Upotreba reči život u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Svačiji je život knjiga. Početak joj je uzdisaj i krznica; svršetak joj je pokrov i uzdisaj. Ali među kolevkom i grobom ima i varijacija,

grob i mrtvačka glava... Jest, dragi prijatelju, život je žalostan! I teško onome koji se usudi te tužne listove u golemoj knjizi života prevrtati!

toliko je pročitao koliko je na srpskom jeziku prevedenih našao, pa mi je svakad pričao o njima i česta mi je sladio život tih velikih živopisaca.

tih pet gvozdenih koluta behu njih petoro braće povezani: njih četvoro mlađih ovde je u ovim mračnim zidovima u mukama život skončalo — za veru... Peti, najstariji, preživeo ih je, da za njima tuži i da drugima tugu pripoveda.

A ja ću to tvoje saučešće opravdati, pripovediću ti ceo život jedne ojađene porodice; gledaću da ti opišem nepravdu nevaljaloga sveta. Ona je gorko jecala.

praznik: tetka postavi sto, iznese ono malo mršave hrane kojom sirotinja svoj gladan stomak zalaže, da ovaj žalosni život za neko vreme produži; sedne za sovru, seti se davne prošlosti, a suze joj teku niz zbrčkano lice.

A moja prošlost?... Sve sami crni grobovi!... Tužna je to građa za budući život jednog siročeta!... Pa kad sam u mislima dovršila te moje crne dvorove, onda sam se mislila: koga ću da smestim u te

Siromah!... Ne znaš, učitelju, kako mi ga je žao; i ja sve ne verujem da će on život svoj prirodnim putem svršiti... Ima nešto na njegovom licu što mi kazuje da će kad-tad poginuti.

Ali kod moga pobratima beše, kako ženidba, tako i život buran i neobičan... Ako ti se ne spava, učitelju, slušaj me do kraja! Tužna je to pripovetka, sećaćeš je se doveka.

Ali gde mi je vlast da ga kaznim, da ga uništim?... Ili, zar moju sumnju da otkrijem pobratimu! Onda bih njegov život razorio, njega bih uništio. Ćutao sam. To je bilo sve što sam mogao činiti...

Od njih je daleko ona uzrečica: „Živiš, da radiš; jedeš, da živiš“; oni imaju sasvim drukčiju filosofiju za život: „Živiš, da jedeš; lažeš, da imaš šta jesti...

Da, da, vaš glas nema više zvuka, nema jasnoće, baš kao što vam i život beše nejasan; život vaš beše zagonetka našega stoleća, sluga mračnjacima, a gospodar slobodnjacima...

Obradović, Dositej - BASNE

— „To li je vaša na selu hrana! Ta hodi, brate, u grad, ako si rad znati šta je život.” Ovi gotov. Pođu; k večeru stignu.

Iz nje se rađaju mnoga zla; skudost, ubožestvo i nesreća iz nje proioshodi. Smrdi čovek u lenosti, život mu je isti na tegotu. Leži dokle ga rebra ne zabodu, i jedva čeka da mu dan prođe.

Za takova naši Srblji običavaju reći: „Bolje da je mrtav nego što je živ; našto mu taki život?” A Dalmatini vele: „Ni za što nije nego za kaluđere”, jer kod njih prosjak i kaluđer jedno znači.

” Dovde je za šalu. Niti smo s našom voljom došli u ovi život, niti pak valja da želimo iz njega izići dok nas ne pozove Onaj koji nas je ovde postavio.

i žabe Među obične ove naše zecove dođe odnekuda zec pustinjak, pak im počne predikovati, opisujući im zečji život kao naj|bedniji i najori na svetu pod nebom, govoreći: „Što smo mi jadni zecovi?

Našta nam taki život, kad smo osuđeni da pre smrti svaki čas i trenuće oka od strâ umiremo? Vidite li ono jezero?”— „Vidimo”— viknu svi.

braćo moja, jošt jedna stvar, ne znam je li čuda ili sijaseta dostojna: među isti prosvešteni narodi ima ljudi koji sav život svoj s knjigami provode, pak se od nekih njih nahode takovi da ono što su najpre naučili i sebi jednom zdravo u glavu

način i čovek koji ništa drugo ne bi rad nego samo da je sit, u slasti i veselju, on mora misliti da je samo za ovi život sozdat kao i ostala životinja; a inače bi se zdravo zamislio kad bi mu palo na um da ćedu ga onamo pitati šta je ovde

No baš kad bi bili samo za ovi život stvoreni, opet neprestano veselje niti nam je moguće niti što valja. Vsegdašnje počivanje bez nikakva posla i truda ne

trudoljubivi, trezveni, čistoserdečni, pravde i poštenja ljubitelji, koji pretpočitavaju čest privremenoj koristi, i vole život izgubiti nego pošteno ime.

Bedno je nevježestvo, i mnogom zlu ljudma vinovno, na sve kao magluštinu neku prosipljući, istinu očernjavajući i svakoga život potamanjavajući!

Naravoučenije Umreti, malo pre ili posle, svi moramo; ali kad je ko prinužden pre vremena život ostaviti, barem nek se stara kako će se s njim najslavnijim načinom rastati.

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

I opet će misliti: život je lep toliko, da ginuti vredi. I opet će za isti svet ubijati i mreti. I sve će ove otrove: jesen, zimu i

Svinjar ovčara sustiže u Čačku, i u Čačku mu na život stavlja tačku: u rasporen mu trbuh ušiva psa i mačku, a o dželatima i da ne govorim!

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

novije srpske prošlosti bila su tesno skopčana sa mojim životom; i kao što su ona promenljiva bila, tako je i moj život bio promenljiv.

Ja ću vam ovde napisati samo moj život i ona ratna i neratna priključenija koja su u moj život upletena; ne tražite u ovom mom pripovedanju istoričke sveze, ja

Ja ću vam ovde napisati samo moj život i ona ratna i neratna priključenija koja su u moj život upletena; ne tražite u ovom mom pripovedanju istoričke sveze, ja ne mogu događaje sve po redu ovde zabeležiti, nego ću

Viče Birčanin i Grbović iz tavnice: „Jakove brate, traži i sastavljaj i podaj koliko god ištu, samo život otkupljuj!” — A moj otac jednako viče: „Ne daj, Jakove, ne daj pare, ne ostavljaj mi dece pod dugom da robuju.

moj je otac sasvim pri sebi bio, aki bi na pir vođen bio, i slobodnim glasom vikne: „Fočiću, Fočiću, ne molim te za život, nego te samo molim, nemoj me beščesnom smrću moriti, no sabljom kojom se junaci gube; a znaj, Fočiću, da će moja krv i

18. aprila — Voskresenije. 20. aprila. Ono što smo pređe čuli i javili, da su se Srbi protivu Turaka digli braniti život, posvedočilo se. Na to javim grafu, i graf kaže: „Javiću gosudaru”. 23. aprila izvestije iz Molerova pisma.

Sve razumesmo, kako su Srbi — oni̓ 3000 osuždeni̓ vezirom na smert — ustali braniti svoj život. Govorim Nedobi, da sovetuje šta ćemo.

” 18. aprila odemo kod ministra g. Prenera i javili smo, da su Srbi opet protivu Turaka vostali svoj bedni život zaščišćavati, pa samo javljamo da znadu, a kad bolje razberemo da ćemo doći javiti im, i sovata na to od nji̓ iskati. 26.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

— Potru smo videli i naše je da osečemo... — Mnogo je četiri, čiča-Stevane, vere mi! — upade mu u reč Sima. — Evo u život, ako su moja nazimad i dva struka oborila. To mu je sve stara potra.

Ako smemo pitati, ljubopitni smo znati... — Sa suve granice sad, a bio sam svud po narodu. Ja spisujem narodni život...

Čiča razgleda, pa reče: — Brestovo, bogami! Vala, ja bih smeo u život, ako to ne bude panj od onog račvastog bresta. — Može biti — reče neko — vidiš gde konj jednako kopa nogom i frče.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

2. SUBAŠA Ali pravo veli poslovica: „Nikad dva dobra!” Život je bio odista lep. Takvim bi se životom dalo živeti i dva veka, ali se vazda nađe nešto što ga remeti, što ti

I zato su jadni Srbi morali klanjati i metanisati. Vlast subašina beše velika. Mogao je uzeti život čovečiji na dušu, pa - nikom ništa! Kome da se žališ? Što ti je subaša ili njegov pandur, to ti je i dahija.

Što mi se ulaguje?... On je Turčin, a ja sam Srbin, i mi ne možemo jedan drugome dobra misliti!... Gde je njegov život, tu je moja smrt; gde je meni dobro, tu je njemu nesreća! I te popine reči odbiše ljude od Kruške...

Stanko se hipnu i preskoči nož... Graknuše sa sviju strana kao da dobiše nov život... Sve živo skoči oko Stanka. On pogleda Jelicu, kojoj se lagano vraćaše rumenilo na lice...

Zar da ne kazni greha njegovog?... I zar neće Lazar — ako u životu ostane — opet mučki pokušati da mu život uzme?... Duša ga zaboli... Ništa crnje, mislio je, nema od života njegovog.

A ta slika, živa slika, kao da ga je mamila k sebi, kao da mu govori: Hodi k nama! Sladak je život u domu tvome!... Slatka je ruka materina; blagi su ukori staroga babe!... Hodi k nama! Sve će biti što ti duša zaželi.

Kmet Jova uranio, umio se, molio bogu, pa, po svom davnašnjem običaju, izišao do svoga kovanluka. U kući život. Užurbali se mlađi, spremaju se na posao na koji ih je odredio sedi domaćin. Tu je i čiča Sima, knez.

Za nekoliko trenutaka vrati se naoružan do zuba: pištolj i jatagan za pojasom, a u ruci šara. — Kome je život omrznuo, neka me sveže! — reče strogo. Niko se ne mače s mesta.

ga je najviše lagao, čovek koji je nameravao da mu otme prvu, mladićku radost; pa ne samo to, nego najpre da mu uzme život; koji, da bi postigao svoje namere, htede osramotiti i njega i porodicu njegovu... To je Lazar. Pa šta je on?

— reče ona i sevnu okom. — Ako sam teška rodu, onda... — Onda? — Onda ću kidisati sama sebi!... I što će mi život!... Oko joj se zapalilo plamenom. — Hvala ti, Jelice!... Ali ja ti velim: niti će te ko terati, niti sme terati!...

On leže da bi ih izbegao... U tom mučnom ćutanju provede dva puna sahata. Najedanput otpoče život oko njega. Iz okolnih sela dopirao je glas petlova; ptičija se rascvrkuta; sveža vazdušna struja pokrenu lišće na

— Jeste, pevaju... ali to je mučan život... Vidiš, ti si na učio da ručaš, da večeraš, da odspavaš, a hajduku to nije dato!...

Dučić, Jovan - PESME

Svaka želja strepi da će nešto strti! U ovaj novembar čamotni i sivi, Ne postoji Život drugde neg u Smrti. AKORDI Slušam u mirnoj ljubičastoj noći Gde šušte zvezde; i meni se čini Da često čujem u

I tu šumi s njima, dajući, polako, Moru koju granu, vetru listak koji: I, kô srce, sebe kidajući tako, Tužno šumi život. — Sama vrba stoji... SAT Dan bolestan, mutan, nebo neprozirno. Nad bezbojnom vodom mir večernji beše.

I mora svetlosti sjaje i trepere, Vek za vekom tone u prostranstva sjajna — A njen bol i život ostali su tajna Za beskrajni prostor i večite sfere.

Sve traje na velikoj njivi, Sve jednom što suza nam zali; Jer stokratni život proživi Sve ono za čime se žali. I srca mru, trošna međ svima, I tašta i protivurečna — No ono što na dnu njih

Šta je? To nemo raskršće vera, Most bačen između sreća, Ta međa dveju himera — Neg život i smrt je veća! Znam, čuva bezglasna žica Sve zvuke neba i sveta, I crna ponoćna klica Sve boje sunčanog leta...

Samotan svugde i pred svim u strahu, Stranac u svome i telu i svetu! I smrt i život u istome dahu: Večno van sebe tražeć svoju metu.

Vaj, zna samo duh čoveka I za život i za mrenja: Dve obale ushićenja, Koje plodi ista reka. KOB Srce sa svojim zlatnim ključima Bije u brave tamne

U smrt i život, tren i trajanje, Iz oblika u oblik hodeći, Večiti pokret kad i stajanje, I uvek nov u novoj odeći. U oluj sunca i

SUZA Kô jesenja šuma tako umiraše Ceo jedan život tiho i nečujno. I još noseć srce i željno i bujno, Mi smo osećali zadnje dane naše.

IZMIRENjE I kada te život bolno razočara, I kada prestanu i želje, i snovi: Ono što nam vrati jedna suza stara, Vredi jedan život neznani i

I kada te život bolno razočara, I kada prestanu i želje, i snovi: Ono što nam vrati jedna suza stara, Vredi jedan život neznani i novi.

Ljubav bi ti moja bila zatočenje, U tvom bezgraničnom, granica i meta; Takva, večna ženo, kroz život i mrenje U slavi instinkta ti si samo sveta.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Ja hoću da pustim srcu na volju, hoću da iscedim slast iz ove tuge, hoću da mislim na nju! Jer ona je uteha i život! Eto.

Kao udavljenik, video sam za trenut ceo svoj život, ne izuzimajući ni moj jučerašnji san, ni Jocu u njemu. Ponudili smo ih da sednu.

Sede posle na panj i osta sam u mraku, pa gleda život u dvoru. Na otvorena kuhinjska vrata bukti vatra crvenim plamenom i liže gvozdenjak i verige na kojima on visi.

Onda mi ujedanput iziđe moja mati i sestrino pismo, i onaj sasvim drugi život. Ja htedoh da vičem: šta da radim? Ne znajući ni sam šta da radim, izvadim mahramu i počnem brisati vlažan sto.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

U selu nema ni danas bogzna kakvih promena. Jedan dan je k’o i drugi. Život teče dosta monotono i dremljivo kao život kakve báke u zapećku.

U selu nema ni danas bogzna kakvih promena. Jedan dan je k’o i drugi. Život teče dosta monotono i dremljivo kao život kakve báke u zapećku.

A pop-Spiri dođe naposletku smešno, odobrovolji se pa veli: »Idi bestraga!« a gospoja Sida srećna što je produžen život njenom klijentu i ljubimcu do prve prilike.

bi do toga došlo, nije žalila truda, nego je učinila od svoje strane i poslednji pokušaj za koji se nadala da će spasti život njenom vrednom i poleznom štićeniku.

I misli njene, i pesme koje je najradije tada pevala, i knjige koje je čitala, — sve je to pokazivalo da je Juli težak život, da joj nema života, i da joj je smrt bila jedina sreća.

Tako ih spremaju za docniji život, ali ih ipak ne puštaju napolje preko sokaka. Jer kad se jedan takav mališan krene preko takvog blata, desi mu se to da

Izgleda kao da se uspavao, kao da izumire život u selu; ućutalo se sve, po sokacima i svirke i pesme i žagor i razgovor.

On se nikako nije mogao da prilagodi takvom životu, jer je, kao i svi njegova roda, voleo miran i uredan domaći život.

Kuda ćeš? Vrat’ se, oj! Iz sveta zar je momče Od majke slađe stare, Što suze vriskom tare I život kune svoj? Tu prekide Jula opet, jer kad je pevajući ovu strofu pogledala na svoju mámu, videla je kako se gđa Sida

Ali je mržnja još tu jednako; ona tiha, ali stalna, večna mržnja. Ona ih krepi, daje im snage i mili im život. Kao ono ponekoj paorskoj babi što treba svakoga dana izvesna mera rakije pa da se može kretati, — tako je i njima

To im je motor u životu, i one bar znaju zašto žive ili, bolje reći, životare, jer i kakav im je to život kad ih i zubi jedan po jedan izdaju i daju im licu sve više pravi babji izgled.

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

— Ima četrdeset... četrdeset i pet godina. Toliko, nema više... — Samog sebe uverava. Tako isto i za život, koliko će koji da živi. I, kao drugi prosjaci, on niti prosi, niti šta traži.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

— Ne brinite se za to. Vidite, moja Anka dobiće još za mog života dve hiljade šajna. — To je lepo; a kad počinje taj život? — Vidite, sad ću vam dati sedam stotina forinti šajna, a docnije drugo. — Ne mogu čekati.

Julka mu sve da za pravo, premda vrlo dobro zna zašto je Ljuba u D. bio. Sad se počne od strane Ljubine kurmaheraj na život i smrt. Frajla-Julka je bila praktična devojka, a i Ljuba praktičan čovek. Sve su se hvatali u kurmaheraju.

Znaš da sam ja uvek za vospitanje i karakter davala. Oh, dođi mi, dođi, jer će se inače moj život prekratiti . . . Ostajem tvoja do groba — J-ka — No, to je lisica! Šta je meni pisala, a šta tebi sad piše.

Boluje često. Ovaj gorostasni jurat pogurio se, skunjio prsa, lice mu žuto kao smilje, nešto mu život podgriza. Prezreo je rodbinu, siročad, braća mu ne smeju prag prekoračiti, ne da Mica, pa ceo svet pripoveda kako je

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

70 H. 76 CRVENE MAGLE I. A u četvrtak jula dvadeset trećeg ultimatum ludački grunu u prestonicu, te sav onaj život u njoj uzrujan, neredovan i napet od atentata, zadobi iznenada neki neobično mučni i zlokobni izgled.

Zar to hoćete? Vi ne poznajete uslove. — Ama kakve uslove, gospodine? Ama šta pričate vi o uslovima kad je u pitanju život i opstanak države i sve. — Kakav opstanak. Mislite vi Rusija bi dopustila...

A sad je bilo sve na putu da propadne. I onaj život bez plana, mučan, rizičan i vrtoglav, koji tek što se stao zaboravljati, ponova je pretio da otpočne.

današnjice, sve ove sitne brige obnovljenog tako zvanog normalnog života, ponova počinju da grickaju i dosađuju i ovaj život u miru gnjil je nekako i ljigav.

tako zvanog normalnog života, ponova počinju da grickaju i dosađuju i ovaj život u miru gnjil je nekako i ljigav. Život taj samo je jedno sanjarsko lenstvovanje, nedostojno čoveka koji mora da voli onaj drugi, pun tragičnih, velikih

nedostojno čoveka koji mora da voli onaj drugi, pun tragičnih, velikih strasti, jedan bujan ti buran, pobednički život. Ja ne znam i nikad ništa ne mogu znati.

Samo neka sve dođe brzo, što pre, jer života više nema to je jasno, a i ovaj mozgovni, sedeći život postao je već neizdržljiva tiranija. Dakle, napred u neizvesno, u kome je samo smrt izvesna!

obuzda, on je sa onom bujnom fizičkom odvažnošću i sa dušom uzdignutom i mirnom sve dotle prolaz io pravo i časno kroz život. Posle se oženio jer je verovao y, posle svih muka, popuno zaslužen ugodan, miran i radostan život.

Posle se oženio jer je verovao y, posle svih muka, popuno zaslužen ugodan, miran i radostan život. I sve je otpočelo slatko i divno. A sad šta?

I sve je otpočelo slatko i divno. A sad šta? Baš onda, kad je nov život, u jednoj miloj, idealnoj vernosti dva bića, započeo da teče široko i odmereno kao najlepša reka, kad se pupoljak sreće

Ali sad je došlo pravo na život, ono pravo na opstanak, posle toliko ispunjenih dužnosti i sad... okaj Jurišić ništa od toga neće da razume nego smesta

I znaj da si ti jedini moj život, da su sve moje misli tvoje, da ću poludeti bez tebe. Ne misli da si daleko! Ti si u meni, uvek tu, unutra u mojoj

Afrika

Naslućuje se da je to osamljena koliba, da se taj dim diže sa ognjišta oko koga je život. Po plaži trče žene i ljudi u poslu. Niko se ne kupa. Zatim se mnogo čamaca punih nagih mladića uputi brodu.

Strašan smrad polutrulog semenja kakaoa koji mi jednim mahom, i za ceo život, ubija ljubav za čokoladom. GLAVA DRUGA PROLAZILI SMO KROZ PRAŠUMU; PIROGOM SE PROVLAČILI NIZ BRZAKE; DOTICALI SE

Treba videti sa koliko se radosti u tropskim krajevima dočekuje noć u kojoj je čovek siguran za ovoj život do zore, u mogućnosti da odbaci kalpak, da se razgoliti, izloži kožu svetlosti zvezda, meseca, pa da se razume otkud

Niko ne bi rekao da taj svet koji se smeje po ceo dan, ima u stvari uzbudljiv život zbog svih onih neizvesnosti i opasnosti koje pretpostavlja da vidi u svačemu oko sebe.

Njih je život odnosio iz moje blizine, ali ja nisam nikada prestajao osećati njihovo prisustvo u onom kompleksu bogatstva koje čini

iz moje blizine, ali ja nisam nikada prestajao osećati njihovo prisustvo u onom kompleksu bogatstva koje čini da nam je život drag.

promicali pred nama kao na kakvom beskrajnom ekranu, pokazujući nam iz kakvih je sve lepota sačinjeno ono što se zove život; i čega će nestati u onom što se zove smrt. Ni sa jednim nisam vezivao svoju misao.

me niko nije ostavio ovako nasred druma po čijoj se sitnoj crvenoj prašini jasno vidi trag pantera koji su prošli. Život je hteo da prijateljstvo bude isto tako svetlo kao i ljubav, i sada, kada nisam plakao za onom koja je daleko, moje su

Na zemlji kojom se hrani prašuma, tesna, zbijena, sjedinjena, nema mesta za život, ni ljudi, ni zverova, ni ptica. U toj neprohodnosti, tišini i pomrčini, za njih nema vazduha.

Međutim ovde je njegov život sazreo, sredio se, odbacio sve što je avantura a prihvatio sve što je napor i rad. To nije on koji mi je ovo o sebi

on koji mi je ovo o sebi ispričao, već mi je rekao samo da mu je, kad se vratio iz rova, izgledao smešan buržoaski život u Evropi. „Htelo mi se da slobodnije dišem!

Kad posumnja u svoj uspeh, uzvikuje očajno: „Je li to za život prijateljstvo; za život?! O bože, kako svet ne shvata šta znači jedan trenutak a šta znači ceo život!

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

) Prokleto Eva, oći da prevari svoga muž! (Otvori Fala Bogu opet sanduk.) Moi krasni život! (Premeće novce, pa posle ustane i protegli se malo.

Tako da umrim, da propadnim, kad nemam život!... Zbogom, zeleno svet, sad si mi gorko, oh, neći Janju više da ti vidi!

MIŠIĆ: To nije slobodno! Znate, kad je ko zatvoren, svako mu se sredstvo iz ruku uzima, s kojim bi sebi život mogao uzeti. JANjA: O, talas Janja, što ćiš da postradaš kako Diogen u Korint!

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Ukor je bio „ex Consilio Bellico“ i težak udar za starog vojnika. Jedan od onih udaraca koji skraćuju život, a koji se, u starosti, više ne očekuju, ne shvataju, ne zaslužuju.

“ „Sam Bog je rešio“, uzvikivao je Garsuli, „da se iz Evrope isteraju Turci, a i ti Rascijani, ako treba, sa njima. Život ovde ima da se uredi prema pameti, prema redu koji u Crkvi vlada, a naročito ima da se isuše ove mnoge bare i močvare.

uostalom, pogreška, i zato što su husari bili isuviše blizu i što su te gomile i same jahale konje, u ratu, i provodile život oko konja. Kao što su obarale ovnove, i volove, da ih rovaše, oborile su, začas, i husare, zajedno sa konjima.

Bio je odrastao kod konja i život je proveo kod konja, pa mu je bilo milo da ih se seti. Imao je, kod Trifuna, u Mahali, nekoliko, skupocenih, ždrebadi.

Propašćeš samohran, udov, nemiran u svitu. Ne valja samoća. Žene ti triba, nije udovički život srića.“ Međutim, kirasir je bio svršio u stražari svoj posao i izišao je u svoja kola i čekao da se svrši familijarna

Bio je to čovek koji je sad bio retko veseo. Nadežda njegova u neki bolji život pokazala se prazna, kad je prešao u Srem, i naselio svoje rođake u Hrtkovce, sa popom Todorom.

Kojom čovek u tim godinama, u takvim vremenima, posmatra ljudski život. Teškoće je imao samo sa jednom manjinom, među svojim razvojačenim seratlijama, u Mahali, koja nije htela ni da čuje da

A kad bi na svoj život mislio, sećao se samo nekoliko dana, i po neke nedelje, kad je sretan bio. Nesreća, koja ih je tog proleća bila stigla

Sedeo je na svojoj čatrnji, snužden, ne znajući kuda će. Život mu je bio postao mrzak. Eto tu se ova priča nastavlja. Trifunova deca bila su razbuđena rano, umivena – ali nisu

još vrlo mlada, smatrala je da je ta pomisao Trifunova, i Pavlova, da se ide u Rosiju, pokvarila, tako reći, ceo njen život.

Kumrija udavala, udavala se prema želji roditelja, kao što se u to vreme ceo svet udavao, ali je brzo zavolela taj život u oficirskoj familiji.

Ona se nadala da će život sa tim stasitim oficirom biti kao neka bajka, da će uvek imati lepih haljina, da će igrati na balovima, a da će biti i

Teodosije - ŽITIJA

A ovaj my ispriča sve po poretku pustinjačkom, kakav je zajednički život u manastirima, i zaseban dvojice ili trojice jednodušno, i samotan, usamljenički život onih koji žive isposnički u

pustinjačkom, kakav je zajednički život u manastirima, i zaseban dvojice ili trojice jednodušno, i samotan, usamljenički život onih koji žive isposnički u ćutanju, sve mu potanko ispriča.

Ali Bog moj, na koga se uzdah i iziđoh, bio mi je pomoćnik, kao što vidite, a on će i ubuduće voditi moj život po svojoj Volji.

vrh, i sagledavši na padinama gore i u njezinu podnožju mnoge isposnika, sišavši sa gore ispitao je njihov najsuroviji život, i videvši njihovo pustinjačko i bezmetežno življenje čuđaše se i veseljaše se i u duši uzrastaše što se udostoji videti

Nisu imali zemljedelstva, ne zanimahu se kupovinom za život, nisu obrađivali vinograde i njive, nego je sva njihova briga — molitve, i suze, i da umom vazda prianjaju k Bogu.

Videvši da su svi ovi jednom zasvagda ostavili svet i ono što je u svetu, niti se više brinu za svetsko, i život njihov besporočan i bezmetežan, besplotan i bestelesan, skoro anđelski, zadivi se, i naslikavši u duši svojoj njihove

srca, ne tajeći uzrok svoje izmene, pripade i zamoli da ga blagoslovi, da ga otpusti da sa onim pustinjacima samotni život provodi. I ne dobi to nikako, jer se iguman začudi ne govoj neumesnoj molbi, i reče mu: — Ne, čedo, ne!

Uzevši reč, samodržac reče svima blagorodnima: — Drugovi i braćo i deco, poslušajte moju reč vama! Vi znate moj život od početka, kako sam s vama živeo, kako sam svakoga od vas kao sina othranio i kao brata ljubio i kao druga primao.

A i vi ste bili prema meni dobropokorni i vernošću dobroposlušni. Ja to svedočim. I svi u Gospodu snabdesmo život naš, i našu zemlju nerasutu od protivničkih napadaja sačuvasmo.

Jer kakva ti je pohvala da kao jedan od tuđinaca u tuđini život svoj skončaš, i to u pustinji? A on reče njima: — Šta radite plačući te mi slabite dušu?

i svi se blagorodni pokloniše, i od Boga život mu moleći rekoše: — Mnogoletno da bude, i biće! A kada su izišli iz crkve, POŠTO su postavljene sjajne i bogate

Takvu su nadu i ljubav imali prema manastiru Vatopedu da su tu hteli i život svoj u Gospodu da svrše. Zato ga veoma i suviše obasipahu bogatstvom.

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

njihove zemlje; proučavao sam ih; upoznao sam seljake i inteligenciju; živeo sam među njima; pratio njihov društveni život. Ipak je ovaj problem izuzetno težak, poneki bi rekli nesavladiv. Zar tuđa duša nije često za nas potpuna zagonetka?

Naposletku, većina južnoslovenskih pripovedača je takoreći fotografisala narodni život. Najdarovitiji među njima su odlično zapazili osobine nekih etničkih grupa.

Dakle, ima psihičkih raznolikosti i one su učinile da se stvori određen regionalni život sa vrlo jasnim i vrlo različnim izražajima.

Po prostranim i nedirnutim šumama i planinama su razne vile, koje vode interesantan život i često određuju ljudsku sudbinu. U oblacima su vetrogonje i zduhači.

Veliki broj članova omogućava zadruzi, da iskoristi razne izvore koje daje zemlja i da pribavi sebi sve potrebe za život. Podelu rada podešava starešina, uz pristanak ostalih, prema sposobnostima i godinama pojedinaca.

da se dinarski ljudi odluče na krajnja rešenja, bez obzira na interes na korist i na „praktičnost“, svesni da im je život u opasnosti ili da će im ostati crn i upropašćen. I ceo je narod sposoban da tako radi.

Među njima ima ljudi najvećeg požrtvovanja, koji lako i kao nesvesno daju svoj život za moralne ideje i plemenite pokrete; utiču zarazno na okolinu i na ljude manje jakog temperamenta: silinom jedne

Poznato je sa koliko su takve mistike odenuli i ukrasili u pričama rođenje i život Kraljevića Marka. Kod dinarskih ljudi se ova mistična logika naročito razvijala u doba najteže turske vladavine.

Ljudi dinarskog tipa poznate mučeničke istorije, koji su se vekovima borili za život i održanje, kopali i mač držali, dali su u stvari mnogo i pokazali znatnu darovitost.

Različni su, dakle, prirodni uslovi za život. Dalje su različni tipovi naselja i tipovi kuća, i to je u vezi pored prirodnih uticaja i sa kulturnim.

Naprotiv, raška plemena, naseljena u zelenoj dinarskoj zoni, prostranijoj oblasti sa raznovrsnijim sredstvima za život mogli su znatno više povećavati broj svoga stanovništva.

Nevestinska oprema i ženska nošnja jednog plemena nisu odgovarali potrebama drugoga plemena. Zatim su drukčiji život i običaji sprečavali eksogamiju utoliko pre što su žene bile glavni čuvari vere i običaja.

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

Ni džak ni mačak Tošo nisu se micali s mjesta. Čiča na to mudro zaključi: — Poštedio si mi, znači, život. Ehe, onda i ja obećavam da više neću krasti tvoju slaninu, ali zato idem ponovo piti. — Ura! Imaš pravo, brate naš!

Ršumović, Ljubivoje - JOŠ NAM SAMO ALE FALE

a tvoja će jadna majka celog veka da se vajka! JEDNOG ZMAJA KRAJA Jednome zmaju dosadi da živ, jer mu je život bio strašno siv. u sivom dvorcu, pored sive rek, tavorio je svoj zmajevski vek.

Nušić, Branislav - POKOJNIK

'Ajde sad, tako kako sam vam rekao. Sutra kad se sretnemo, videćete kako ćete već drugače gledati na život. ALjOŠA (uvijajući svoj stari kaput, iz kojega je preneo papire umotane u novine): Samo, znate, ja sam pisal...

