da žive međ njima. Bilo je dovoljno da samo odredim veličinu nagrade.

na čitav kilometar, gde se pale vatre na zemlji koju su oni dotakli svojim nogama; svih priča o gubavcima koji u Kini žive samo na grobljima. Setio sam se naročito onih scena na filmovima, gde se vide gubavci sa velovima preko lica.

Imam mnogo da vam pričam. N. im je, razume se, rekao da sam ja inspektor, da sam došao da vidim kako oni žive, da li su poslušni, da sam njegov prijatelj, i da ću sve zapisati.

Već šestogodišnja deca, kad ogladne, traže sama šta će pojesti: u mulju pecaju ribice, proždirući ih žive; love poljske pacove i peku ih nad vatrom, ne očistivši ih od kože i utrobe (ja sam video svog boja kako nalazi mrtvog

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

onaj što je slušao Rođenog brata ropot samrtni U nemo doba noći jesenje, Kada i vazduh tugom uzdiše, Na kolju žive ljude gledajuć Po bedemima grada nesrećnog... S tobom ću ići! S tobom Stanoje!

raskrsnicam’ čini sipajuć, Postelje traže bone dečice Ili ročišta vrele ljubavi; Pa onde reči neke šuškaju, Od kojih žive razum ostavlja; Ili u bolji il’ trzavici Uguše život zaljubljenima! Pastorče tražeć, tu je jurila!... Radače!... Vuče!.

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

na putu od Gramade Aleksincu) i da su se niške straže na Popovoj Glavi uzrujale i počinju bivati nemirne (a pre se ni žive nisu pokazivale iz svojih šančeva) — onda se gotovo sa sigurnošću može uzeti, da se Ejubova vojska povlači sa Timoka i

Danas su to najsurovija i najprezrenija stvorenja. Do njih nije prodro ni jedan zračak civilizacije; oni žive u dubokom mraku varvarstva.

s obećanjem da će, ako ostanu živi, doći s popom da ga opoju i pogrebu, a sad bi, vele, bilo grexota ostavljati borbu za žive radi njega mrtvog. »I mrtvi imaju pravo, ali pravo živih preče je i starije.« Lepa filosofija od prostih ljudi.

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

VIII Mrtvo nebo, mrtva zemlja, Ne miču se magle sive; Mrtvi dani, mrtve noći, — Samo boli jošte žive. Tone, pada mrtva nada U naruče mrtvom Bogu, Izumrlo što je moglo, Samo boli još ne mogu.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Ova usamljenost mučila me. Počeo sam da uobražavam da nas opkoljavaju I da će nas žive uhvatiti... Setio sam se tek tada da ja pri sebi ni revolvera nemam. Šta da radim?

Sva ova njihova nastojanja da me što bolje pripreme izazvala su u meni čudnu zebnju. Uzalud sam tešio sebe da i tamo žive ljudi... Mučila me neka grozničava slutnja. Plašio sam se da ne dobijem tamo malarični napad. Šta da radim.

Odgovorio sam mu, šta bi rekli pešaci, kad bi čuli kako se mi nećkamo. A oni pod takvim prilikama žive stalno. Uostalom, ako šta bude, on me može uvek odmeniti. Stavio sam na glavu šlem i pozdravio sam se sa svima.

Ja sam se i ranije divio pešacima, ali sada kao da sam naišao na nove, meni nepoznate ljude. Oni žive svojim životom...

Ljudi su rili kao krtice i već je bio izrađen čitav splet od rovova, saobraćajnica, traverza, laguma, kao da tu žive primitivni ljudi, iz preistorijskog doba. Vojnici su već navikli.

Samo kad je u pitanju ovaj drugar, konjanik, on je po pojmovima ljudi, koji žive u rovu, častan čovek. Mi smo ga ovde oberučke prihvatili. Ali pozadina misli da ga je time kaznila...

Tek pre pet dana upoznao se sa dve sestre Belgijanke, koje su ćerke nekog bankara, a žive ovde kao izbeglice. Pratio ih je čitavih dvadeset dana, dok se najzad sasvim slučajno, preko jednoga Francuza, nije

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Pesnici ove Antologije, u svome neposrednome osećanju žive vekovne austrijske snage, u svome respektu prema trajnosti i netaknutosti te tvorevine, uslovljenošću svoga nimalo

Od početka, bili su osuđeni na smrt. Bilo bi uzaludno vaskrsavati ih danas kao žive pesničke sile. Samo jedan, ili skoro samo jedan između njih ostao je neokrnjen u svojoj veličini.

