Obradović, Dositej - BASNE
Leži oni siromah u ljutoj ognjuštini, i jedva izgovori: „Vode, za| živoga boga, izgoreh i pogiboh!” Videći ga derviš u tako žalosnom sostojaniju, zaboravi svoje argumente, pritrči s vodom i
I opet: za zle se ovo govori, za koje i sveto Evangelije ovako govori i piše. Dakle, za živoga boga, poredak uvodite među se, izberite sebi poglavara i dajte sebi zakone dobre, po kojima ko se god ne bude vladati
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Oho! — rače Zavrzan — pa ti se kanda ljutiš?... — Ne, živoga mi boga! Ja volim šalu isto kao ti i ova druga braća. Vidjećeš kako se i ja umijem šaliti usred najljućeg okršaja!...
— reče on i ustade. — Do danas sam slušao harambašu, ali ga sutra poslušati neću, tako mi živoga boga!... Sav je cepteo kao u groznici. — Probratime! Neće ona biti Lazareva dok mi živimo!
Šteta što im bog dade onaj lik čovečji!... Ja, babo, volim junaka, pa neka mi je krvni dušmanin! I, evo, živoga mi boga, velim ti: ako se kadgod susretnem s junakom, i ranim ga — na pleća ću ga svoja natovariti i skloniti da ga ne
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Mene ubij, a nju oteraj! Da ti je bogom prosto! Nemoj me samo oturati od sebe, živoga ti boga! Đedi zadrkta malo brada. On htede da prikrije svoju uzbuđenost.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Može povesti sveta koliko hoće. Ali, što se njega tiče, on, Pavle, Trifuna ne želi više da sretne, ni živoga, ni mrtvoga.
Teodosije - ŽITIJA
sa onim blagorodnima primivši odozgo bačenu rizu i čistotne vlasi sa pismom, i položivši ih pred sebe, oplakivahu živoga kao mrtvoga, govoreći: — O, nevolje od tebe, gospodaru, šta ovo učini nama, jer grči si nam sad posle nalaska nego kad
Sve ovo apostol znajući reče: Pošto će Gospod suditi svome narodu, ,strašno je upasti u ruke Boga živoga̓! Zbog toga i ja vama kažem: čuvajte se svih zala, i sve što videste i čuste od oca vašega to činite, da i molitvama
zovući, bezdnu milosti prizivaše, govoreći: „Vladiko svedržitelju, Gospode Isuse Hriste, Bože naš, Sine i Slove Boga živoga, koji se iskoni sa Ocem i Duhom sabespočetan, jednosuštan i večan, bestelesan, nevidljiv, neopipljiv, bestrasan, u
„I pošto Gospod sudi tajne čovečje“, „strašno je upasti u ruke Boga živoga“. I svi čuvši ovu strašnu pouku upućenu k njima, govorahu: − Verujemo kao što zapovedaš i ispovedamo kao što nas ti,
Ljubavlju prema Gospodu svome ustreljen, psalamske stihove govoraše: „Žedna je duša moja Boga jakoga i živoga, Kada ću doći i javiti se pred Bogom?
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
1861. osniva se u Pešti đačko društvo Preodnica, 1863. u Beču Zora. I ta dva aktivna đačka društva postaju središta živoga omladinskog rada i u politici i u književnosti.
* U književnosti se javio 1907. i njegovi prvi radovi su odavali književno obrazovana, duhovita i obdarena pisca. Pored živoga rada na čisto književnoj kritici, kao pozorišni kritičar pisao je dosta o drami i dramskim piscima.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
POKOJNIKOVA ŽENA I Toliko mu je već izlazila, a i sada izlazi na grob, da ga je kao živoga gotovo zaboravila i pamti ga samo po grobu. Dugačak mu grob. Više groba štrči mu drven krst.
Kostić, Laza - PESME
Bogu tišine živoga groblja, bogu poretka večnoga sna, bogu gospode, gospodu roblja, nemome bogu mukloga strâ, ti, kletvo zemne omane, ti,
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Vojnici zastaju užasnuti... Potom ljutito mašu glavom i osvetnički stežu pesnice. — Ih, ih, ama ni jednoga živoga ne treba ostaviti! — govorili su među sobom.
Onda potrčah do one ograde, preskočih je, trulo prošće zapuckara, i ja se bojažljivo okretoh. Nigde živoga stvora. A malo dalje rupa od granate i sveže izbačena zemlja. Obiđoh pažljivo... možda je tu i mrtvih bilo...
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
GINA: Ako se dosad nisam nagledala... DROBAC: Teže ti je vješati mrtvaca nego živoga. VASILIJE: Ko su ti ljudi koji su obešeni? DROBAC: Banda. VASILIJE: Zar ste morali onako da ih vešate?