Dovoljno je već težak udar što znam da me vara! (Bori se.) Pa ipak, muči me, mučiće me, mučilo bi me kroz život. Zašto ne bih ispio do dna čašu gorčine koja mi je namenjena? (Otvara pismo i zagleda potpis. Nov nastup uzbuđenja.

NOVAKOVIĆ: Bože moj, Pavle, zar ti nisi kadar trezvenije da gledaš u život? To je život, takav je život! Tako je to otkako je sveta i veka.

NOVAKOVIĆ: Bože moj, Pavle, zar ti nisi kadar trezvenije da gledaš u život? To je život, takav je život! Tako je to otkako je sveta i veka.

NOVAKOVIĆ: Bože moj, Pavle, zar ti nisi kadar trezvenije da gledaš u život? To je život, takav je život! Tako je to otkako je sveta i veka.

Nisi kadar da posvetiš ženi ni nekoliko ljubaznih reči. Žena, međutim, mlada, voli život, zahteva pažnju, usrdnost. PAVLE: I to će sve postići razarajući brak, i to će sve postići sramnom saradnjom moga

MILE: Šta ću, šta mogu, otimam se koliko mogu, ali život je tako komplikovan. IX ANTA, PREĐAŠNjI ANTA (ulazi): Nema ga, eto ti, nema ga!

Vrlo je korisna, čovek se mnogo čemu nauči iz nje. To su tako reći uputstva za život. (Našao je stranu.) A evo: §144 krivokletstvo. (Čita u sebi.

I zašto ne bi gospodin zavirio malo u ta svoja uputstva za život da i sebi odmeri koju godinu? SPASOJE: Ja nisam nikome zajeo 10.000 dinara. ANTA: Pa nisi, dabome!

puta dnevno dolazio; pilio mi u oči kao mače; govorio mi ljubavne reči i opisivao mi najlepšim bojama naš budući bračni život. A od prekjuče jedva svrati po koji put i to nešto zbunjen, rasejan, ne ume ni da govori.

Zašto moga? PAVLE: Videćete zašto. Vaš zet je bio nekada moj mladi prijatelj; ja sam ga iz školske skamije uveo u život; umeo je da steče i moju naklonost i moje poverenje.

Dotle strpljenje! MILE: Da, svakojako; samo, znate, ja imam tako skromnu platu kod gospodina advokata, a život je tako skup. SPASOJE: Ah, da!... Sad razumem.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Osećao sam kako mi je utroba teška i bljutava od svega toga. Život posle, Bože moj! Život sada, život koji imam i koji želim da živim, jedini moj život, zar postoji još nešto?

Osećao sam kako mi je utroba teška i bljutava od svega toga. Život posle, Bože moj! Život sada, život koji imam i koji želim da živim, jedini moj život, zar postoji još nešto?

Osećao sam kako mi je utroba teška i bljutava od svega toga. Život posle, Bože moj! Život sada, život koji imam i koji želim da živim, jedini moj život, zar postoji još nešto?

Život posle, Bože moj! Život sada, život koji imam i koji želim da živim, jedini moj život, zar postoji još nešto? Zurio sam u polutamu išaranu zracima sunca koji su kao raznobojni reflektori prodirali kroz

To je isto kao i odlučiti da čitav život jedeš samo pekmez, ili sarmu, isključivši sve ostalo? - sedela je na jednom kraju skele klateći nogama i upirala prste

- Daću im nove živote, Rašida! - rekao sam. - Kome? I kako ti nekom možeš dati novi život? Nisi ti Bog! Nisi čak ni direktor preduzeća! - Pisac sam! - To je sitna riba.

Ja ću sedeti i pisati o tome da još ništa nije izgubljeno, da se i sa pedeset godina može uleteti u život kao što jedan gol u poslednjem trenutku može da izmeni utakmicu.

Bilo je toliko mesta koje je čovek morao da vidi i to je bilo divno, mada zastrašujuće: život je izgledao prekratak za sve to.

protumačim, jer nisam prošao pedeset godina čekanja i nisam znao kako se neko oseća ako mu se čini da počinje dohvatati život, kao što se u žednom snu dohvata vodu.

Profe će govoriti šta nas sve čeka kad uđemo u život, a roditelji, kasnije, po povratku kući nastaviće da govore u istom stilu.

itd. Ja ne znam šta je život; ja nisam morao Da se borim za svakodnevnu koru hleba; da raznosim novine ili mleko, to bi već drugačije izgledalo!

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

A bio je te naravi da je ceo svet držao za komediju, i lozinka života mu je bila: „Jedi, pij, veseli se, ta život ne traje hiljadu godina”. Rado se družio sa onima od kojih je bio duhom pretežniji, a da s njima lakše šalu zbija.

I on će nešto profitirati, a ovamo praviće o njihovom trošku putešestvija, a to je život za njega. Sad će Čamča svoj plan predložiti. — Dakle da vam kažem. Tu treba kapitala bar dvaest hiljada forinti.

je bila lepa, ipak nije bila koketa nikada, i bila je sa svojim Sofrom sasvim zadovoljna; no i gospodar Sofra bi za nju život dao.

Umre li lađar, ili mu se drugo što desi, novac je propao. Sad kad otac nije kod kuće, sad je život za Peru. Mati, ni iko, ne može ga kontrolisati. Za druga društva, „otmenija”, nije imao ni pojma akamoli čežnje.

Boljka neopisana, duša boli. Otima se za život, vuče je budućnost Šamike, ali jača je prošlost koja je vuče grobu. Gospođa Soka jednog dana jako se razboli i umre.

„Ta život ne traje hiljadu godina!” — to je njegovo. Pa ima para. Da je svećom tražio, ne bi bolju našao; ona mu sve odobrava, ta

To baš ni gospodar Sofra ne može mu zameriti; sav život je proveo u toj birtiji, od detinjstva. Svaki sto, svaka klupa mu je onde mala uspomena.

Pa kako Pera sa Rašom lepo timari lađarske konje! U početku ga dobro hrane, ako je za život, pa mu daju za neko vreme sa hranom malo pomešanog arsenika. Konj pokraj toga dođe do mesa, pa onda na vašar s njime.

Znaš za naš krakovski put? Pa zar žalost do groba da traje? Pravo ima Čamča kad kaže da život ne traje hiljadu godina. — Al’ smo već ostarili. — Da ne odemo neveseli u grob.

— Jeste l’ me razumeli? — Jesam, da Lujza k meni uskoči. — Jeste, ona će za vas, ako, ustreba, život žrtvovati. Ona je odvažna, samo ako ste vi . . . — Dobro, promisliću se, korak je opasan . . .

No ipak izgled lica mu je pametan. Što bliže smrti, sve je pametniji. Dug, s trudom skopčan život velika je škola. Pred smrt čovek filozofsko lice dobije. Pred smrt čovek jedan drugom najvećma naliči. A Šamika?

— Vidiš, Sofro, mi ovde sad sedimo; tamo u sali muzika svira; onde je nov, mlad život, a mi smo truli panjevi. — Pravo kažeš, Jovo, sve će biti, samo nas neće biti.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Ne prolivaj slezi! Obresti li budu az i polk put k dalšoj blago zračnoj Denici? I moj dolgi život projde aki kratcje žitie. I kamo az pojdu... gorkost smerti vižu...

uđoše u dvor, dočekani slugama, da prvo odstoje svečanu misu što se u dvorskoj kapeli Biskupije služila, za „dug život i pobedu oružja“ Marije Terezije.

Reče, kako bi je čuvao, kako bi je svud sa sobom vodio, kako bi je odevao. Činilo mu se da je ljudski život lep i da bi sa njom, i njenim detetom, prolazio veselo, pa išli ma kud.

Žalila je sebe neizmerno. Devojački njen život učini joj se sasvim bedan, kao život neke sluškinje. A i taj muž, koji je sad beše ostavio, i život sa njim, činio joj

Žalila je sebe neizmerno. Devojački njen život učini joj se sasvim bedan, kao život neke sluškinje. A i taj muž, koji je sad beše ostavio, i život sa njim, činio joj se kao jedna duboka nesreća, u kojoj

Devojački njen život učini joj se sasvim bedan, kao život neke sluškinje. A i taj muž, koji je sad beše ostavio, i život sa njim, činio joj se kao jedna duboka nesreća, u kojoj se ona uzalud trudila da nekud ode.

Ona ga je znala sasvim drugog. Sa njom je on živeo svoj tajanstveni život, od početka. Pošto su ih venčali sasvim iznenada i bez ljubavi, on se, skoro dve godine, ponašao prema njoj kao tuđ

Taj ga je vodio za sobom svud. Kada ode iz vojske, kao bajagi bolestan, i poče trgovati, njen život postade sasvim uzaludan.

Gospoža Dafina osetila je i pre, nekoliko puta, koliko je žena bedan stvor, igračka, stvar u kući i gledala svoj život sasvim prazan, ali joj se nikad nije činilo sve ono što Bog sa ljudima radi, tako strašno, kao u kući njenog devera,

živeti bez ljubavi uz ovog, suhog, žutog čoveka, što na kantaru meri srebro i što joj liže ruke, ponizno kao psetance. Život će joj proći tako, mirno i prijatno, bez one užasne lupe, vike i nemira, koji je uvek nastajao čim bi joj se muž

Promena je bila tako brza i užasna da joj skoro pomuti mozak. Bogatstvo, šaren život u Budimu, ponizna ljubav njenog žutog devera; mladost koju beše tek zaželela da proživi, sve je to oticalo u grčevima, u

U životinjskoj želji, koja mu je život godinama mutila i koja ga je noću obuhvatala, u čarobnim snovima, bio se navikao da kraj svoje ljubavi, prema rođenoj

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

Logično je da se vreme svadbe, kada mladenci, budući roditelji, ulaze u bračni život, smatra najpogodnijim za izvođenje obreda koji magijski potpomažu plodnost mladenaca.

Ona je otud spremna da žrtvuje sve: svoj život, svoju čast i imetak, samo da bi zatrudnela. Nema te stvari koju ona ne bi učinila, nema tog postupka koji ne bi

Tabu-propisi kojih mora da se drži trudnica nemaju samo za cilj da magijski „redukuju emotivni život“⁹², u skladu sa magijskom logikom po kojoj neke štetne, negativne emocije izazivaju negativne osobine deteta, već i da

verovanja i rituala koji prate rođenje govore o velikoj važnosti ovog događaja i o brizi roditelja i čitavog društva za život novorođenčeta.

pozadina mnogobrojnih magijskih postupka i običaja povezanih sa rođenjem deteta jeste veliki strah roditelja za život novorođenčeta koje je na rođenju veoma mnogo ugroženo delovanjem stvarnih i nestvarnih opasnosti, s jedne, ali, ništa

srednjovekovnom tekstu, sreda je srećan dan za rad: „ašte li v srede skroiši, bude ti korist i dođe ti veliko blago i život“.³² Sreda se u narodu zamišlja kao svetica (sv. Sreda), odnosno kao žena koja večito žali.

⁶¹ U mnogim krajevima nađeno je verovanje da ako se dete rodi sa „lozicom oko vrata, završiće život na vešalima. Ako se dete rodilo sa stisnutom šakom, biće škrtica, a ako se rodilo sa otvorenom šakom, biće milostiv

obredom detetu magijski se osiguravao opstanak u životu (zadaja ga žena kojoj deca ne umiru) i obezbeđuje mu se dug život (prilikom ovog obreda, novorođenče se oblači u dugačku, očevu košulju, da bi imalo „dug vek“).

Smisao babina jeste u tome da se na magijski način dete zaštiti od zlih sila i da mu se obezbede dug život, zdravlje i napredak.

“³⁵ Posebno opasnim, kritičnim za zdravlje i život deteta smatraju se treća i sedma noć, zato se i kaže onome ko je malo luckast: „Nije sedmu noć dočuvan.

Lično ime, nomen proprium, jeste trajna oznaka po kojoj se jedno lice, najčešće za ceo život, razlikuje od drugog. Kod svih naroda ono se smatra ne samo prostom oznakom, već važnim, suštinskim delom, odnosno

Ime deteta veoma često je magijski vid zaštite novorođenčeta od zlih sila koje ugrožavaju njegov život. Neka apotropajska imena koja se daju onda kada se ne drže deca, samim svojim značenjem treba da učine da stane dalje

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

Za sebra uvek verna životu, za sebra koji sunce voli. Ako život izda i ševa, i gušteri, sunca uživači, i pesnikinja mirisa, zova, za sebra, sebar izdati neće, za sebra koji u

li se drage volje odgovorili, prvo čovek pa onda žena, kao pred sveštenikom što drugi čine, da će zajedno sav život proći, njegovo mesečinom obasjano vilinsko polje i njegove urvine.

Za prećutanog velmože sina kome se smiluje uboga kudeljnica iz potleuša. Za dete ničije što bez nedra majke život poče, kome ne ostavi otac štita, za nahoče kome nema niko da dvori, niko da mosti, niko da tepa, samilosti!

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Neki romani podsećaju na naš sopstveni život. Mnogi junaci veoma liče na nas same. Ali, posle čitanja, na vrhu jezika ipak ostane neizgovorena najvažnija od svih

se čestito ni okrenuli a kazaljke su ponovo stajale na šest i na dvanaest, samo bi između ta dva pogleda protekao ceo život.

I on se traži — taj život što promiče od danas do sutra, onaj život što je kolao, ključao, puzio, preklinjao, voleo, cmizdrio, čekao, bogoradio,

I on se traži — taj život što promiče od danas do sutra, onaj život što je kolao, ključao, puzio, preklinjao, voleo, cmizdrio, čekao, bogoradio, zaustavljao se, podizao i ponovo padao, i

Kao da smo već tada znali da život nije samo jedan predmet i da ne može stati u jednu jedinu svesku, na kojoj piše »Istorija«.

Možda se taj život, u stvari, najprijatnije osećao u onoj staroj svaštari, koju smo usput negde zagubili, a koja se traži u ovom oglasu.

KARTA ZA VAVILON Došlo je vreme kad već mogu mirno reći da nekog nisam video punih dvadeset godina. Čitav život! Naivno sam verovao da to neću doživeti, a svo me kako, ne bez izvesnog uzbuđenja, pišem o tome kako sam u Parizu, u

Presedeli smo tako i ne primećujući gotovo čitav život u tom divnom, mirišljavom podrumu u Kosovskoj ulici, u kome su se okretali stari filmovi.

sa crknutim akumulatorom nose me sada sredinom nostalgične matice sarajevske jeseni 1953, kada je Sead zarađivao za život u nekoj smešnoj predstavi udarajući kao šašav po lažnom kontrabasu.

pratio je njegov ludački san), i šapata je bilo i svih ostalih ritmova što izluđuju jednog petnaestogodišnjaka kome je život tako rano dodelio ulogu statiste.

Neshvatljivo čudo. Dve dangube više ne misle na onaj život, ustreptali oblak načinjen od suvih ptičijih tela. Ipak, taj oblak ostaje da leži pohranjen negde u kinoteci njihovih

Ali, to je najzad prava scena i više nema napuštanja. To je najzad pravi život za kojim je danima čeznuo, i ispostavlja se da je to opasan život, žestok život — pravi život.

Matavulj, Simo - USKOK

Uskok sjetno potvrdi glavom, uzdahnu i stade im pričati svoj život. Bio je mlađi sin grofa P. iz R. Objasni im kako u velikim kućama sve imovinsko našljeđe prelazi na najstarijega sina,

Deset mjeseca čekao sam suđenje, pa me osudiše na smrt, da budem puškarav pred pukom vojske. — Pa ti oprostiše život? — Da.

Ali mladost hoće svoje pravo na život i na sreću: potisnuta nada pojavi se i osnaži se brzo, te Janko poče nazirati sebe u budućnosti kao vrijedna, korisna

suviše neobičnijem svijetom, njemu, plemiću od starine, rođenu u drevnom dvoru u pitomoj zemlji, gajenu za svjetski život, bude novi zavičaj i po svoj prilici grob!

Ja sam vještiji zato što sam se vježbao, ali drukčije to ide kad se i nevješt bori za svoj život! Videći kako je Labudu teško, Krcun se uhvati s Jankom, ali nakon njekoliko udaraca prekidoše, jer uđoše svi stariji

ču da ga njeko oslovi sa „vi“, i ugodno se iznenadi, našav se odjednom pred čovjekom i stvarima što napominju kulturan život.

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

PROVODACIJA: E molim vas, samo sreća od Boga i dobar, to jest, život. (Mati odlazi.) OTAC: To bogme. Samo neka su od Boga srećni, i neka se paze. MLADOŽENjA: (Novce zaboga!

MATI: Da Bog da i mati Božija, samo ljubav i dobar život. MLADOŽENjA: (Ta novce, zar ne čuješe?) PROVODADžIJA: E prijatelju, vi znate sadašnji običaj.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

da, pritom, mislimo kako prava književnost počinje kasnije, drukčije, na višem nivou, otprilike onako kao što i istinski život počinje tek kad detinjstvo prođe.

Tven, Sent-Egziperi, Kestner i Žigmond Moric bili su nam, na prvim koracima kroz život, pouzdani u pitanjima dobra i zla.

izbegava jalove meditacije, dodatno usložnjavanje, i prećutkuje, donekle, bezizglednost te pustolovine koja se zove život odraslog čoveka.

Dete se njenom pozivu odazvalo, što nije nevažno; ali njen život je počeo pre te veze, nezavisno od nje. Postoje, doduše, i one dečje pesme koje se izravno i izrično obraćaju detetu;

Kunić je debeo i trutast, len i nepokretan, u stalnom očekivanju da ga neko ponese sa sobom i podari mu život; sam, bez tuđe pomoći, nije u stanju da se pokrene.

Od zeca se, u dečjoj pesmi, traži da bude ono što jeste: zec. Njegovo puko prisustvo daje pesmi dražest, a u život unosi nadu. Kao da je to malo!

po tom osećanju i shvatanju, prostor prvobitne otvorenosti i nevinosti: detinjstvo svakog čoveka kao da ponavlja ljudski život pre istočnog greha i progona iz raja.

Zmaj nas je, na samom početku života, učio da je svetlost dobra, a život zadivljujuć. Svet je zanosan zato što je takav kakav je: Onde potok, Onde cvet; Tamo njiva, Ovde sad; Eno sunca,

„Da, što znaš u detinjstvu — znaš za ceo život, ali i što ne znaš u detinjstvu — ne znaš celoga života”, zapisala je Marina Cvetajeva.

(U svijetu moga deda) Kroz dečje noći, i kroz ceo život, razlila se ta blagost koja kao da i nije od ovoga sveta, koju smo naslutili kao vanvremenu lepotu i smisao, da je

(Glas iz detinjstva) Nijedan od omiljenih likova ove dečje vizije nije čvrsto vezan za tlo i svi se oni kroz život kreću kao mesečari, kosmički beskućnici koji postojanje osećaju kao san, i trude se, pred sobom i pred decom, da taj

(Priča o vaškom čobaninu) Samo je detinjstvo moglo da usni i da za ceo život sačuva takve čudesnike, da ih uveća po meri svoje duševne lepote i maštarske gladi.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

OD RACIONALIZMA KA ROMANTIZMU 88 KULTURNE I KNjIŽEVNE PRILIKE U PRVOJ POLOVINI XIX VEKA 89 NACIONALNO-KULTURNI ŽIVOT SRBA U UGARSKOJ 90 SRBIJA I NjEN NACIONALNI I KULTURNI ZNAČAJ 91 ŠTAMPARIJE 94 PROŠIRIVANjE KULTURNO-KNjIŽEVNE OBLASTI

srpskoj državi u XV veku, i za srpski narod nastadoše »teška i nuždna vremena kada človeci na se smrt prizivahu a ne život«.

Racionalističke i prosvetiteljske ideje se javljaju i zahvataju književnost i javni život. Diže se kult zdravoga razuma, i uporedo sa srpskim građanskim društvom stvara se svetovnjačka i slobodoumna

i retorike, vraća se ka zdravom razumu; glavne ideje su: kult nauke, traženje istine, pozitivni pogledi na život i književnost, oslanjanje na stvarnost i suvremenost.

POLITIČKO I KULTURNO STANjE SRPSKOGA NARODA U XVIII VEKU 1) POLITIČKE I VERSKE PRILIKE Po kulturni život srpskoga naroda i po stvaranje nove srpske književnosti bila je od presudnog značaja seoba jednog dela srpskog naroda sa

Togda na se človjeci smrt prizivahu a ne život ot proklete Turaka i Tatara. Uvi mne, lute tuge!« U takvim očajnim prilikama, ono što je bilo najistaknutije i

Pokret za iseljavanje iz Austrije u Rusiju uzeo je toliko maha da su državne vlasti objavile da će izgubiti život svaki ko mami narod na seobu. Srbi su inače politički ostajali u nesređenom položaju. 1745.

U većim mestima Srbi ulaze u opštinske odbore, i u javan život. Pored ranije osnovanih srpskih škola osnivaju i srednje i stručne škole: 1791. gimnaziju u Karlovcima, 1794.

Srpske škole su tako malo davale đacima da građani koji su spremali svoju decu za trgovinu i javan život morali su slati decu u tuđinske, naročito protestantske škole.

ĐORĐE BRANKOVIĆ Jedini svetovnjak među piscima srpskoslovenske škole bio je Đorđe Branković. ŽIVOT. — Porodica Brankovića bila je iz Hercegovine, preselila se u Ugarsku pre Velike seobe, tu dobila ugarsko plemstvo i

počinjući od stvaranja sveta, unosi i crkvenu istoriju, daje mnogo mesta »prstu božjem«, grupiše sav istorijski život oko vladalaca, ne analizuje materijal no ga prosto prenosi iz drugih knjiga, radi bez kritike, bez odabiranja i bez

* JOVAN RAJIĆ Jovan Rajić je najplodniji i najvažniji pisac ruskoslovenske škole. ŽIVOT. — Rođen u Karlovcima, 11. novembra 1726.

Milićević, Vuk - Bespuće

i goni naprijed; on strahuje od vjetra koji prolazi drsko i izvidnički kroz sobe, da mu ne odnese taj zamrli život, da ne donese svježine, kretanja, strujanja, bure, među ove zanijemjele zidove.

s mnogo vjetrenjaste, lakomislene nemarnosti, o svemu, o lumpovanju, balovima i ženama; iznio pred njegove oči jedan život koji je za Gavru Đakovića bio sasvim tuđ i besmislen: sa svojim sjajnim salama, punim dekoltovanih dama,

- I zar samo to sačinjava tvoj život? upita. Milan ga prekide, bojeći se da on ne nastavi svoja pitanja. — Nemoj, reče i pruži ruku, kao da moli ili kao da

— Vidiš, govoraše Milan, ja te razumijem. Ali ja nisam rođen za drugi život. Ja bih bio nesrećan kad bih radio drukčije. A našto onda tražiti nesreću?

Ja volim trku za uživanjima, mene opija brzina kojom jurim. Ja se držim samo površine. Jer sumnjam da je život u svojoj dubini tako sladak. Pa našto onda tražiti gorčine? Ja tražim zadovoljstva.

se od sramote i poniženja, boreći se sa pitanjem časti, misleći sa užasom na zatvor i poslije toga na beznadan život u izgledu; iz strahovanja da se sam ne kori bezutješno i ne kaje gorko kroz cio svoj život, i iz želje da sačuva ostatak

i poslije toga na beznadan život u izgledu; iz strahovanja da se sam ne kori bezutješno i ne kaje gorko kroz cio svoj život, i iz želje da sačuva ostatak imanja od koga je on i suviše potrošio, svome bratu, on je bio naumio da svrši sa životom.

Kola i putnici rijetki; tek što, pokadgod, jato gavranova zacrni snijeg, jedini život što se javlja. Njihove saonice polako uzlaze uz brdo i munjevito slijeću niza stranu.

zgurenoj u kutu, koja ćuti koja se ne miče s pogledom koji više ništa ne shvata; za koju je s njezinim sinom umro čitav život izvan nje, koja je prigrlila vrelu i krvavu uspomenu u svoje grudi, stvorila u sebi sliku svoga sina, oživila ga, sa

oči izgorile od vatre i izgubile sjaj; ko zna koliko vremena sjedi ona tako nepomična i nijema, ne osjećajući svoj život, već samo nesreću u sebi, zaprepašćena i satrta jedna mati. On je primakao jednu stolicu i sio pored ćuteći.

preorane zemlje: on razumije onu ludu, očajnu ljubav prema zemlji, nad kojom seljak, ogrezao u teškom znoju, satire svoj život i svoju snagu; boči se i nosi s njom, - u borbi koja zamara, razdire ruke, otkida nokte i nabija žuljeve na dlanove, —

i zapijevka; u taj vedar dan, pun svjetlosti, mladog lišća i novih trava sa sočnim i svježim zelenilom, u taj bujan život koji svojom krepkošću i punoćom preziraše i ismijavaše smrt, sprovod ne unašaše nimalo žalosti do jednog neprijatnog i

Sremac, Stevan - PROZA

Već pre toga zaplašio je komšijskoga mačora, s kojim se Jova užasno mrzeo. »E, prosto mi se ne mili život zbog njega«, — tužio bi se češće Jova u kafani među društvom.

Samo kad je došla na onaj stih: Jer bez tebe šta je život moj? tu je na priku pao jedan bolno-umilni pogled, koji se nešto malo usput i za Jovu zakačio. — E, tako te ’oću!

naših zajedničkih neprijatelja, zavidljivaca kojekakvih, kojima je cjel bila da pomuti našu bračnu sreću i familijaran život. Ovim ja sada pozivam rečenu moju suprugu Katarinu, tj.

Kaju, da mi se u roku od danas za petnaest dana vrati svome zakonitom suprugu da i dalje prakticiramo bračni život i supružanske dužnosti.

E, ne može da trpi, umro je za pravdu! Pa takav je i posle ostao, kad je u javan život stupio. Ostao je isti onaj idealista, stari borac protivu tiranije, ma u kom se vidu ona pojavila.

Radičević, Branko - PESME

Ko zna de će još isteći Taj nemirni život moj, De će silna želja reći: Dosta more, ovde stoj!“ Peva putnik, pa silazi Kroz kamenje niz planinu, Put se

sreća kad desnicu srubi, Dočekati šuvakom i zubi, Škrgutnuti, zlotvora ščepati, Pa zubima kô janje zaklati — Dati život u divnu zamenu A na slavu srpskome imenu?

Da li žića, da l' drugoga čega I od žića jošte milijega? Život, ime, i sve što mu bilo Negda tako i drago i milo, Sve prežali, sve veće pregore, Samo jedno još junak ne more,

jutro pred zoru rumenu Nađoše je hladnu i studenu, Na grob vojnov telo naklonila, Oko krsta ruke obavila, Prošâ život, prošâ jad i bolja — A moj Bože, budi tvoja volja, Ja se tebi i čudim i divim, Primi mrtve, ma ja idem živim.

Oću bome odrešit joj uze, Otrti joj teške bede suze — Oću ići u slobode boj, Makar život izgubio moj! Eno četa braće amo stiže, Kako mi se duša silno diže!

Tvoja dobra, kao sunca svet, Moji pevi, kâ mirisni cvet; Sunce sjaje, sunce život šalje, Cvetak miri, ali ništa dalje. 3/7. 1844.

Zašto amo u tuđinu dođe? Ono mesto na Dunavu silnom, Sa onome goricom umilnom, — Ono, brate, beše mesto za te: Život tvoj kâ izvori njegovi, Tek potekli, pa brže utekli; Dani tvoji, cvetovi njegovi, Procvetao, brže uvenuo; Dani

76. Ta šta ima ženska glava, Šta krom toga ima ino? Ta to joj je život, slava, To svet celi, to jedino — Proklet, proklet svaki bio Ko joj sreću izgubio! 77.

skrije, Pa kad nagne sve to više, Kada u pra dušu tisne, Niti dade da uzdiše, Ni da jadna jednom svisne, Smrt i život spored stoje, Ma ništ' opet od oboje.

zadobila, Grešno mu je samrt dala, Al' bar ga je izbavila Od zemaljski teški zala, Od — no de je onaj sade, Što mu život jadan dade? XXX De je on? De njeno milo? De je zlato nesuđeno?

XXX Leži konjic, veran bio, Pa mu veran i ostao, Dok je mogâ poslužio, Pa i život za njeg' dao; Konjic leži — ma de li je, De gospodar njegov mio? Sluge traže, ma ga nije, Kud li im se izgubio?

Već se pod njom već prolama, Ništa ona ne oseća, Oh tamo je njena sreća, Njena radost, nje dan beli, Tamo njezin život celi (A najlepša uspomena Iz najlepši nje vremena), Tamo ona gledi samo, Tako i to čedo amo, .......

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

novotarije moj djed Rade, kao i obično, nije ni primjećivao, nit su one upadale u njegov jednostavan i svakom otvoren život.

Šta ćeš, prođe tako čitav život, nesiguran i zaljuljan, tekao i tekao, a ti, benašu jedan i goveče božje, vječito mislio da čvrsto stojiš na jednom

Na veliku radost nas dječurlije, oni ostadoše čak i treći dan, kad su se već svi gosti bili razišli. Rajski život za nas: niko te ne smije tući, gledaš neobična putnika kako iz brade govori, kave se peku, pa je zgodacija za krađu

ipak ti je glupava poruga stalno ispred samog nosa, nikud od nje pobjeći. To ti je ovaj tijesni život, đavo da ga nosi!

Vidi ga, topi se i nestaje u sutonu, izmiče nepovratno kao čitav ovaj nevjerni, laživi život. Šta ćeš, došlo vrijeme da se umire, pa to ti je.

vajde od ove strmoglave večeri, kad se benasti stari Rade ritnuo na smrt, pa čak i na svoj besprijekorni pravednički život. — Baš si mi našao kićenog sveca — gakao je on žižeći zalojenim očima u slikara bradonju.

Više se nije dalo razlučiti s koje strane stoji pravi život, a s koje mjesečeva varka. Izmiješale se skitnice, lopovi i sveci, baš onako kako će najljepše biti za mene, a valjda i

Nikud pobjeći od njega, veže se dan za dan, kao karike u lancu. Što duži život, i sindžir dulji, i još sve teži, zemlji te vuče.

Opet uz djeda novi trnci: otkuda to šapuće mladost, kako li se to prošlost vraća? Nije li život okrenuo natraške, svome ishodištu?

I okrenu djedov život nazad, pusti se trkom u prošlost, sustižući dvije durašne dječačine koje grabe uz kamenit put prema osamljenoj kući,

Bakar je za njega bio život, onaj pravi, punovrijedan, sličan zlatu kao i svaki bakar, a kalaj, njegov pratilac, bio je samo neophodna glazura na

Ni sam rat nije donio nekih naročitih promjena u svakodnevni život krčme. Jedino su s bliskog aerodroma avioni češće polijetali, a kad bi nad predgrađem zabrujala neka naročito glasna

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

I ovakav život, i zlostavljanje! Ne vredi da poželiš, ako on nije poželeo! Ne vredi da kažeš, ako on nije kazao! HUSO: I baš

) HASANAGINICA: Šta sad da radim? Da ga pomilujem? Da ga gledam? Kako da ga se u jednom jedinom trenu za ceo život namilujem i nagledam? Málo moje, na lavandulu miriše! Prstić na nozi mu miriše! Zumbul beli!

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

I onda, zanese se, pa otpočne da priča svoj život, mesta i gradove gde su bili, kad su išli na hadžiluk s dedom... Onda nabraja, kazuje do sitnica o svima sadašnjim

I mati se tome činila nevešta, jer je bila uverena o nemogućnosti ma kakve veze, a opet nije htela da prekida ovaj naš život. Jedno, što vas je sažaljevala, a drugo, što si je ti služila i dvorila kao rođena kći.