Tu stilsku i ideološku hermetičnost i zaptivenost epohe razbiće tek Branko i Njegoš: oni su bili žive snage naših modernijih poetskih mogućnosti i aktuelnijih nacionalnih potreba, i tek će oni srpsku poeziju izvesti na

Sami čest nemadu poete kod Sove, Zato što ot ljubvi izdaju stihove. Huli, ruži, grdi, kune njina dela, Žive bi ih pekla, tek kada bi smela. Pak će opet, veruj, ovog leta biti Da će se i ona dati namoliti.

Žalosni se svaki dan čuje glas u gradu Da mrazovi ljude žive, zdrave kradu, I prevoze v carstvo razjareno smerti; Koji živi ostaju, onim' ona preti Odgristi im obraze, ili uši,

Ići mi stoji sad tamo gde kažu da žive jošt Srblji, Svete ostatke i poštuju Majke Anđelije verno, Fruška gde gora se, čuvajuć svetinje, kulama blista.

nov. 1816 — „da se čuvate slavenskih reči kao žive vatre: samo slavenske rječi i ova smjesa srpskoga n slavenskog jezika mogu učiniti da vaše ode i u jeziku ne ostanu

Jakšić, Đura - JELISAVETA

istoka, Biserjem sitnim divno okićen, Suzicom, možda, tuge majčine; Izvezen onim crnim slovima, Svedokom mrtvim žive žalosti — Što je za ćerkom majka oseća, Idi, golube! — I jastrebu bih tako tepala — Izved’ mi duše mila glasnika!

na groblju kadgod ugledô Ponoći neme crnu zavesu, Što iz dubine svoga tamnila Usplahirenom oku iznosi Davno umrlih žive kosture, Koje ti glasom ispodzemaljskim Ušima nežnim priče krvave Iz davno prošlog doba pričaju, Pokazujući suvim

“ JELISAVETA: Mrtav i živi? Oh, strašna časa! Kad s oštrim mačem mrtvi ustanu I bezbroj žive vojske podignuv Mrtvačkim glasom drsko zaištu Nepogrebeno zlato prestola. KAP.

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Svetkovina i zborova kod crkava i manastira klonio se kao žive vatre, jer se tu mnogo pričalo i besjedilo o njegovoj strahovitoj pogibiji i udesu.

Mene obuze nekakav silan merak, oči mi, usplamćeše kô dvije žive žeravice, pa podvrisnu koliko me grlo donosi: — Stoj! Budi mene miran, Asan-beže Čeko, bulešiku ti tvoju!

Bojić, Milutin - PESME

A vatre drevne, zgašene i sive, Uzdahom šalju poslanice mukle. Mrtvace tamo ostavismo žive. I kô Ahasfer, koga Gospod ukle, Tražimo ravni do u beskraj pukle.

Ja sam bio mrtav ili žive stvari. Jer sve beše isto: drveta i seni I nebo i zemlja i leptiri njeni. A kad sutra zora rasu svoje čari, Ja

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

Zapovest takvog oca sinovima da se ne sukobljavaju oko prestola i vlasti, već da žive u bratskoj ljubavi i slozi, deluje kao proročanski zavet, te stoga završna scena, u kojoj Sava nad očevim moštima miri

vrstu jataka predstavljaju strane hrišćanske države, Mletačka i Austrija, u okviru kojih, na teritoriji Krajine, oni žive kao profesionalna vojska.

slojevi veoma starih pogleda na svet koji su predstavljajući survivale, urastali u umetničko oblikovanje i produžili da žive uporedo s novijim motivima.

Nastasijević, Momčilo - PESME

2 Raduj se, svemu si spona, pokoji u tebi svi žive. I duša tuzi što sklona; i prazninom što dani zasive — u pohode to sprema ti se ona.

MARINA PESMA Jadna moja Majko, kameni, kameni nedužna!... Kod žive tebe narodom kad zla ote se reč, strašni spomen tvoj osta na veke!...

