Upotreba reči života u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Jest, dragi prijatelju, život je žalostan! I teško onome koji se usudi te tužne listove u golemoj knjizi života prevrtati! Pogled na prošlost srce ti para, sadašnjost gorkom žuči dušu potapa; a budućnost?... Ah!...

Bilo je časova kad mi je otac i iz svoga života poneku zanimljivu crticu pripovedao, ali u tome je bio štedljiviji; svaki put je radije govorio o drugovima sa kojima je

Sirota!... Posle se lagano izdiže, i mirno, onim mekanim glasom pripovedaše tužnu pripovetku nesrećnoga života... ...Kao kroz san sećam se njega, moga oca. Siromaha! Beše večito bolestan.

A zar ima dve ljubavi?... Ima li dva života?... Dođe veče. Tetka je legla da spava, a ja iziđem napolje pred kuću; tu sam dugo na jednoj klupici zamišljeno sedela.

Ne, ne, dragi prijatelju, to beše jedan jedini poljubac koji mi celu gorčinu mučnoga života i danas na uvelim usnama sladi... Tako nam prođe noć, umilna noć!...

Na to nikada nisam ni pomislila. A bolje bi bilo da sam zaranije prekinula ovu hrapavu žicu bednoga života! Rešila sam se da idem u Srbiju... Još toga večera spremim moje malo košuljica i haljinica.

1874. JEDNA NOĆ PRIPOVETKA IZ KALUĐERSKOG ŽIVOTA Oko pet sati popodne stigao sam u Krivi Vir; to je selo u podnožju same Čestobrodice i Rtnja...

Onde je i ostao, siromah! A kakav beše! He, moj brate, ja ti onakoga već neću za života uzjahati!... Na vašaru sam štetovao na kožicama, kod kuće, opet, zastanem ženu gde se razbolela; zlo, da ne beše

Ta valjda će dati bog da nam i ovo ne budu poslednji dani! Čovek makar kako da se namučio, opet se još nije nasitio života; isto kao što pijanica viče: „Mnogo je!“ i: „Hvala, domaćine, ja ne mogu više!...

pripali nanovo ugašenu lulu i, udišući duboko u grudi guste dimove krdžaka, stade, čisto uzdišući, pripovedati iz života svoga pobratima: — Vidiš, učitelju, ti kaluđeri, to su zli ljudi. Ja ga ne marim nikad na putu sretnuti.

1875. KOMADIĆ ŠVAJCARSKOG SIRA PRIČA IZ PALANAČKOG ŽIVOTA Lepa ti je to stvar, taj švajcarski sir! Ja, otkako ga znam, rado ga jedem, a još ga radije našim negotincem zalivam.

se da imamo na raspoloženju toliko para koliko ovakoj sorti ljudi treba da jedno veče zaboravi bedu i muku svakidašnjega života. Moj predlog beše, naravno, za švajcarski sir.

Obradović, Dositej - BASNE

se s t o b o m drugoljubno razgovarati, i što dobro budem znao dragovoljno kazivaću t i, i što je najvažnije: ne samo za života no i kad me ne bude na zemlji.

Posledak ne samo ovoga privremenoga, skorotekućega i kratkoga vremena života, no i same beskonečno prostiruće se večnosti.

Naravoučenije Nije se nimalo čuditi što nisu svi ljudi jednoga načina života. Najpače u ovome se vidi premudro raspoloženije čelovečeskoga roda: da se za različna zvanija ljudi sposobni nahode, i

Ali kad vidimo mnoge premudre i dobrodjeteljne da su, bez svake svoje krivice, za samu preveliku krasotu, žalosni života konac imale, kako Lukrecija, Virginija i Kama galatska, i premnoge druge, ovo je prava žalost!

on koji, da je hteo, mogao je vsegda s Avgustom živiti i socarstvovati, ne samo ovako je govorio, nego ovi isti života način za sebe je izabrao.

Ibo, ako se iz detinjstva tome nauče, za života se neće moći odučiti. A ovakovi zli običaj pravi je otrov duše, srca i naravi.

Lenivac se nije rodio da živi, nego da trune i da gnije jošte za života. Ako se ubog rodi, prosjakom misli skončati se, niti je opštestvu, niti je svojoj familiji, niti je sebi na polzu.

Što ta laža, — počne govoriti — mal' ne učini s nami! Kaže nam da smo samo mi strašivi, i zašo neuostojni života. Evo sad svi viđeste da ima i od nas strašivijih stvorenija. Koja ih se sila utopi od nas uplašeni!

Daje za primer Mojseja, koji ovako govori moleći se bogu za Judeje: „Ili prosti i njima, ili izgladi i mene iz knjige života”; daje apostola Pavla, koji veli da bi hoteo od samoga Hrista otlučen biti kad bi črez to moglo biti da se Judeji

bi za zakon uzeli da za ljubov k učtivosti i k hudim komplimentom valja la|gati, kao crv po blatu militi, i u sve vreme života vzajmno varati se i zaslepljavati?

kad sva čeljad poleže, ode starac da nagleda po običaju blago i dušu svoju; a kad nađe tu šljunke, kojima se nikad za života nije nadao, stane ga taki lelek i jaukanje da sav komšiluk na larmu i na oružje skoči i pritrči, ko u košulji, a ko u

lica tvoga sa zlonaravijem i nepristojnim postupkom ne naružio i ne oskvernio; a ti, kći moja, što bi s česnostiju života tvojega i s krasotom narava tvojih nedostatak krasnoličija prikrila i nadoknadila.