— rekao on. I tada, smešeći se, tarući zadovoljno svoje suve ruke, otpočinje da priča, već toliko puta kazivan, svoj život. Da izvodi poreklo naše porodice, opisuje život i navike naših predaka.

Da izvodi poreklo naše porodice, opisuje život i navike naših predaka. Nabraja njihova velika imanja, gradove u kojima su bili i trgovali, lica s kojima su stajali u

Dosta boli i ovo, a kamo li i ostalo. Ja sam produžio školu. Stupio u život, u bujan, neobuzdan let, za koji mišljah da ide po vasioni, a ono, u istini, kretao se po običnoj, svakidašnjoj kaldrmi.

Ona se krstila, metanisala, a mesec je sjao i obasjavao sve. A kao da je sa svetlošću došao i život. Sa sviju strana čuo se žagor, vika, dozivanje i pesma ovog noćnog, radenog sveta.

— Što plačeš, more? On podiže glavu. Pogleda me pogledom u kome beše sve: zakopana ljubav, proćerdan život i večita tuga za nečim. Posle nekoliko godina umro je.

Noćni posao: da često putuju služeći trgovcima kao vođe im, i da i dalje, i sad u varoši, još više i opasnije po život, prenose šverc. Retko su kod kuće bili, naročito noću, već uvek tako u „nekim“ poslovima.

Nabrajaju joj pojedine zgode, reči njegove. Pamtio se do sitnica njegov život, i pred Anicom se samo o njemu govorilo. A ona, Anica, dete, današnjica — sve to kao da Nije postojalo, a još manje bilo

A znala je da će opet biti bola i muke, kad počne da se od tog naviklog jada i plača rastavlja, kad ulazi u život. I u početku nije nikako na preudaju pristajala.

A taj je život bio: Ita. Ali, uvek tada kao kazna, usred toga, u tom slatkom, teškom snu o Iti, pojavio bi se on, pokojnik.

Kostić, Laza - PESME

Badava! svaka vrsta, svaka seća reč na onoga junaka jaganjastog što umrtvi svoj život besmrtni da njim oživi grob. Prevrnem list, prevrnem i drugi, pred očima mi glave prolaze kô lubanje koštane

svet, nenagledanu gledeć pojavu de čovečiji sagoreva lik od unutarnjeg plama božjega, pa istim plamom, kojim sagore, u život opet vaskrsava nov oživljujući gledalački svet. I rekoh vam, u pozorištu smo. A pozorište? Zar to nije hram?

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

poznaćemo najsnažnije slovensko pleme po njegovim pogledima na svet i na istoriju njegova života« (Ljuba Stojanović: Život i rad Vuka Stef. Karadžića, str. 101).

U bibliografiji Vukovih radova od Ljube Stojanovića (Život i rad Vuka Stef. Karadžića, str. 762 i 227) to se izričito i kaže, a za tim su se poveli i ostali.

On odgovori: — Vaš do vijeka ostajem i za vas ću moj život dati. — He, — vele — kad ti misliš naš drug da budeš, hoćeš li ti ljude jesti, i s nama u četu ići?

jedan sevap, te mi daj jednu maštravu vode da popijem, i znaj zacijelo da ćeš od mene za to dobiti na dar jošt jedan život. Carević se promisli: „Šta ima bolje nego da dobijem dva života“, pa uzme maštravu, i da mu punu vode, te ovaj popije.

Carević pođe ka vratima a ovaj ga stane moliti: — Daj mi i drugu maštravu vode, pa ću ti pokloniti i drugi život. Carević pomisli: „Sad dva života da mi pokloni a treći imam, to je čudo veliko“, pa uzme maštravu te mu dade, a ovaj

a Baš-Čelik reče: — O, junače, povrati se kod mene, kad si već dva dobra učinio, učini i treće, daću ti i treći život.

Uzmi ovu maštravu, natoči je pa mi uspi na glavu, a ja ću ti za to što mi vodu uspeš na glavu dati i treći život te živi. Kad carević to čuje, povrati se natrag, uzme maštravu pa natoči vode i uspe mu na glavu.

— pa mu ženu otme i kaže: — Ja ti sad život praštam, jer znam da sam ti kazao da ću ti dati tri života, pa sad idi, ama više za ženu nemoj da se vraćaš, jer ćeš

Carević stane se moliti, i Baš-Čelik mu reče: — Ja ti sad i drugi život poklanjam, no ti kažem da se više ne usudiš da se za ženu vratiš, jer ti neću više da poklanjam život, no ću te na

Ja ti sad i drugi život poklanjam, no ti kažem da se više ne usudiš da se za ženu vratiš, jer ti neću više da poklanjam život, no ću te na mjestu pogubiti.

Eto sad ti treći poklanjam, i više života od mene nemaš, nego idi kući, i nemoj život svoj što ti ga je bog dao da izgubiš.

Onda tri cara stanu svoga mrtva šura gledati i zaključe da mu život povrate, pa onda zapitaju najbrža tri zmaja koji može najbrže s Jordana vode donijeti.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

SOFIJA: Ali... JEVREM: Pst! Subaltern ne sme reći „ali“. Što komandant zapovedi, mora da se izvrši. Smrt ili život, o tom niko ne vodi brigu. — K oružiju, neprijatelj se približuje! 2.

Đavo, đavo, što nema obraz. LjUBA: A ona njemu: „Slatki moj Svetislave, možeš li sumnjati da te milujem; ti si moj život, moja utjeha, moja sreća i zadovoljstvo.“ STANIJA: Pi! Bezobraznica, da tako govori. LjUBA: Pak da čuješ kad peva.

Dok se starac iskašlje, donde je mladić izvršio nameru. Zar bi Napoleon tako silan bio, da nije mlade generale imao? Život je kao vino, koje se iz sile i vodeni čestica sastoji. Sila je duh, duh je mladost, mladost život, voda starost.

Život je kao vino, koje se iz sile i vodeni čestica sastoji. Sila je duh, duh je mladost, mladost život, voda starost. MILOŠ: A iskustvo? MARKO: Iskustvo je stari put za poznatog putnika.

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

POZORIJE 2. PERSIDA (dotrči), PREĐAŠNjA PERSIDA: Šta zapovedate, milostiva gospoja? SULTANA: Devojko, ti ćeš meni život prekratiti. Koliko sam te puta vikala? Oćeš da trčim u kujnu za tobom da te molim da dođeš, je li?

Ni reči, zašto će ti se odma prekinuti jezik! Kad nisi za služitelja, a ti k vragu, nemoj mi život jesti. Šta srljaš u sobu kao goveče? Šta ćeš sa mnom? STEVAN: Vi ste kazali da se upregnu konji.

Ali će ga skupo ova šala stati. Mučiću ga kao zmija, dok mu život ne isisam. SRETA (izvadi staklo s rakijom): Dobro, dobro. (Napije se.) Samo ti meni mlogo govori.

Lalić, Ivan V. - PISMO

a ne zna kad čas je da pokrene se u ležištu Adam; Praotac ove zbrke, autor čija Pragreška biva uzročnikom pada u ovaj život gde sam pao i ja; Podzemni stožer Golgote, što zrači Usijan kao crno sunce, kvazar Nevidljiv oku na blizinu

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Jer, drage moje naglo ostarele devojčice, niste vi krive što se život našalio s vama, pa vas jednog jutra probudio kao i obično u pola šest, kad ono — osam banki. Opa!

kadar filma koji se vrti po ulicama, one su u stvari samohodne, jer u svom neseseru imaju sve stvari neophodne za život, uključujući tu i pepermint!

Mala Anči mi je tako, najmanje pet godina, zviždala ispod prozora ili mi nameštala zasede na ćošku i pričala svoj život u levo uvo, a ja posle pokušavao se svega setim i kucao na pisaćoj mašini s pomoću dva prsta.

I uopšte, to je život u konspiraciji: osećate se kao u nekoj filmčugi o ilegalcima za vreme okupacije. A tek njihove priče! Gospode!

Niko se neće osvrnuti na tvoj dosadašnji život i delo. Niko te neće odlikovati povodom osamnaestogodišnjice života. Nijedan kralj ti neće poslati tom prilikom telegram

Nijedan kralj ti neće poslati tom prilikom telegram želeći ti dobrosusedske odnose, dug život, prosperitet i te fazone. Čak ni šahovski kralj! — I onda? —Ti si najobičnije sivo dete smoga.

ovoga ili onoga, konjskim trkama, buticima, modnim revijama za nastupajuću sezonu i svim ostalim mestima koja pomažu da život prođe savršeno ugodno i još savršenije beznačajno... — Šta mislite o najboljim godinama za jednu ženu?

I to se zove rođendan! GLAVA III O pisanju memoara uopšte, a posebno o naslovu „Život na brzaka“, kako bi trebalo da se zovu Anini memoari, i o tome kako su tri starca delila svet još davno pre njenog

Najčešće ih pišu generali. Izgleda da su u ratu navikli da skupo prodaju svoj život, pa to rade i u miru, Međutim, moji bi memoari bili svakako bestseler!

Bilo bi to strašno zezanje, na časnu reč! Sve pod zvučnim naslovom život na brzaka ili nešto slično. Opisala bih lepo sve ono čemu su nas učili u školi, a zatim bih opisala kako sam se

Tako je neki Tika, čist imbecil, zagorčavao mome matorom život najmanje deset godina, sve dok ga matori nije sredio jednom zauvek!

Toliko! Dakle, draga maturska komisijo, kako ste i sami mogli da se uverite, život rođenih Beograđanki nije tako jednostavna tema kao, na primer, „Teško stanje seljaka u devetnaestom veku“ — omiljeni

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

- Ima božjeg udjela u kućevnom žuboru, u zrcanju s ikone, u pjesminom raspjevu: Krpljen život, krpija a kroz prsle prozore prelama se Srbija. ІІ A kroz prsle prozore prelama se Srbija beharaju madžarke.

ІІ A kroz prsle prozore prelama se Srbija beharaju madžarke. - Kome li se priroda u sretanje spremila? - kad je život grdija, taljiganje, pedepsa, a svijetom izroda kao pasjeg nakota! - Bruj pčelinji: takuše cvijetom se osule.

drugi je život iza crnine: sa drugom družbom onde svanjujem i sinem, sinem uvrh strmine sa druge bulke grejem, žarujem.

hram je, već više čas je jejina da drekne: kroz palo vreme istorija hramlje, bez jednog šuma i bez jedne senke; a život buči silom nepovrata i guta dane kao liske gubar, te puhor-dobu puknu grobna vrata, a pomrčini prolomi se duvar:

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

makar šta radili sa mnom; jer je obično u romanima da ljubovnici najpre stradaju, pak posle da se uzmu; inače gotovi su život sebi okončati. ALEKSA: Vi vesma blagorodno čuvstvujete; i ja bi volio deset puta umreti, nego da vas se lišim.

ALEKSA: Tja, dragi moj, sad nisi u Madridu. MITA: O, tamo je život! Kad mi vaše sijatelstvo dadu po jedan dukat, ja umem Talijancima pokazati da sam mladog barona Golića služitelj; a

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Četa dječaka, brzih ko čigra, tu se na pijesku kraj vode igra, provode život lijep. Pod vrbom starom, za dana vruća, sa psećom braćom planduje Žuća i vrti čupav rep.

Divovski klobuk pečurka širi, ispod nje mala kućica viri, u njojzi život veselo vri, stanuju tamo patuljka tri, patuljak Rudar, patuljak Lovac i brat patuljak Moreplovac.

“ povika mali lav od sreće blistav sav . . . Danas pod noćnim brijegom gde bujan život vri, ponekad sretneš, kažu, čudne zvijerčice tri.

Nad Japrom tako, ko crven oblak, večito sreća prši, nevolja svaka bude i prođe, sve se na dobro svrši. Tamo ni život ne bude kratak, uvek je duži — za petlov batak.

Na meku kosu dečaka snena spušta se topla ruka. Smeška se dete, život je bajka. Čuva ga, pazi voljena majka. Dečak je snove sanjao strašne, budi se, traži spas.

“ Potvrdih glavom, šta da se radi. Kad se na svetu zbratime mladi, srećan se život najbolje gradi. SVI POD KREVET, GASI LAMPE (BOJ SE BIJE PREKO ŠTAMPE) UVOD Oglas po oglas evo se ređa u slavnom

Junakov život mek je ko bajka kad ga priča njegova majka. „Eh, moj mališan — šta da vam kažem — šapuće majka sutonu sivom — gugutao

moja, dete sunčanog lika, deda je srećan zbog tvojih krasnih slika, rukom ih gladi, miluje čitav dan, dedin je život postao raspevan. Svakoga jutra zamoli mene, staru, opiši slike, svaku boju i šaru.

“ A kasnije, oblak za oblakom, pisao sam s neskrivenim jadom: „Ovaj život nevjera je sama, Zora šeta s Mićom Nakaradom.“ List obrneš, opet nove čini: „Vječno vjeran biću Angelini!

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

Govore stvari proste, beznačajne, ali zato baš pretovarene onim što je život ljudi i universuma uopšte. Prve reči koje su mi dolazile zapisao sam istoga časa u jednoj kafanici, na hartiji kupljenoj

— Deca su satisfakcija života. — Nisam vas dobro čuo. — Kažem, da su deca jedna satisfakcija. Život ne bi vredeo bez njih. — Sigurno. Je li na ovom ostrvu lovište?

Unutra gori sveća. Sedam za sto ispod sveće i pokušavam da čitam Život Čeliniev. Redovi igraju prema igri plamena. Dolazi jedan puni, zadovoljni starac: — Nemamo dobre svetlosti, ali

Smetam li vam dok radite? Mogao bih sesti ovde i čitati; tako vas ne bih uznemiravao. — To je talijanska knjiga? — Život skulptora Čelinia. Rešio sam da je pročitam putujući, i tako je čitam već dve godine, pa nikad kraja.

Moram čak da se vraćam, jer zaboravim šta je bilo. — Kako se zove knjiga? — Život od Benvenuta Čelinia. Opisan je ceo život Italije u XVI veku. — Da li je sramota priznati da nisam nikad čula za nju?

— Kako se zove knjiga? — Život od Benvenuta Čelinia. Opisan je ceo život Italije u XVI veku. — Da li je sramota priznati da nisam nikad čula za nju? — Sigurno da ne.

Osećam se ogroman, jer sam središte svoga posmatranja i svoje misli, a sve to drugo, iako život kao i ja, ostaje sićušno oko mene do u beskraj.

Nešto znači biti marešal; i to je život koji nešto znači, koji je za mene! — Niste mogli ubediti oca da popusti vašoj želji? — O, sve mi je to bilo dosadno.

— Ali sada volite svoju ženu? — Kako mogu da je volim, kad mi je ceo život upropašćen! — Zašto mislite da vam je život upropašćen?

— Ali sada volite svoju ženu? — Kako mogu da je volim, kad mi je ceo život upropašćen! — Zašto mislite da vam je život upropašćen? Videli ste mnogo sveta i sada živite na miru u selu koje mi izgleda jednistveno: imate decu!

— Ja više nikada ne mogu izići iz ovog sela. Još sam mlad a život je za mene sasvim svršen. Da sam postao marešal, mogao bih pokušati u životu još i mnogo štošta drugo.

Oni su me svi uništili. Naročito me je otac uništio. Da me je ubio ne bi ništa gore učinio. Pade mi na pamet: — Ali život naš ne zavisi samo od nas i naših porodica. Svaki dan ga može potpuno izmeniti.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

On ne zna za teški jad, I traži mirisno cveće — Tako i život mlad Veselo s pesmom se kreće. U PROLEĆE Premaleće kad zasija, Zazeleni tavna gora, Kad s pučine sinjeg mora Blagi

Anđelskim krilom neka me štiti Kroz život ovaj mučan i klet — A smrt kad dođe, nek sa mnom onda, Ka nebu zračni upravi let!

premaleće I otopi hladni sneg, Kad ukrasi rosnim cvećem Ravno polje, travni breg, Moja ruža biće ljupka, Jer će doći život mlad, I veselo s povetarcem Ćeretaće srećno tad.

obiš'o me nije, Iz groba zaman dozivljem te ja; Jesenji vetar u lice me bije, Priroda ćuti oko mene sva — Ćuti, i život goni svojim redom, Ne vidi tugu, ne razume jad, Ni vrele suze po licu mi bledom, Ni smrću tvojom oboren mi nad.

Ljudi ga tražili vazdan, A jadna njegova majka plačući život je klela. Tako je plakala ona vazdan i svu noć gorko, Vrteći vreteno tanko.

NA NOVU GODINU Srećno nek je novo leto, Srećan praznik svima vama. Što trajete mučni život U nevolji i suzama; Što za koru suva hleba Pod teretom umirete; Al' što vaskrs čiste pravde Verovati ipak smete!

slabe noge, Klonulo je moje telo, umorne su moje noge — Al' je krepka volja moja, što me noćas vama vodi, Da posvetim život rodu, otadžbini i slobodi.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

On je upućen u tajne, njegova duša postaje drukčija i u njegovom telu kome se vraća život nastaje druga telesnost u novom trajanju. Njegova plot, više puta preporođena, počinje da živi u svojoj dragocenosti.

Mitilenu radost iz ruke grčke i post gospojinski Nad Manasijom Čardaci kule gnezda na vlast su došli ljudi lepi novi će život da počne i biće kratak u jeku mača pojanja i završnog speva prva smrt je bila kosovski teška druga nas krepi i odnosi

je tu prizor slamanja temeljan i bezobrazan kao da smo u filmskom gradu gde nas i skaredno pitanje prenerazi čemu taj život uopšte beše i sve tako na kafanskom nivou rugamo se vrlini iako se zločin na carini plaća pošteni su postali

sve mačke crne i svaki je igrač u isti mah na redu da baci svoju kartu na čoju pred lihvara koji nam je iznajmio život da nas posle kinji.

mislim da nije do svega ovog moralo da dođe vajkah se posle svake bitke suviše smo uzimali žrtvi i govorio sam da život mora da se osladi ili će svi otići u isposnike savećasmo na promaji provevši sate kraj srebrnog rama repovi u

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

DANICA: Uzdržite se; nisu mi potrebne nikakve izjave. MIĆA: Da, najbolje je preći preko toga. Život je odista tako čudan, tako pun iznenađenja. DANICA: Da!

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

NAZDAR“ 184 NAŠA ZEMLjA JE SLOBODNA 189 POD KRSTOM 193 POZADINA SLAVI NAŠE USPEHE 194 SMRT, ŽIVOT... IDU NAIZMENIČNO 197 U ZATIŠJU 207 TOČAK 210 OTMICA 217 ZEMLjA JE UZAVRELA 224 NE, BOGA RADI!

kuće promiču, sve ih je manje, odstojanje od kasarne se sve više smanjuje, a s tim, čini mi se, iščezava i onaj bezbrižni život...

Zastadoh pred štalom odakle me zapahnu miris sena i amonijaka, podsećajući me na život u kadru. Konji su bili nešto uznemireni, čulo se trupkanje nogu i rzanje. Najednom začuh komandu: — Kod konja! — Primi!

— Primi! — viknuše vojnici složno uglas i odjeknu jednovremeno: šljap, šljap. I kao da se onaj moj život u kadru slepi sa ovim sadašnjim, sve mi se učini poznato i blisko, a sve ono što se zbivalo u međuvremenu kao da

da škljoca zubima o đem, ali vozar priteže uzde, slušajući glas sveštenika koji se molio za pobedu oružja, za zdravlje i život vojnika i onih na domu. Svi su ponavljali molitvu smireno, šapućući od srca, iskreno, da ih Bog blagoslovi i sačuva...

još se nije imalo osećanje rata. Ljudi su pregoreli one prve utiske rastanka. Već naviknuti na ovaj novi život, počeli su da sređuju utiske.

Nikome nije do šale u ovoj teškoj atmosferi, ispunjenoj dahom mrtvih ljudi. Pod ovakvim utiscima svaki vidi svoj život kao daleku prošlost i celo biće je usredsređeno na ovaj trenutak, kada treba spasavati goli život.

svaki vidi svoj život kao daleku prošlost i celo biće je usredsređeno na ovaj trenutak, kada treba spasavati goli život. Naređeno je da se pojaše. Očekivali smo da krenemo u pravcu onih gudura što se isprečile ispred nas.

Ali topovi su tu, neprijatelj je pred nama, treba se tući, ubijati. A zašto sve to kad je život lep?... — Komandiri, napred! — začu se oštar glas komandanta diviziona. Komandir ode trčećim korakom.

Ali kroz prokletstvo i uzdah, u očima ljudi se ipak nazirao zračak radosti što su bar sačuvali goli život... Osveta je stigla. Na poljima leže naduvene lešine iskolačenih očiju, a jata gavranova se pripremaju za gozbu...

Usplahirena izgleda, pretrnula od straha, napušta nejač svoja ognjišta i celokupnu imovinu, da bi samo sačuvala goli život. Začu se komanda: „Sprema za paljbu.“ Poslužioci skidoše kožne navlake sa topovskih delova i onda sedoše na prednjak.

A ona tikva probušena, sigurno od kuršuma, i ja podskočih, te se prilepih uz jednu vrzinu. Teška je samoća i kad život promiče redovnim tokom, a kamoli sada u ratu. Ama da me rane samo!... Šta bih radio?...

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Srce joj beše prepuno miline i neke jake mladačke žudnje za radom... Bujna mladost vri, život, pun sile i oduševljenja, kipi i traži gde da izlije svoju suvišnu snagu. Otud tolika volja za radom.

Zabrinuti i opterećeni zlom ljudi ne smeju se tako veselo, a njemu smeh ne silazi sa usta. More, slavan je život, slatko je živeti !...« — Pa ne hvalite se, gospođice, početkom u radu. Zbilja, kako ide ? Danas ste počeli.

I deca hoće čoveka lako da naljute, ali su sve to sitne stvari, koje ne truju čovečji život, ne smetaju mladosti da pliva u srećnim snovima, da se veseli životom i suncem... Nema nikakve bojazni !...

»I otkud je baš tako težak život? stade Ljubica misliti. Teško je neradnicima i onima koji bi hteli samo da zapovedaju, a meni, što ?...

»Ala bi to bio život, Bože!... ali ko sme o tome misliti... Nije to za mene, za ovakog hm... kako da kažem... povučenog, jest baš tunjavog...

Zar on sa onom njegovom pipavom mirnoćom može da stvori ovakav život... gle kako se živo i veselo razgovaraju ! A ja... sa ovako živom prirodom, stvaram vojnike. Čudno !...

»Bože, šta je ovo ? Je li ovo moja služba, moj udeo ? Zar se ovako počinje ? Zar je ovakav ceo život !...« VII Ljubica se sva predala školi, svojoj deci.

— A ja vam kažem da ne znam za mladost.. Sećam se mnogih sitnica, jest... ali to je tuđi život, to sam ja samo posmatrao... Ali iz mog života nema ništa, jer ja nisam živeo, kao što ni sada ne živim. Nego..

Sumorno pogleda oko sebe, mahnu rukom preko čela, pa turobno odgovori: — Mani se, molim te... Život mi je zagorčao; i onako nisam nikad sreće video. I svaka nesreća mora da se razbije o moju glavu !...

»Šta ja radim... koješta!... Mlada sam, zdrava pa zar da se ne smem ni s kim našaliti. Nije ovo manastir, nego svet, život, a ja hoću da živim !... Da živim!«...

— Stoj, reče mu Velja, kad saznade za današnje događaje. — Pa to je čitav atentat na tvoj život. — More mahni se šale, nego šta misliš? — Hm... šta mislim ?

nije osećala; oko nje vladaše crn, gust mrak, koji je uništio svaku misao, svako osećanje, samo ostade pust, salomljen život, iznurena, isceđena snaga Kad se smrče sasvim, ona se ispravi i sede na krevet, pa stade gledati u mrak.

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

VASILIJE: Zašto? Zato što živi u oblacima, u iluzijama, u snovima! Zato što je pomešao život i pozorište, pa ni sam ne zna kad je u životu, a kad je u predstavi!

GINA: Valjda sam i mogla nešto od tebe da vidim? Kuća — pijaca, pranje — peglanje, kuvanje — šivenje! To mi je ceo život s tobom! A ovamo si mi obećavo i Carigrad!

GINA: Vidim i ja da je drugi! SIMKA: Iz kolko voda ispiraš? GINA: Iz pet. SIMKA: Ceo život provedu kao na lađi: danas ovde, sutra onde! GINA: Meni su sve lađe potonule u ovom koritu!

JELISAVETA: Ne pamtim kad sam čula onakve izraze! SIMKA: Utopila je život u onom koritu! JELISAVETA: A muž zbog nje utopio život u flaši!...

SIMKA: Utopila je život u onom koritu! JELISAVETA: A muž zbog nje utopio život u flaši!... Šta i da rade deca iz takvih brakova, nego da izađu na ulicu i da pucaju?

JELISAVETA: Ja bez te granice ne bih znala gde sam! VASILIJE: Pozorište je, zna se, ovde, a život — onde! Ja jedno s drugim nikada ne brkam! ja sam Hamlet samo na sceni, i tačka!

VASILIJE: Želim da pomognem ljudima da razumeju život! FILIP: I šta još? VASILIJE: I želim da im pomognem da ga zaborave! FILIP: I šta još?

GINA: U to se ne bih zaklela! SIMKA (Filipu): Zbog čega mi se mešate u život ceo dan? ja vam za to ne dajem nikakvog povoda! FILIP: Gde se ja nalazim? BLAGOJE: Mene pitaš?

Daću joj neku od mojih haljina iz „Višnjika”. Ionako ne igramo ruske komade. VASILIJE (glumi): „Ja volim život uopšte, ali naš život, palanački, ruski, malograđanski — mrzim i prezirem iz dubine duše”...

Ionako ne igramo ruske komade. VASILIJE (glumi): „Ja volim život uopšte, ali naš život, palanački, ruski, malograđanski — mrzim i prezirem iz dubine duše”... Igrao sam Astrova u Ujka Vanji.

SOFIJA: Filip je visoko podigao drveni mač! VASILIJE: Pre će biti da se život njim poslužio i poigrao! A on... Nit je on znao koju ulogu igra, ni zašto, ni u kojoj predstavi!

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

POČETKU BEŠE SJAJ 291 POBEDI 293 KUGA 294 PESMA 296 ROBOVIMA 297 NIKOLI I 299 NOVO POKOLjENjE 302 BESPUĆA 304 ŽIVOT 306 PLES 308 DEVOJKA 310 BLAGOVESTI 311 POVORKA 312 LAMENT NAD BEOGRADOM 314 LIRIKA ITAKE PROLOG Ja

U kući mi je pijanka, i blud, a tužan je život na svetu, svud – izuzev optimiste! Ja nisam pevač prodanih prava, ni laskalo otmenih krava.

Sudbina mi je stara, a stihovi malo novi. Ali: ili nam život nešto novo nosi, a duša nam znači jedan stepen više, nebu, što visoko, zvezdano, miriše, il nek i nas, i pesme, i

Tebe o rode jer veseo mreš, a smrt je samo čast, gusle ne daju da za život zreš, za služinsku počast. Naša je sudba urlikom mreti oholo strašno po gorju.

Naša je sudba urlikom mreti oholo strašno po gorju. Pevati, glasno razapeti, po stenju, kršu i borju: Da je život za sluge čast, i nad veseo gnjili svet vitlati sebe smrti u počast, kao steg krvav i svet. Steg dičan buna i ubica.

Vi ste moja buna. Znam da vas dragan zove, za ništa vas ne pitam. Ako vas život boli, ako vas neko voli, ja vam čestitam. NjEGOŠ U VENECIJI Nasmešio se poslednji put.

Ulice su nam deca i druzi, neće naš stid u čedu da puzi. Nije za život tvoj pogled ohol, nego za slast i san i bol. Ne daj da naše duše padnu i nastave ljubav našu jadnu, naš gorak nesrećan

Kad bih još jednom mogao da volim... Da l bi mi tad bilo dobro svud, i život bio manje lud? Ili bih i tad kao sad morao da se smešim i razbolim, i da umrem?

NARODNI VEZ Krv mi veze vez po duši, strašću me životinja guši, i tka mi u život tlo: zavičaj moj, ravnicu što zre gde pijan raspasan seljak mre, u krvi što je svo dobro, ne zlo.

Predosećano, u Beogradu, 1920. POSLANICA IZ PARIZA Život vaš i telesa još su tvrda a zidanja krivudava, neoprezna, no ja vas mirno gledam sa brda i znam što još niko ne zna.

Ispuniće se pesničke ludosti, i, kad prva proletnja noć zaplavi, videću ja još vas i život kako igrate, na nebesima, a ne na javi.

nas prošlu, bolesnu neku mladost, bez prestanka; tek rođenjem došlu, sa rasutim lišćem, što, sa groba Branka, na moj život pada. I, tako, bez groba, veselost je neka, u meni, rugoba. I, tako, bez tela, duša mi je nevidljiva, i nevesela.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

planuo i dolazio u jarost za ma kakvu sitnicu i naposletku je došlo dotle da se zavadio s celim svetom tako, da mu je život u ljudskom društvu postao nemoguć.

naporima i žrtvama stekao, i što mu se stara zla ćud, koja se samo bila pritajila, opet vratila da mu zagorčava život. Učini mu se da je, kad se sad tako razgnevio, nečim opoganio dušu pa ga obuze žalost.

On se dugo kolebao da li da se odazove tom pozivu i molio se Bogu da ga on uputi šta da čini, jer je voleo pustinjski život pa mu je teško bilo da ga napusti.

— Možeš mi, care, uzeti i život, ali ja taj novac ne mogu primiti — reče starac mirno. — Ni za crkvu?! — viknu car. — Ni za crkvu — blago i tužno

„To je on govorio za moj život“, sinu mu u glavi. I razmišljajući o tom neprestano, njega obuze stid i kajanje. „Moj je život doista ružan i svršetak

I razmišljajući o tom neprestano, njega obuze stid i kajanje. „Moj je život doista ružan i svršetak mu ne može biti lep, kao što magarac ne može imati paunov rep.

JOVAN PUSTINjAK 1. Ribizle Surovi asket što je mesto kruha Jeo skakavce — što je uništavo Plot mnogostrasnu za život duha, U pustinji je na kamenu spavo. Al i kamen mu beše lože meko...

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

rodoljublju i o krvavim ratovima za slobodu, o vrlinama i poštenju, o velikom požrtvovanju za spas zemlje, gde se sve, pa i život, prilaže na oltar otadžbine.

— Ja veoma cenim istoriju i lude koji ceo svoj život posvete toj zaista važnoj nauci — rekoh učtivo da bih, koliko-toliko, opravdao svoj malopređašnji zaista nerazmišljeni

dece nema, razumete li, ali se računa zbog te odluke skupštinske da ta gospođa ima dva deteta, i tako je prestao rđav život između nje i njenog muža. — To ne razumem — primetim, iako čak ne beše učtivo da to kažem. — Kako ne razumete?..

— Život su naši stari žrtvovali za ovu zemlju, a mi se još predomišljamo da li za nju samo čast svoju da žrtvujemo! — uzviknuo je

Bi se zakleo čovek da niko živ, a kamoli zdrav i čitav, izići ne može iz tog ambisa. Ali tvrd je čovečiji život. Vođa je imao retku sreću, te se pri padu zadržao, kao i uvek, na nekom džbunu, te se nije povredio, a uspeo je da se

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

XXI VEKU 72 BOGOMOLjAC 80 PRVA TUGA 88 UOČI NOVE GODINE 92 STRAH 94 UČITELjEVA PRIČA 98 ZVONAR 102 PRIJATELjI 108 ŽIVOT I SMRT 112 LjUDSKA NESTALNOST 116 KAPETANICA 124 PRIPOVETKE JESENjE SLIKE Sumorna, vlažna, studena i duga jesen.