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Posle, pijući, bacajući, prodavajući u bescenje, sve upropastili. Tolike čivluke, tolika imanja, dućane i kuće, pa sada žive od milosti seljaka, pređašnjih svojih čivčija, koji su bili na tim imanjima i od njih otkupili ih. I tako svi redom.

kao dopusti niti dâ da je to zaista bila šala, ništa, mali zanos i budalaština — jer ne bi ovako i dalje produžili da žive jedni s drugim čak i više, usrdnije — strepela je, nije mogla da pojmi.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

l. moglo čoveka učiniti besmrtnim, ali da ga je nemoguće naći, jer ga vile pokupe: zato one i žive dok im se život ne dosadi, i onda ga od sebe odbace, pa bez bola umru (ZNŽOJS, 6, 130).

16, 433), zaušaka i bolesti ušiju (GZM, 4, 163; SEZ, 16, 433) zalca ili prišta (GZM, 4, 163; SEZ, 13, 1909, 374), žive rane (SEZ, 13, 358; 17, 569); micine (SEZ, 14, 237; 40, 236), vrenge ili sifilisa (SEZ, 13, 370).

Dimitrijević). Više manastira Mileševa u selu nekad Mileševcu sada Hisardžiku, u kome žive Srbi muslimani, nalazi se bor iz najstarijih vremena, koji čuvaju kao sveto drvo.

»koji ne gleda u more«, ZNŽOJS, 9, 45), opekotine (bobice i list, G3M, 1. s. 350), žive rane i zanemarene rane uopšte (ŽSS, 270; GZM, 4, 140); sok od b. lek je od slepoće (GZM, 4, 140).

grančicama: tu je mati rodi, i povije u zeleno lišće (Begović, 198). U narodnoj pripovetki »Đavo i momak« žive đavoli u nekakvoj šupljoj bukvi (BV, 16, 1901, 402). Đavo, kad je ukrao sunce, obesio ga je na b.

se čak ponegde i izvodi živa vatra (іbіdem, 238). Nagorelim d. prutovima, prilikom izvođenja žive vatre, peca se stoka (іbіdem). D. se takođe upotrebljuje i pri skidanju čini (Begović, 253).

dren se daje i porodilji, odmah posle porođaja (SEZ, 13, 1909, 395), i meće (pupoljci) u magično jelo prilikom vađena »žive vatre« (S. Trojanović, Vatra, 165). Drvetom od d. šara se česnica (ŽSS, 173, Pocerina).

»Krastavim« k. klasom leče se kraste kod stoke (SEZ, 13, 429). Pri vađenju katartičke žive vatre potrebna su ponekad tri klipa crvenog k. (S. Trojanović, Vatra, 81). Vračanja u korist k.

k., i vlakno s leđa najstarijeg ovna (SEZ, 19, 51). Popularan lek od žive rane: ili se koren istuca i isprži na masti, i na ranu privija (SEZ, 17, 569), ili se privija m. k.

važnu ulogu. On se upotrebljuje kao »spoljnje sredstvo« protiv vrućice (GZM, 12, 1900, 151); njegov zejtin lek je od žive rane (SEZ, 13, 1909, 359), a gar od ispucanih usana (Karadžić, 3, 1901, 224).

Za njega znaju samo vile. Kao što su grčki bogovi jeli ambroziju, tako naše vile jedu seme od beloga luka, i žive dokle im se život ne dosadi; a kad im dosadi, one to seme odbace, i tako bez bola umru« (Čajkanović, Mit i religija u

Ćipiko, Ivo - Pauci

a na dug ne zna se kako će ispasti; ne kaže cijene, samo u knjigu bileži, pa počeše od toga neki da strepe kao od žive vatre.

— primirivši se pita je, a i ne čeka odgovora. — A što veliš za moga gospodara, gazda—Jovu? Ne mogu ni oni da žive bez tuđih žena, a nama brane... Pa neka bi i to, ali danas drukčije miluju! ... Meni se sve čini da su nam oni dušmani.

Već vrijeme je, jer, otkada mu je majka umrla, u kući žive kao živine: nema ko da ih drži u redu, ni da ih ispere; i svome ocu govorio je — zadovoljan je.

Jesenas uze gazda sve sebi: i kuću, i zemlje. Vojkan ode u svijet da potraži djecu .... Bog zna kud, i žive li još? .... Strica Petra čeka što i Vojkana.