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

A mogao bi postati i patrijarh, kad bi razlikovao guske od anđela! On je celog života nosio glavu praznu a zobnicu punu!

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

Ja nerado o smrti govorim, ali bez ikakvog strâ očekujem poslednje veče mog života; moje misli ne lete više u one godine u kojima imam jošte da živim, nego u one u kojima sam živio.

bez ikakvog strâ osvrćem se ja na nju, i sa zadovoljstvom i unutrašnjom nagradom prolazim u mislima sve prošle godine mog života, i radujem se da ni na jedno delo ne nailazim, za koje bi mi sovest štogod prebaciti mogla.

se u ovo skrovito malo selce na ognjište moji’ dedova, da se odmorim od moji’ trudova i da vas nejake nastavim na put života, da vas iz malena naučim ljubiti Boga i otečestvo.

Ceo taj prostor mog života i narodni’ zbitija stoji mi jošte živo u pameti; i što je stariji koji događaj, tim ga se lakše i točnije opominjem.

” Ja sam slušao moga oca, i sećao sam se celog života sviju njegovi̓ soveta, i bio sam spokojan, zadovoljan i srećan. Sledujte mom primeru, sledujte toj čaši moga oca, ne

Vaše reči, vaša delanja, naklonosti i uživanja upravljajte svagda prema vremenu i prema godinama vašeg života. S merom i u svoje vreme mnogo se koješta čini bez štete, što pred sudom zdravoga razuma ne bi se moglo opravdati

” Pokloni se Miloš i pođe mu ruci; on ne dade ruke, no se u obraz poljubiše. — I reče Miloš: „Gospodaru, sto života da imam, svi̓ ću sto izgubiti, a tvoju ću volju i zapovest do smrti ispunjavati”.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

razdrešio neiscrpljivu torbu zvaničnoga razgovora; torbu, iz koje su kadre izviriti sve moguće pouke u svima granama života seljačkoga... Častilo se dugo i za mnogo. Dođe vreme da se polazi.

— reče Radojka i zaplaka se. — Znam već, onaj dušman... — zausti Strahinja, pa samo odmahnu rukom. — Nema mi već života... — nastavlja Radojka kroz plač. — Vala, ni meni!... — prihvati Strahinja... — Idem u svet, pa šta bog da!

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Prostodušan, blag, tih, mirne savesti kao dete, on je lako brojao dane života i vedro čekao čas kad će ostaviti svoju kuću, punu kao košnicu, svoj porod očuvan i nedirnut bolešću ni smrću, svoje

On se oseti sam, ostavljen i od boga i od ludi. Sam usred prirode pune života: kod neba — bez neba, kod boga — bez boga, kod onolike roditeljske i bratske ljubavi — bez ljubavi!

Duša ga zaboli... Ništa crnje, mislio je, nema od života njegovog. Ta, dokle je god mogao pogledati unapred, video je samo patnju i neizvesnost.

ne valja se!... Pa poče brisati suze... — Ne valja se suzom ispraćati! Neka mu bog da života i zdravlja... Gospode!... Ti mu budi prijatelj!... Ti mu budi razgovor!... I pogleda na nebo.

Najedanput se pojavi čovek na konju. Čovek beše riđ, a konj alatast. Čim vide riđa čoveka, Stanko planu. Da ima sto života, on bi mu ih svih stotinu uzeo. On zape pušku. Noktom protre kremen na orozu... Turčin stupi pa ćupriju. — Stoj!

I samo lice detinje se preobrazi: na njemu starine videše znake života, videše kako Gospod odgoni boleštinu od njega... Popa ućuta, pruži krst detetu, pa kad ga ono celiva, on skide

ubiće te! — Nek̓ ubije!... Ti misliš bojim se ja smrti?... Jok!... Zašto da se bojim?... Valjda će mi biti žao onoga života što ga neću provesti s Lazarom? (Ona reče otvoreno: „s Lazarom”.) Ne, majko!...

— Stanko se tresao kao u groznici. — Sto života da imaju i oni i Turci — vala im pod zemlju!... Pa se okrete od Deve. U taj par iskrsnuše pred njim Jovan i Jovica.

Zar si mislio da se ja dam prevariti?... Ja ti ovaj trenutak ne bih poklonio za hiljadu godina života!... Ovo što si se sad vio preda mnom, ovo je plata za moje neprobdivene noći, a sad — sad ću ti platiti za tvoja

— Ćuti, sinko, ćuti! — veli mu popa. — Sad mogu!... Iako sam četiri života uzeo na dušu, mogu ćutati, jer mi je duša mirna i srde na mestu...

— Greh jeste — govoraše stari sveštenik. — Pa opet, ko mu zna!... Svete knjige vele: „Ne uzimaj tuđega života, jer nisi kadar jedne bele vlasi u crnu pretvoriti”. I tako je!... Što nisi kadar nekome dati, ne smeš mu ni uzimati!..