Ukrstiše rogove i otpoče se borba na život i smrt... Krave prestale pasti, podizale glave, pa glede ko će pobediti. Junci i jalovci primiču se bliže, da se nađu

Svud tiho, samo kod nas kipi život i rad.... Isprečali se dugački purenjaci, sve jedan preko drugog, te sastavili veliku rpu kukuruza.

je najvredniji i nerazdvojni drug srpskog radnika: on ga sreta još prvog dana, kad svet ugleda, on ga prati kroz ceo život, na svadbi, na slavi, na sastanku, na mobi, na svakom radu i zaludničenju; on ga prati i u grob, pa i posle njegove

« Posle su ovu poniznost preneli i u svoj kavanski život. Sednu u »Trbonjinu pivnicu« i traže »u poniznosti pet piva...

U tom položaju produžio je i još više razvio veseli život tako da nije ni osetio, kad je duboko zaš'o u četvrtu desetinu. Tada se stvorio prelom u životu njegovu...

Čistota, red, simetrija — to je njihov život, njihovo disanje... Oni im žrtvuju sve. Zbog toga se oni plaše i svake pomisli, da može neko drugo biće, neka ličnost sa

tip prave srpske žene, prinuđavao ju je nekako da liči na njegovu majku, skromnu, valjanu, prijatnu ženu, koja je sav život bila posvetila svojoj deci.

»Bože moj, ta to će biti život!... Ideš iz škole ljutit i sumoran, a na pragu te čeka ljupko i dobro lice tvoga druga, s koga čisto čitaš da je gotovo

i nastaju burne scene, otrovan život, — propast kuće... »Ne, nikada ja neću sebe dotle dovesti... Bilo je vreme, mišljaše on dalje, al' šta ću kad se nisam

Bio sam stvoren i za ljubav i za život, ali se taj vreli plamen ugasi, i na tom mestu, gde su buktale ognjene strasti, ostala je šaka vrela pepela, kojim se

I to sve zbog jedne devojke, zbog jednog pukog slučaja, koji hoće da mu preokrene ceo život. I on ne može da nađe izlaza.

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

Izvol'te, sedi! MARINA (sedajući): Ja mislim, prijatelju, da za takve stvari kao što je, što kažu, veza za ceo život, treba najpre iskrenost. JEVREM: Treba!

dopala devojka i, što kažu, sporazumeli smo se kao ljudi i za sve drugo što pripada devojci i što je potrebno za bračni život. Ali, prijatelju, kad je došlo do toga da se izađe s farbom na sredu, onda vam ja moram reći da smo na drugo računali.

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Izvadi knjigu: Grobari Srbije, Život Isusov od Renena, Govore nekih poslanika na nekoj skupštini. Zatim oberučke izvuče jednu grdnu fasciklu brošira

A što se ovako promučio, to mu je baš i milo, jer šta je život nego borba; i kad je slađi odmor nego posle umora?! »Ustaj živi, bori se, ne kloni!

To je Sretu tešilo, a i nagrađivalo ga; jer mu se nekako činilo da mu od nekog doba život opet ima određen cilj. Sad bar opet zna što živi!

« Isto je tako i Sreta mogao sebi reći. Život je borba, trenje — razmišljavaše Sreta ležeći u krevetu. U borbi i trenju je život; i taj život treba da bude bujna reka

Život je borba, trenje — razmišljavaše Sreta ležeći u krevetu. U borbi i trenju je život; i taj život treba da bude bujna reka koja ruši sve ove stare (izanđale već) birokratske ustave i da stvori čisto

Život je borba, trenje — razmišljavaše Sreta ležeći u krevetu. U borbi i trenju je život; i taj život treba da bude bujna reka koja ruši sve ove stare (izanđale već) birokratske ustave i da stvori čisto zemljište za nov

— Dosta mu i ovoliko. Samo kad se zatalasalo i zajosalo, — veli Sreta, — eto to je, moj Maksime, život; život je borba, trenje! A međutim to ne beše trenje, nego satiranje.

— Dosta mu i ovoliko. Samo kad se zatalasalo i zajosalo, — veli Sreta, — eto to je, moj Maksime, život; život je borba, trenje! A međutim to ne beše trenje, nego satiranje.

Sve novo! Novi ljudi, nov red, nov život u starom selu. Ne znaš ko je zadovoljniji, da li Sreta ili ćir Đorđe. Ovaj usitnio samo koracima po mehani; ne drži ga

Tu se nekoliko dana viđao, a zatim ga nestade. Ogadio mu se komedijaški život, kako je sam toliko puta kazao, i sad se ovde u selu smirio. Izabrao je drugu struku, a ono sasvim batalio i zaboravio.

— Vičite: Živeli! — Živeli! — prodera se Mića »Oficir«. — Na život i na zdravlje! — pusti kroz zube ćir Đorđe. Živeli! Zito! — Tako! Tako valja! — veli Sreta zadovoljno.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

SU IZMEĐU OSTALOG RADILI STARI SLOVENI 49 ŽITIJE VESELOG DIMITRIJA 51 BALADA O OBUĆARIMA-KRPAMA 53 ŽIVOT NOĆNOG ČUVARA 55 ŽAL ZA ZANATIMA 57 MILICAJAC 59 GENERAL GRIGORENKO OTKRIVA SLOBODU 61 CIGA I RADOJICA 64 ROMEO I

PESMA 168 SEČENjE DRVEĆA 170 BALADA O STARIM ŠLjIVAMA 173 JABUKA IZGUBLjENA NA KALENIĆA PIJACI 175 TAJANSTVENI ŽIVOT STVARI 176 STOPARAC 177 RUKAVICE 179 OLOVKA 181 DVA SAPUNA 182 NEPRODATI HLEB 184 ULIČNA VAGA U PONOĆ 185 HELIKOPTER I

PESMA 295 VISORAVAN 297 TRENUTAK ISTORIJE 299 GDE SU POČETAK I KRAJ SVETA 302 ŠTA ČOVEK DA RADI 303 ŠTA JE ŽIVOT 304 VOZ PREDVEČE 305 ŽAGUBICA 307 MOJ NOS 309 PRED ZORU 311 U BRDIMA TEČE REKA 312 RADOST

327 KAKO SE RODILA LjUDSKA MISAO 329 DUŠEVNI ŽIVOT KRAPINCA 331 GDE SU POČETAK I KRAJ SVETA 333 DEDA NA PRODAJU 335 DEDA NA PRODAJU 336 TRAGOVI NA ZA SVAKU

Eno, Džim Huhuhind viski uopšte ne pije, Ima dućan prepun sedlarske kože, Svoje sinove mazi i nikada ih ne bije. Život Krste Pepe zato je prepun bola... Sam, u kamenoj kući, on ne zna za drugarstvo.

kad ojuži, Sa nečim toplim i vedrim ispod očnih kapaka, Zaželevši da se to veče dobrote produži Do kraja života kroz život svih dečaka.

A ja gledam, sa obale, gledam, pa mi je Ceo život danas lepši zbog te šamije. Svak se nosi po svom hiru, ukusu i hobiju, A voda nas, sve zajedno, nosi u nedođiju.

Da grdne propasti, da grdna zla!” A nisu znali, ni pomišljali Da je kondukter spasao život jednog velikog, žutog psa. A mogao je, s punim pravom...

štujem krpe i obućare, Koji, u ovom gadnom vremenu, kad su svi dani sivi, Pomažu narodu da izdrži i da preživi! ŽIVOT NOĆNOG ČUVARA Ima ljudi koji rade uz put, zauvar, Po potrebi, kad ih iz firme zaištu.

Cene stalno rastu, penzija tanka, Pa za život valja odnekud da se dopuni. I od pomrčine poneko je sećanje crnje! Sa svim prostranstvima u dosluhu, Skupivši oko

Zvezde, na nebu, iste su kao nekada, Al život je, ipak, neosetno prošao! Poumiraše ispisnici i solunci! Od dobre vatre nema radosti veće: Plamenovi igraju, kao

Sad recite, šta je bolje: plamen ljubavi Koji se, moćan, do nebesa uspravi Za noć bukne i zgasne, ili Uredan život, u kojem ti se ništa ne mili?

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Svadbeno prekookeansko putovanje 26 TREĆI ODELjAK: JEGULjA NA NjENOM PLODIŠTU 31 XI. Život i životne prilike u okeanskim dubinama 32 XII. Kako se praktički vrše dubinska ispitivanja 40 XIII.

koji je, misleći o njemu, nalazio da je to nerešljiva zagonetka, kao i pitanje o tome na koji način jegulja završuje svoj život.

Onaj što ih je rešio, posvetio im je sav svoj život; rešio ih je neverovatnom istrajnošću, dugotrajnim ispitivanjima, nečuvenim naporima i neobičnom sposobnošću opažanja i

mestu u Mesinskom Zalivu, pa se odatle rastura i, došavši do morskih obala, ulazi u slatke vode gde produžuje svoj život.

je morska dubina, koja tu dostiže 5000 metara; jegulje sa Sumatre i Cejlona tu nalaze potrebne uslove za mrestenje i za život svojih larvi, pa sa te strane i ulaze iz slatkih voda u more.

obalama; 3˚ usputna metamorfoza larvi u staklaste jeguljice; 4˚ dospevanje u slatke vode kontinenata i ostrva i život u ovima; 5˚ metamorfoza staklastih jeguljica u žute jegulje; 6˚ metamorfoza žute jegulje u srebrnastu; 7˚ svadbeno

Neka je, naposletku, pomenuto i to da je za uspehe u naučnim istraživanjima, u koja je uložio sav svoj život, Šmit bio obilato nagrađen i priznanjima od strane akademija nauka i naučnih ustanova celoga sveta.

što utiču u pomenuta mora, jer bi one, pre no što uđu u te reke, morale proći kroz mora u kojima za njih nema uslova za život.

Peraja se bolje razviju i postaju veća i snažnija, nagoveštavajući aktivniji život. Organi za reprodukciju se naglo razviju. Kod mužjaka glava postaje još šiljastija, i to time što se smežura gornja usna.

dolazi samo ušće; tu je već i more u koje tada jegulja ulazi kao u novu sredinu u kojoj joj iz osnove treba menjati ceo život.

živi nije posmatrao ni neposredno ni ma na koji način posredno, a u kojima se, po svoj prilici i završava romantični život jegulje posle svih čudnovatih faza kroz koje je ona do tada prošla od svoga rođenja na tome istom mestu, gde se taj

jegulje posle svih čudnovatih faza kroz koje je ona do tada prošla od svoga rođenja na tome istom mestu, gde se taj život i počinje i završava.

Monahinja Jefimija - KNJIŽEVNI RADOVI

tvojim, jer otkako si ti u nebeskom veselju večnom, mnoge brige i stradanja obuzeše voljena ti čeda i u mnogim mukama život provode, pošto su ovladani Izmailjćanima.

Prekloni kolena pred Vladikom koji te venčao, moli da mnogoletni u dobru život voljena ti čeda provode bogougodno, moli da pravoslavna vera hrišćanske neoskudno stoji u otačastvu ti, moli pobeditelja

Rakić, Milan - PESME

da smo tu nas dvoje Pred veličanstvom prirode; a potom, Kad prođe sve, i malaksalo telo Ponovo padne u običnu čamu, I život nov i nadahnuće celo Nečujno, tiho potone u tamu, Ja ću ti, draga, opet reći tada Otužnu pesmu o ljubavi, kako Čeznem

I sav zasenjen pred čudesnim sjajem Lepote tvoje, slab, bez jednog daha, Kao da svakog časa život dajem, Prilazim tebi pun pobožnog straha, Posrćem, klecam, dokle me privlače, Ko provalija tamna i duboka, I dok

Al̓ je prešlo vreme preko tvoje glave, Iznemoglo telo, malaksale moći; Poznao si život i nevolje prave, I julijske žege i studene noći. O, kako te žalim!

O, ako je tako, drage duše, ako Vi živite sada za večito vreme Nepomične, hladne, nemoćne, i neme, — Vaš je drugi život strašniji no pak̓o. SONETI I Surovo će vreme naša dela strti, Pisalo ih pero, il̓ puške i mači.

O, umreti tako: bez piska, bez sveta, Bez dosadne, glupe komedije smrti, Nečujno, ko miris uvenulog cveta, I život i dugo očajanje strti, Kao jednim mahom, u mladačkoj moći, Pod raskošnim sjajem septembarske noći!

Zaćutaću tada. Nema reči više, Poljubiću samo tvoju ruku bledu, I dišući mirno, sve tiše i tiše, Ostaviću život, nevolju, i bedu, Bezbrižan i vedar, nasmejan i čio. I sklopiću oči zanavek.

Tajno otkrovenje kobi što se krije I zlurado vreba sva stvorenja živa! Moj rođeni život tuđ mi sada biva, Jer šta ja pamtim, nikad bilo nije!

meni Gospod neće dati Starost duboku, nit̓ pored mene Svečano proći i ljudi i žene, Zlatne mi svadbe staloženi svati. Život će proći ko trenutne pene, Maćija nekad a nekada mati, Naprečac će, u naponu, da svene, I šta je starost nikad neću

Po predelu mračnom, sjajnom, toplom, lednom, I s očima punim planina i reka Da proživim život u trenutku jednom! Jer moja je duša silom duvna seda Što međ četir zida vek provodi zao, Nekorisna, suha, besplodna,

Ja bih da iscrpem dane moga veka Naprečac, u kraju toplom, ili lednom, I s očima punim planina i reka Da proživim život u trenutku jednom!

O, kake slasti, da se rida Bezumno, silno! Da se grca, I mučenički život kida Pri svakom kucnju bednog srca, U očajanju, u samoći, Međ jorgovanom i jasminom, U zagrljaju vedre noći, Pod

vodi, I sve zaćuti ko da u tom času S visova tavnih, s tajanstvenim hukom, Sveopšta smrt se na sve strane rasu Gušeći život svojom moćnom rukom, — Ja znam, to mrtvilo je pusta varka.

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

na put bjehu, k cilju dospje velikome: diže narod, krsti zemlju, a varvarske lance sruši, iz mrtvijeh Srba dozva, dunu život srpskoj duši. Evo tajna besmrtnika: dade Srbu stalne trudi; od viteštva odviknuta u njim' lafska srca budi.

događalo; no joj puče srce u prsima a obrnu svijet naopako za onijem sivijem sokolom, pa ne moga odoljet žalosti, nego život uze sama sebi. KNEZ ROGAN Nevolja je, braćo, da s' ubije!

se sunce sa juga povrati i kad počnu dnevi napredovat, kad se zemlja obuče zelenju i stvar svaka kad na njoj dobije novi život i vid sasvim novi? VLADIKA DANILO Sve jednako, tada ali danas; vrijeme će svojim tokom hodit, a ovo su stari uredili.

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

| I od tad, od smrti hadži-Trifunove, u njihovoj kući znalo se samo za onaj život, izobilan, uvučen i pun raskoši, sa lepim ženama i raskošnim odelima, a još raskošnijim jelima i slatkišima.

I jedino na tom čivluku što bi se ko od njihovih muških mogao videti, a inače nigde, jer i njihov se sav život sastojao samo u raskošnom nošenju odela i neprekidnom trudu da se što duže živi.

I u tome je bio jedini život tih njihovih muških, jer ceo ostali život, život na ulici, po komšiluku i čaršiji, trgovini, prodaji, ne samo da je bio

I u tome je bio jedini život tih njihovih muških, jer ceo ostali život, život na ulici, po komšiluku i čaršiji, trgovini, prodaji, ne samo da je bio daleko od njih, nego su se i oni sami sve

I u tome je bio jedini život tih njihovih muških, jer ceo ostali život, život na ulici, po komšiluku i čaršiji, trgovini, prodaji, ne samo da je bio daleko od njih, nego su se i oni sami sve više

izdržavši nekoliko meseca bračnoga života, produži tobož svoja putovanja po varošima, a u stvari svoj stari raspusnički život sa čočecima, Cigankama i drugim javnim svetom.

I otuda posle, da bi i dalje sačuvala tu svoju sparuškanu lepotu, ceo život provela u lečenju, negovanju, kupanju i prženju tela... Pamti se da iz amama gotovo nije izbijala.

usled dolaska gostiju, istina najužih, samo iz komšiluka, morao se čovek oblačiti i time kao ulaziti, pojavljivati se u život, dok sve ostale dane, cele zime bilo je sasvim mirno.

Da li što je dotadanja zimska usamljenost i povučenost prestajala i sav život, koji je do tada bio ograđen i sprečavan i ugušivan mećavama i hladnoćom, tada je već počinjao iz kuća da izlazi i po

svakom udajom predstoji bol i patnja, od te njene patnje imali koristi, tom patnjom bar njih, oca i mater, oslobodila I život im osigurala...

je da im je to jedino, kada budu svadbe i slave, što i one mogu da se sasvim odvoje od rada, briga, dece, i osete život.

koje će ona uz igru drugom rukom oko sebe prosipati i bacati, da bi tako pun, sladak i raskošan bio novi bračni život njenoga deteta. Svirači zasviraše. Todora poče...

Pandurović, Sima - PESME

TEŽNjA 231 BUDUĆI DIJALOG 232 PESME I BISERNE OČI Kao duh jeseni u šum lišća svela, K’o tuga u život naših želja tajnih, U moju se dušu nečujno uplela, Na plimi uzdaha nemih i beskrajnih, Sugestija tiha sa visina

Tu bih, pod starim drvetom, u hladu, Doček’o mirno i duboko veče, Zaboravio prošli život kužan. S fakirskom verom dočekao tu bih San dubok, večan, i željan, i nužan, Sâm, lišen sviju doživljaja grubih.

Bili smo gluvi, ponosni kad bruja Na istom mestu staro: Aliluja! Danas je život samo ružna mrlja, Danas je jesen; i kad vetar dune I trulo, žuto lišće zakotrlja, Mlaz mračne vere u sudbinu sune.

I s bojama koje upija lepota Noći, ovaj svet se s drugim svetom sliva U meku sliku zadovoljstva živa, U život jednog sna i san života.

I opet sila zgrnulo se sveta U bolnički nam mirisavi vrt; Posmatra gde se dvoje dragih šeta Srećno, i hvale onaj život krt Što ostavismo. daleko od njih Sad smo, a oni žale mir naš tih. Oni baš ništa nisu znali šta Dovede tu nas.

Iz prošlih dana ljubav i znak njen – Spojenost srca — ostala nam još; Naš život ovde svetao je tren, Srdačan, krotak.

Onaj život loš U kome znanci, rodbina ostaju, Nevinost našeg ne poznaje sveta; Životno vino, srž nedostaju Njima, a glava njiho

I ako život ovaj veo skine Nekad s ravnica, neba i bregova, – Ja znam da opet neće mi pomoći. ...Sećam se da je mirna bila soba

Prodirne jauke Duša je slaba da goni od sebe. Iz oka njina tmine groba zjápe; I smrt je s njima, da život moj pogrebe. Šum ruha slutnju uliva mi crnu; Glasovi tuže za prošlim životom; Prilaze, da me u plašt svoj ogrnu!

“ Al’ otkuda suze, Oproštaj nemi životu za bede? — Seni mi hladno i prezrivo glede; U njima život istine utrn’o. Vaj! što im sudba sve spram mene uze?

Tada se časi sreće, bola zgrću, Za tužan život i žaljenje veće. I biser drobni na krilima noći Sa jasnih zvezda padaše polako, Dok ćutke, mračne kao smrtni gresi,

po gluvoj samoći; A setno nebo neka nada resi: Pre zore treba stići željenoj meti, Pre nego novog dana dođe varka I život što će sebi nas uzeti. O, kako žudno strast nas goni žarka Svršetku, kraju. Pa i bol će proći; Sve, čak i ljubav.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

poduhvati dlanom lakat, pa nasloni svoje mršavo, žuteljavo lice na dlan, a svoje žive, crne oči, u njima joj je sav život bio, jer njeno tijelo bijaše kost i koža, a rasta bješe omanjeg, oči uprije opet put domaćina.

„Pogledaj, serdaru, rekoh, ovakijeh zmajeva pedeset, braća su tvoja! Svaki bi za tebe život dao; svaki je naredan da na tvoj mig krene jali stane, kao što i dolikuje, vaistinu, jer si ti naš starješina!

Vira pak čekala ga je i dočekala kao ozebao sunce. Tako mu protekoše jedna za drugom, četir godine. Jednolični njegov život i dosadu mu, prekidahu jedino grofova pisma, koji ga je sokolio i tješio budućnošću.

Svak bi rado život svoj za tebe dao, a sa svim tim...“ „Sa svim tim ne slušaju mene no — nečastivoga. Da, on, zlokovarni supostat

Tada čobani, po glasu, po sigurnu tragu, primaknu se i odgone ih. Taki vam je život u planini. Sve tako na izmjenu, danju i noću.

A kako svi mišljahu da je sretan i zadovoljan, kako znadijahu da je odlučno odabrao taj život, pregonjahu s veseljem. To ga je većma žestilo, ta neprilika, da pod vedrijem licem krije unutrašnju buru.

Ta je snovao svoj novi život, svoje gnjezdašce, toplo gnjezdašce, ljubavi, jak zadah krute istine sve to rasprši kao što vjetar maglu rasprši.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

). Pretežan oblik govornih izraza je rečenica o čijem značaju za jezik uopšte prof. Belić veli: „Rečenica — to je život jezika, njegova dinamika, njegova ne samo pokretna nego i radna snaga.

Sve što se dešava u jeziku, dešava se i u rečenici. Rečenica daje i smisao i život jeziku. U rečenicama se vrši sporazumevanje jezikom, to je jezička radionica u kojoj svi delovi jezika dobijaju svoju

služi kao govornim klišeima, kako bi što bolje i jače, lakše i brže — ekonomičnije — izrazio svoj spoljašnji i unutrašnji život govorom.

i nedostatke, pitalice su zanimljiva fragmentarna povest o nazorima našeg narodnog čoveka i u odnosu ka njegov ličan život, na tuđinsku vlast, na učene ljude, na zbivanja i dešavanja u bližoj i daljoj okolini.

„Vračanjem se teži da se naročitim predmetima i radnjama postigne napredak u životu (na primer: zdravlje, dug život, sloga, ljubav i dr.) i napredak u imovini.

su vrsta prigodnog govorništva, — onakvog, kakvim je patrijarhalni čovek, uz vršenje svojih običaja protkivao svoj život i jedino i mogao da ga do te mere i ostvari.

Dabogdâ vavijek lagao, pa se ’ljebom ’ranio! Dabogdâ pilići ti hljeb iz ruku otimali! — (da ostariš i oslabiš da ti život omrzne a da ne možeš umrijeti). Dabogda sam ne znao, a drugog da ne pitaš!

— Mudri malo zbore, ali mnogo tvore. — Iziće će djelo na vidjelo. — Delo čoveka hvali. — Lepo delo, večni život. O ČASTI — Obraz nema cene. — Gde je reč, tu je i obraz. — Đe je obraz tu je i duša.

— Obraz je skuplji od života. — Bolja je poštena smrt, nego nepošten život. — Ko hoće da ga drugi ljudi poštuju, valja najpre sam da se poštuje. — Gora je bruka nego muka.

— Niko se smrti nije oteo. — Ne bojim se smrti, nego zla života. — Bolje je dobra smrt, negoli zao život. — Ko se nije rodio, taj i ne umire. — I Gvozden je umro. — Lijepa smrt — blaženo blago.

5 Pitali Marka: — Koji je junak najbolji na svetu? — Onaj koji prezire smrt a voli život. 6 Pitali Relju od Pazara: — Što ustuče Marku na megdanu? — Zato što mi onaj svet nije omrznuo.

To je neka strašna neman, mračna kao pomrčina, bezdana kao prostor, — koja uništava život, naročito deci, pogotovu kad su ona sama, nezaštićena i bespomoćna. (Eto baučine!).

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

izvuci me na polje, pa me ubij, ako mi nećeš život pokloniti; samo me izbavi odavde.“ Čovek primi za Boga, i izvuče đavola na polje.

“ — „Ajde more i ti za konjma.“ — „Ne smijem, gospodaru! Bog i Božja vjera, ja tuda za život preći.“ Be ajde more ne luduj! kako ne smiješ preći preko ćuprije, kuda ide svijet i konji natovareni prelaze.“ — Ajja!

” Kad on i treći put zamahne da ga udari, onda mu sestra rukom pokaže da ga udari u život, i on ga udari onamo, i kako ga udari, zmaj ostane na mjestu mrtav, a careva ga kći sturi s krila, pa pritrči bratu

sina pa mu reče: „Ti idi s Bogom, sad ti praštam za ono što si mi u podrumu dao vode; ali se više ne vraćaj ako ti je život mio.

njojzi ruke osječene, učini te ocu njezinu dođe u snu nekakav čoek i reče mu: „Vrati se doma ovaj čas, jer je tvoja šćer život izgubila po zapovijesti tvoje bezbožne žene, nego traži u vojsci crna konja bez biljega, bijelu bedeviju bez biljega, ata

” Onda se car Trojan uveri da se na | zemlji ništa ne može sakriti, pa onome berberinu oprosti život, i posle dopusti da svaki može dolaziti da ga brije. 40. CAR DUKLjAN. Bio je jedan car te se zvao car Dukljan.

A onaj car naredi svoje ljude, te je noću iskopaju i donesu njemu i on joj opet nekako povrati život, i uzevši je za ženu stane s njome življeti.

Mjesto ovijeh pripovijedaka mislio sam sad štampati običaje, ili upravo reći život naroda našega, ali sam ovo za sad odgodio, da bih koje ljetos u Srbiji koje preko prijatelja svojijeh iz drugijeh

tabaka na 8-ni, a naštampana će biti na lijepoj hartiji i jasnim slovima; dakle biće knjiga od prilike onaka kao ona: „Život i običaji naroda Srpskoga.” Cijena joj je za prenumerante iz carstva Austrijskoga 1 for. Aus. vr.

G G. skupiteljima koji se onako svojski potrudili te su mi skupili prenumeranta na: „Život i običaje naroda Srpskoga”, i G G.

“ On odgovori: „Vaš dovijeka ostajem i za vas | ću moj život dati.“ „He“ vele „kad ti misliš naš drug da budeš, hoćeš li ti ljude jesti, i s nama u četu ići?

jedan sevap, te mi daj jednu maštravu vode da popijem, i znaj za cijelo da ćeš od mene za to dobiti na dar jošt jedan život.“ Carević se promisli: šta ima bolje nego da dobijem dva života, pa uzme maštravu, i da mu punu vode, te ovaj popije.

Sveti Sava - SABRANA DELA

(Mt. 7, 14) Jer put je kratak, braćo moja ljubljena, kojim tečemo. Dim je život naš, para, zemlja i prah. Za malo se javlja, a brzo prolazi.

14, 20) i verujem u Sina Božijeg naći ćete život večni i ovde neoskudnu hranu ako sačuvate ovo što sam zapovedio i propovedao ja smerni.

Jer ovo je istiniti Bog i život svima, i ako štogod zaprosite od njega, uslišiće vas. (I Jn. 5, 20; Jn. 17, 3; 14, 13-4; 16, 23) Dečice moja, pazite se

u to, imaćete pomoćnika Boga i prečistu njegovu Mater i moju iako grešnu molitvu, da nesablazno upravljajući se pređete život svoj. Provedite podvizavani na dobro.

Blažen jesi, dobro će ti biti. Žureći se kroz uska vrata i tesnim putem koji vodi u život večni, (Mt. 7, 13) jedan drugoga voleći, jedan drugom pokoravajući se, jedan drugom teret nosite, (Gal.

Ako li bi neki sami bili u ćelijama, da o tome odluči iguman i da zna život njihov. GLAVA 27 Kako treba davati odeću i obuću Treba dalje ukazati o odeći bratije.

Ako su to neki od slavnih, ili od nekih znanih nama, i koji poznaju naš život, da se postrizavaju unutar propisanog vremena, uz vašu molitvu neka se i on primi.

A samo na jedno paziti: provodite kako je na život u vrlini ukazano, a nikako drugačije. Ako je moguće, disati rečju spasonosnom, i svim što je za spas i sazdanje i

ostavi dom, ili njive, ili imanje, ili ženu, ili decu, ili braću, ili oca ili mater imena moga radi, stostruko primiće i život večni naslediće“. (Mt. 19, 29; Mk.

' Zato uzalud metemo se: ,Put kratak je kojim tečemo, dim je život naš, para, zemlja i prah: za malo javlja se, a uskoro nestaje.' Zato, vaistinu, sujeta je sve. (Propov.

' Zato, vaistinu, sujeta je sve. (Propov. 1, 2) Jer ,život ovaj — to je senka i san, jer ni za što mete se svaki zemaljski, kao što rekoše Knjige: kada i sav svet stečemo, tada i

krasna uzrastom i plodovima, na kojima pojahu slatke ptice, gde slušavši i požive miran i nemetežan i bogougodan život, i pravoverjem dobro ukorenivši se i svetlo sijajući, kao drvo divno stajaše u pristaništu dobrom, to jest Svetoj Gori.

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

Izađeš prètkuću, što si uradio tu je, vidi se, raste, znaš čemu služi! Vidiš u čemu si proveo život! CMILjA: Da je meni da imam tranzistor, dušek što se naduvava, krevet na sklapanje i rasklapanje!

Prefrigano je to! Zdimio, i to negde Karađorđevom, pa Sremskom. Upamtila sam mu lice za ceo život! Ovako mi se urezo! Svaka crta! Markantan! Ovaj me vinjak sasvim povratio! CMILjA: A zar se niste našli s varenikom?

(Skitnica odmahne rukom i odlazi bez odgovora) IKONIJA: Niko to ne može dizmisli, ni u romanu, kako to ume život da ti zamesi! STAVRA: Lepa priča! MILE (prilazi Anđelku): Tis ovde novi? ANĐELKO: Pa šta ako sam novi?

GOSPAVA: Greh je nesretnici obećati, pa slagati! IKONIJA: Šta ti je kog vraga obećavo? GOSPAVA: Brak! Ljudski život! Kujnu! Spavaću sobu! Čistu posteljinu! Poštovanje! Decu!

pretvori, pa mu sija, da vidi kuda ide, osvetljava mu druge ljude, osvetljava mu kuću, astal, ženu, večeru, ceo život! TANASKO: Pocepaćete se tako, goskapetane! MANOJLO: Čovek i jeste čovek prvo na osnovu svoga stradanja!