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
— poviče Sreta. — Jok, brate. Možda bi neko i ćeo, al’ nije smio. A ko bi i mogao kod živoga Milisava?! Ono sve drugo — a veruj bogu — jedva da mu pandur bude.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
” Kad kiša noću rominja, On strepi: Sirotinja Šapuće, u mraku, kako bi Živoga da ga zarobi! Tek sunce, u svetlo razdanje, Vrati mu samopouzdanje. A nebo, plavo ko lan, Potvrdi da je sve bio san.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
»A evo sad nailazimo na živi pesak. Znate li da se na dnu mora nalaze prostrana polja živoga peska? Ja sam jednom prilikom izvršio ovakav ogled: palo mi je na pamet da snimim scenu koja bi predstavljala gnjurca
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
(Žiška, žar) 102 — Miš medveda sveza? (Ključ i kovčeg) 103 — Mrtvi rodiše živoga? (Ognjilo, kremen, varnica i trud) 104 — Najviše zna, najmanje govori? (Knjiga) 105 — Nasred kuće zmajevo gnezdo?
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
poslušanija i pokornosti rađa se trudoljubije i ispolnjenije svake svoje dužnosti, a odavde proizlaze i izviru, kao iz živoga izvora, sva ostala blagona-ravija, jednim slovom, sve pošteno, razumno, prave-dno, bogu i čelovekom ugodno življenje.
Ljubezni srpski narode, nemoj ti meni za zlo primiti što ja neka naša zloupotrebljenija obličavam; vreme je već, za živoga boga, vreme da počnemo slobodnije i razumnije misliti!
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Ali, ako su čini, onda... — zavrti glavom. Osinjača joj donese odmah živoga ugljevlja i zdjelu vode. Controna baci prvi žeravak u vodu i zapita: — Je li ovome kriva Pešnjetina?
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
punom i ludom snagom, vršio onaj najveći i najmračniji proces večite smene: od ljubavnoga zagrljaja, rođenja u mukama, živoga i smetenoga gamizanja i polumrtvog sna, do žalosnog trzaja starosti i neumitne i fatalne Seobe, jednoj od kojih smo i
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
da se u toj igri naizmjeničnosti i sastoji život, da ta izmjena obasjanosti i zasjenica i jeste arza i teza našeg živoga daha, sistola i dijastola našeg živoga srca.
sastoji život, da ta izmjena obasjanosti i zasjenica i jeste arza i teza našeg živoga daha, sistola i dijastola našeg živoga srca.
ne po dobru i zlu koje sam u njima našao, ne po tome koliko sam u njima opržio ili uprskao perje i koliko sam svoga živoga mesa u njima ostavio: pamtim ih ili pod zrakama sunca ili u sjeni oblaka; valjda po tome kakve sam ih prvi put ugledao;
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Oni u raju stanu divaniti da ga ne spada živoga u raj, ali im starac reče: — Eto vam vašega raja, ja ću biti samo sa mojim laćama. I tako stari ostane u raju.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
toga sve stvari u međusobnom kontaktu, da svaka zvezda oseća, da se tako izrazimo, bilo svake druge zvezde i svega živoga, čak i najmanjeg crvića na zemlji, ona mi je odgovorila: ”Faradejevo učenje je onaj deo moje vere kao Davidove reči
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
to što je napisao nije službeni zapi snik birokratskoga oblika, već vruća molba potekla iz srodne duše, kao oticaj iz živoga vrela. U njoj vlada glavna misao: „Što bi od braće bilo kad bi ih predali turskim vlastima da im sude?
Nigdje dokle gođ oko topire ni brda, ni ptice, niti se čuje ljudskoga ni živoga glasa — samo njegova mirna prilika stoji na hridi pred nemirnim, razbuđenim morem što se nadimlje, odbljeskuje i krkoči
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Ona, kupajući se u suzama, okrenu glavu od njega: — Oh, bre, sinko! — Što me živoga oplakuješ? — I nastavi s gorčinom: — Čuj! Ako ne prestaneš, sutra odoh i nikad više nećeš me čuti... — Ne, čedo!...
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
P. koja je izvađena iz guše živoga petla daje se deci kao predohrana od boginja (SEZ, 17, 45). P. može da posluži i kao amajlija. Tri zrna p.
Ćipiko, Ivo - Pauci
I kod te pomisli opet mu se predstavi živa slika: čini mu se i teško mu je, kao da ko trga Radinu desnu ruku sa živoga tijela.
Ilija pred suton stoke u selo zakriljen litičastom, golom planinom koja na dogledu živoga, razgovorljivoga mora od pamtivjeka nepomično stoji i ćuti...
je kao i ostali đaci, i prividno se ne odvajaše od ostalih; no sobom iz vrletnoga svoga kraja bijaše ponio i miris živoga mora i polja i svjetlost puna dana.