A gospa Pava jedva kad zaviri u sobu; dvije su godine što su odijeljeni: žive svako svojim životom. Ona ima svoju zasebnu sobu i svoj krevet sa desetak mekih uzglavlja, nad kojima visi o zidu

A neće, boga mi! — otkide se Radi iz duše. — Neće, dok je žive glave... Neće, čovještva mi! Neko mora da je krvlju otkupi!... — Ali odmah pade mu na pamet: „Što mogu da radim?

Da je osamarena, da bi vam uzjašiti, — reče mu. —Hvala ti, volim ovako! Pa kako si? —Eto, da se žive... A vi ljetos uranili?

Po njoj, on bi mogao da žive na štetu drugoga, što se je protivilo dobrom mu od prirode nagnuću, ili... da očajava...

Kako ga ta umorna muzika k sebi privlači, nađe se ubrzo kod žive rabote na očevu vinogradu. Na težake pazio je brat mu Marko. Oni se prignuše k zemlji i prekopavahu sad.

I zemlja i vazduh i sve što žive i raste sljubilo se u zajednički životni dah, sve je srkalo odasvuda jutarnju hranu...

— — Ako ćete, i nije!... Ča ćemo? Valja da i mi živimo ... — Ma ovdje ste se rodili ... — Svudi je život di se žive od svojih trudi, — v s očitim uvjerenjem odvrati djevojka.

” A ona je stajala ondje blizu, mišlju sigurno daleko od njega — daleko tamo preko mora, gdje će da žive među tuđim svijetom. I najednom, iznebuha, kao da se smislila, reče: — Isto nije mi drago poć'... — A ti ostani!

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Čim su se vratili kući, razglasili su po selu da smerni Prohor pustoši šumu, jede žive ptiće, ta nevina božija stvorenja. Kida im glave i, još tople, pohlepno ih ždere.

Prisećao sam se svih bitaka u kojima smo bili zajedno i grlo se stezalo pri pomisli da ih žive nikada više neću videti. Makarije Ono što se jutro dogodilo božija je kazna. Sručila se na nas žestoko.

namerava da me nasadi na vrh Kule kao kvočku na jaja, da onde sedim i da odozgo pratim šta rade razbojnici, da brojim žive, mrtve i ranjene i da sve to beležim. Došlo je poslednje vreme. Lepa dužnost za pismena čoveka.

Šta bi mi radije oprostili moji zaštitnici ovde u Kuli: da li to što dopuštam svojim monasima da žive kao i svi drugi smrtnici, dakle da greše na isti način kao i oni sami, ili da ih držim daleko od zbivanja, nateravši ih

postupilo s nama da ništa nismo znali, i pokušali da živimo od lova i zemljordnje kao poslednji zatucani sebri što žive. Dimitrije me pogleda i osmehnu se. Kao da je to i sam hteo da kaže, ali se plašio da nas ne obeshrabri.

Imala je okruglo, preterano crveno lice i sitne, žive oči, ali su zato njezine grudi bile divotne a kukovi bogomdani za uživanje. A šta je on drugo tražio?

Ilić, Vojislav J. - PESME

I sva ona grupa, što tumara sada, Raduje se nešto i nečem se nada. Svak za sebe radi, svi za sebe žive, Samo se za propast uzajamno krive. 9. Pa šta me se tiče njihovo veselje, Ili njine nade ili njine želje?

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Pisana reč, naprotiv, dužega je veka, a ima ih koje večito žive. Zašto, dakle, da se ustručavamo njima poslužiti se, kada mogu da prebrode i prostor i vreme.

Budućnost je postala opet traženom robom, inače ovi silni astrolozi ne bi imali od čega da žive.“ - „No, pa Vi ste maločas rekli da se iz zvezda može čitati budućnost.“ - „Sigurno!

Navršio je pedesetu godinu. Njegove žive oči pokazuju da mu misao ima brzinu munje, ali njegov bolešljiv izgled i nervoznost njegovih pokreta odaju koleričnu

dokučiti i pohvatati u matematske obrasce, nego je pitanje da li oni postoje, i da li oni određuju jednoznačno tok žive prirode, kao što fizikalni zakoni određuju unapred tok mrtve.