I diže ruku stari sveštenik i pogleda u ono zvezdano nebo: — Gospode! — viknu on. — Ti, koji si dao života i najmanjem crvu, blagoslovi delo naše!... Mi ne nasrćemo, mi se branimo! Sve je stojalo gologlavo oko sedog popa.

Dučić, Jovan - PESME

Sad opet kucam na tim vratima Sa kojih pođoh; opet vapijem, Klica života nepovratima, Na prvom vrelu da se napijem!

Mru u jednoj reči što se nije rekla, A u kojoj beše sto vrela života... Tako jata zvezda što su prostor sekla, Mru u kapi rose na listiću plota. Od ljubavi naših veće su tišine...

Kanda tuđe srce bije u mom kutu? Sve svetle palate života pod ključem!... Vaj, koliko puta umiremo? Ko bi Znao za sve tmine pod suncem! I zna li Iko sva bespuća u sutonu dobi?

Njegova stara krv zagrevala je jaja pod njim, u kojima su se polako začinjala tri crna života. Dvestagodišnji gavran svu noć sneva mutni san o nečem što je bilo pre dva veka.

boju mesečeve svetlosti, čiji je pogled bio modar, i čiji je glas imao miris žutih ruža, — mala princeza je umorna od života, i ona je tužna.

Grobovi kao da imaju srce, neko veliko tamno srce, koje udara nestrpljivo, zaljubljeno. Koliko života, mladosti i snage taj dan među grobovima! Izgleda to kao praznik grobova. Nasluškuje se neki šum i nazire pokret.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Nije bilo nikakog pitanja ni zadatka života, ma kako on bio težak, a da ga one odmah lako i prosto ne reše. Nad apsolutnim teškoćama uzdizale su se svojim visokim

On će dati onome. Tada čuh iz jedne sobe zagušljiv i bolan uzvik: — Jaoj, moja majko! Ah! I knjiga života poče mi se otvarati. To li je ono što mi tako pritiskuje grudi kad vidim ove ljude!

Oko njenih očiju, a po licu, kao po nekom platnu života, kao da je neko počeo zamazivati belo, belo, belo, daleko, pustoš, beskonačnost, i samo kao da se tamo čak u dnu, u

Ovo je prokleto!... Ovo je đavolsko!... Ovo će đavo odneti kako je i doneo!... Kao što vidite nema tu sreće ni života! I tako je moja mati bila nesrećna i mi smo svi uz nju bili nesrećni...

Ni đeda nije svu noć trenuo. Prvi petli zapevaše, prvi vesnici novoga dana i života. Anoci se nikad dosad nije njihova pesma učinila tako lepa.

Nikad nije prestajao, nikad se umorio. Bogu se molio: „Bože, oprosti mi grijehe i održi me zdrava dokle si mi života poklonio!” I bog ga je zajedno s pošom odario zdravljem.

Da je u taj par Ikonija provirila, bi pomislila da gleda svetiteljske slike. Nadnijelo se uvelo starčevo lice na pun života lik djetetov, a s bijele brade curi kap po kap i čisto se zapuši na njenim obraščićima I taman se pop naže da je

Konji pođoše. Pop pristade uz kola i zagrli se u hodu s kum-Ninkom, pa reče: — Čuvaj mi dijete, tako ti života i samosazdanog stvoritelja! Ninko dohvati dijete rukom ispod miške i privuče ga k sebi, a konji počeše kasati.

— reče Ikonija. Mara još dublje povuče paru: — Ništa! — reče, a pogled joj uprt u daljinu. — Kako je sve divno, puno života, kako je svjež vazduh! Ikonija joj zaviri u oči, pa onda pogleda na stranu kuda Marine oči bjehu upravljene: — Dud?

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

A što se u selu venčalo3, to je potpuno znalo šta radi; znalo je dužnosti i zadatke bračnoga života i krajnji mu cilj. I oba gospodina popa imađahu dosta posla, a prema tome i prihoda, krštavajući novorođenu decu po selu.

— Šta, još ne?! — čudi se pop Spira (a znao je dobro da je g. Pera neženjen). — Ne, još nisam izabrao sebi saputnicu života... — Tako! E, vi’te, molim vas! Ta šta govorite! — čudi se kao pop Spira. — Pa to ste vi onda sami došli?

porculansko i stakleno posuđe, a po duvarovima nekoliko slika: neke bitke, neke slike iz Gesnerovih idila, i scene iz života blaženopočivše Marije Terezije. Tu i slika pop-Ćirinog oca, starog kabaničara Averkija, naslikana masnom bojom.

Beše to neka nemačka knjiga, trideset sedmi heft Rinalda Rinaldinija, interesantnog romana iz razbojničkog života koji se tih godina rado čitao.

A uvek sam ga za života slušala, rođena moja, pa zar sad da ga ne poslušam!? Ej Lalo, Lalo! Kako je menika brez tebe, brez svoga kasti, druga!.