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Dositej Obradović ŽIVOT I PRIKLjUČENIJA „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije klasičnih dela

Originalno izdanje dela nalazi se na Veb sajtu www.ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Dositej Obradović ŽIVOT I PRIKLjUČENIJA Sadržaj ŽIVOT I PRIKLjUČENIJA DIMITRIJA OBRADOVIČA NAREČNOG U KALUĐERSTVU DOSITEJA NjIM ISTIM

ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Dositej Obradović ŽIVOT I PRIKLjUČENIJA Sadržaj ŽIVOT I PRIKLjUČENIJA DIMITRIJA OBRADOVIČA NAREČNOG U KALUĐERSTVU DOSITEJA NjIM ISTIM SPISAT I

MOJEGA PUTOVANjA 32 EVO ME MEĐU KALUĐERI; ŠTA SAM TRAŽIO, TO SAM I NAŠAO 36 ZAKLjUČENIJE PRVE ČASTI 47 ŽIVOT I PRIKLjUČENIJA DIMITRIJA OBRADOVIČA NAREČNOG U KALUĐERSTVU DOSITEJA NjIM ISTIM SPISAT I IZDAT

94 H DRAŽAJŠI SERDEČNI DRUŽE! 99 HI LjUBIMI PREDRAGI DRUŽE! 103 HII LjUBIMEJŠI MOJ! 114 REČNIK MANjE POZNATIH REČI 119 ŽIVOT I PRIKLjUČENIJA ŽIVOT I PRIKLjUČENIJA DIMITRIJA OBRADOVIČA NAREČNOG U KALUĐERSTVU DOSITEJA NjIM ISTIM

103 HII LjUBIMEJŠI MOJ! 114 REČNIK MANjE POZNATIH REČI 119 ŽIVOT I PRIKLjUČENIJA ŽIVOT I PRIKLjUČENIJA DIMITRIJA OBRADOVIČA NAREČNOG U KALUĐERSTVU DOSITEJA NjIM ISTIM SPISAT I IZDAT PREDISLOVIJE Slatka je

Budući, dakle, da me je promisal neba opredelio da provedem život moj s razni narodi, s ljudma i s ženama, s bogati i siromasi, s učeni i prosti, s crkovni i mirski, s kojima nisam

Pritom, budući da kakvi smo god, moramo jedan s drugim život provoditi, kako valja, dakle, da postupamo i da se ophodimo da nismo jedan drugom tegotni, dosadni i vredoviti?

nedostatke i za ispravljati se, mnogo bi manje pogrešavali, i sledovateljno mnogo bi mirniji i veseliji naš opštedružeski život bio. Zato, molim, neka mi se ne primi za osuždenije naroda, čina i lica, osuždenije zli[h] običaja i zloupotrebljenija.

Često, dajući drugom život, svoj polaže. Za ova sva stradanija hoteo je milostivi tvorac učiniti i neko nagraždenije človeku i ženi, davši njima

Vi bi[ste] se stidile nekakvo dostojinstvo u svilenim i šarenim [h]aljinama iskati. I nareče bog prvoj ženi ime život, jer je ona mati sviju koji na zemlji živu.

nego kako ću dobre volove poznavati, kako ću i[h] jeftino kupiti a skupo prodati; niti mi je kad oni svet i drugi život na um padao. Nego, govori nam, sveti vladiko, tako nam živ bio, da barem u starosti što dobro počnem misliti.

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Matavulj BAKONjA FRA-BRNE Sadržaj І SVETA LOZA 2 II KUŠMELj I KUŠMELjIĆI 5 III IZBOR 9 IV UVOD U NOVI ŽIVOT 22 V PRVI DOGAĐAJ 32 VI ĐAKOVANjE I DRUGI DOGAĐAJ 40 VII ŠTA SE RADILO U BUKAREVO VRIJEME 51 VIII UŽAS 70 IX MNOGE

da ti bude u svru, prid bogom, prid carom, prid biskupom, provincijalom, gvardijanom, narodom i na onome svitu za život, a na ovome za dušu!

Muž i žena stajahu u dvorištu dokle ih god iz vida ne izgubiše, pak uđoše u kuću. IV UVOD U NOVI ŽIVOT Bakonja i Stipan iđahu što su bolje mogli, ali zaostajahu iza dobra fratrova konja.

Frane. Pa onda opet nasta mrtva jesen i nastavi se jednolični život manastirski. Tako hoćaše trajati do proljeća, da se licem na Novu godinu, ne desi nemili događaj, koji je imao čudnijeh

Drugoga večera pošto stiže pismo Pinjatino, sjeli fratri da večeraju. Bujas za nalonjom poče da čati život svetitelja čiji je dan. — Mali Jerkoviću! — zovnu Srdarina, prekinuvši štioca. — Šta velite?

— Ma šta je ovo? — pita Bakonja. — Potopili se, na moju dušu! — poče Dundak trljajući crvene oči. — Dojadio život konjima, pa lipo složno i dogovorno rekli: „Ajde da se utopimo!“ I što su rekli to izvršili, kâ što jeto vidite...

— Ne valja mi isti, ne valja da spavam posli ručka ka šta sam navika ima trideset godina, onda šta će mi život! — veli Naćvar ljutito.

Bakonja osjeti kao njeki prelom u sebi, kao da mu snaga pridolazi, kao da stupa u njeki novi život. Kad se povrati u stričevu sobu, oči mu i nehotice prionuše za gvozdeni kovčežić, koji je jednijem bokom virio ispod

Tada mu se prepadoše za život, te poslaše do mladoga ljekara iz varošice. Rkać dođe po najvećem pljusku, prepisa što i prije, i ostavi zrnca,

I sad kad sam najžalosniji, kad mi je ništa došlo da bi život prigorija, kad bi mi dobro došlo da se malo prođem, kad vas je sam bog naputija da me pošljete... sad vi!...

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

POVRATAK 61 TI ODE PRE SVIH 62 U SNU TE NEMA 63 NE PRONESOŠE KROZ ŠPANIJU FLOR 64 SEDIM NA TVOME GROBU 65 TI SI MOJ ŽIVOT VIDELA IZ BLIZA 66 UMESTO DA U SVILU LAKU 67 ZAR SAD BAŠ 68 TAMNICA 69 PRIČINA 70 O KAKO DUGO 71 NA SEPTEMBARSKOJ

Sunce je opet tu. Odnekud mislimo: leto. To znači: život! Opet smo nagi kraj vode. Ali stojimo dugo, a niko da kaže — dosta I uđe u vodu. (Gledali smo je, u mantilu, sa mosta!

Jer ove smo noći doživeli sve Dok rušilo se lišće oko nas na tle. Sad svanjiva jutro: ispražnjeni svet. Život će odsad biti više predah. Ja zatvaram oči i dozivam: cvet — Bulku, iz ruskih žita koja gledah.

Kroz moje grane da posmatram plavet (I zagonetku ptica usput rešim) Pa da se pred san turobno nasmešim Što sam kroz život prošao ko avet. Zatim: da slušam vetar i šum kapi I zadnje sunce ispratim kroz račvu Dok moj dah tiho nestaje i hlapi..

Za mnom se gubi i već nestaje Tvoj grob ovijen vatrom dalija Ko u zalasku sablast-galija. TI SI MOJ ŽIVOT VIDELA IZ BLIZA Ti si moj život videla iz bliza: Primiso, pokret, reč što nisam reko.

TI SI MOJ ŽIVOT VIDELA IZ BLIZA Ti si moj život videla iz bliza: Primiso, pokret, reč što nisam reko. Znala si grč moj i kad stojiš iza. Slutila moju bolest na daleko.

Ćosić, Dobrica - KORENI

I da ne stignem do obale i čoveka s podignutom rukom — zove li taj ili preti? — pod ledom je toplo. Život ionako nikada nije bio moja jabuka. I ništa moje neće ostati ni na jednoj obali.

Godine i starost doneli su ovu noć. Starost... Još nekoliko godina i presahnuće snaga koja produžuje život. Kad za petnaest godina nije, neće ni za ovih nekoliko preostalih. Nije to. Svi će oni mene nadživeti.

Pijan je, pa drema. dosadilo mu da me ujeda za srce. Aćim će me nadživeti. Simki, vrata su tesna. Loš im je život. Opipa nedra: dukati mu se javiše sipljivim dikom. Uze pušku i stavi je na kolena.

Pa je verovao da će on izmeniti život i doći pameti posle razgovora s njim, ovde u kući u kojoj se rodio, ovde gde su njih dvojica nekad razgovarali, i molio

Neka izgubimo hiljadu dukata, reč Katića ne sme da se pogazi. — Reč? Čija reč? Moje su pare i moje su reči. Ja sam život satro u radu i po putevima, svaki dukat krvi me košta, pa ću sada, zbog tvoje politike... Ne dam!

A politika na trpezu i u postelju. Selačka patetika, despotsko samoljublje, To je on. Preživeo, život ga zgazio, Vukašin može da zaplače. Đorđe posmatra oca i brata. Neće da ugasi sveću. Nagledajte se.

— Dobro. Ako me se odričeš, onda sam ti dužan ovo objašnjenje: neću ni u kakve stranke da ulazim. Ja svoj život i svoje sposobnosti neću da satrem u radikalskom politikantstvu. Čekaj, slušaj me prvo.

Nikada do ovog trenutka nije pomislila da joj je život jadan i pust. Kako joj odjednom sada ništa ne znači što je gazdarica u kući u kojoj pola. sela. nadniči i služi.

vidi ruku na svim mestima na telu, čuje šum češlja u kosi, oseća kako diše, jer Nikola godinama sluša Simkin i Đorđev život u postelji, čuje sve njihove razgovore i ljubavne grčeve bez tepanja i poljubaca.

štrecnu Nikolu, pa brzo reče: — Kad bi sve žene živele kao tvoja ćerka, Boga ne bi ni bilo. — Jadan li joj je život. Satreće je Đorđe. A sutra je praznik. — Šapći, čujem ja dobro. — Ti možeš da je spaseš. — Ja? — jeza strese starca.

Jurnu po sobi. Mala mu je. Ne, sve je ovo selačka idila i prošlost. Naš život treba da bude nešto sasvim drugo. Moj život nije Aćimov život. Treba odavde zasvagda otići. Sve ostaviti. Izneveriti.

Jurnu po sobi. Mala mu je. Ne, sve je ovo selačka idila i prošlost. Naš život treba da bude nešto sasvim drugo. Moj život nije Aćimov život. Treba odavde zasvagda otići. Sve ostaviti. Izneveriti. da, izdati. A potom?

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

« Poče učiti devojčicu vezu i čipkama ne bi li time, kasnije, zarađivala sebi za život. Brzina kojom je devojčica učila zbuni staricu. Još je više iznenadi da mala zna i ono što ona nije znala.

Neka malo njima zagorčava život dok se ne uozbilji. Zar je malo u paklu đavolisao? Ali, Đavolku se nije ostavljalo društvo u kome se tako lepo zabavljao.

— I hoće! — trže ga nečiji glas. — Ali samo ako se ti preobratiš u Zvezdana, a bolesniku daš svoj život! — nevidljivu za druge, opazi Zlatousti u kutu sobe Riblju Glavu.

I sam pretvoren u puža, Smejačko nije mogao da se ne nasmeje: — Želeo si da budeš puž, eto ti! Smejačku je život puža bio zabavan. Kako i ne bi?

Sav užasnut, Plačko prhnu uvis i zajauka: — To li je život ptica? To? Bole bi bilo da smo ribe! Do njih ne dopiru ni mačke ni domaći zadaci!

— Ružna sam, odbačena. Nema ni riba, ni cveća. Šta će mi život? Beloj žabi se učini da to lokva ponavlja njenu sopstvenu jadikovku. I ona je ružna, i odbačena od svih.

nasmeja, siđe na stolicu, zaigra i zapeva: Hej, haj, hoj, sav maleni narod moj u orahu gradu, u debelom hladu živi život svoj!

»Možda su ribe mudrije?« —pomisli majka i, uhvativši prvu, upita je šta da radi. — Poštedeću ti život ako me posavetuješ! — svečano obeća galebica, ali ni riba nije znala leka nevolji. — Nismo mi ribe najmudrije!

— Nikada za nu nisam čula. Gde živi? — U pećini! Na dnu mora. — Pokloniću ti život, a neću dirati ni druge tvoje rođake ako odeš Do starice i upitaš je šta da radim! reče galebica i pusti ribu u more.

Već su mu kroz san promicali, beli od pene, nedostižni. Je li čudo što mu mrzak postade život na ostrvu, odvratna dedina lula, maslina, svetionik? Da je riba, otplivao bi! Da je galeb, odleteo bi!

Izronivši, na grebenu talasa on ponovo vide Morsku vilu. — Pomozi mi da vratim sina ili mi oduzmi život! — zajauka. Vila odrečno odmahnu glavom. — Ne Mogu ti vratiti sina! — prošaputa. — A ne mogu ti ni oduzeti život.

— zajauka. Vila odrečno odmahnu glavom. — Ne Mogu ti vratiti sina! — prošaputa. — A ne mogu ti ni oduzeti život. Mornari čiju si smrt skrivio ne primaju te! — njeno svetlucavo lice potamne. — Od danas ti ćeš biti kišna ptica.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Ocećao je da će mu život dati priliku da učini ono što će i drugima otkriti moć reči za suštinu sporazumevanja. Kao tumač, ponešto je i činio:

Tog popodneva sve je bilo moguće, a život mu se otvarao. Pod kožom, mladost mu je opet nadolazila sa ovim svetlucavim junom.

Kad se sasvim približilo, Mirku je bilo nešto preko dvadeset godina i još ce ni po čemu kije videlo da će mu život početi da liči na starinsku priču. A priča je već bila počela.

To mu je bilo drugo prolaženje. Posle, život ga je hteo na isti način na koji je i on hteo život. Sam je znao da je takvo podudaranje retko i da će ga, jednom,

To mu je bilo drugo prolaženje. Posle, život ga je hteo na isti način na koji je i on hteo život. Sam je znao da je takvo podudaranje retko i da će ga, jednom, platiti. Ali, nije mario.

(Tuđa dobroćudnost je, evo, osobina koja prati i Uzun-Mirkov život i Uzun-Mirkovu smrt.) Pitale su se: — Šta li je to uzun? — Ne znam, ali zvuči kao čin u turskoj vojsci.

Istina, možda ga je sve htelo i stoga što on ništa nije baš hteo. (Bar u početku.) Jedino što je želeo to je da mu život ne prođe ni u šta. Zato je i menjao zanimanja.

Zato je i menjao zanimanja. Bio je još sasvim mlad kada je primetio da to što se zove moj život promiče, uglavnom, neprimećeno.

Ali, od svega, video je, malo šta ostaje: neki trag od sjaja, prikaza u izmaglici. Osećao je da se život, da bi se poznao, mora izazivati; počeo je da ga izaziva a život mu se odazivao.

Osećao je da se život, da bi se poznao, mora izazivati; počeo je da ga izaziva a život mu se odazivao. Retko, ali u pravi čas, slao mu je majušne podstreke koji su ga upućivali kako da, u trenu, izgovori

To je bilo opasno, i bridelo je, ali se život tako pamtio. Kad je prvi put pokušao, bio je mladić. April, nikako mek, podne, žega kao u doba žetve.

(Da li je već bio počeo i sebe da obmanjuje?) U tim trenucima, život kao da ga je opominjao, ali on to više nije opažao.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

dugo nam ima do u tihu luku, Ostrvo mira i sad je daleko. Katarke stoje gordo na toj vodi Što znači život... Mi hitamo žurno; Nejasno nebo nad nama se svodi, Pod nama more nemirno i burno.

Zovi se Ljubav! i nas samo pjevaj, I našu mladost bezbrižno i ti'o: U jednom srcu cio svemir ima, U jednoj suzi ima život cio!

O majko, majko, svet je pakostan, Život je, majko, vrlo žalostan! ............................... ............................... Đ.

kolo novo, Nove klice stara nada, Novo cveće stabla stara; Duše čiste, srca mlada, Naslednici sveta žara; Tu se sleg'o život mladi Da se s grobom razgovara. „I ti pade, brate dragi!“ - „Nisam, deco, vas dok traje!“ „Je l' ti borba bila teška?

nema više leta Nad oblakom mraka gusta; Bez njih bi se malaksalo, Bez njih bi se brzo palo, Svet bi bio grob bez cveta, Život prazan, - mladost pusta!

“ Oko svakog svetlog groba Prikuplj'o se život novi, Naslednici sveta žara, Kupili se sokolovi, Pijuć' dušom svetle zrake Jest, tako je, braćo draga, Ti grobovi nisu

Badava! svaka vrsta, svaka seća reč Na onoga junaka jagnjastog Što umrtvi svoj život besmrtni, Da njim oživi grob! Prevrnem list, prevrnem i drugi: Pred očima mi glave prolaze, K'o lubanje koštane mrtvačke.

Ja nemam ništa da ti pričam za njih; Bez priče tihi život im je bio: „Ljubav je vječna!“ urezaše tude, Poljubiše se, i umr'ješe ti'o. J.

Na grudi tvoje on očaran pođe Al' na mom koplju smrt se iz sna trže, I pre neg' poljub na usnice tvoje, Preda te život pao mu je brže...

A po tom, Kad prođe sve, i malaksalo telo Ponovo padne u običnu čamu, I život nov, i nadahnuće celo, Nečujno, tiho, potone u tamu Ja ću ti, draga, opet reći tada Otužnu pesmu o ljubavi, kako Čeznem

kraj nje blude miriade; I mora svetlosti sjaju i trepere, Vek za vekom tone kroz prostranstva sjajna, A njen bol i život ostali su tajna Za beskrajni prostor i večite sfere!

o, umreti tako! bez piske, bez sveta, Bez dosadne, glupe komedije smrti, Nečujno k'o miris uvenulog cveta; I život i dugo očajanje strti, Kao jednim dahom, u mladačkoj moći, Pod raskošnim sjajem septembarske noći!

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

svagda mi dragi nastavniče, srpski pjevče nebom osijani, zadatak je sm'ješni ljudska sudba, ljudski život snovidjenje strašno!

Sve što blatnoj zemlji prinadleži, to o nebu ponjatija nema; duhovni je život na nebesi, materije - u carstvu gnjilosti. Sva besmrtna vide namjerenja, tražiš uzrok tvoga padenija.

Zakoni su opštega poretka moj amanet a život prirode; da ih počnu svi mirovi rušit, moja bi se silna na njih ruka oružala s užasnijem gnjevom: ja bih sve njih u

carica nemilosno, s užasnijem vidom, nasilstveno, po svojemu pravu, svoboditi od teškoga jarma, te ih vraćat u život duhovni. Nepostojne njihove nadežde! Kad pomisle da su ih pristigli, onda će im dalje izmaknuti.

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

se dobro pripremiti za to putovanje, proučiti istoriju starog Egipta, upoznati njegove žitelje, njihovu zemlju, njihov život, kulturu, znanja i tek onda moći pokazati kako je, posredstvom Pitagore i njegove škole, nadahnute genijem grčkog duha,

i naseljenici dolažahu bez prestanka u varoš Naukratis na zapadnom rukavu Nilove delte, gde procveta pravi, bujni grčki život. Ne beše mi teško da i ja stignem onamo, da naučim egipatski jezik i da proputujem ceo Egipat“. „O, srećni čoveče!

Ja malo jedem, a pijem samo vodu“. „Ipak, ipak! Ti si mnogo putovao po svetu, upoznao narode, njihov život i običaje, pa ćeš, kao visoko obrazovan čovek, moći razumeti šta znači dostojan doček takvog jednog gospodina kao što

A priroda je beskonačna! Građa vasione, njen stav, život prirode i njegov smisao ostali su našim filozofima u nedokučivoj daljini“. „Pa gde da tražimo odgovore na sva ta pitanja?

Tu se, preko njegove gornje ograde, otvarao dalek vidik do Pireja i Salamine. Dole, u varoši, brujao je život; Areopag, njegova okolina, glavna pijaca Agora - bili su puni sveta. Malo na levo opazi Amfiteater.

On smatra materiju, u njenom obliku i kretanju, kao jedino uistinu stvarno, a ceo duhovni život kao stvarnost, izvedenu iz one prve. „A baš je obrnuto slučaj!

„Ne brini se, brajko“, reče mu jedan od drugova, „život će ti, sam od sebe, pripremiti ključalo kupatilo, a zatim te polevati ledenom vodom, dok se ne raščvariš kao popara“.

On ih je poznavao sve, ne samo po imenu, već je znao i njihovu otadžbinu, njihov rad i život. U ovom krugu beše carstvo Aleksandrovo, zaista, potpuno i dostojno zastupljeno.

„Pre no što se popneš na lađu, otići ćeš mom rizničaru; on će ti uručiti količinu zlata, dovoljnu za ceo tvoj život“. Aristarhos ćutaše neko vreme, pa se onda duboko pokloni pred svojim vladarem, i reče: „Hvala ti, kralju, na tvojoj

To beše samrtnički čas antičke nauke, a početak Srednjeg veka u kojem su drugi pogledi na život i svet ovladali evropskim čovečanstvom.

A od tačnosti njegova računa zavisio je život jednog čoveka. U tom Sizifovom poslu iscrpe Arhimedes svoj očni vid i svoju snagu.

Diokles se usprotivi: „Nećeš, bogme! Ti si mi nekad, kad mi ono Erazistratos baci omču oko vrata, spasao život. Sad ću ja tebe da spasem, pa bilo milom, bilo silom“. Arhimedes se bolno nasmeši, pogled mu pade na njegov rukopis.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Obojica nemirni duhovi, otmeni duhoviti, genijalni, visoko nad sredinom u kojoj provode jedan nemiran život i obojica nepriznati i nesrećni. Utoliko... Ima, ima nešto od Sirana u opatu Koanjaru.

Takvi smo svi, pa takav sam i ja. I nije ni čudo. Godinama nerazdvojan život pa smo se, tako da kažem, poznali pod svima prilikama. I kad se poznajemo onda ne vredi da se lažemo, je li?

bijemo i ginemo da bi srećnije živeli budući naraštaji; naši su očevi činili to isto da bi stvorili što bolje uslove za život nama; njihovi su se očevi borili i stradali da bi njihova deca bila srećnija, naša deca činiće to isto da bi obezbedila

razlog da žive: on im je progutao i porodicu i ognjište i sve što su imali, a njih učinio nesposobnim za rad i običan život. Znaš li šta kažu ovi jadni ljudi? „Mi još jedino živimo iz radoznalosti za sudbinu ovog nesrećnog naraštaja.

Jer ja ne mogu sedeti dok me saslušavate, očekivati presudu, ja ne mogu... to bi bio crn život proći kroz sva ta mučenja. Ja imam i drugih briga, ličnih, familijarnih...

Pobratime, razumeš li? Ja sam stekao još jedan svestan život, zadobio sam još jednu ljubav, ja imam još jedan svet. Srećan sam što sam otac, uviđam da nikad nisam bio tako ozbiljan

A ja, šta mogu? Šaljem, otkidam od usta... Pa još brže i nervozno: — Šta ćeš? To je taj život o kome mi nismo imali pojma. Nekad je, to dobro znaš, plamen naše ljubavi lizao do neba.

U godinama u kojima smo mi bili, uostalom, nikad i nije drukčije, nikad se i ne misli na onaj život što čeka. Naš je ideal bio da se spojimo radi zajedničkog života.

Jednom reči, mi smo bili jedno osećanje, jedna duša, jedna misao. Život naš imao je da bude večita pesma i mi neprekidno pijani od sreće.

Kao i većina verenika mi nismo hteli predviđati taj stvarni život kome smo išli u susret, koji se ne može obići, niti nas se ticao život drugih kojim smo se mogli koristiti.

verenika mi nismo hteli predviđati taj stvarni život kome smo išli u susret, koji se ne može obići, niti nas se ticao život drugih kojim smo se mogli koristiti. A sad, kao što ti rekoh, novčana oskudica, oštro okrivljavanje i drugo.

Hteo sam jedino da ti ukažem na život. Eto, hoću da kažem da život nije ono što smo mi mislili. I na njegovom licu ponova se jako ocrtaše duboki tragovi

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Daleko doba! Između njega i današnjeg mene uvalilo se gotovo pedeset godina — pedeset godina koje se zovu čitav život, a koje mi se danas čine tako nestvarne, gotovo bezbolne!

Ta strana kuće bila je nekako pretežitija: u nju se slijevao sav kućni život i sva kućna čeljad, onako kao što se putnici slijevaju na bok kojim lađa pristaje uz obalu.

U tim sjenovitim sobama moje su tetke provodile svoj neveseli, bezmirisni život, kao ono paunovo perje u vazama od lažnog malahita po uglovima.

Odatle mi je, možda, ostala za čitav život ta vječita dvojnost, ta osnovna podjela svega u životu i svijetu na zonu svjetlosgi i na zonu mraka.

Ja čak mislim da se u toj igri naizmjeničnosti i sastoji život, da ta izmjena obasjanosti i zasjenica i jeste arza i teza našeg živoga daha, sistola i dijastola našeg živoga srca.

I kad bacim pogled unatrag na život, on mi se ukazuje kao ljeskava i nemirna površina satkana od krpica svjetlosti i od krpica mraka.

Poznata priča! Takva djevojka donese u prćiju tankoćutnost, slabu otpornost za život, eventualno i hemofiliju, ili sklonost samoubistvu; a ponekad i nadarenost za muziku, za slikarstvo, ili za ma što

Istina, za to se već brine sama priroda snabdijevajući ih slabom plodnošću, smislom za strasti koje krate i sagaraju život, ukusom za tragična skončavanja, i tome sličnim. No to nije dovoljno.

Imam osjećaj da bih bez te njene prćije bio prošao kroz život zazidanih ušiju i s neprobojnom opnom na očima. Što ćete! Ljudi vole sve svoje, pa i svoje slabosti.

VII Sav kućni život odvijao se u blagovaonici i sve presudne stvari u životu porodice kao da su se tu odigrale. Tu se okupljala čitava

otvorena riječ, ali se osjećalo da je to za djeda jedan od onih muklih bolova koji stalno tište i koji traju čitav život, ako se nikad i ne spominju.

po bolnicama i oporavilištima, po izbjegličkim logorima, po zavodima za ratne slijepce koji se opet osposobljavaju za život, ili opet privikavaju na nj. Gledao sam na njihovim licima lepršav odbljesak demijurgova zrcala.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Ali se hitro pružiše mnoge ruke i dočepaše Đuricu. — Natrag, kome je život mio! — uzviknu Đurica i mahnu nožem oko sebe, pa, videći se slobodan, potrča opet k Sretenu, ali ovoga zagradi

Svaku će žilu da istegne, svako parče mesa da prebije, pa posle ne valjaš ni Bogu ni đavolu... Dušu će da izvadi, a život da ostavi, ja kako...

Radovan se više i ne vrati u selo, nu produži s Đuricom pravi hajdučki život. Njegovo učešće u onom napadu bilo je tako jasno, da mu nije ostalo više nikakva druga izlaza.

Da živim ovako dokle se može, a kad dođe suđeni dan... umreću kô i svaki. — Ono, jest... Ali taj život ?... — Pa to te baš i pitam. Možeš li me gledati ovakoga ? — Vidiš da te gledam — odgovori ona osmehnuvši se.

Ali samo nekoliko časaka, i ozgo zasija radosno i svetlo nebo... XI Stanka ne mogaše više da misli. Sav joj se život stopi u jedno jedino, burno i zanosno osećanje, kome se ona predade sva, bez protesta, bez pokušaja da razmisli o svom

od kuće od roditelja, od sela i celoga sveta; znala je da toga časa ukopava svoju mladost i budućnost, da je njen život bio, pa prošao.

Lakomislena i burna mladost ne može da zagleda dublje u život, ni da predvidi sve ono, što je može snaći u životu... A Đurica se sav predao neočekivanoj sreći, pa i ne mišljaše

Na prvom koraku u novi život, ona zadrhta... XIII Đurica se požuri, te nađe Vuja i dade mu izvešće o poslednjem događaju.

— Mili mi se još živeti, popo! — Jadan ti je takav život, sinko! — Šta ću ! ... Ali sad dođoh da me naučiš i da mi pomogneš — reče Đurica i ispriča svoju nameru sa Stankom.

Ali — dodaje starac — da ne bih umro bez pokajanja i da bih sačuvao svoj grešni život, pomislih, da neće biti grešno pred Bogom, ako se zamolim Spasitelju za ove zabludše ovde, pa ih dovedoh u sveti hram i

i neobičnih događaja, koji se na brzo izređaše i preturiše preko njegove glave, nastupiše u njemu drugi pogledi na njegov život, zadatke i postupke.

Sad mu život beše miliji no ikada, a opasnosti se nagomilavahu sve više. Trebalo je, dakle, naotimati — »zaraditi«, kako on mišljaše

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

pa mu reče: — Ti idi zbogom, sad ti praštam za ono što si mi u podrumu dao vode; ali se više ne vraćaj ako ti je život mio.

Kad on i treći put zamahne da ga udari, onda mu sestra rukom pokaže da ga udari u život, i on ga udari onamo, i kako ga udari, zmaj ostane na mjestu mrtav, a carevi ga kći sturi s krila, pa pritrči bratu

On odgovori: — Vaš dovijeka ostajem i za vas ću moj život dati. — He, — vele — kad ti misliš naš drug da budeš, hoćeš li ti ljude jesti, i s nama u četu ići?

jedan sevap, te mi daj jednu maštravu vode da popijem, i znaj zacijelo da ćeš od mene za to dobiti na dar jošt jedan život. Carević se promisli: „Šta ima bolje nego da dobijem dva života?“ pa uzme maštravu, i da mu punu vode, te ovaj popije.

Carević pođe ka vratima, a ovaj ga stane moliti: — Daj mi i drugu maštravu vode, pa ćy ti pokloniti i drugi život. Carević pomisli: „Sad dva života da mi pokloni, a treći imam, to je čudo veliko!

a Baš-Čelik reče: — O junače, povrati se kod mene, kad si već dva dobra učinio, učini i treće, daću ti i treći život.

Uzmi ovu maštravu, natoči je pa mi uspi na glavu, a ja ćy ti za to što mi vodu uspeš na glavu dati i treći život te živi. Kad carević to čuje, povrati se natrag, uzme maštravu pa natoči vode i uspe mu na glavu.

— pa mu ženu otme i kaže: — ja ti sad život praštam, jer znam da sam ti kazao da ću ti dati tri života, pa sad idi, ama više za ženu nemoj da se vraćaš, jer ćeš

Carević stane se moliti, i Baš-Čelik mu reče: — Ja ti sad i drugi život poklanjam, no ti kažem da se više ne usudiš da se za ženu vratiš, jer ti neću više da poklanjam život, no ću te na

Ja ti sad i drugi život poklanjam, no ti kažem da se više ne usudiš da se za ženu vratiš, jer ti neću više da poklanjam život, no ću te na mjestu pogubiti.

Eto sad ti treći poklanjam, i više života od mene nemaš, nego idi kući, i nemoj život svoj što ti ga je bog dao da izgubiš.

Onda tri cara stanu svoga mrtva šura gledati i zaključe da mu život povrate, pa onda zapitaju najbrža tri zmaja koji može najbrže s Jordana vode donijeti.

Petković, Vladislav Dis - PESME

165 SA ŠETNjE 167 POZNANSTVO 168 POENTA 170 KAKO MI JE... 171 PESMA BEZ IMENA 176 POGREB 177 ŽIVOT 179 POSETA 181 POGLED 185 IZ KNjIGE “REČI” 188 NOĆ LjUBAVI 190 UVOD U LEGENDU “LEPOTA” 191 NAŠI

ALBANIJE 228 POGINULI DOM 230 MEĐU SVOJIMA 232 NEDOVRŠENE PESME 234 PESME UTOPLjENE DUŠE PROLOG TAMNICA To je onaj život, gde sam pao i ja S nevinih daljina, sa očima zvezda I sa suzom mojom što nesvesno sija I žali, k'o tica oborena gnezda.

To je onaj život, gde sam pao i ja Sa nimalo znanja i bez moje volje, Nepoznat govoru i nevolji ružnoj. I ja plakah tada. Ne beše mi bolje.