U ostalom, nije ni potrebno izbacivati pravu tanad, nego možemo ovu zameniti mlazom tečnosti, na primer žive, ili mlazom gasa. Drugim rečima, mesto mašinske puške, mi bismo upotrebili neku vrstu raketle.

Na peronu te stanice čekaće nas oduševljena publika sa raširenim rukama i kišiobranima, zbog onog toplog tuša žive ili gasa.“ Ali moj prijatelj ne dade se razoružati. Na svaku moju zamerku, on nađe brzo odgovora.

je život mogućan, on proklija, verovatno je, dakle, da je naša lepa susetka naseljena onakvim stvorovima koji mogu da žive na njenom telu.

Onde su otkriveni, kao što sam Vam već pričao, i zakoni po kojima ova sunca žive, menjaju svoju veličinu, boju i temperaturu, zgušnjavaju se i hlade.

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

Zmajeve pesme je, s druge strane, po rečima A. Jovanovića, potvrdila sama kultura; one jednako žive i među današnjom decom, što svedoči o njihovoj estetskoj meri.

Stanković, Borisav - TAŠANA

MIRON (blagosilja sve, ali pored svega ne može da se savlada da bude miran, pribran): Žive bile, i blagoslovene da ste! (Prilazi Tašani): Tašana, zvala si me.

Naredio klisaru da ga svi ispred crkve čekaju. Jer kazao: »Ko hoće žive ljude da zakopava taj ni u crkvu ne sme da stupi.« I kad izašao, toliko ih napao, a naročito hadži-Ristu.

Jer kažem: Vera i Bog nije za mrtve već za vas žive. da vama, živima, život olakša: da što vas snađe u životu, osobito smrt, verujući da je Bog tako hteo, lakše to

vam vera i Bog naređuju da pokojnicima odlazite na grob, iznosite jela, pića i to delite sirotinji, to je opet za vas žive. Jer što potpomažete svoje bližnje, vi postajete dobri ljudi, i onda, kao dobri ljudi postajete i srećni.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Neke gvozdene šipke jednako izlaze iz nekog valjka, i pružaju se kao žive, kao neki dugi prsti. A uvuku se, a isture se.

Kao što su stanovali, tako su na krajičku nekadašnjeg života počeli da žive jedan mali nezdrav život. Srećko sad i kuva. A majstor Kosta uzeo da radi povrtnjak iza kuće.

Što je daleko, to je Božja briga, velim ja. Nas dve, matore žene, nećemo više biti žive kad dođe do onoga što je daleko. — Gospa protinica zamaha brže lepezom: No, no, matorost ćemo ostaviti za drugi put.

Iz ulice od reke ispade društvo. Napred Srba. Udara u žive, i igra. Zavrti se kao čigra, pođe neki korak napred, pa se zaustavi i izvodi korak u mestu.

Vi ste bili borac, i vaš doktor Mirko je borac, a Srba je lovac. Lovci ne ulove svaki dan, ali ipak žive, i baš zato su vešti i oprezni da im ne promakne lov, kad se pojavi...

” — i niko u groznijim brigama za opstanak ne živi od mojih Jevreja! Ti to ne znaš, Milane dragi! Drugi narodi žive u svojoj državi, na svom tlu, sa svojim jezikom, i za rasu ne brinu.

Jure, promeću se, vrdaju, pretvaraju se; u zoru su prvi na poslu, uveče su poslednji na odmoru. Nikada ne žive, kako bih to rekao, ličan i ležeran život, kako život dođe. Stalno su u napregnutim ulogama.

Jevreji su kao one biljke puzavice koje istovremeno rastu i putuju. One žive i cvetaju vukući se po dugačkim ogradama. Svega se mašaju, i sve obuhvataju, i opet nigde ne ostaju.

Možda je bezbroj korenaka? Nije. Jedva daleko negde nađe čovek drugi, koji se takođe lako izvali. Od čega žive, i cvetaju, i mirišu, i krase svet čitavi plaštovi i zidovi onog zelenila i cveća — to ostaje zagonetka!

Branko i Pavle, posle Milanove smrti, više se od dve godine dana nisu videli. Navikli se da žive odvojeno. Jednih ferija je Pavle putovao po Engleskoj, i stigao kući kad se Branko već bio vratio u Beč.