Laku noć!« Dok malo posle i to ne umukne zajedno sa nestankom onih silueta ispred kuće. Još malo života ima po avlijama, odakle čuješ kako se rakolje i ćućore kokoške na drvetu ili kako škripi đeram; to vuku vodu da bába

koje je najradije tada pevala, i knjige koje je čitala, — sve je to pokazivalo da je Juli težak život, da joj nema života, i da joj je smrt bila jedina sreća.

»Gospodar Jova« će vas odvesti na karlovačko groblje, i pokazaće vam grob u kome polovina Ljubinkova života večiti sanak boravi...

stareža, Melanija izvađa svoj monogram na salvetama, a Pera sedi pa čita što, ili im pripoveda što iz svog đačkog života; pripoveda im o silnim predmetima, o silnim zorama koje su ga zaticale kraj knjige, o ispitu, O teškoćama na njemu, ili

Postao je ljubimac babin i neće više taj ništa da zna za frau-Gabrielu i njen avanturni način života. Povazdan sedi mirno i, zažmirivši, prede na banku, i prekida predivo samo onda kad čuje da u kujni lupa satara i da

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

da od kuće još štogod ponesu što su one zaboravile, a sad se, usput setile (a naročito je to ono što je pokojni za života rado jeo). I tako u povorkama, iz svih maala otiskuju se i žure ka groblju. A groblje nije daleko.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Išao je često po vašarima. Tu je iskusio svu romantiku trgovačkog života. Zima, vrućina, žeđ — ništa to njega nije ženiralo; ne jedanput je na vašaru bivakirao i na vlažnom vremenu pod kolima

Nekako napipali su se i iskušali. Belkić kaže da na njegovu kćer samo za njegova života dve hiljade forinti gledaju; a Ljuba ima kuće dve, gvožđarnicu i nešto duga.

— Ne brinite se za to. Vidite, moja Anka dobiće još za mog života dve hiljade šajna. — To je lepo; a kad počinje taj život?

Gospodin Steva Gledić čovek je oko pedeset godina, no još ugledan. Prošao je i on, kao i mnogi, kroz razne nezgode života; imao je imanja, pa je propao, pa se oporavio, i sad ga u okolini drže za dosta imućna čoveka.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

svih patnji, sa potrebom one žive uzbudljive radosti očekivao ga je kao dan početka svoje duševne ravnoteže i svetlosti života, dan umirenja i obnovljenja. A sad šta?

Jer i ove silne strasti današnjice, sve ove sitne brige obnovljenog tako zvanog normalnog života, ponova počinju da grickaju i dosađuju i ovaj život u miru gnjil je nekako i ljigav.

A niko nas ni o čemu neće pitati, kao što nas ni do sad nije pitao. Samo neka sve dođe brzo, što pre, jer života više nema to je jasno, a i ovaj mozgovni, sedeći život postao je već neizdržljiva tiranija.

„Neba mi moga — mislio je Jurišić koji nije mogao spavati — sav mu je izgled čoveka koji je stalno u snu čulnog života; i tu, čini mi se, ne vredi nikakav napor ni pokušaj vladanja nad sobom.

stoji ona čast i opominje; i to je nešto strašno važno, krupno i značajno, ta čast, i uvek ranije stajalo je to ispred života. Ranije bila je vera i ta vera činila ga je mirnim pa je za nju radosno išao u smrt i branio je svom snagom.

morao bi razumeti šta znači to ostaviti ženu, stvorenje od devetnaest godina, naivno, detinjasto, bujno, žedno i žudno života i ljubavi.

I prelazeći ono kratko vreme njihovog zajedničkog života, ona se u čudu pitala: je li moguće, ama je li moguće da je ona, ovu ovde istu rugobu tako mnogo volela, da je zbog nje

Jer ja volim sve žene sveta i slast da ih zavodim najslađe mi je pijanstvo života, i jer svaka ima bar nešto što ona druga nema. A moja verenica ima samo ono svoje, i za ono njeno ja sam se zakačio.

Njegovo pismo bilo je njihova amajlija, njegova slika ikona a njihov susret s njim najveća svečanost života. Iz malog cvetnog dvorišta, uvek o velikoj, zvezdanoj svežoj i mirisnoj noći, tražio se njegov lik na nebu...

kao, kao u nekom od mojih prethodnih života. Da li me pojmiš? A ono vreme kad smo zajedno bili, (zaboravila sam onaj poslednji dan), one intimne večere ovde ispod

poslednji zalazak sunce, sećaš li se onog divnog zalaska, sve to činilo mi se kao odlomak nečijeg tuđeg, sa svim tuđeg, života koji sam ja odnekud slučajno posmatrala. — Natašice! — jaukao je Jurišić dok je ona kašljala.

u jesen, u tišini, umoran, bled i nervozan i mislio: „Evo ležim ja ovde sam, sam samcat, i sav onaj kalambur od života stoji tu, preda mnom A u ovoj sobi ovde sve je isto kao što je nekad bilo, očajno isto.

Afrika

Oko jedan po ponoći pojaviše se opet zvezde. Vuije je pričao da je prvih godina života u savani, u isključivom opštenju sa crnima, kad je morao, kao i oni, sebi loviti „meso“ kojim će se hraniti, vrlo često

danima, sve dok mi iznenada ne bi palo na pamet: „Gle, moja je ruka bela“ Kad sam se posle četrnaest godina takvog života oženio iznenada iz ljubavi, ja sam sa svojom ženom po evropskim pojmovima vrlo rđavo postupao, samo što sam u svoj

Tek posle dvadeset godina života sa crncima, ja sam se, ne odvajajući se od njih, počeo nesvesno vraćati evropskoj civilizaciji.