Al' begaju zvezde, ostavljaju boje. Pri beganju zvezda zemlja je ostala Za hod mojih nogu i za život reči: I tako je snaga u meni postala, Snaga koja boli, snaga koja leči. Pri beganju zvezda zemlja je ostala.

I pritisne očaj, sam, bez moje volje, Ceo jedan život, i njime se kreće; Uzvik ga prolama: ''Neće biti bolje, Nikad, nikad bolje, nikad biti neće''. I ja žalim sebe.

I ja žalim sebe. Meni nije dano Da ja imam zemlju bez ubogih ljudi, Oči plave, tople kao leto rano, Život u svetlosti bez mraka i studi.

HIMNA Odmani rukom i zagazi baru Što mili, teče, kao život meka, Sarani razum, i udiši paru S podneblja gliba što te svuda čeka.

Živi! I nek ti vlaga srce pije. Živi u zemlji sramote i luda. RAZUMLjIVA PESMA I na ovoj zemlji život me opija. Po njoj kada lutam moje misli blede, Gube se u nebo, u svet harmonija, U oblak, u zvezde, nevine poglede.

mene samo pleni Gde stanuje ljubav, gde je radost mlada, Prolazna i lepa, k'o cvet dragoceni, Kao presto snova, kao život nada.

Ne marim inače za život i brige Naroda i ljudi, za principe razne, Bacane oduvek u jedne taljige, Što ih konji vuku i sve glave prazne.

Imao sam i ja veselih časova. GROBNICA LEPOTE Da li znate zemlju s grobnicom bez kraja Gde stanuje duga i život proleća? Noći gde ne beše već tol'ko stoleća? To je zemlja njene lepote i maja.

I u toj grobinici mladosti i cveća Disala je ona još lepotom svojom U jesenjoj noći, u noći sa kojom Grlila je život svih mrtvih proleća.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

arapske rase, gotovo ljudske inteligencije, koju je cela porodica mazila i pazila, pošto je jednom prilikom spasao život mome ocu pod neverovatnim okolnostima.

A onda je, odjednom, nastala velika promena koja je izmenila čitav moj život. Knjige sam voleo najviše. Moj otac je imao veliku biblioteku i kad god sam mogao, pokušavao sam da zadovoljim svoju

Kartanje je za mene predstavljalo užitak nad užicima. Moj otac koji je vodio uzoran život, nije mogao da nađe opravdanja za tako besmisleno traćenje vremena i novca kome sam se odao.

Na taj način sam kontrolisao i zauzdavao sve navike i strasti i ne samo što sam tako sačuvao život već sam izvukao ogromno zadovoljstvo iz onoga što bi većina ljudi smatrala lišavanjem i žrtvom.

Mnoge od njih sam konstruisao i uživao u njihovom radu. Kako je neobičan bio moj život može se videti iz ovog slučajnog događaja. Moj ujak nije mario za ovu vrstu razonode i više puta me je prekorevao.

Na ogromno zaprepašćenje svih, vratio sam se u život, kao drugi Lazar. Otac je uporno zahtevao da provedem godinu dana u kretanju na čistom vazduhu što sam nerado prihvatio.

Sledeće godine, iznenada sam promenio svoj pogled na život. Shvatio sam da moji roditelji podnose ogromnu žrtvu zbog mene i rešio sam da ih oslobodim tog tereta.

Grčevito sam se borio za život, ali nisam verovao da ću se oporaviti. Može li iko poverovati da se tako beznadežna telesna olupina može preobraziti u

Da je u našoj moći da je poremetimo kad god i gde god poželimo, ovu snažnu bujicu, neophodnu za život mogli bismo da kontrolišemo svojom voljom.

Iz noći u noć dok sam se odmarao, razmišljao bih o njima i sve više mi se otkrivao moj raniji život. Slika moje majke je uvek bila glavna figura u povorci koja se polako kretala ispred mojih očiju i žarka želja da je

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Znanje, to su zlatne lestvice preko kojih se ide u nebesa; znanje je svetlost koja osvetljava naš put kroz život i vodi nas u život budućnost pun večne slave”.

to su zlatne lestvice preko kojih se ide u nebesa; znanje je svetlost koja osvetljava naš put kroz život i vodi nas u život budućnost pun večne slave”. Moja majka je bila vrlo pobožna žena, a kao retko ko poznavala je Stari i Novi zavet.

Rado je recitovala psalme. Poznat joj je bio i život svetaca. Njen omiljeni svetac bio je sveti Sava. Ona mi je prva objasnila životnu priču ovog izuzetnog Srbina.

Znanje, to su zlatne lestvice preko kojih se ide u nebesa; znanje je svetlost koja osvetljava naš put kroz život i vodi nas u život budućnost pun večne slave”.

to su zlatne lestvice preko kojih se ide u nebesa; znanje je svetlost koja osvetljava naš put kroz život i vodi nas u život budućnost pun večne slave”. Moja majka je bila vrlo pobožna žena, a kao retko ko poznavala je Stari i Novi zavet.

Rado je recitovala psalme. Poznat joj je bio i život svetaca. Njen omiljeni svetac bio je sveti Sava. Ona mi je prva objasnila životnu priču ovog izuzetnog Srbina.

Rekla mi je da sam ”smart” (bistar dečko) i gu reč sam zapamtio za čitav život. Jedne večeri dovela je svoju majku koja me je negovala pre dve nedelje kada sam se loše osećao od velikog napora pri

Ko od mene očekuje da se odreknem svojih srpskih nazora, to je isto kao da mi oduzima život. - Vi ste pogrešno shvatili moju majku, Mihajlo – rekla je ”Vila” - ona je htela samo da čuje Vaše mišljenje o ženskim

Kraljevića Marka, nacionalnog heroja srpskog naroda, čiji su saveti bili jedina zvezda vodilja Marku kroz njegov buran život.

“Vašington je,” - rekla je ona - ”baš kao Hajduk Veljko, bio spreman da izgubi život pri prelasku podmukle zaleđene reke Delaver, da bi u pravom momentu zadao udarac za spas svoje otadžbine.

Što se tiče veštine i fizičkih napora, ovaj posao je bio vrlo lak. Ali, klima je bila rđava, a društveni život još gori.

On je verovao da svaki momčić, ako pokuša, može sve brzo naučiti i zaraditi dovoljno za svoj život. Kada sam ga posmatrao u njegovoj maloj radionici nameštaja u Hobokenu, iskreno sam verovao da je on sposoban za svaki

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Razdražen je; sramota i poniženje biju ga i savlađuju. A osjeća u sebi život i snagu, i svjetla misao da se osveti javlja se, i u tom trenutku ponositije stupa.

Jaše i dolazi k njemu. Osjeti taj čas da mu se pred očima smrče; strese mu se život, a same ruke dohvaćaju dževerdar. Ali momče se usteže da najedanput plane; naumi da se mirno s Osmanom objasni, pa, kad

U trenutku svom trojicom zavlada jedna misao. Nagon da se spase život ispolji se svom snagom, a kao jedina uzdanica sinu im pred očima Crna Gora, stara postojbina njihovih pređa.

zavičaja, otkud se Nikolin otac iselio, a kuda se oni sada žure, željni da se čim prvo dohvate golih krševa da spasu život. Idu neprekidno, malo govore; ne opočivaju, već hvataju priječice, samo da što prvo do granice dođu.

A kad mu pogled pane na sinove i u pameti mu sine što bi se od njih dogodilo da su kod kuće ostali, čisto mu se život potrese.

Nada im se neprekidno javlja, a život i mladost ne mogu da se odreknu svjetlosti i prostora. Pa kada jednoga dana uniđe mladi sudac da im javi da su prosti,

rastvori prozore i uvidi da je vedro kao rijetko kada, obuze je želja da iziđe; postupno sve više osjeća u sebi vreo život, a pred oči dolazi joj Spasoje, i gleda ga onakva kakva ga je prvi put vidjela, kad su ga u gospodara doveli.

željno iščekivani kraj naslućuje u duši: toplije je u prostoru, i toplota narednih dana kao da joj nosi novu struju i u život je useljuje; lijepo, kad, obasja sunce, u njemu gleda Spasojevu priliku i zanaša se njegovom mladošću.

Oboje priđu k prozorčiću otkud izvanka dolazi tračak jutarnje sive svjetlosti. — Malo sam spavala, — tuži mu se. — Život mi je slomljen, kao da sam najteži posao radila... — Vidi se, blijeda si... opazi on.

Pred kućama prolaze pored nemoćnih staraca što se sakupiše prama suncu da im ono ogrije ostinuti život. Oni blesasto zure očima u njih dvoje, ništa im ne govore, već ih prate gledajući za njima ispod ruke, dok ne zamakoše.

A Antica u kući, u vrtu, u polju vrši svakidašnje poslove, i time hoće da utuče uspomene na prošli život; uveče pak pripravi večeru da dočeka Marka, jer on pogdjekad cijeloga dana izbiva iz kuće: ide loviti ribe po pustim

A njoj je dosadno kod njega; zadirkiva je i kinji, i ništa je ne zanima njegovo: ni život, ni razgovor. Isprvice se radi toga izijedala i silila se da bude mirna, ali s vremenom uvidi da je sve zaludu, pa joj

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

deklarativnim veznikom da: Samo peva na Bagdali tajni plamen Da bajka da nedovršena da ostaje Da je Ipak (bio) život.

jasno da se i pčela kao i jela može harmonizovati s novim, hrišćanskim sadržajima, a oni su duboko proželi narodni život na Kosovu.

Ali izgleda da on to što je Anđa odevena u sunce, mesec i zvezde shvata kao ukrasne motive, koji služe „da se život ulepša“, pa su nam onda, zaključuje se, „potpuno jasni i čisto mitološki motivi iz oblasti vilinskog carstva“.

koji isijava kao sunce; mesec pod nogama njenim znači da se ona nalazi iznad svega promenljivog, jer je ovozemaljski život promenljiv kao mesec; dvanaest zvezda na njenoj glavi znači dvanaest Izrailjevih plemena, posle kojih će doći dvanaest

Uglavnom o poeziji. Uostalom njegov život, o kome malo šta izbliza znamo, sav nam izgleda kao da je prešao u njegovu poeziju, u njene slike i njenu muziku.

Ali ona ne obuhvata sav vezirov život, nego samo jedan životni isečak čije smo vremenske granice maločas istakli. Sve što saznajemo o veziru vidi se i

to je most, tačnije: pobude koje su podstakle njegovo podizanje, sâm proces nastajanja mosta i, na kraju, njegov izgled i život „u kršu i divljini“.

I neće biti da je slučajno što Otkrovenje počinje obraćanjem proleću: Da li ironiju ili osnaženje na život novi, proleće, sad mi donosiš?

Od četvrte strofe – koja je ponovljena druga počinje vraćanje, najpre na život lovca što se, u srednjem veku, ogleda u jezeru.

lagani, patetični i tragični opis svitanja, nebeskih odblesa i boja, zalaska sunčevog, ceo onaj prozračni ili ognjeni život neba za vreme jednog dana, a ne isključivo život ljudi, i već će se sugestivnost sama nametnuti.

odblesa i boja, zalaska sunčevog, ceo onaj prozračni ili ognjeni život neba za vreme jednog dana, a ne isključivo život ljudi, i već će se sugestivnost sama nametnuti.

svejedno pesnički i likovno raskošan: širi se „duboki plavi krug“, daljinom prolazi „bledi odbles“, dok sav prošli život ne poteče „jednom jedinom linijom“, kao „gustozračna reka“ što „neumitno otiče beskraju“.

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

ŽIVKA: Molim, izvolite govoriti! ČEDA: Vidite, gospođo, život je neobično komplikovana pojava. Priroda je sazdala bića, ali nije utvrdila zakone o međusobnim odnosima tih bića, već

ŽIVKA: Makni mi se s očiju ako hoćeš da ti se ne ukaže lepa prilika! ČEDA: Ja vas molim umirite se, gospođo! Život je, vidite, veoma komplikovana pojava. Priroda je sazdala bića, ali nije utvrdila i zakone međusobnih odnosa tih bića..

RISTA: Pa jeste! ČEDA: Ko bi rekao, molim te, da ti umeš tako filozofski da posmatraš život! E, a kad je već tako, onda ćemo celu stvar lako da izvedemo. Ništa nam više ne stoji na putu. RISTA: Ništa.

žena počinila; zar ne vidiš da je oca, onoga čestitog čoveka, načinila smešnim i onemogućila ga za politiku i za javni život! Zar ne vidiš ti to sve? DARA: Vidim. ČEDA: E, pa!

VASA: Smiri se, boga ti! ŽIVKA: Kako da se smirim kad mi je iskidao sve živce: isekao mi život kao faširano meso! Kako da se smirim, smirio se on dabogda nikakav! (Plane.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

što je kultura starija, istančanija a zatvorenija, što je gušća mreža kolektivnih propisa u koje je ljudski život stegnut, utoliko je više na njenome dnu sumanutih i raspamećenih, kažnjenih i izopštenih.

se za njega vezuje, nego se, naprotiv, sama za se odnosi na celinu radnje, sama raskriva pogled na sav ispripovedani život glavnog junaka: „Celog života, uvek, samo je radio ono što jedan čovek treba da radi.

od jednog života (on za nju umire zajedno sa roditeljskom kućom, pa u toj meri i ona sama umire), i prelaska u drugi život, od koga se Sofka unapred užasava.

štaviše, čak i kafansko razuzdano ponašanje na javnoue mestu, nije ništa drugo nego s lica na naličje okrenut porodični život. Najčešće kao vid pobude ili bekstva od njega. Otuda i ima toliko prenagljivanja, besa, pa i nasilja.

likovi, uz to, nisu mislena bića, koja bi samoposmatranjem razlučivala ono što se u njima zbiva; sav je njihov unutarnji život uglavnom satkan od čulnog iskustva i bogatog opažanja, od strasti i emocija, i od priliva i odliva volje.

A što taj život najviše usmerava i okuplja, u najprisnijem, najličnijem delu, to je ljubav i s njom erotski, polni nagoni.

koje pisac gotovo redovno dovodi svoju junakinju pre no što joj se iz dubine ne počne da otvara dotle skriveni unutarnji život.

Jer njegov život pre i posle toga nije isti: jedan Mladen zajedno s „mrtvom ljubavlju” umire, da bi se pojavio drugi, „suh”, „krut”,

neskrivenom namerom da na unuka utiče, usmerava ga - počne, veli pripovedač, da „izvodi poreklo naše porodice, opisuje život i navike naših predaka”, da „nabraja njihova velika imanja, gradove u kojima su bili i trgovali, onda unuk u sebi, jer

”186 I njen je unutarnji, psihički život po mnogo čemu „onaj drugi, istinski, viši”; počev od istančane percepcije, koju smo pažljivo razmotrili, pa do

”204 Očigledno je da hronotop sreće kod Stankovića, kao god što podrazumeva zatvoren porodični život, podrazumeva i zatvoren prostor.

Sve što je lično i prisnije bilo je okrenuto unutra i maskirano prema spoljnjem svetu. Lični život, i duševni i telesni, u stvari nije smeo postojati „za taj svet spolja iz varoši”.

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

— Dakle i kaurin da se maša za pušku? — Sladak mu je život kao i Turčinu, aga... Obraz tako isto... — Take je! — uzviknu dervišina na goranskom narečju, te se Trgovci još više

Ko novcem, ko čohom, a ko opet kavom i šećerom. Da mu bude medeniji novi život, da bi izišao iz rajetinske rđe i da bi mu se još na prvim koracima usladilo turkovanje, čoveče...

Prosta, odista, kao ispovest. ... Poznat je vrlo dobro njegov tegoban život u brdima. Narod je ne samo mučen i grabljen, no mu je i svako dosto– janstvo bilo oduzeto.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Ja hartiji, leptir sveći. Znam, ne prkosi, — Al’ svoj tako kratak život U grob unosi. I tako sam s njim ratovô Čitav jedan sat, Dok i sveća ne dogori, I ja legoh spat’.

»Vijenac« 1887. ČOVEČJE SRCE (Od A. Šelsa) Oj, srce, srce, ti čudni stvore! Sva rajska sladost što je život daje U tebe staje. Paklene muke, otrovne, ljute Smeste se u te.

I AKO JE NOĆ VEČITA... I ako je noć večita U što tone žića dan; I ako je život ništa, Ili samo šaren san; Pa baš da se svako vara Misleć’: „Ja sam na to zvan“ — Ipak, ipak blago onom, Blago

Platnu dajem ono čim se Grudi preliše... Al’ iz duše nek’ ti život Nad ne izbriše!“ »Otadžbina« 1891. ANĐEO I ĐAVO (Od K.

Kud si mačem naperio Tud si perom nadmačio, Svedok ti je život ceo, Svedoči nam što si hteo, — Hteti biva i zanago, Ti si mogô i pomagô.

Videćeš ga na Golgoti Kako mirno, svesno pati, I sa krsta, u mukama Nov će život obećati, — Među zlima dobar strada, Vrlina se docne štuje; Ti ga vidiš kako pada, — Al’ on ipak pobeđuje.

se starac prvi put svog veka, Lati s’ dževerdara, jedina mu leka: „Rođeni mi sinak čisto ime ote — Pa na što mi život pod senkom sramote!“ Zdera ruho s grudi... časa ne počasi... Dževerdar opali... svoj život ugasi. Eto to se zbilo.

“ Zdera ruho s grudi... časa ne počasi... Dževerdar opali... svoj život ugasi. Eto to se zbilo. Al’ neko mi zbori: „Ta to retko biva i u Crnoj Gori.

Ta zar da se ljubav krati Samo njemu... i to kome?... Pobratimu Brankovome! Ma da j’ Đuro život provô U nauke zbiljskom hramu, Al’ najlepši zračak Božji Ne dam zbrisat’ s života mu.

U crnu rizu tuge: Rana će t’ ova žeći Godine mnoge, duge! Školi je srpskoj Đorđe Sav život dao svoj; O, plači, školo srpska, I zasluge mu broj.

On se dugo ne premišlja već je ispusti: „Idi, ribo, s milim Bogom, idi u more! U moru je tebi život, kopno ti je smrt. Idi, plivaj, praćakaj se čila, vesela, Ja te puštam, rado puštam i bez otkupa!

i jeste: Gde je bila krovinjara stara njihova Tu sad nađe lepu kuću, lepšu ne treba; Nit’ je mala ni velika, al’ za život raj — Stara baka izgleda ga već na prozoru: (I ovaki i onaki) „Šta sad učini!

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

MITAR: O, sluta jedna, a je l’ ona sedila dok ti je otac bio živ? On se, bog da mu dušu oprosti, kinjio i život prekraćivao da vam što više pribavi, a gledaj ti sad ove, oće da utamani kuću. A, drugojače ću ja s njome početi!

) Komi fo! RUŽIČIĆ (pokloni se). POZORIJE 5. EVICA, RUŽIČIĆ RUŽIČIĆ (gledajući čas gore, čas u Evicu): Šta je život bez ljubovi Nego nemi stubovi? Nego oči bez vida, Il’ devojka bez stida. Ili dan bez sunca, Il’ noć bez meseca.

Ja sam onaj koji mlogo redi kazujem da žene za tajne ne mare, da mlogo ne govore i da mužu za ljubav i život svoj žertvuju; jednim slovom, ja sam poeta ili stihotvorec, i na moju zapovjest taki će tigri i salamandri,

Od moje volje zavisi sredstvom basne pretvoriti vas u skakavca, u slepa miša, u guštera, ili sasvim vam život uzeti. EVICA: Zaboga! (Oće da pobegne.) RUŽIČIĆ (uvati je za ruku): Heleno, stani!

VASILIJE: Jošt pitaš? Ne možeš sama da se setiš? dvanaest iljada forinti! Jesi li čula? Dvanaest iljada, to će biti život, to će biti grljenje, evo ovako, evo ovako. (Grli je).

Miljković, Branko - PESME

VI POISTOVEĆIVANjE BIĆA I REČI Tražim početak sjaj i sate stale Da žive moj život i da ga vaskrsnu Iz ostataka zbilje prerušene u snu Kad ušav u pustinju zataji pospale.

nikad ne odu sa zemlje sve smo zaboravili osim svoje vlastite smrti koju živimo molitva Treba se moliti smrti za svoj život a tišina će sačuvati skamenjene lobanje za kišu lica i neba za vrata od peska i crne će ruže procvetati duž puteva

petao na krovu sveta Koji ih samo zato budi Što mrtvi znaju da budu budni Da slede reku zvezde i ptice i nastave život kriomice FENIKS (I) Da l varkom čaraš po mom čelu O ti u meni odsutnost mene Mogućnost krila u mome telu I neke

Zvezdama smo potpisali prevaru Nevidljive noći, tim crnje. Upamti Taj pad u život ko dokaz tvom žaru. Kad mastilo sazre u krv, svi će znati Da isto je pevati i umirati.

Al niko posle nas neće imati Snagu koja se slavujima udvara Kad isto je pevati i umirati. Smrtonosan je život, al smrti odoleva. Jedna strašna bolest po meni će se zvati. Mnogo smo patili. I, evo, sad peva Pripitomljeni pakao.

sa zvezdom u srcu Dobardan sa suncem u ruci Sve što leti uvećava prazninu To znači daleko od sebe voditi život pun opasnosti U vatri bez dima u pesmi bez reči Izgubiti znanje čast i snagu Tako ćemo bez gorčine lepše ljubiti

prošlo je vreme stvarnije Kao prošlogodišnja žetva koja se vratila u zemlju Treba sve ponovo i drugačije reći Život još nije završen iako je prošao ZAMORENA PESMA Oni koji imaju svet Neka misle šta će s njim Mi imamo samo reči I divno

tako pobeđujemo gorčinu i jed Dok smešan cvet i neoprezna pčela Pretvaraju vreme u opori med Ne trebaju nam misli da život ublaže Ko plivač niz stravu verni smo neveri Od pravog puta lutanje nam draže Ne merimo jer noć zakida na meri I

Krakov, Stanislav - KRILA

— Ima li?.. Biće, biće... Bez brige samo. Ima da je život pseći, i da ni on siguran nije... a samo smrt, smrt, smrt... Zašto stalno ubijanje? Zašto?..

onoga koji nije hteo da umre, iako su lekari to predskazali, i gotovo srdito gunđao kroz zube: — Đavolski žilav život... ah, Srbi...

— Mitforde, vi mislite suviše rđavo o ženama... — O ženama i o ljudima... ipak se treba veseliti... ni život se ne žali u ratu... žene?... parenje to je knock-out... posle tražite drugog protivnika... Dreka ih je zaglušivala.

Na planinama je sneg padao. U stanicu je vojnički voz ulazio. On je pristizao otuda gde se jedan život završio. Ovde je drugi počinjao. Bio je težak i mračan kao i nebo nad jezerom.

U dolini su bile smeštene komore i svuda se dimilo od vojničkih vatri. Život je počinjao. Dva vojnika nosili su na ramenu ubijenu srnu. Topao dah dizao se uvis iznad njinih oznojenih glava.

Duško je imao osećanje da je to nastavljeni život, koji se nikada nije ni prekidao. Pričao je ovima koji nisu planine napuštali o Solunu, bolnicama i ženama, ali mu je

Petrović, Rastko - AFRIKA

Naslućuje se da je to osamljena koliba, da se taj dim diže sa ognjišta oko koga je život. Po plaži trče žene i ljudi u poslu. Niko se ne kupa. Zatim se mnogo čamaca punih nagih mladića uputi brodu.

Strašan smrad polutrulog semenja kakaoa koji mi jednim mahom, i za ceo život, ubija ljubav za čokoladom. GLAVA DRUGA PROLAZILI SMO KROZ PRAŠUMU; PIROGOM SE PROVLAČILI NIZ BRZAKE; DOTICALI SE

Treba videti sa koliko se radosti u tropskim krajevima dočekuje noć u kojoj je čovek siguran za ovoj život do zore, u mogućnosti da odbaci kalpak, da se razgoliti, izloži kožu svetlosti zvezda, meseca, pa da se razume otkud

Niko ne bi rekao da taj svet koji se smeje po ceo dan, ima u stvari uzbudljiv život zbog svih onih neizvesnosti i opasnosti koje pretpostavlja da vidi u svačemu oko sebe.

Njih je život odnosio iz moje blizine, ali ja nisam nikada prestajao osećati njihovo prisustvo u onom kompleksu bogatstva koje čini

iz moje blizine, ali ja nisam nikada prestajao osećati njihovo prisustvo u onom kompleksu bogatstva koje čini da nam je život drag.

promicali pred nama kao na kakvom beskrajnom ekranu, pokazujući nam iz kakvih je sve lepota sačinjeno ono što se zove život; i čega će nestati u onom što se zove smrt. Ni sa jednim nisam vezivao svoju misao.

me niko nije ostavio ovako nasred druma po čijoj se sitnoj crvenoj prašini jasno vidi trag pantera koji su prošli. Život je hteo da prijateljstvo bude isto tako svetlo kao i ljubav, i sada, kada nisam plakao za onom koja je daleko, moje su

Na zemlji kojom se hrani prašuma, tesna, zbijena, sjedinjena, nema mesta za život, ni ljudi, ni zverova, ni ptica. U toj neprohodnosti, tišini i pomrčini, za njih nema vazduha.

Međutim ovde je njegov život sazreo, sredio se, odbacio sve što je avantura a prihvatio sve što je napor i rad. To nije on koji mi je ovo o sebi

on koji mi je ovo o sebi ispričao, već mi je rekao samo da mu je, kad se vratio iz rova, izgledao smešan buržoaski život u Evropi. „Htelo mi se da slobodnije dišem!

Kad posumnja u svoj uspeh, uzvikuje očajno: „Je li to za život prijateljstvo; za život?! O bože, kako svet ne shvata šta znači jedan trenutak a šta znači ceo život!

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

Isak Piletić sedi sam više neke provalije. Docnije Glavaševi momci. ISAK: U ropstvu život? Je l’ život to: Tiranu dvorit, njemu služiti, S jadom se svojim večno družiti, I ne misliti, i ne kušati, Samo

Isak Piletić sedi sam više neke provalije. Docnije Glavaševi momci. ISAK: U ropstvu život? Je l’ život to: Tiranu dvorit, njemu služiti, S jadom se svojim večno družiti, I ne misliti, i ne kušati, Samo slušati?...

(Vuk i Radak se zgledaju.) RADAK: Ništ’. A ko će onde drugo videti Do opet mrak? ISAK: Pa da, mrak!... Ta to je život moj! U mraku mrak!... I nikad, nikad dan! Rođen sam, vidim!... Umreću, znam!... The!...

RADAK: Mirno? ISAK: Kao kip! RADAK: I sad si kao kip: Na tvome licu kap ne ostade Od one krvi što nam kazuje Da život kuca još u grudima... Vuče! Podaj mu nek’ se napije — U pljosci biće rakije — Nek’ se okrepi...

Onda sam njima ropski služio. GLAVAŠ: Za komad hleba? Ili, još crnje, za život samo? ISAK: Da! GLAVAŠ: Baš kao i ja... (Glasno.) Poturčen, možda?... Proklet nesrećnik!... ISAK: Ne kori, Stanoje!

Hajd’ idi, Vuče!... A kad mu vina Kapljica žarka grudi razgreje, Te već u srcu život zakuca, Potražite me... VUK: Zbogom, Stanoje! ISAK: Zbogom! (Povodeći se umorno, za Vukom odlazi.

nekom vešala, Gdekome, opet, za grm vezanu, Olovom vrelim oči gađati, Dok iz dubine čela bleđanog S zenicom crnom život ne pljusne... GLAVAŠ: I ja se jošte zovem Stanoje! I ceo narod srpskim imenom! Sramota večna! Večna poruga!

zlatne vitice I miran pogled dýge prijatne, I sve te tvoje draži čudesne Budzašta nudi gadnim Turcima Za hudi život sina njezina, Što je, još jedva začet, učio Špijunski zanat oca nakaznog!

I bog sa sinom Kog sam za život sramno prodao! GLAVAŠ: Ano, dete, Eno te gleda dever stariji! (Ana ljubi Hadžiju u ruku, a on nju u teme.

Oh, sina, pašo, sina, sina daj! SULEJMAN: Dobro!... Dovedi kćeri!... Na smrt je meni, veruj, ne vodiš, Život je čeka, kao huriju!...

Ili ročišta vrele ljubavi; Pa onde reči neke šuškaju, Od kojih žive razum ostavlja; Ili u bolji il’ trzavici Uguše život zaljubljenima! Pastorče tražeć, tu je jurila!... Radače!... Vuče!... (Uzima jednu tronogu stolicu i seda na nju.

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

Njegova boja, njegova gustina, to je — mir ili rat, ljubav ili mržnja, gostoljublje ili pogibija, život ili smrt. Dim, što se vije među drvima, može da znači najdivniju stvar na svetu — domaće ili najužasniju — požar.

Svaki predmet u predelu, preko koga se neprijatelj primiče varoši, dobija neki život, neki žubor, neko kretanje, ono strahovito kretanje, što se opaža na cveću kad se kroz njega prikrada guja prisojkinja.

Oni nisu bili ovako zverje dok su bili na svome ognjištu; beskućništvo, progonstvo i skitnički život iskvarili su njin ponositi karakter. Danas su to najsurovija i najprezrenija stvorenja.

ili su drugi tvrđa srca — ja ne znam, ali znam to da bi mi bilo milije biti u najžešćem okršaju, boriti se na život i smrt, no posle borbe, kad umukne bojna rika, obilaziti krvavo razbojište, puno krvi i lešina, gde se, hteo ti ili ne

Ova pomisao kao da me ujede za srce.. Jaoj meni! Kakve krupne stvari zavise od ovako sitnih ljudi! Život ovih hiljada što ovde gmižu zavisi od jednoga Karadžića, od jednoga Komarova, čija mi vojnička solidnost ne uliva

Uspomene iz detinjstva, lepi mladićski snovi, nade, planovi, prijatelji, sva mila i draga stvorenja, ceo prošli život — sve ti to sad navali i slomije se u ono malo prostora pod onom jadnom lubanjom — i ti usporavaš korake: smrt je

! Zašto oni ginu? Kakva ideja njih kreće napred? Je li to gorak i težak život koji je za njih izgubio svaku draž? Ili je možda vera?...

Zbilja, zar svemoć i nemoć, zar život i smrt, zar sve i ništa stoje jedno uz drugo tako blizu, da je dovoljno jedan mig, jedan tren pa da jedno drugo

Jedno parčence olova, u vrednosti od dve pare, palo je y ono skupoceno, sitno i zapleteno tkivo što se zove život čovečiji i — svi su konci zamršeni, sve žice života pokidane. Bedni li smo ti mi ljudi!.. ...

»Ovim izjavom javlja se Srbima, što oni koji žele da povere svoj život, svoje imanje i svoje domočadje pod zaštitom carskog pravitelstva, i obećaju sa svom srcom, što neće zlupotrebiti

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

Što da čuje jade, Kad razumet’ neće — Tužna je to pesma: „Oj, pelen-pelenče!“ III Moj je život tužan pustolina grdna, Moje lomne grudi porušena crkva, Uvenulo cveće po grobu se njija — Kâ da ga je ljuta otrovala

HIH Ja ti moram i to reći, Neka i to znaš, — Srpkinja si, treba da me Srpski pogledaš. Naš je život bokor drvo I slavujev stan, Pod drvetom provedosmo Mnogi krasni dan.