Neki dečko skače po dasci na jednoj nozi i vesla u vazduhu rukama. Tamo dalje, neko, kao žive terazije, stoji na dasci i na dve strane zahita i prosipa vodu iz vedara, sigurno pere vedra. Tisa je mrtva.

Opet kompensacije... zato možda i nemaju državu… Lepo kaže jedan veliki rabin njihov: Jevreji žive i traju procesom ugljena pod zemljom, koji nastaje strahovitim pritiskom, razvija zato strahovite energije, koje se

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

Toliko godina u pustinji bez ljudi, i potom stra od divjaka! — On zapita svoga poočima gde su ostrovi na kojima divjaci žive, da on k njima otide, pak da vidi bi l’ ga smeli zaklati i izesti.

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Ja sam ti, Sretene, još prošloga časa kazao da ošišaš tu kosu. Iako na toj suprotnoj strani sveta žive divljaci, ja ipak neću više da provlačim prste kroz tu tvoju prljavu kosu...

MRTVI JEZICI Kao ostaci izumrlih naroda, rimskoga i jelinskoga, žive još i danas, rasuti po raznim gimnazijama, profesori latinskog i grčkog jezika.

“ Pa i kraj svega toga, profesori ovih mrtvih jezika, to ste izvesno i sami primetili, žive u dubokome uverenju da su deca data u školu isključivo zato da te jezike nauče.

Međutim, ipak ima profesija koje odista znanje latinskog jezika primenjuju u životu ili, tako reći, žive od latinskoga jezika. Takvi su, sem profesora latinskoga jezika, još i doktori I apotekari.

Pretvaraš vino u vodu i vodu u vino; crno zamazuješ belim, a belo crnim; dižeš mrtve Lazare iz groba, a žive Lazare sahranjuješ. Kadar si izmiti bez sapuna, obrijati bez brijača i oprati veš bez ceđa. Glumac?

O smrti i njenim lepim stranama postoji vrlo mnogo fraza, koje su izrekli oni filosofi koji su voleli da žive. Tako po njima: smrt je pribežište mira; tihi odmor posle životnih bura; smrt je filosofija života, rezultanta svih

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

84 AEROPLANI TUKU 90 NA DOMAKU MORA 95 USOPŠI, RAB BOŽJI... 98 ŽIVE LEŠINE OSTAJU 101 SMEJALI SMO SE GLADNI... 106 NA IVICI ŽIVOTA 115 KRAJ MUKA...

Vetar dopire do kostiju, a snaga u ljudi sve više popušta. Veliki je ovo napor, a oni žive samo o hlebu. Pa i hleba je već ponestalo. Na vrhu planine beše neka zgrada, kao kafana, ali se unutra.

Opšta nevolja kao da je pridavila ljude, koji su zanemeli i tmurni kao ovo sivo nebo. ŽIVE LEŠINE OSTAJU Kažu da ljudi uvek bolje pamte tužne događaje u svome životu, nego radosne doživljaje.

Spasa im nema. Pa zašto im još za života ne bih smeo odati posmrtnu počast... A mrtvi su oslobođeni muka. Ostaju žive lešine za nama i nikad stići neće. Sutradan zapadosmo opet u glibovitu dolinu.

Pa bar da nisu goli... Užasi dana i smrtne gladi ogledaju se na svakoj kosti. Kao da su žive lobanje izišle iz morskog dna na svetlost dana. — Oh-la-la... Quelle tgagédіe. Pauvreѕ hommeѕ, rauvreѕ hommeѕ!

Mi se zaustavismo na jednoj njivi, ispred neke žive ograde, i vojnici odmah počeše da kopaju zaklon. Radili su ćuteći. Tek što se nije pojavio dan.

Komandir čete ustupi nam svoj zaklon za našu osmatračnicu. — Moje objavnice su kod one žive ograde... — objašnjava nam komandir. — A ispred njih je... na dve-tri stotine metara, neprijatelj.

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Đavo se u Drvoseču preobukao. I, dok bi jaje na zemlju palo — na ulici ne bi ni žive duše. Sav zbunjen dođe Drvoseča do svoje kuće, još sa ulice viknu: — Šta je ovim ljudima, ženo?

— Šta tražiš? — pitaju ga uglas, mole. — Da me provedete kraj bele zmije, dok gutljaj žive vode uzmem posle idite kuda vas noge nose! — osmehnu se Varalica. Zašto li ćute veštice?