Naš način života, silom okolnosti, nije se niti razlikovao od načina crnačkog života. Kad kažem bio sam crnac, hoću da kažem da nisam

Naš način života, silom okolnosti, nije se niti razlikovao od načina crnačkog života. Kad kažem bio sam crnac, hoću da kažem da nisam osećao nikakvu razliku između sebe i urođenika.

Što je prirodna stvar, kad se uđe u sredinu ljudi koji vode osobiti način života, koji je mučan a na koji se ponose; svaki drugi od njih mi, i pored velike predusretljivosti i srdačnosti, ne može tu

koji ima istovremeno: i misao što shvata naše osećanje, kao i osećanje koje pojmi našu misao; koji, sa drugog kraja života, kome mi tek idemo, pruža nam nasmešeno i prijateljski ruku), takvo isto čudo, takva ista uzvišenost, kao što je čudo i

član plemena. Čovek je samo onaj koji je inicijiran u tajne života i fetiša. Svaki čovek nije ni dostojan da bude uveden u tajne, čak i kad nije kriv za tu nedostojnost (recimo ubio

po jedna nova tatuaža, to ova ne predstavlja nikako dekoraciju na telu, već položaj crnca u carstvu mađije i plemenskog života. Kod crnaca postoji čitava hijerarhija saznanja misterija. Tatuaža su samo njini spoljni znaci.

GLAVA ČETVRTA SA JEDNIM ČUDNIM BELIM MEĐ CRNIMA. ŽIVOT JE NjEGOV GORI OD ŽIVOTA IJEDNOG PSA. MEJ IZ PLEMENA BAULE TRUDI SE DA MOJ PUT BUDE UGODAN Od trenutka ponovnog mog stizanja u Boake,

na putu ka Đavoli dogodilo se nešto što je mene umešalo, sa svim elementima koji ga inače grade, u samu srž afričkoga života.

“ — „Velika armija!“ On je grof; u rđavoj lanenoj košulji, gorkih usana još od kinina koji uzima bez oblande, od života koji ga baca kroz brus nad kojim danju prži sunce a noću prelazi hladan vetar; kroz močvare s kojih se diže para.

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

Položenije bo Srbalja zasada je takovo da, ako bi se koji — izuzimam imućne, ili one koji su u prizrjeniju načina života s druge strane obezbjeđeni — isključitelno na knjigopisanije otvažio, i zvanije svoje prenebregao, lako bi (da ne kažem

JANjA: Dušo Juco, što si ti počela? JUCA: Što sam počela, počela! Ja vidim da ovde nema za mene života. JANjA: Pa to sve teće za jedno šešir? JUCA: Jeste, za ljubav šešira. JANjA: Ama, more, što ći tebe šešir?

vaše preumilno obuzele, i da bi budušče ščastije moje nesnosno bilo, kad bi sudbina pakosno ukratila s vami dne života deliti. KATICA (uzdane.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

JE BILA PUNA BAGRENjA I ZUJANjA PČELA 542 XXV TROFIM ISAKOVIČ TRAŽI U KIJEVU SVOJU DECU 574 XXVI ČUDA PRIRODE I LjUDSKOG ŽIVOTA 582 XXVII ČESTNjEJŠI ISAKOVIČ KOD IMPERATRICE 616 XXIII SEOBE SE NASTAVLjAJU VEČNO 657 DRUGA KNjIGA SEOBA I ALI SVE JE

Zbog raskošnog života vojske, varoš je bila dobila nadimak „malog Beča“. Feldmaršal‑lajtnant Franc Karl Leopold barun fon Engelshofen bio je

Bio je to otac šestoro dece i umoran od života i nesreće koja ga je pratila, svud. Malo riđ, visoka čela, sa nosem kao konjski žval, Trifun je bio od onih ljudi koji

Ta egzercirišta i ti temišvarski vidici bili su deo i njegovog života. Bili su kao neki razbijeni prozor kroz koji je on, ipak, mogao da sagleda svoju prošlost.

Đurađ je spavao go, i leti, i zimi, a spavao je, i posle pet godina bračnog života, sa majoršom, bolje reći na majorši.

Dece ti! Ti da mi ćutiš! Znaš da si srditko! Ako digneš ruku na profoza, ni Pavlu neće biti života! Pusti ti nas žene, da pitamo Pavla, a vi sedite, pa gledajte iz prikrajka!

A ako ih Temišvarci poteraju, oni će, kažu, naći praha i olova, pa kom opanci, kom obojci. Nemaju šta da gube sem života, koji im je i tako dosadio.

Isakoviči su, od tada, živeli, tako reći, dva života. Jedan za sebe, a jedan za taj svet svojih, isluženih, vojnika. Oni su, sad, sa pola Mahale bili u srodstvu, a sa

U kući je bila nastala velika tišina. Bio je opet završen jedan deo njihovog života, a po odajama je nastala bila praznina.