I tebe bi boli stisli; A ja možda, što još nikad, Izrekô bih crne misli, Izrekô bih, gde se očaj, Gde se život smirit’ može — A ti, dušo, bezazlenko... Oh, sačuvaj, blagi Bože!

HHIH Daj mi ruku, da je vidim... Ova ruka, ova mila, Kol’ko je već krasna cveća U moj život posadila. Daj mi ruku, da j’ osetim... Jer kad umor čelo smuti, Pod ovom je rukom duši Najmilije odahnuti.

Dobro došlo, čedo moje, Ako ti se piše, Da ti život svome rodu Za slobodu diše. A zlo došô, ako misliš Životarit’ gnjilo; — Kukavica ima dosta, — Nigde ih ne bilo!

— Ja te ljubim, čedo moje, Čedo moje, zakopano! Ja ne umem želje kriti, Ta želje nam život čine; Ja još živim, a ko živi, Taj za rajem svojim gine.

Gori u tišini, U pustoši toj, — Takav mi se čini Sada život moj. XIV Ti si većem bleda bila, Al’ veselo sa mnom šeta; Ti si većem bila bolna — ...Ja se sećam jednog cveta.

XV U grob, u grob spuštaju je. Život moj, i moje sve. Strašan je taj crni ambiz, — Samo u grob u grob ne! Pa zar ja da prvi bacim Šaku zemlje na njen

Ti si mene zapojila, Ovim svetim pićem, — Ti si tajno upravljala Mojim celim bićem. Tvoj je život pritisnulo Ratnih dana krilo, — Nestalo te — niko ne zna Šta je s tobom bilo.

Neki vele: „Izgorela Sred onih vijora.“ — Čij’ je život u pesmama, Taj izgoret’ mora. LIII Pojte, pojte, vesel’te se, Ta to meni ništ’ ne smeta!

Kako u vis ševa leta; — Kako nevu grli sreća; — Kako krasno ruža cveta; Kako j’ život pun proleća. Take slike ja bih svetu Brže nego pesmu dao, Nikom nikad ne bih rekô, Čime sam ih molovao.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Bilo je Hrvata, Bosanaca, Vojvođana, koji su došli iz beloga sveta, da polože svesno život za svoju zemlju. Svi ti ljudi, stupajući u dobrovoljački odred, znali su da su oni unapred žrtvovani.

Svi su oni rešeni da umru. A verujte, gospodo, nema ničeg strašnijeg od čoveka koji prezire svoj život. Pred takvim ljudima padaju svi ratni izumi, sva tehnika oruđa.

— Nije mi što je poginuo, nego što ostadosmo bez ručka! — jada se ovaj. — Ja, bogati. Ljudski život tamo ništa ne znači — upade poručnik Mišić. — Na frontu se to i ne oseća mnogo, koliko ovde u Solunu.

Došlo mi je da zakukam... do neba. Zaželeo sam da me ubiju, jer više nisam mogao. Prenebregao sam život i pomerih se. Ranjena noga vukla se preko oštrog kamenja i ja zavukoh glavu u onaj ograđeni prostor.

Šta da radim? Oružje mi je potrebno, ali ne da se branim — šta možemo nas trojica? — već da sebi oduzmem život. Jedva sam se setio. — Skini bajonet! — rekoh vojniku. On mi ga dade gledajući me šta ću da radim sa njim.

Eto... Svi mi imamo majke, svi strepimo od smrti... Volimo život. Zar na ovome zemljinome šaru nema mesta za sve ljude?... Noć se spuštala lagano.

Godinama već, provodimo takav život. Odvojeni od kuća, lišeni porodične nežnosti i prijatnosti domaćeg ognjišta, podnosili smo iste patnje i muke.

— Priroda... Bog, sasvim svejedno, ovaplotio je mrtvu materiju, nadahnuo je živim dahom i život je prostrujao zemljom. Sporedno, je li biće svesno ili nerazumno. Ubijaju se podjednako među sobom.

— A šta mu ga znaš — upade Živadin — možda je život jednih uslovljen smrću drugih... — Naravno. I smrt lebdi nad zemljom od praiskonskoga početka — nastavlja Ljubisav.

Ili je to prokletstvo Tvorca, ako je život, ili evolucija, kako to ti, Ljubisave, kažeš, pošlo drugim tokom od njegove zamisli. — To ne znam... Ali znam jedno.

Ali Vasiona ostaje. Isto se tako i jedinke na zemlji uništavaju, ali je život večan... — Mene interesuje samo jedno — umeša se Protić — reci ti meni kako smatraš rat? — Kao biološku pojavu.

Šta me snađe — mislio sam. Kao neko poslušno đače išao sam za komandirom, tešeći se da je i njemu, valjda, život mio kao i meni. Od rova se odvajala uska krivudava saobraćajnica i protezala se još dalje napred.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

LUKAVE 193 SNU 195 LALI 196 MUZIKI 198 JEZD KONjIČKI 200 PRI KONCU LETA 1825 202 SUJETNA ŽELjA MOJA U PRADEDOVA KUĆI ŽIVOT ZAKLjUČITI 203 ISPOVED 206 SNI 207 NEPOZNATI PESNIK 210 NEVOLjA 211 SAVA MRKALj 213 SASTAVLjENO KAD U GORNjOKARLOVAČKU

U toj poeziji tako se sporo i bojažljivo pomalja i ocrtava domaći pejzaž: jedva da ga, život, i ima. Treba samo uporediti pesmu Nikanora Grujića Postanak Stražilova iz god. 1842.

— i da je svakome pravom piscu i ta jedna potpuno dovoljna, a do te mere da ona sama može bogato izdovoljiti i najduži život, do dna iscrpsti i najradnije stvaranje, a potpuno zasititi i najsuptilnije potrebe.

spomenik prohujalog života, one, „zlatnije od zlata“, mogu biti još jednom, ma i za prolazan trenutak čitaočev, i puni život i zrela lepota ako im samo priđemo onako kako se pesmama jedino prilazi: pripremljeni da ih primimo i čarobnom moći

Onome po nebu durma pamet hodi, Ovaj u procesu ceo život provodi. Dakle, koja polza, rade smo mi znati, Što ćemo se s ljudma takima venčati?

Ma kad mi jošt nevjeste naznačila nisi, Iako mi život moj na končiću visi, To mi daj poslednje v žizin blagodenstvo, Najveće na svetu, pervoje blaženstvo, Da ja skoro kući

Dolgi moj život Aki son utreni, Ili skori svjet Preko neba molni Projde, iščeznu, K grobu približih sja I sije v minutu Se biti mnit

I slaba mišca Ljudska jača u bedi: Seče i prepone duh. Tome služi sav svet — dobija, gubi; Svemu pričina on. Gde jači život, Tamo pobeda speši. Drema u miru i lav. 11. decembra 1818.

Tvoja slast nam čini sve da zlo nas mine, Hoćeš li mi kadgod jadnom ti pomoći? Život opor bez tebe je u tesnoći; Srce ne mož’ tužno ni da odumine Slovom jednim, nadežda mu ne prosine: Bez tebe sam jadan,

Jovan Pačić SUJETNA ŽELjA MOJA U PRADEDOVA KUĆI ŽIVOT ZAKLjUČITI Kraj dunavske širne bare, Pradedova kuće stare, Kak’ u senu prebit želim!

bratu, Pali i njega iskrom nebesnoga plamena, I on da oseti u sebi nebo da ima, I on da pozna šta j’ ovaj lepi život! Nije vidno sreću i nije slast tu uživao, Satani samo predan Švarc nađe pakleni prah...

Naklona vidi l’ da ti je sreća, u Vatru skočiće zbog tebe, za život svoj Taj dvolični ne mari Dobroželatelj: duhne li Pak otkud vetrić ma najmanji, traži ga, Viči, zovi tog tvog krasnog

Jakšić, Đura - JELISAVETA

Ta vest bi, velim, tužno radosna Razorila mi crnu hraminu, U kojoj jedan život nesrećan Parastos drži mrtvoj prošlosti; A prošlost mi je sva: Venecija!...

E, Đurđe! Đurđe!... KNEZ ĐURĐE: Da nisi anđô — ja bih verovô. Da pakô sipa najljući jed U času da mi .život otruje; Al’ ti si, dušo, božji anđeo; Pa dok si sišla dole na zemlju, U letu ti je planula krv, Pa sada sanjaš —

STANIŠA (pritiskajući je k grudima): Lane! MIRA: Pa baš gde srce kuca, Tu prska krv? STANIŠA: Život je tražio.... MIRA: Živote moj! (Ljubi ga i opet grli.) STANIŠA: Umal’ ostade....

Pa je li teška!... Danče ranjeni!... STANIŠA: Nije ni rana — Ne vredi da se tako kaziva, Kad život nije vrelim olovom Ubilac tajni grud’ma razderô. MIRA: A zar je mogô? I gde je srca, to da učini? STANIŠA: „— Srca?

Srce je gađô — Ma nije, dete, bilo suđeno Da tako mlađan život izgubiš, — Evo ti listak od žilovlaka, Perući ranu vodom smlačenom Njega ćeš triput samo priviti — Zarašće rana...

Oh, bog vas kleo, karô, ubio! A nesreća vam stopu po stopu Sramotan život verno pratila! I ti, zar i ti? Ta da se kuga s grozom ljubila, Grozniji porod ne bi iznikô! Neg’ ovo troje...

— sve se uklanja, Kao da lice nosim kugino, Il’ pogled smrti, il’ u njem’ smrt; Pa ko se one takne svetlosti Kojom život mi mrski negujem, Taj će umreti, otrovaće se. — Gospode!... I ti, gospođo, majko njegova!

bez noža i bez olova Mojih bi želja teški rojevi Umrtvili mu svaku iskricu Što mu kucanjem bila kazuje Pakosnom srcu život nesrećan. (Kapetan Đuraško ulazi.) JELISAVETA: I jedva jednom, Čekano zlato, željan bisere! Krvava sabljo, ti!...

KAP. ĐURAŠKO: Umreće! Sad zbogom! Odoh ti, zvezdo, volju vršiti Odoh mu vita rebra kršiti, Satrt mu život, smrvit pakosti, Ja u mrak odoh... Zbogom, Svetlosti! JELISAVETA: Hajd’ idi, idi!

Hitrošću zmijskom i nečuvenom — Laživih suza tužnom bistricom Gušeći silom osmeh pakosni U muškim grud’ma život gušila....

E! e, gospodaru! Baš kâ da mi srce odnije, a volijah mu mojom glavom život zamijenit no uplijenit krunu ćesarovu. — JELISAVETA (za sebe): Nesrećna časa, u kom ugledah Planina ovih sive

mirnom deru utrobu; Kada se zločin mrakom praćeni Postelji krade žrtve nevine, Da jednim tiskom vične desnice Život uguši...

Bojić, Milutin - PESME

U duge, kišne i jesenje noći Kraj razrušenih gledam žrtvenika. Besciljan život bez vere i moći Bludi po magli i grca bez krika.

(1910) POSLEDNjI ČOVEK Davno raskrstivši s Bogovima palim Ne preza, ne strepi, mirno život živi, Ne zna šta je mrzim, ni volim ni žalim: Odvratno mu nebo i vidici sivi.

Sve maštave tajne, sve mirnoće mraka, Sve glasove čudne, što pevaju život, Poznao je davno. Sada bez oznaka Zatvara ih mirno u mrtvački ćivot.

Ah, živeti možda nekad beše sreća! On bi sad da spava, za vekove spava. Život mre. On sanja. I bez volje, sveže Javljaju se slike iz mladosti rane, Onda kad je Amor još širio mreže I otrovne

Prokleti predaci! Umom punim leda Sahraniste srce, što sav život znači. Sad iz mene samo Um sluša i gleda; Do nagote gadne svaki Idol svlači. Da.

spava u božjoj iskri vaša srca; Vi mišljaste kad se pozna sva nagota Svega što kô tajna u duši se zrca, Poznaće se život! U meni draž sva je. Ali vi ste grobljem stvorili me živim. Jer ja nemam srca, a go razum šta je? Ironija moći.

Jer prazan je život, kad u jesen dospe, I zamućen pogled crveni od suza, Pahuljice modre starost licem ospe. Čelo puno zmija kô strašna

Vrište mlade srne, kaplje miris nara, U oblak se diže kâd od mandragore I gubi kô život, kô dim, kao para. O, živite život uz zvuke sosana! Za vas cvate loza. Saloma je stara.

O, živite život uz zvuke sosana! Za vas cvate loza. Saloma je stara. Ja sad slušam vetre sa Nilovih strana I suncem pečene pojmim

Snage! Smrt u mome srcu groblja zače! Smrad, pepeo, kosti, crvi lešom zbrani! Trava iz mog tela! Novi život niče? Vri život u grobu, nad njim kriče vrani.

Smrt u mome srcu groblja zače! Smrad, pepeo, kosti, crvi lešom zbrani! Trava iz mog tela! Novi život niče? Vri život u grobu, nad njim kriče vrani. Avaj, ja u svemu, što nov život kliče, O, ali Saloma nikad, nikad više.

Trava iz mog tela! Novi život niče? Vri život u grobu, nad njim kriče vrani. Avaj, ja u svemu, što nov život kliče, O, ali Saloma nikad, nikad više. Novo lišće šušti, nov se potok miče, Livadama novim novi vetar briše.

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

ŽIKA: Do šest jutros. I toliko sam se puta zakleo da ne pijem vruću rakiju na vino, pa ne možeš. Što ti je život, majku mu, čovek nije kadar ni zakletvu da održi, a kamoli što drugo!

Broj 4742. Prilikom hvatanja izložio sam lično život opasnosti, jer je zlikovac nasrnuo na mene i, tek posle očajne borbe, uspeo sam savladati ga...” (Buni se.

Ali ne marim, ne marim, gospodo, ni svoj život da dam kad treba poslužiti državi! Deder, čitaj, boga ti, gospodine Vićo, jer izgleda da sad tek nailazi ono što je

I gospodin ministar sad čita moju depešu: „nasrnuo na moj život”, a on ovde, usred kancelarije, nasrnuo na moju ćerku ŽIKA: Ovaj...

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

Najpre su prevedeni obredni i biblijski tekstovi, a uskoro i druga dela neophodna za razvijen hrišćanski život, među kojima i velika dela hrišćanske poezije, retorike i dogmatike.

Stoga je Sava bio slobodan u izboru žanra kojim će svoga junaka opisati, dok će Stefan svoj spis Život svetog Simeona (1216) ostvariti po svim propisima hagiografskog žanra, kanonskog oblika svetačke biografije.

Stefan, prvovenčani srpski kralj, imao je zadatak da iznese ceo Nemanjin život i posthumna dela, prema zahtevima žanra koji piše. Za to je morao tražiti razne izvore.

Upravo to je Život svetog Save, koji je krajem 13. veka napisao hilandarski monah Teodosije. U poimanju svetog Save on je načinio

Teodosijev Život Petra Koriškog, jedina prava srpska hagiografija (1310), pruža bogat repertoar plastično naslikanog nadrealnog sveta

biografiju, oslobađajući je pri tom hagiografskih primesa i suvišne retorike, čuda i patetike, i tako Milutinov život izneo kao koherentan ciklus pričanja o ratovima, a uspehe na bojnom polju mogao je slobodno pripisati Milutinovoj ratnoj

U istom pravcu nastavio je da piše i Danilov anonimni Učenik. On je opisao život svoga učitelja (posle 1337), ali je u njemu obradio samo duhovni život i crkvenu karijeru Danilovu, a bogatu državničku

On je opisao život svoga učitelja (posle 1337), ali je u njemu obradio samo duhovni život i crkvenu karijeru Danilovu, a bogatu državničku delatnost prikazao proširenjem Danilove uloge u biografijama vladara

Sve su to razlozi da se ne opisuje ceo Lazarev život, nego samo taj jedan jedini podvig. Hrišćanski podvig kneza Lazara i kosovskih junaka dovoljan je za njihovo proslavljanje.

Među njima je Grigorije Camblak, koji za vreme svog kratkog boravka u Dečanima piše Život Stefana Dečanskog (oko 1405) kao velikomučenika, potpuno u tradiciji bugarske Trnovske škole, u strogo hagiografskom

Taj ideal našao je u svome zaštitniku despotu Stefanu Lazareviću i posvetio mu je opširnu biografiju Život despota Stefana (1433).

Pisana reč nalazi podsticaj u usmenoj, tradicijskoj reči, pa tako ni patrijarh Pajsije, želeći da napiše Život cara Uroša (1642), ne čini ništa drugo nego stari hagiografski okvir ispunjava novim usmenim predanjem.

Jakšić, Đura - PESME

Napomena Đure Jakšića NOĆ U GORNjAKU Kao bedem tvrdi crna ponoć stoji, Preko koga preći pust se život boji. Pobožna obitelj svetog manastira Grešnome je telu davno našla mira.

I sve nemo ćuti, ne miče se ništa, Ta najbolji vitez pade sa bojišta! U srcu se život zastrašenom taji, Samo vetar huji... To su uzdisaji...

O, majko, majko, svet je pakostan, Život je, majko, vrlo žalostan... Na Liparu 1866. JEVROPI Tebi da pevam — tebi, tiranko!

Izginućemo — ali slobodni, Jer Srbin neće da bude rob! Tamo daleko, na svetom groblju, Potražićemo život il’ grob!“ 11. januara 1867.

„Neka dođe sto hiljada, A u srpskim u grudima Jedan život neka ima, I taj jedan neka pada, Na bajonet nek’ se meće; Al’ pred četom nasilnika Srce srpskog Krajišnika

Kuda više?... Kad Turaka dve stotine Pet stražara pogoniše! Ali utom plamen sinu, A u grlu Ilijinu Život zape na svakada. Mladi drugar mrtav pada.

Nastasijević, Momčilo - PESME

3 Bezdoman, topli nudim kut. Besputan, daljinama povedem na put. 4 I sudnje me, i mrem, a život otvara tek dveri. Reč svoju nem kamenu zaveštavam, i zveri. 5 Bezdetan, na istinu grem.

Pojav’ se, pojavi. Daj tvoju krv, Omiriši krv, omiriši život. Otrgnuću te od zemlje. Pojav’ se. Pojavi. Vatra me gori, o vatra iznutra.

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Ali još kao sa tragom straha od pređašnjice, kao još ne mogući se sasvim navići na taj novi odnošaj, život, i kao još strepeći.

I sve tu ispred njega bila, dok god se on ne bi povukao i otišao. I opet otpoče život po kući kao pre, kao što je trebalo... VII ... Ali i to prestade.

Sluša grmljavinu topova oko Dva Brata. Tri noći bila gužva i vreva po varoši. On na život i smrt nagađa da li su Srbi ili Turci...

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

für Relіgіonѕwіѕѕenѕchaft ASPh — Archіv für ѕlavіѕche Phіlologіe BV — Bosanska vila Begović — Nikola Begović, Život Srba graničara, Zagreb, 1887. Bolte—Polívka — Johanneѕ Bolte und Georg Polívka, Anmerkungen zu den Kіnder- u.

ŽSS — M. Đ. Milićević, Život Srba seljaka, Beograd, 1894. ZNŽOJS — Zbornіk za narodnі život i obіčaje Južnih Slavena LM — Auѕführlicheѕ Lexіkon

ŽSS — M. Đ. Milićević, Život Srba seljaka, Beograd, 1894. ZNŽOJS — Zbornіk za narodnі život i obіčaje Južnih Slavena LM — Auѕführlicheѕ Lexіkon der grіechіѕchen und römiѕchen Mythologіe LMS — Letopis Matice

Beograd 1912. TRĐ, KNR; NNŽ — Tih. R. Đorđević, Kroz naše Rumune, Beograd, 1906; Naš narodni život, 1—10, Beograd, 1930—1934.

GZM, b, 1894, 688; SEZ, 13, 287), ili se meće na prsa ili pod mišku (Karadžić, 4, 1903, 196), ili pod glavu (Hangі ‹Život i obіčajі Muѕlіmana u Boѕnі i Hercegovіnі, Sarajevo, 1906› 121); naročito se meće u amajliju b. l.

l. moglo čoveka učiniti besmrtnim, ali da ga je nemoguće naći, jer ga vile pokupe: zato one i žive dok im se život ne dosadi, i onda ga od sebe odbace, pa bez bola umru (ZNŽOJS, 6, 130).

ili ga jatšu, »da se momci grabe za njima« (Karadžić, 3, 1901, 123). Za slična vračanja upor. Vuk, Život i ob., 29; Rječn., ѕ. v. Đurđevdan i grabilo. Takođe se kravi, kojoj je trglo mleko, daje u mekinjama g.

Prag, 1929› 31), da sama reč »jabuka« znači isto što i »proševina, prsten« a prosioci zovu se »jabučari« (Vuk, Život i ob., 304; SEZ, 7 11; Begović, 129 i dr.). I o svadbi ima sa j. (koja je inače poznati simbol plodnosti, cf. Handw.

s.). Kad se prvi put okuse, treba da se kaže: »Na život i na zdravlje, na Turčina boleščina, na kaluđera grozničina, a na popa terlemčina«, ili slično (SEZ, 13, 414; 7, 133;

Prema grančici t., metnutoj na Andraševo u vodu, gata se o dužini života: ako grančica procveta, biće život dug, a ako procveta i olista, biće kratak (ZNŽOJS, 19, 202). U narodnoj medicini lišće od t.

klinova koje je đavo zabadao u stablo i po njima se peo (SEZ, 70, 1958, 560). Duvan. »Srbi pripovijedaju« — kaže Vuk (Život i običaji, 1867, 233) — »da je duvan iznikao iz utrobe prokletoga Arije kad mu je ispala; i zato kažu da je grehota

(obično kod suseda); sem toga, »uzmu malo semena u krpu i provlače kroz nedra mrtvaca, jer, ako to ne urade, neće ,život da rodi̓ (ništa neće roditi u toj godini)« (GEM, 25, 1962, 176). Seno. Na vezu s.

Ćipiko, Ivo - Pauci

Radi tek sada izbijaju pred oči meke i jezive uspomene iz djetinje dobi; i život i navade ispoljuju se jače i skladnije sa tajanstvenošću ove velike noći, dok ih san posvema ne savlada.

— ponovi jače. — Pa obazrijevši se uokolo, skide sa sebe svoju kabanicu i pokri njome saleđeni očev život, i poleti natrag ka onome komšiluku kuća, otkud bijaše došao. Uđe u kuću naglo i veli: — Ljudi, pogibe mi otac ....

Žure se i ćute. Rade je pred njima, vodi ih ka mjestu. I, došavši, poredaše se oko mrca i gledaju u njegov zamrzao život, pokriven toplom, vunenom kabanicom.

I sve je to on veselo radio, kao za se i za svoju zemlju, i neka bi sav život dao kad ima zašta. „Ali ovako”, pomisli, gledajući pred sobom prazna konja, „radim za drugoga.

braću—nebraću koji niječu srpsko ime, a u isto doba sramote srpske svetinje, za koje svaki patriota mora da se bori na život i smrt.

Gazda se začudi, ali mu bijahu mile njene besjede, jer godinama i njemu oteščao život i zanovetno mu i teško ovo putovanje u grad, a već bez Zlate ne može nikako, pa još ranije premišljaše kako da je dovede

— napomene mu, bacajuć' ljutito karte. Ivo iziđe. Čitavo po podne vukao se ulicama; nu u najvećoj vrevi, gdje je život kipio, osjeti se osamljen, bez ikoga od srca.

No čim je dulje boravio uz more, buktijaše sve jača strast i zahvataše njegov mladi život. Sama uspomena na nju nije je mogla utoliti.

Čemu sva ta naučna filozofija što zapostavlja istinski život, kada nema u sebi ništa što je opravdava? Po njoj, on bi mogao da žive na štetu drugoga, što se je protivilo dobrom mu

Je li moguće da ono još nedoraslo dijete — ne osjećaše? Ko zna, zna li ona što je pravi život, što je slast i ljubav...? Možda njeno tijelo nije zagrijano žarom strasti, valjada nema duše...?

Nu osjetljivo njegovo biće danomice otkrivaše i upoznavaše u okolišu u kojem boravljaše vječite istine. Javljao se život, pa bi mu se on u kojem mu drago obliku podao, da u njemu utoli svoju nerazložnu bol.

Ljudi upriješe svom snagom, pa premeću i prevrću crnicu. A sunce se bolje diže, nosi sobom toplinu, život; duge sjenke vraćaju se do ispod samih stabala... Ivo osjećaše njihov teški rad i udisaše vonj prekopane zemlje.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Ništa nije rekao ni kad je Lauš pomenuo svoju najoštriju zamerku, da je manastiru preče zdravlje meropaške žgadije nego život jednog vlastelina, čuvara kraljevstva, zapovednika odreda kraljeve konjice, pobednika u Pologu, pronijera krune i ličnog

i za onog najbednijeg koji nam nikada nije dao ni kokošije jaje ni šaku žita; za takvog možda i najviše jer je njegov život ovde na zemlji bio prepun patnje, pa mu valja izmoliti bolju sudbinu na nebu.

Da li sam kriv, Gospode, što su mi ljudi, koji su oko mene, zagorčali sav moj kukavni život, što sam usamljen kao kurjak, izvrgnut poruzi, star i razjedan svakojakim nemirima?

porodica i što su bili beskrajno zahvalni vlastelinu jer ih je izvadio iz ušljive bede i stavio im u izgled lakši život, bogatiji i uzbudljiviji svakako, slobodniji pogotovo.

Imali smo nekoga ko nas očekuje i bilo nam je lakše da podnosimo pasji vojnički život po neprohodnim šumama i strmim klancima. Janju nismo zatekli. Oterala ju je gospodarica naša Jelena.

sam gledala taj raskošni prizor, gizdavu gospodu što je stajala u crkvenoj lađi, dok su episkopi pojali molitve za dug život kraljevskog para, srce mi se paralo od tuge za tom devojčicom, našom kraljicom, koju su ko zna kakvi vetrovi, kao

Možda se suočio sa svojom smrću. Ona ga mami i omamljuje, razjapila je rale, zinula mu na život, i evo kako njena otrovna pljuvačka kola njegovim telom, napadajući mu najpre um, evo je kako zagađuje njegovu nadu, evo

znaš sve, bez izuzetka sve šta će se dogoditi, pa mi čak i ovo pitanje u glavu stavljaš, zašto si ovaj naš kukavni život učinio tako nesnošljivim, zašto se igraš sa nama kao sa piljcima, kao obesno dete koje čupa leptirima krilca, cvetovima

Oni koji pripadaju Isusu razapeli su svoje telo s njegovim strastima i požudama. Ako imamo život po Duhu, sledimo Duha! Ne težimo za taštom slavom. Ne izazivajmo jedan drugoga! Ne zavidimo jedan drugome!

Šta ko seje to će i žeti: ko seje u svoje telo iz tela će žeti propast, a ko seje u duh, iz duha će žeti život večni. Neka nam ne dodija činiti dobro, jer ćemo u svoje vreme žeti ako sada ne malakšemo.

Zamrkne čovek u krevetu, ispunjen grozničavom nadom, a osvane kao bleda lešina iz koje je ishlapeo život. Još koliko sinoć onde se borio čovek protiv slatkog milozvučnog zova, hteo je da produži svoje znojenje, disanje,

Nigde ništa od živih bića. Osim njih. Ni pasa, ni mačaka, ni kokoški, ni najsitnije životinje, samo oni vode nekakav život, ne znam ni sam kako i od čega. Nismo zatekli ni pregršt života.

Ilić, Vojislav J. - PESME

Anđelskim krilom neka me štiti, Kroz život ovaj mučan i klet A smrt kad dođe, nek sa mnom onda, Ka nebu zračni upravi let! 1880.

I strahom srce učas se pritaji Gledajuć mutno na jesenji dan Ah, šta su snovi i beskrajne želje, Kad život pada kao tihi san!... 1880.

I u bolnim tvojim grudma Vaskrsnuće život novi, Oživeće premaleće, Stare želje, stari snovi. I blaženim miomirom Uspavaće tvoje grudi I snevaćeš, - Dok te

radost, i naslada skupa, Kratkovečnim vencem rogove mu krasi, I veselo jagnje na žrtvenik stupa, A plam puca, gori - i život se gasi... 1883.

Sve slavi proleća dan. I mračni kite se luzi, I vetrić šumori nemo i život pozdravlja mlad Podmlađen zove nas svet, sa pesmom kliknimo druzi: Da živi nad! I ti, O mili anđele moj!

Al' šta je prošlost? Ko u njoj Propale ište draži, On muči samo život svoj I tugu svoju snaži. Do vraga s njome! Zanos taj Studenim zrakom sjaje O, Hebo moja, vina daj! Zaborav ono daje.

I suza mrači pogled moj, I duša moja strepi, I sav bih život dao svoj Za časak onaj lepi! Koliko puta pade noć, Koliko dana prođe, I još je silna ona moć, U snove što mi dođe!

Svet izumro. Nikog nema, Da me pozdravi, Kô da celi život drema, Život ubavi! Sanjalački gora bruju, A po stranama Narandža se stidno ruji Među granama.

Svet izumro. Nikog nema, Da me pozdravi, Kô da celi život drema, Život ubavi! Sanjalački gora bruju, A po stranama Narandža se stidno ruji Među granama.

Il' bolje reći: ja verujem sve. Na moru burnom ljudskoga života Prerano ja sam upoznao svet: Za mene život ništava je senka, Za mene život otrovan je cvet. Trpi i živi!...

Na moru burnom ljudskoga života Prerano ja sam upoznao svet: Za mene život ništava je senka, Za mene život otrovan je cvet. Trpi i živi!...

Sve prenu iz teškog sanka i sve se radosno krete, Da primi podmlađen život iz ruku božice svete. Sa drevnih, visokih gora vodopad poteče brujom I tihe potopi ravni planinskom, srebrnom strujom.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

SVETO PISMO I PRIRODNE NAUKE 159 HHVIII KOTRLjANjE GRUDE SNEGA, SLIKA ŽIVOTA 163 XXIX JEDAN STARI AMFITEATAR, ŽIVOT ZVEZDA, SUDBINA ZEMLjE 167 XXX PROJEKAT VOZA ZA SAOBRAĆAJ SA MESECOM 172 XXXI VOŽNjA NA MESEC 175 XXXII MESEC I

Naš put će nas voditi kroz vasionu i vekove, ali i život zemaljski. Eto, takvu, bez utvrđenog plana i sistema, više poverljivu nego naučnu, zamišljam našu prepisku.

II SOBA ZA RAD PRIPREME ZA NAMERAVANI LET KROZ PROŠLOST Beograd Počinjem da se postepeno privikavam na varoški život, bolje reći da ga sa velikim strpljenjem podnosim.

koje je potreslo sva moja osećanja i sećanja, uzbudilo celu moju unutrašnjost, razmotalo i munjevito osvetlilo ceo moj život.

Ovde, gore na Akropoli, je sve izumrlo, no dole bruji bujni život moderne varoši. Ali ću joj odmah zavrnuti njeno električno osvetljenje.

državno blago, opusteo: peloponeski rat i makedonska najezda dobro su ga ispraznili, ali se žrtvenici još puše i život teče svojim tokom. Iako je pala noć, ima ovde još dosta pobožnog sveta.

Čujemo topot konja. Ubrzo zatim projuri pored nas jedan konjanik, on mamuza svog konja, oblivenog u penu, kao u trci na život i smrt. I Vi ste, jel’ te, na njegovom iznurenom licu primetili da je na ivici svoje snage. Šta ga vija tako besomučno?