Možda na Visokim Planinama još žive Mudri starci koji znaju tajnu Izgubljenoga Grada... Šta je mogao dečak do da krene k Visokim Planinama.

»On, sigurno, zna gde žive MuDri starci!« — pomisli mladić. Ali, na njegovo pitanje Mesec ni obrvom ne mače. — Ja nisam čuo za Zaboravljeni Grad!

Šantić, Aleksa - PESME

Kunem vam se, otkad jarko sunce grije, Zapamtio niko 'nake oči nije; Lijepe i mudre, svijetle i crne, Pune žive vatre gdje mi duša srne!

Pogledaj, tamo, te kolibe gole, Trošne i tamne kao magle zimne, U njima žive duše gostoprimne — Srca što griju, što trepte i vole...

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

Volim s tobom časno poginuti neg' ljubiti na sramotu Turke. Nek su žive sve junačke glave koje dižu čete na krajinu! Rani sina, pak šalji na vojsku: Srbija se umirit ne može!

Pod zlatnim barjakom na kubetu spava crni zmaj, koji je okrenuo glavu Stambolu te proždire žive Turke. Iz oblaka pada krvavo kamenje i bije po taborima Turke. Planine se klanjaju zemlji i polaze na Stambol.

To se lepo vidi i iz jedne stare meksikanske pesme: „Šta je naš zemaljski život? Zar ima mrtvaca među nama? Ne, oni žive daleko na nebu, tamo gde su uteha i naslada.

“ Na to se bog smilovao i nekakijem čudnijem načinom prenio i njega i Šarca u nekaku pećinu, u kojoj i sad obojica žive: on, zabodavši svoju sablju pod gredu ili je udarivši u kamen, legao te zaspao, pa jednako spava, pred Šarcem stoji

To su neustrašivi ljudi, koji više vole da umru stojeći nego da žive klečeći. Neka i nema izgleda za pobedu, neka je protivnik bezbroj puta nadmoćniji, svejedno — oni se bore.

Al' ne luduj, draga dušo moja, od Udbine da ti kažem glase! Da su žive od gorice stine, još bi žive stine popucale, ma da ne bi sarce divojačko!

Al' ne luduj, draga dušo moja, od Udbine da ti kažem glase! Da su žive od gorice stine, još bi žive stine popucale, ma da ne bi sarce divojačko!“ Govorila mlada Doroteja: „Al' ne luduj, Perazović-kneže!

Hajduci ljeti žive po šumi i dolaze jatacima te se hrane, npr.: dođu kome na večeru pa im onaj da što te ponesu u torbama što će jesti do

jarca, ja kako će sjutra dočekati, pobratime, Hasan–agu Kunu i njegovih tridest krajišnika, krajišnika kako vatre žive?

Ili uzmimo pesmu Zidanje Skadra. Braća (jedan kralj, drugi despot i treći vojvoda) su oženjena i žive zajedno, — dakle, u zadruzi, kao i senjaci koji su ovu pesmu stvorili.

izvršio radi svoje druge teze, po kojoj je (na strani 314) „u brdovitim i teže pristupačnim zapadnim oblastima“ (gde žive Kričani, Zupci, Banjani, Drobnjaci, Paštrovići, Ćeklići, Bjelopavlići, Ozri(h)nići, Piperi, Njeguši, Vasojevići i gde se

“ Pobježe mu Nestopoljče Janko; stiže njega Miloš na kulašu, udari ga među pleći žive, četiri se puta premetnuo: „Drž' se dobro, Nestopoljče Janko! Tolike ti jabuke rodile u pitomu Nestopolju tvome!

Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE

KERA 22 JEDNA OVCA SIVA 23 GAJITE PATKE 24 KAD BI MI NEKO REKAO 25 OVO JE VREME ČUDA 27 DOSADNO MI JE 28 LUDI VIŠE NE ŽIVE U BRIZI 30 U SAMOĆI 31 PUĆI ĆU OD SMEJALICE 32 BIO JEDNOM JEDAN VUK 33 GLAVA MI U TORBI 35 KO DVE PTICE 36 GLAVA MI U

JE DOSTA reče Kosta Glavni čistač kamenog mosta GDE SI VIDEO ŠAKO JADA DA PUTAR NEKOM ZEMLjOM VLADA LUDI VIŠE NE ŽIVE U BRIZI Ljudi više ne žive u brizi Ko nema u glavi ima u knjizi Svi ljudi zajedno znaju sve stvari Knjiga glavu čuva