Ne znam što da vam pišem; još osjećam svu slast što je proživih ovoga časa kraj živoga mora. U meni je sreća; sve se oko mene topi u ljubavi, no vas nema...
On se protegli i upije u se puna usta čista, mirisava vazduha ... Dolje, ispod njega, začu se klopot živoga — kotrljanje stijena. Uzbrdicom prama njemu jašio je na mazgi susjed i vrsnik Jure.
Čas je gledao u sunce, čas stajaše tako k'o besvjestan. Ne potraja dugo, kad začu putem panjkanje zvonceta i klopot živoga. On se nadviri iza ćoška od kuće i opazi Juru, koji pred sobom gonjaše mazgu.
Daleko je! — odgovori jedva čujno... — Daleko?! — šanu djevojka. I nasta tajac. Oboma bruji u ušima šum živoga mora i čini im se kao da dolazi odnekle iz daleka čak s kraja svijeta...
Domalo, postepence, u pameti čisto i jasno stadoše mu kao u okvir misli i uspomene, a šum živoga mora, kao blaga muzika što dolazi iz neizvjesne daljine, blaži mu žestoku, mladićku strast...
Pa ni veselo sunce, ni čistota živoga mora, ni sugestija u čitanju, ni sve ugodnosti što ih je osjećao u svakidašnjoj poeziji zdrava života, nisu mu mogle
Ali se župnik učini nevješt. U putu iza sebe čuše trku živoga. Gonjači, što su gonili vino na more, jašeći na mazgama, vraćaju se, razigrani šarom i vinom.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Tišina vladaše svuda. Sva čeljad na domu spava, Duboka caruje ponoć i nigde živoga java. Pokadšto zastruji vetrić u tami ponoći mirne, I laki proleti šušanj kad grana grančicu dirne, I brzo potone u noć.
Niotkud živoga java, Izgleda kao da život u miru dubokom spava. Samo oblaci tavni, kô crni gradovi neki, Pokriše ognjeni zapad.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
I dan-danas se prepričava kao čudo. Naravno, nema više nikoga živoga ko bi se mnogo interesovao da li je otpušten greh Milušiću, i da li bi gorelo kandilo na njegovu grobu.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
I Koštan, k’d čuješ da sam umreja, sluzu da ne pustiš. Niko da me ne žali! Zašto, ja sam samoga sebe, za život moj, živoga ožalija i oplakaja. KOŠTANA (plače). MITKA (ganuto, prilazi joj): Nemoj da plačeš. Sluza ne pomaga!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Kada su se oni uplašili od živoga oderana jarca, ja kako će sjutra dočekati, pobratime, Hasan–agu Kunu i njegovih tridest krajišnika, krajišnika kako
Ne bi bahom iz klisure tvrde: viđeo sam i živa međeda, a kamoli kožu od međeda; viđeo sam i živoga vuka, a kamoli mrtvu vučetinu; viđeo sam i živoga orla, a kamoli orlu perušinu!
tvrde: viđeo sam i živa međeda, a kamoli kožu od međeda; viđeo sam i živoga vuka, a kamoli mrtvu vučetinu; viđeo sam i živoga orla, a kamoli orlu perušinu!
deset nam je druga pobjegnulo“. Veli njemu Senjanin Tadija: „Neka bježe, dragi pobratime! Kada su se oni uplašili od živoga oderana jarca, ja kako će sjutra dočekati, pobratime, Hasan-agu Kunu i njegovih tridest krajišnika, krajišnika kako
Još nam deset druga pobjegnulo“. Veli njemu Senjanin Tadija: „Neka bježe, Kotarac Jovane! Kada su se oni uplašili od živoga jarca oderana, ja kako će sjutra dočekati, dočekati Hasan-agu Kunu i njegovih tridest krajišnika, moj Jovane, kako
“ Skoči Komnen na noge lagune, a uzima pušku po sredini, odvuče se kroz jelove grane. Kad on dođe do ognja živoga, te pogleda iza tanke jele, ali sjede Udbinjani Turci, među njima Hasan-aga Kuna, piju vino i bistru rakiju; dođe čaša
Pita njega Senjanin Tadija: „Što je tamo, Komnen-barjaktare? Što je tamo kod ognja živoga?“ Kaže njemu Komnen barjaktaru: „O Tadija, našoj četi glavo, kod ognja je Kuna Hasan-aga sa njegovih tridest
Ne vjeruje Senjanin Tadija, dok ne viđe sablju Kuničinu: pozna sablju Hasan-age Kune. Digoše se do ognja živoga, al’ spavaju oko ognja Turci.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
kad mu arždaha na očigled proždre živa sina, tim časom on pritrča, smlati onu zmijetinu, pociknu, raspori je, te opet živoga svoga sina izmaknu iz nje zdrava, čitava! Ništa mu ne bijaše nahudila.