Blizu 700000 dela skupljeno je i sistematski poređano u prostorijama bibliotekinim. Čovečji život ne bi bio dovoljan da samo prelista sve ovo pesničko i naučno blago, no, kao za probu, slavni nam bibliotekar pokazuje

povukoše se stariji članovi učenog kolegija Aleksandriskog muzeja na počinak, a mlađi pođoše u varoš i njen noćni život.

IX KALENDAR I NjEGOVI ELEMENTI Beograd Više od dve nedelje dele me od polaska za Carigrad, ali je moj život već dobio drugi tok. O carigradskom kongresu i o mojoj misiji pišu sve ovdašnje novine.

Promena dana i noći još je jače upadljiva nego promena godišnjih doba, i ona reguliše ceo naš život; jedino kod polarnih naroda stoji stvar drukčije. Promena dana i noći prouzrokovana je rotacijom Zemlje oko njene ose.

Pa kako je taj kalendar, koji u samome Egiptu verovatno ni stupio nije u život, došao do nas, i kako je dobio ime Julijanskog kalendara?

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

Takođe, na samom kraju veka budimski učitelj Nikolaj Lazarević prevodi verziju romana Robinzon Kruso (Život i črezvičajna priključenija slavnoga Angleza Robinsona Kruse ot Jorka 1799), a treba pomenuti i prevod dela nemačkog

Želeći da pouči srpsku „junost“ svojom romansiranom autobiografijom Život i priključenija 1783, Dositej u predgovoru jasno ističe da je namenjuje mladim čitaocima; on veruje, kao pravi

(Proizvodi u stihovima izdeljeni na „Pesme“, „Basne“, „Iskrice“, „Natpise“ i Proizvodi u prozi sa poglavljem „Škola i život“). Upravitelja Tekelijanuma i srpske škole u Budimu, pokretača i urednika Radovana, Stevana V.

– Kada me kakva nevolja goni, Te oko moje suzica roni; Il' teška bolja kada me svlada, Da mi sav život u muci strada; Uzdišuć jako po tisuć krati'; Zovem te Mati, – Zovem te Mati!

Piše poeziju („Melodija k proleću“, „Plač Serbii“ itd.), udžbenike za škole, izdaje monografiju Život Petra Velikog. Spis „Kratkoe da prostoe o sedmi tainstvah učiteljskoje nastavljenije“ izdat je 1760. u Beču.

U Pešti je, između ostalog, objavio delo Škola i život, uređivao pedagoški list Srpska narodna škola (1870–72) i Radovan (1876. u Novom Sadu).

(Beč, bakar) 1765. Zaharije Orfelin: Melodija k proleću 1783. Dositej Obradović: Život i priključenija Dimitrija Obradovića, narečenoga u kaluđerstvu Dositeja: njim istim spisat i izdat (prva čast) 1784.

vesela igra za decu u četiri dejstvija, prevedeno s nemeckog od Franca Ksavera Štarka Dositej Obradović: Život i priključenija (drugi deo) 1795. Rođen Timotije Ilić 1799.

Rođen Timotije Ilić 1799. Nikolaj Lazarević: Život i črezvičajna priključenija slavnog Angleja Robinsona Kruse ot Jorka, sobstvenom rukom njegovom spisana (Čest

Popović: Bosilje (knjiga za decu) Stevan V. Popović: Badnjak (knjiga za decu) Jovan Miodragović: Zagorkinja ili život naš u šumi i bez šuma (poučna proza) 1881. Pokrenut list Srpče u Beogradu 1882. Stevan V.

Stanković, Borisav - TAŠANA

Jer kažem: Vera i Bog nije za mrtve već za vas žive. da vama, živima, život olakša: da što vas snađe u životu, osobito smrt, verujući da je Bog tako hteo, lakše to podnesete.

Jednako ću se bojati da sve to: veselost, život, zdravlje nije nešto grešno... MIRON (umiruje je): Ne boj se ti! Ne boj se ti, samo živi, budi zdrava i vesela: za

REŠID BEG Dokle će se ovako, Džafer-beže? DžAFER BEG Dok se živi, Rešid-beže. REŠID BEG Oh, mnogo je ubav život! Mnogo je sladak! (Čočecima baca novac.) De, bre, de! (Kafedžiji): Daj nam rakije! Nek je sve veselo, pijmo.

Kao veliš: kada je ja ne mogu imati, jer to ne dopušta čin, ime, onda oslobodiću je crnine, pustiću je u život da se s drugim provodi, da je drugi grli i ljubi. Ih, ih, koliko si pokvaren, Mirone, i to duša ti pokvarena!

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Niko ne zna kakav je moj život, ali pakost tera svoje... Što ne odoh nekuda u beli svet, pa da slugujem do groba, ali da ne gledam očima šor i

I to naše domaće cveće je uvek nekako slatkih boja. Pita majstor Kosta gošću svoju ovo ono. Ristana priča život sirote: život pun rada i želja, mladost punu straha od starosti.

Pita majstor Kosta gošću svoju ovo ono. Ristana priča život sirote: život pun rada i želja, mladost punu straha od starosti. Malo-malo pa kaže neki čudan izraz; srpska reč, ali neobična.

Sastao se samo sa ženom, odmah joj rekao da ocu nipošto neće da se vrati, i otišao nekuda da ponovo nađe život. Onoga istoga dana kad je došlo pismo s vešću da je Rista izišao iz zatvora, umrla je predveče majstorica Ristana.

Kao što su stanovali, tako su na krajičku nekadašnjeg života počeli da žive jedan mali nezdrav život. Srećko sad i kuva. A majstor Kosta uzeo da radi povrtnjak iza kuće.

Jači deo života gospa Nolinog bio je život udovice. Ona nije ni desetak godina provela s mužem, i u običnim prilikama je retko nosila muževljevo ime.

Tako je Boško uvek umeo i druge usrećiti i sebi goveti. Uza sav svoj mnogo lični život, nije bio sebičan. Imao je lepu pravu pamet, prozirao ljude i stvari, pa i sebe, znao je svoje mane.

Nola je osećala da čuva nešto od čega zavisi sad i njen život i život njena oca. Dođe posle godinu dana među njih jedna mala, kao leptir laka devojčica.

Nola je osećala da čuva nešto od čega zavisi sad i njen život i život njena oca. Dođe posle godinu dana među njih jedna mala, kao leptir laka devojčica.

Volela je i ona život, i baš zato počela da ceni svoje sposobnosti. Slično svojoj materi, samo Nola više pameću i karakterom nego srcem i

Slično svojoj materi, samo Nola više pameću i karakterom nego srcem i strašću, ona se izvešti da sprečava da joj život bude omaška.

I van kuće se devojački njen život opredelio osobito. Zato što je niko od mladića nije voleo kao ženu, Nola se počela s mladićima družiti.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

Smej i šala, kaže Galen, nužna je za zdravlje, produžava život, umekšava nravi i čini da se čovek od čoveka kao ruža od čička razlikuje.

Istina, više od polak su ga moljci i miševi izgrizli, ali šta marimo mi zato, kad on detinstvo i sav život našeg viteza podrobno predstavlja.

Istina, malo se kasno setio razmišljavati o namereniju i pretprijatiju putovanja svoga; ali kad mlogi ceo život svoj bez opredelenija provode, kad se mlogi bez opredelenija i bez rasuždenija žene, kad se najposle mloge knjige bez

— I tako božijom milostju prešavši život magaraca, mislim da je vreme opet k našem Romanu vratiti se, koji je, međutim, na svojej Rozinanti grdnom jednom šumom

Pogledajte, nebesna gospodična, kako lice moje vas radi svaki dan vene. Život moj o dlačici jedne vaše reči visi, i ja bez vas po tri dana ne jedem (ovde se razumeva »jer nemam šta«).

svet vas radi prezire, koji samo vas radi diše, koji kod vas (i kod vaši novaca) svoje ščastije traži, i koji će bedni život svoj na najsvirepiji način prekratiti ako ljubov njegova kod vas boginje duše svoje uhoda ne dobije.« — i tako dalje.

Genіalіtät, iz franc.-lat.) — genijalnost, veleumnost ŽIVOTNO (rus. zast.) — životinja; živ stvor ŽITIJE — život; životopis, biografija ŽREBI (žrebije) — ždreb; usud, sudbina, predodređenje; naše žrebije »što nam je predodređeno«

— rastužiti, ožalostiti, oneraspoložiti OPREDELITI — odrediti OPREDELENIJE — određenje, cilj (opredelenije puta; život bez opredelenija); vokacija, poziv kome se neko predaje (k moralnom opredeleniju teže »posvećuju život ostvarivanju

puta; život bez opredelenija); vokacija, poziv kome se neko predaje (k moralnom opredeleniju teže »posvećuju život ostvarivanju moralnih načela«, protiv svog opredelenija) OPSTOJATELNO — potanko, iscrpno, opširno OPŠTESTVO —

Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA

IZVOR 13 SAVIN IZVOR 15 ŽIVOT SVETOGA SAVE 16 SVETI SAVA 17 PASTIRSTVO SVETOGA SAVE 18 KOVAČNICA SVETOGA SAVE 20 ŠKOLA SVETOGA SAVE 21 PUTOVANjE

smrtobolje Gutljaj ove vode Od svake životobolje Bistro oko u kamenu Otvoreno za svakoga Ko crnu svoju suzu ovde napusti ŽIVOT SVETOGA SAVE Gladan i žedan svetosti Napustio je zemlju I svoje i sebe Stupio je u službu Krilate gospode Čuvao im

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Ako život čovečji i ima kakav predgovor, on je tako intimne prirode da se o njemu uopšte i ne piše. Ali se meni predgovorom valja

Kad sam mu prišao, on se osloni na mene i reče mi: — Posrćem, posrćem kroz život, jer su me svi prijatelji napustili. Ah, lakše mi je naći pute nebeske no staze života.

Veliki je čovek u pismu svome kirajdžiji pisao kako je život sa svoje materijalne strane odista odvratan, kako dnevne brige zamaraju velike duše i još puno drugih aforizama o

Putevi su nam bili različiti. Ono ja što je poniklo iz moga prvoga plača prošlo je kroz život zalivajući se suzama. Ono je u svetu videlo samo zlo i nevolju; sve mu je bilo mračno, sve turobno, sve sumorno.

Ono ja što je niklo iz trenutka moje zbilje pošlo je u život pod teškim teretom i posrtalo je pod brigom. Ono se brinulo o suncu da li pravilno hodi; njega je mučilo što se zemlja

sve svoje napore da je reši; ono se zarivalo u svaki problem, zastajalo pred svakom teškoćom, i tako hodilo kroz život pregibajući se pod teretom briga.

Ono ja što je niklo iz prvoga moga osmeha prošlo je kroz život sa osmehom na usnama, gledajući sve oko sebe veselim pogledom i vedre duše.

Uvideo sam da je greh prema čovečanstvu oduzeti čoveku brigu. — A jesi li bar poznao život kroz koji si prošao? — Ne, jer od briga nisam mogao dići glavu.

— A jesi li bar iskupio ljudske bolove? — Ne, bolovi su i dalje ostali među ljudima, jer, vele, život je bol i bez bola nema života. — A jesi li bar poznao i video život taj?

— A jesi li bar poznao i video život taj? — Ne, jer nisam kroz suze mogao ništa poznati i ništa videti. Uze reč i onaj treći, što se smejao: — Razglavio

Sve što sam više upoznavao život, što sam bliže upoznavao ljude, sve sam se slađe smejao. I sada još, kada sam stigao na odmorište, te se osvrnem za

Tome trećem, koji je smejući se kroz život i životu prošao svoju stazu, poveravam da ispiše ove listove moje jubilarne knjige, jer on je jedini video život.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Ali priroda je podarila ljudima samo jedan život, a svakoga časa hiljade su ostajale na bojnim poljima. Pomoći ni sa koje strane.

Znači, ipak, on još čeka. I to odlučnu bitku u kojoj može i život izgubiti. I šljapka po ovome snegu bos, ubogi pešak, očekujući trenutak kada će poginuti.

A mi smo izložili i obraz, i trbuh, i leđa I dušu, pa i život... Komandir steže vilice, da mu odskočiše muskuli, i s drhtajima uzdahnu. Onda nastavi tiho.

Govore da zasedava ratni savet komandanata i očekuje se poslednja odluka: kapitulacija ili dalja borba na život i smrt. U svakom slučaju moraće da nastupi razrešenje ove teške neizvesnosti.

pomišljali na uzmak, ali su izbegavali i pretpostavku da bi jednoga dana mogli uništiti ono za što su intimno vezali život svoj. Mrtve su to stvari, zaista, ali podstaknute ljudskom snagom, one su bile simbol vojničkog dostojanstva.

Konopci se kidaju, a džakovi i sanduci lete svuda unaokolo. Vojnici psuju i proklinju svoj život. Onda razgrću ašovima sneg. Neki obavijaju kopite konjske džakovima, pa nanovo tovare i po dvojica vuku konje.

— A-ja... dok mi se ne zaglavi u guši, da osetim zalogaj, ne vermam ti ja to grickanje. Jednom, ali vredno. Život u bivaku nije se obavljao po onim mirnodopskim pravilima, već više po navici i potrebi.

Ali mi sada u njima stalno živimo. I kao po nekoj postupnosti, naš život svakim danom postaje sve teži i mučniji... Teško je prisetiti se i jučerašnjeg dana.

I telo naše traži hrane, a već je peksimita nestalo. Telo se sve više iznurava, duševni život lagano zamire, čovek nije svestan svoga položaja, i seda na vlažnu zemlju, leže u vodu, da bi se odmorio...

Mašina čini još jedan obrtaj i nečujno staje... Umiru tako ljudi bez jauka. Nečujno i tiho gasi se njihov život, kao žižak u kandilu. Oko podne stigosmo pred jednu nabujalu reku. Rekoše da se zove Škumba.

Valonsko pristanište... Kraj naših muka... Vaskrsenje. Novi život. A pred morem ogromna peščana ravnica, po kojoj jure automobili. Vojnici oživeše. Ah, samo da što pre stignemo.

— A je l’ im zima? I oni su bili nekad deca kao mali Mića, nasmejani, veseli... Postali su dečaci i zamišljali da je život večan. I tek zakoračili u život... Ah, onome se cedi voda iz otvorenih usta...

Petrović, Rastko - PESME

Tebe po gorama vukao, uvodio u sve manastire. Da daš život za one gore! ta opija me lepota tvoja, I šume gore hrastova i grebeni ti zahvaljuju.

zlatnu, U sapogama srebrnim, U kaftanima: Za kejove pariske, Ili za ma šta bilo; Za jedan osmeh devojački Rado bih dao život svoj.

Obesiće se o krušku rado, Našto život mu ovaj; Ta više mu se i ne živi! O jednu jedinu krušku u šljivaku, I vetar će mu njihati noge u mraku, Zbogom!

Sva je mitologija umrla bila zauvek. Tako otpočeo novi neki razdruzgani život: Na automobilima crvenim koji su jurili kroz noć I između kuća Vojnika četiri držala se uspravno, Pa zatrubiše

Jedan će novi život početi jednim novim baletom oštećenih snaga! Lepše će biti sada kad zaigramo ćopavi, No ranije kad ni igrati nismo se

Pa divni i lepi kaplar, koji strasno voli svoju ženu, Odleteće na vrancu da položi život u čast njenu; Zaustaviće se baš na ivici rudničkih šuma: U borbi sa hrastovima, sa tenkovima volovskim, Na bedemima

plač mu je himna nebeska, Moj sestrić kad sisajući dojku mlaska, To sama soma kaplje iz oblaka, i jače Zastruji život: Izaslanik proleća tek pred podne smiluje se, I onda se smeši.

Marka, Saučešća primaju do groba ucveljeni. Kakav je danas divan sinuo dan: Na suncu se rascvetale sve ruže, Život J o v a n a neki je daleki san, Iz čamca gledam kako ribe kruže. Pod talasima gledam kako ribe kruže.

Da li ironiju ili osnaženje na život novi, proleće, sad mi donosiš? Neukrotljiva je tuga za mladošću, nesavladljivi drumovi; probuđena na košare skočila

Ima takve neke moći u meni da samo jedno mogu; sve je utopljeno: beskraj, pustolovina, manastiri, moj život mi sija kao zvezda iz daleka, i sve ono što treba da se nastavi čeka da je prvo ugnjavim pesnicama, pa...

Stihovi, nosite me daleko od ove zemlje: u mukama me za bolji život rađala majka, radi višega otac je sa ushićenjem plodio; život mora da je drag, a ljubavnom da se stremlje kada sam se kao

nosite me daleko od ove zemlje: u mukama me za bolji život rađala majka, radi višega otac je sa ushićenjem plodio; život mora da je drag, a ljubavnom da se stremlje kada sam se kao Magbet u tolikoj žurbi rodio; nad rekom a pod nebom lovcu na

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Očisti šumske izvore i potoke. Možda će ti poštedeti život. A voda već do brade došla. Šta je mogao do da obeća dečak da će iz očiju izvorske dece povaditi sve trunje, poslušati

Bar za vojnika mudrost ne treba! Ide on ide, mlad i lep: udovice ga i devojke na kafu pozivaju, kakav život! Čak ga je već i strah da će iza vojnikovog lica proviriti đavolovo počeo da napušta, kad zalupa doboš, zatrubi truba.

Drvoseča poče da se na smešno lice privikava. Čak pomisli da ima nekakve svrhe njegov život i iste noći prvi put, spokojno zaspa. Tako, prvi put, nakon odlaska iz planine u snu vide svoju ženu, decu i dom.

U srećnom Carstvu srećnog Cara sada su postojali klasovi tako puni da su im glave zemlju doticale. Život se nastavljao. Istina, nešto sporiji i setniji no u drugim manje srećnim zemljama. Čemu hitnja?

Podanici su se sve brže navikavali na noćni život. Postepeno, sami od sebe, počeli su da se rađaju podanici jedva veći od pedlja.

« Podanici su ubrzo shvatili da nije pametno otvarati usta. Deca su bila još mudrija: rađala su se bez jezika! Srećni život Carstva tekao je u potpunoj tišini, sem što bi Car, ponekad, nešto prošuškao, a doglavnici povikali: — Mikiki-Miki-No!

— Dok ima prijatelja i novaca će se naći! — prosu Varalica tri dukata pred sebe, neka ne brine trgovac... Život je ovaj pun muka! Zar on, do juče srećan, noćas ne proklinje svoju sudbinu?

Je li čudo što mu ime i granice susedne carevine pređe? Ču o njemu i mlada majka koja se sa Smrću otimala o život svoga sina. »Kada bi mu uspelo da Smrt prevari!« pomisli majka. »Da mi jedinca sina spase!

»Kada bi mu uspelo da Smrt prevari!« pomisli majka. »Da mi jedinca sina spase!« upornošću trave uhvati se ona za život mališana, ne dozvoljavajući Smrti da prekine končić tanji od paučine.

Pod tim korenjem ključa izvor života. Ko ma i jedan gutljaj popije — oslobodiće se bolesti, starosti i živeće sve dok mu život ne dosadi. Do njega još niko nije došao. A i ko bi došao može da uzme jedan jedini gutljaj vode.

— Prevari? — uzviknu majka, a kroz glavu joj prođe priča o Varalici. — Obećaj da ćeš poštedeti život mog sina, i ja ću naći takvog čoveka... — prošapta majka, a Smrt se grohotom nasmeja.

Ti si jedini koji bi smrt mogao da prevari. Ako mi ti ne pomogneš, ko će? — prigrli majka dete čiji je život smrt stezala ledenom rukom. — Ja nemam šta da ti dam... — majka zaćuta, a Varalica se zamisli.

Stanković, Borisav - KOŠTANA

: »Mitka je toj, vikav, na čorbadži-Arsu brat!«... Pa zar mene da ubijev... Tiki, pa i da me ubiše! Zar je ovoj kakav život? (Nabija fes. Teško, gorko.) Eh, Stambolke Redžepovice, mori, žalna pesmo moja! Stari Redžep na put, a ja kude njuma.

Da joj je kuća, sinko, s tobom otvorena. Za sreću te majka rodila. Da majka s tobom život proživi, kad nije s ocem ti. A s njime — crni je moj život! Od njega nikad Božja, blaga reč, samo vika.

Za sreću te majka rodila. Da majka s tobom život proživi, kad nije s ocem ti. A s njime — crni je moj život! Od njega nikad Božja, blaga reč, samo vika. (Stiska se za glavu): Od straha mi, sinko, već pamet iziđe.

Tam ću i ja! I Koštan, k’d čuješ da sam umreja, sluzu da ne pustiš. Niko da me ne žali! Zašto, ja sam samoga sebe, za život moj, živoga ožalija i oplakaja. KOŠTANA (plače). MITKA (ganuto, prilazi joj): Nemoj da plačeš. Sluza ne pomaga!

Ja, Koštan, u moj život još brobinjka nesam nagazija, a kamo li na brata ruku da dignem. Brat je brat! Jedno mleko smo sisali od našu slatku

Šantić, Aleksa - PESME

119 ČASOVI 120 POGREB 121 MOJ ŽIVOT 122 PUTNIK 123 U RANIM ČASOVIMA 125 SIJAČI 127 BAJKA 130 POD ČEMPRESIMA 133 SUSRET 136 TRUBADUR 139 JUTRO

snaga što kô straža bdiju, prodiru kroz kamen, zemlju, tmine rječne, Plijene i nose i nište i biju: I boga i nebo, život i sazdanje, Sve u isto doba. I u mojoj krvi Ovaj grdni povor ja ćutim gdje vrvi, I od moga žića sve ostaje manje.

Tiho, u sutonu, Vjetar selom nosi elegiju bonu, I pokriven dračom grob ubogi sniva. 1908. MOJ ŽIVOT Moj život nije protekô zaludu!

Tiho, u sutonu, Vjetar selom nosi elegiju bonu, I pokriven dračom grob ubogi sniva. 1908. MOJ ŽIVOT Moj život nije protekô zaludu! Sudba je moja kô sudba ratara: Plodove svoje tekô sam u trudu, I moje čelo mnogo trnje para.

Je li bijedom moj drug shrvan bio, S njime sam i ja svoje suze lio — Čiste, svijetle kô svjetlost oltara. Moj život nije protekô zaludu! Plodove svoje tekô sam u trudu, I moje čelo mnogo trnje para. 1908. PUTNIK Ne mogu dalje!

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

stvarali epopeje nego i oni koji su pevali kraće epske pesme — živeli su na kraljevskim i uopšte velikaškim dvorovima. Život u takvoj sredini, nesumnjivo, uticao je i na njihovo stvaranje i tendencije gospodskih klasa u epskoj poeziji često su

A svaka od tih ličnosti započinjala je svoj veliki život upravo u trenutku kad je na ovaj način stvorena, kad je pesma o njoj progovorila, i svaka je od toga trenutka bila ne

Ali, zato što slikaju običan, svakidašnji život, različna verovanja i običaje, porodične i društvene odnose itd., tzv. neistorijske pesme pomažu nam isto toliko koliko

Osobito veliko mesto u neistorijskim pesmama dato je religiji i teškom položaju žene. U prošlosti život je bio veoma mučan.

Očevidno, bogom se nije ništa objašnjavalo, njime se samo obeležavalo postojeće stanje mučan život ljudi koji su bili lišeni mnogih sredstava za borbu sa raznim nevoljama.

Osuđujući te negativne primere, pesma je istovremeno osudila i čitav ondašnji život koji je bio prepun muke i tuge. Naročito je istaknut težak položaj u kome se nalazila žena u prošlosti.

A posle udaje njen je život potpuno zavisio od muževlje ćudi: mogao ju je zlostavljati na razne načine, mogao ju je čak i oterati.

sept. 1371. godine do bitke, u kojoj su Vukašin i Uglješa katastrofalno poraženi. Obojica su izgubili život, a veliki deo njihove vojske nastradao je u borbi“.

u položaj da bude žrtva jednog svirepog običaja, da bude živa uzidana da bi se grad održao, ona bi htela da utiče na život i posle svoje smrti, da mrtvim dojkama hrani i mrtvim očima gleda svog nejakog sina.

To se lepo vidi i iz jedne stare meksikanske pesme: „Šta je naš zemaljski život? Zar ima mrtvaca među nama? Ne, oni žive daleko na nebu, tamo gde su uteha i naslada.

Ali taj prizor nije ga pokolebao; naprotiv, dao mu je snage da namah i potpuno pregori život. U jednoj pesmi sa Novog Zelanda rečeno je ratnicima: „Ako želite da uvećate svoju hrabrost, ako želite da ukrepite

Ako bi njih izgubio, ostao bi krnj, ništavan, ružan. I taj bedni i nakazni život tiranin bi najzad uzeo. Istog je mišljenja i Prijezdina ljuba, ponosita Jelica gospođa, koja jednostavnim rečima — kao

Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE

izleže pače Voli ga još jače Gajite patke Zaista su slatke KAD BI MI NEKO REKAO Kad bi mi neko rekao Kako je život stekao Kojim je parama platio I pošto bi ga vratio Kad bi mi neko rekao Kako je vazduh stekao Kome je pisma

zaslužio OVO JE VREME ČUDA Ovo je vreme čuda Ujaci padaju s duda Tu oko Gore Fruške Stričevi padaju s kruške Život je jedna farsa Tetke padaju s Marsa Svi znanci i svi stranci Možda su padobranci DOSADNO MI JE DOSADNO MI JE DA

koješta Što ne može ruka vešta Da popravi Sitnice su To je tačno I dosadne ubitačno Al ponekad mnogo znače Ceo život preinače Iz korena Mak u štrudli To je jasno Ne deluje gromoglasno Al bez maka šta će testo Čami gorko kisne

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

XIX Veselo teče život u šumskom logoru. Najranije, čitav sat prije ostalih, stigne Lazar Mačak i prenese u pećinu ponešto od najvažnijih

Kako bi on onda i mogao da živi na zemlji, a da ne zna gdje su oni, čim se bave i kakve podvale smišljaju. Tužan bi život bio bez toga. — Ehe, Jovanče, Jovanče, taj će se usuditi čak i u Prokin gaj.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

DA BI MU POMOGLA SAMU SEBE HVALITI 6 PUTOVI 7 MORE 8 SION 9 SVOJOJ DUŠI 10 SEJAČI 11 HVATANjE SENKE 12 MOLITVA ZA DUŽI ŽIVOT 13 DOBRA LOZA 14 POHVALA ŽENI 15 VELIKA GOSPA DOMAĆA 16 VINO I ŽENA 17 IZ BLAŽENOG AVGUSTINA 18 RAAVA 19 DOKLE NA TIHU

K VLASTEM, K MIRODRŽNIKOM MRAKA OVOGA VEKA 29 PROPAST SVETA 30 OGANj POHOTE I MESA 31 PRAVICA 32 POHOTA OČIJU 33 SMRT I ŽIVOT U JEZIKU STOJI 34 PTICA STRAHA PROROKA DANILA 35 GOVORI DVOSTRUKU i TROSTRUKU REČ SVETI PROROK I CAR DAVID ZA BOŽIJI

GROBLjE 174 MRTVI GRAD 175 INDIKT SEPTEMBRA 176 SEJANjE SOLI 177 KĆI IPODIJADIHA 178 O TIRANIMA 179 KODRUSOV ŽIVOT 180 APELES I ZLATNI JELEN 181 KOKOŠ SA ZLATNIM JAJIMA 182 MUDRI ARISTOTEL UČITELj

423 IZGUBLjENA MUDROST 424 ČUVAR KAPIJA 426 ČUVAR KAPIJA 428 ZLATNA SREDINA 429 ULAK 430 LOV ZA CEO ŽIVOT 432 JEDINSTVO MNOGOSTRUKOSTI 433 ŽENIK LEPOTU NEVESTE U OČIMA DRŽI 434 POHVALA DRAGOM KAMENU 436 NADGLEDNIK

Nije li u tom ljudni lud? Niti je što tvrdo ni stojeće! MOLITVA ZA DUŽI ŽIVOT Svaki svakad vrlo da se moli svomu vladiki, Eda bi dobri i čovekoljubivi zemljoradilac Još za neku godinu više

Reke, naučite se od mene Kako krotak jesam I smeran srdcem! SMRT I ŽIVOT U JEZIKU STOJI Koliko je maečak oganj, a kolike li velike stvari požiže; tako i čovečiji jezik — mala je vešt u nami,

usta i od tuđina poštedi svoga raba da bi neporočan ostao; i pritočnik muž skorojezičan, skoro pada u zlo i smrt i život u jeziku stoji!

šapću da od Boga hvajde nejmam — pismo mi kaže (a slabo to držim) da ne vrag potera je i stigne paku zemlju zagrebe moj život i moju poštenost u prah učini. da se ne prepadam ni odskačem.

Bojim se za dušu da ne vrag potera je i stigne pak u zemlju zagrebe moj život i moju poštenost u prah učini. Bojim se dušom: milujući mi nepravicu omrazih svoju dušu I dni i godine naše kano

Rana sasma pozleđena bridi; bolest nejma zdravlja ni oblakšanja: lakomstvo bez izma, i džimgrizanje, život rashaljen; od sad najma vam više grehom proštenja! Ni više pokajanja; moba se ne sluša, niti suze pomažu nizašto.

uzdahni, pak raspruži svoja ti leteća preko sveta umljiva krila, i svuda, celopametljivo proletanjem vilajetskim svačiji život promotri, da proznaš poslove čovečaske, svoje im volje ovdašnje.

BRZI KONjANIK A naši zli i dobri danci ujedno ka i senka skoro promiču i prolaze nam. Naš život, kano brzi konjik hitro ide da nas stera i skupi na kraj sveta, koncu nam žitka ovoga. NESKAZANI SE SUKOBE SNAHODI ...

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

pšeško živenje moje?! ...“ Tužio bi se na težak i bedan ovaj život, pa bi se prihvatio ratloka i razgovarao se i šalio malo s njima, pitao bi ih ima li što slađe od ratloka.

“ — „Ih, bolan brate!“ veli onaj i sada samo misli o tome i ni o čemu drugom. Nalazi da mu je život pust, da nema nege dovoljno.

Redovno se tada morala zakleti u svoje oči i u život svoga muža Sotiraća — koga se ona, uzgred budi rečeno, vrlo malo bojala — da neće ni usta otvoriti!

u samoću, onu tako milu samoću mladim stvorovima koji ne znaju šta im je, a željni su da pate; onu samoću oko koje vri život i čuje se žagor, a oni, skriveni u toj samoći, uživaju jer znaju da ih niko ne zna gde su.

Zašto da plače? — Mori, — odmahnu rukom Vaska — ti ništo ne znaješ, bata-Mane! Taraf-taraf se napraji kod nas dom... Život si nema od njeknja!... — Što, more? — veli zaprepašćeno Mane i ostavi cigaru.

Tol’ko, pobratime, e što mi veće treba i svet i život!?... Ja iskašem moja da si bidne, a oni mi gu ne davaju; ta kad ne može toj da bidne, e nek’ si ostane rezil...

Traži si krivo drvo sas dve krive grane, pa jednu za teb’ a drugu za men’ crnu tetku, da se besimo zašto život veće nemamo!... — Što, mori?... — Ete, crna sam ti muštulugdžija, Tašano! Sas crn ti aber dođo’!...

— Ču li, mori, pratila me Zone da te mahsuz nađem i da ti reknem da gu mnogo milo za teb’... Bez teb’, reče, život si nema... — Kol’ko će put pa tija isti reči da mi kažeš i zboriš?... — Što, ne veruješ, bata-Mane?