Činili su se Mahalčanima kao neka plava poplava. U tom trenutku, Trifun, iako je bio čovek prost, umoran od života i familijarnih briga, razumede sve.

Bio je klonuo od gladi, povraćanja, bundeva i prljavština. Bio se snuždio i sećao se, psujući, života mučenika i žitija svetaca, koja su, u to doba, među šizmaticima – čak i među oficirima – bila poznata lektira.

Ali da neko postane viđen, slavan, poštovan, zato, što je, celog svog života, prodavao sveće, ukrašene likom, cara Lazara, od voska, tom se oficiru, to, činilo ne samo ludo, nego i sramota.

Teodosije - ŽITIJA

da mi da, a pre svega zraku svetlosti, kojom bismo, mrak duše i uma očistivši u sebi, mogli bodro iskazati dobrodetelji života sveblaženog Save, koji je sada ponovo zasijao u našem rodu.

Jedva da će i mnoge i velike povesti podstaći srce naše na ispravljanje života. Zbog toga i ja, vašoj zapovesti otačaskoj povinujući se, sada izlažem u povesti vama koji slušate, žitije hvaljenoga

začeća deteta od prirodne zakonite ljubavi i od postelje odlučićemo se, i svako za sebe u čistoti tela sve do kraja života sačuvaćemo se.

Sada razumedoh za čime sam neprestano žudeo. Blaženi su i triput blaženi oni koji su se takva bezbrižna i nemetežna života udostojili.

Šta ja da učinim, oče, da bih mogao pobeći od mnogometežnog života ovoga sveta, pa da se takva anđelskoga života udostojim?

Šta ja da učinim, oče, da bih mogao pobeći od mnogometežnog života ovoga sveta, pa da se takva anđelskoga života udostojim? Ako me kad roditelji ushtednu oženiti, zadržan ljubavlju prema telu neću dostići takva života.

Ako me kad roditelji ushtednu oženiti, zadržan ljubavlju prema telu neću dostići takva života. Ni jedan dan ne bih hteo posle ovoga ovde ostati, da me se kako slastoljublje ovoga sveta ne bi kosnulo, i da protiv

Jer ne znađahu da neće tražiti je lene, već izvor života, Hrista, da njime napoji ujelenjenu dušu svoju, raspaljenu ognjem od čežnje ljubavi njegove.

Kada je sveti primio pismo napisano od roditelja, radošću velikom zbog života njihova ispuni se, a ujedno i suzama mnogim, blagodarivši Boga, i molitve za njih izlivaše.

životu zemaljskog carstva apostolskih darova udostojio, i u pustinji ukrasićeš se isposničkim vencima smernoga monaškog života. Moju pak dušu od žalosti zbog rastanka s tobom svojom ljubavlju i vuđenjem utešićeš, kao i ja tvoju, o gospodine!

Ako li lak prezreš moje peči, nikako se ne nadaj da ćeš me za života tvojega tamo videti. Božji mir i ljubav svetih otaca pustinjaka, rekao bih — i molitva mene grešnoga, u Hristu Isusu

Kao što ste sada čuli u pismy, moj sin se mene odriče ako ne pođem za njim, da me za života neće videti. Neka mi bude dosta veselja i radosti s vama, zemaljske vladavine a ujedno i vojevanja, jela i naslade

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

PSIHIČKIH OSOBINA U TOKU ISTORIJE 178 PETI DEO: PANONSKI TIP 188 ŠESNAESTA GLAVA: VARIJETETI RELjEFA I EKONOMSKOG ŽIVOTA.

naročito onima koji se mogu izvesti iz nošnje i dijalekata, pa i iz narodnih shvatanja o smislu i o vrednosti ljudskog života. Naročito su promena dijalekta i nošnje prvi spoljašnji znak koji pokazuje promenu u psihičkim osobinama stanovništva.

Drugi su spoljašnji znaci ove promene: različni oblici kuća i zgrada, razlike u svakidašnjem načinu života itd. Iako su često posledica spoljašnjih uzroka, naročito geografske sredine, sve su to osobine više ili manje u vezi sa

Naposletku, narodi i etničke grupe razlikuju se gotovo neprimetnim nijansama u funkcionisanju fiziološkog života. Izgleda da ove nijanse određuju neki broj unutrašnjih promena, koje čine osnovu raznim osećanjima i raznim psihičkim

“ Za vreme balkanskih ratova i za vreme kratkog života autonomne Arbanije, pa i za vreme Svetskog rata, Južni Sloveni su stalno napadali politiku AustroUgarske i otvoreno

Način života kod Južnih Slovena razlikuje se od načina života severnih zemalja, naseljenih poglavito Nemcima, kao i od načina života

Način života kod Južnih Slovena razlikuje se od načina života severnih zemalja, naseljenih poglavito Nemcima, kao i od načina života jegejskih oblasti u kojima stanuju Grci.

života kod Južnih Slovena razlikuje se od načina života severnih zemalja, naseljenih poglavito Nemcima, kao i od načina života jegejskih oblasti u kojima stanuju Grci.

oblastima još i danas osećaju psihički ostaci ranijih vremena: rajinske osobine, mentalitet hajduka, navike plemenskog života, itd.

pokreću dinarske ljude kao i uzroci sukoba koji se među njima javljaju; otuda proizlazi srećan ili nesrećan tok njihova života, mnogo više nego što potiče od sebičnosti ili od lakomosti.