čistač kamenog mosta GDE SI VIDEO ŠAKO JADA DA PUTAR NEKOM ZEMLjOM VLADA LUDI VIŠE NE ŽIVE U BRIZI Ljudi više ne žive u brizi Ko nema u glavi ima u knjizi Svi ljudi zajedno znaju sve stvari Knjiga glavu čuva šubara je kvari U SAMOĆI

ŽELIM U ČAČAK I KVIT JER U ČAČKU JE MOJA DRAGA LEPTIRI SA LEPIM GLAVAMA Leptiri sa lepim glavama Ne mogu da žive u stiskama Već u polu među travama I na cveću među liskama Leptiri sa lepim krilima Ne mogu da lete noćima Već u

Ne mogu da lete noćima Već u boji sunčanog ćilima I u bašti među voćima Leptiri sa lepim šarama Ne mogu da žive u sobama Već sa nežnim bubamarama U cvetnim garderobama Leptiri sa lepim ćudima Lete vazdušnim prugama Sa nekim

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

110 PUT PO ZVEZDAMA 111 ISTOČNIK VEČNOGA ŽIVOTA 112 KRINOVI 113 IZVOR VODE ŽIVE 114 IZ PSALAMA 115 MOLITVA ZA MIRAN PUT U VEČNI VILAJET 116 PISAC VLADICI ŽRTVENU PESMU PRINOSI 117 POHVALA SVETOJ

Kako li sa živim ljudma da i boravim. i među žive staljam se, a moj život grobu sam izdala! Eto, sad mi to na glavu dođe, kako je pravo za me Solomon u pesmi ispojao i

IZVOR VODE ŽIVE Duša je moja kako zemlja bezvodna, Nego teke s jednim suzami Gasim svoju žeđu... Ja tebe prosim da dođeš na moj

I jedanput, bijući mu se s četiri kralja, nadbi ih i sviju četvoricu žive ih pohvata, pake kada bi kuda na šećnju išao, njih bi četvoricu zapregao u zlatne mu hintove, te tako bi se pompašno

Al’, sve mrtvo leži. Ni duše žive čuti se nigde. Onda razljuti se car, vide: sva pusta zemlja, nigde ni čoveka i grad prazan, — a toliko vreme onde

Te još sunce visoko bijaše kad iz grada u poteru izađoše i noć ih sustiže. Boreći se mnoge i žive Tatare pohvataše, bogažije, okruta, pusata, kolija bijaše puno polje.

Ni sebi ima, a ni za dušu može kome što dobro učiniti. Te što se takav i piše među žive ljude? Čim li se diči da je bolji sobom od drugih ljudi?

Tako, eto, hristjani, pismo s pameću živo vidi se i zovu se žive knjige, kojeno su nezaboravne i svašto raspoznaju, te dvostruko i mnogostruko li kuju.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

— Oni nama prosto ne daju da živimo! — tužio se taj gospodin advokatu. — Oni žive — buditeboksnama! Ništa ne kupuju na pijaci!...

Krivo joj... Ne treba njoj taj Mane; neće i ne može njen nikad biti, ali ne trpi da može još koja — kod nje tu, žive! — privući poglede ičije, a naročito Manine poglede!...

Upravo, drukčije nije moglo ni biti kad stari, bogati Zamfir i gospodin načelnik žive lepo. A to je najlepše objasnio neki gospodin Milisav Jekonomija, koji se potpisivao „ovdešnji“, a nazivali ga

Ili, još bolje, uzmi ovo na priliku: žive nevenčano gospoda, i niko neće da kaže i nazove to pravim njegovim imenom. Ama, kresni mu, brate, reci: popu pop, bobu

Onda piše u novinama: — „Taljigaš“, reci Proka, „i vešerka Sosa žive naočigled sveta i policije nevenčano. Žive na sablazan svetu, a najviše na sablazan onim čestitim i mirnim susedima.

Onda piše u novinama: — „Taljigaš“, reci Proka, „i vešerka Sosa žive naočigled sveta i policije nevenčano. Žive na sablazan svetu, a najviše na sablazan onim čestitim i mirnim susedima.