Najveći deo dinarskog stanovništva, dakle, živi u stalnom dodiru sa zemljištem i prirodom, sa stvarnošću života. Ono je naviknuto na one prirodne nedaće koje dolaze od nepogoda, rđavih žetvi i stočnih bolesti.

Ni u jednoj drugoj zoni nisu ljudi tako bliski prirodi i srasli s prirodom kao ovde. Ovo nije narod „sit života“, već mlad, sveže krvi, izoštrenih čula za prirodne pojave.

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

DESETA GLAVA Opet u džaku — Brkina čađava slanina — Orahove cipele — Klizavi svijet — Konj skače na miša — Kilometar života za dva prsta kanapa!

slanine, dodirujem je jednom dlakom brka, kanap mi se zateže oko vrata, a ja bečim oči i uzdišem: — Dajem kilometar života za dva prsta kanapa!“ JEDANAESTA GLAVA Evo za nas vojvode! — Velika mišja skupština — Ko će na mačke stavljati zvona?

Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE

gladne makaze početka i početka U nebesku matericu znam li je ja Seme ti i sok i sjaj I tamu i tačku na kraju mog života I sve na svetu 7 Šta je s mojim krpicama Nećeš da ih vratiš nećeš Spaliću ti ja obrve Nećeš mi dovek biti

Nušić, Branislav - POKOJNIK

Moj drug i ortak, na primer...? NOVAKOVIĆ: Mi smo se, gospodine, rastali još za vašega života! PAVLE: Da, da, ali gospodin Anta, rođak moje žene! Najzad, preskočimo njega. ANTA: Sasvim, preskočimo mene!

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Činilo mi se da će šmrkati do kraja svog blesavog života, ali je ona prestala s plačem naglo kao što je i počela. Zatim je podigla glavu prema meni a oči su joj blistale u

Mala veštica je trčkarala pored mene kao da čitavog života nije ništa drugo radila već se provlačila kroz ševar. Rekoh joj da sam gladan kao kurjak i da ću skoro, ako se ne

- To? U redu! Objasni mi onda kako je ona mogla da bude sigurna da će ga voleti celog života, samo njega, mislim? To je isto kao i odlučiti da čitav život jedeš samo pekmez, ili sarmu, isključivši sve ostalo?

Profe su govorile da se sa ovim razredom završava jedan značajan period našeg života i školovanja i da ćemo za dve godine biti maturanti. Verovatno su i Rašidi i Vesni govorili nešto slično.

Ovaj je hteo da izvrši samoubistvo, ali nije mrtav. Zar nisi čuo da Galci kao i mačke imaju devet života, Simo? - vikala je žena u crvenoj bluzi.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Dece nije imao; on sam sobom i ženom može živeti. A bio je te naravi da je ceo svet držao za komediju, i lozinka života mu je bila: „Jedi, pij, veseli se, ta život ne traje hiljadu godina”.

Sva je nada još u Šamiki. Šamika je već pravnik u Kašovi. Nije šala, bogatog oca sin pa jurista, kud ćeš lepšeg života! Kada je manje škole u okolini svršio, posla ga otac u Košicu, da tamo uči.

Novine, razgovor, predmet, to je sve bilo iz ženskog života. Šamika je salonski, ali opet više ženski nego salonski. Dakle, falila je njemu muška crta što se nikad oženiti ne

Gospodar Sofra donde uređuje kod kuće, ali dosta bez volje; samo to ga jedno drži, da je rad Šamiku još za svog života u kućevnom redu videti. Slabo kud ide, ode Krečaru i Čamči.

duh gospodara Sofre: Krečar dobrotom i iskrenošću, a Čamča svojim električnim duhom budi uspavane živce Sofrinog života. Danas je kod jednog, sutra kod drugog, ili obojica dođu gospodaru Sofri, da mu iz glave tugu izbijaju.

Kod gospodara Sofre šegrti se menjaju u dućanu; on već slabo brine za dućan, drži ga za života svoga još samo časti i spomena radi. Već nije ni pun kao nekada. Pera tera svoje. Nikad ne može da izvede svoj plan.

— Ja vam dajem ruku. Pruži joj ruku. Juca primi ruku. — Šta će mati o tome reći? — Nad ovo malo života ja sam gospodar. — Mogu vas od matere zaprositi? — Možete. — Ako bude protivna?

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

poleđuške u visokoj travi, umornog od ljubavi pod gustim granjem, beše ga zapamtila čistog lika, mada beše iznuren od života koji nije razumela, ni znala, dok joj ga Aranđel Isakovič nije ispričao i protumačio.

Vuk Isakovič beše otišao, a za njim nestajahu i slike njenog prošlog života, već mutne, i sva ona brda što ih vide poslednji put, na rastanku sa njime.

U neprekidnom seljakanju, još za života očevog, mučeći se sa svojim obesnim bratom, Aranđelu Isakoviču činio se život njegove porodice i rodbine, pa i tog

Na dnu njegovog života, već toliko godina, kao na dnu reke po kojoj je putovao, bilo je to telo, kao teški kamen, koje je zadržavalo i njegove

Ne samo posle smrti što neće više moći dolaziti tamo gde mu je bilo dobro i gde ga čekahu rado, nego već ni sada, za života, nije mogao da se vrati u mesta gde je proživeo po desetinu godina, pa je hteo i da ostane.

protezala od grkljana do desnog ramena, zar nije uzalud, mesecima, ležao nepomičan, nad utokom Dunava, lebdeći između života i smrti, u oku sa žutom svetlošću razlivene vode, peska i vrhova jablanova?

sažaljenje, a sažaljenje ga je obuzimalo isto tako plaho, posle ljutnje, i onda bi želeo da sa njima ode nekud, dalje od onog života i od onog kraja.

Praznina njegovog života, uzaludnost porodice, žene i dece, kuće i kućišta, povratka, svega toga što čine, rasla je otkada ih je gledao mnoge,

Eto to je prevrtao u svom mozgu Vuk Isakovič, nekoliko godina, sećajući se svega, po raznim mestima svog života, na razne načine, dok nije zaboravio.

govor samo za trenut, da odmah zatim nastavi, zagledana, tronuto, u Srbe: „Ovaj dan računam među najsretnije dane svog života, jer mi se dade da još jednom vidim one koji su bili uvek i u svim prilikama naklonjeni nama i verni.

od njih ne pomisli da ne ostavlja za sobom ništa, večnog, mirnog i lepog, kao to veče nad vrtom, puno neizmernog broja života, koji su se stišali, da se u zoru ponovo probude.

Od sveg života, razmišljajući, ostadoše mu svetle u pameti i sad, samo one sjajne, čiste zvezde, i srebrne, šumske putanje nad kojima

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

ODBRANA OD MORE 89 ODBRANA OD ZLIH OČIJU I UROKA 90 „GOLEMA MOLITVA“ I KRAJ PERIODA „NEČISTOĆE“ 95 PRVA GODINA ŽIVOTA 96 OD ČETRDESETOG DANA DO KRAJA PRVE GODINE: VEROVANjA, OBIČAJI I OBREDI 97 DOJENjE 98 SPAVANjE 102 KUPANjE: MAGIJA I

„Srpske i bugarske žene kojima teško padaju ograničenja bračnog života uzimaju bakarne novčiće sa očiju mrtvaca, operu ih u vinu ili vodi i tečnost daju svojim muževima da popiju.

A to, naravno, može biti kobno... Stavljanje svog života na kocku, odnosno spremnost i na fatalan ishod ljubavnog činodejstvovanija, svedoči o velikoj snazi motiva koji stoji

Početak braka može biti srećan ili nesrećan, od njega zavisi ceo kasniji tok zajedničkog života, kao i to, što je najbitnije, da li će se ili neće ostvariti osnovna svrha braka — biološka reprodukcija.

³⁶ Jaje je najpoznatiji i najrasprostranjeniji simbol plodnosti novog života, pa je logično što majka na venčanju stavlja mladoj u nedra jaje, da bi bila plodna.

To nije neobično s obzirom da je voda praizvor života, simbol plodnosti, ali i lakoće. (Ne sme se zaboraviti da se pri ritualnom prosipanju vode kaže: „Neka ide čisto i

Pošto se veruje u to da će onako kako je nekom na rođenju, tako isto biti i celog života, velika pažnja se posvećivala upravo tome da se raznim simboličkim postupcima novorođenče predstavi kao zdravo, bogato,

tradicijska kultura, i oni pripadnici zajednice koji nisu mnogo skloni verovanjima i običajima u nekim drugim oblastima života, ovde, kada je u pitanju sudbina tek rođenog deteta, drže se „za svaki slučaj“ starih dobrih verovanja koja, ako možda i

VREME ROĐENA I SUDBINA DETETA Za ceo kasniji tok života i sudbinu deteta od odlučujućeg je značaja kada se (koje godine, u kojem mesecu, danu i času) ono rodilo.

Po pravilu, prvi dan detetovog života, kao i uopšte vreme obavljanja neke prve aktivnosti (prvo kupanje, dojenje, šišanje itd.

³³ Kad se ide na babine, ne valja torbu zavezivati jer će dete teško progovoriti i celog će života biti petljavo, već je treba odrešiti pa će i dete biti odrešito.

⁸¹ Druga bi, opet magijski, trebalo da učine da dete ostane živo: Živko, Živoje, Života, Živadin, Živan, Živojin, Živorad i sl. Isti zaštitni magijski smisao imaju i imena: Trajan, Trajko ili Postoja.

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

lepota koju mu oči vide, nastaje kad on je na svet nastô, da niko nije voleo slično, da velika svetkovina ljudskog života tek s tim posta. Za svačije mišljenje detinjasto i jeretično.

I nad otvorenom knjigom života što je blistala, šumela i mirisala, kao iznad jevanđelja, na pitanje šume uzimaju li se drage volje odgovorili, prvo

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Najzad reče sasvim tihim glasom: — Je li išta dobila? Igrala je celog života na lutriji, a nikada ništa nije dobijala. Njen sin zavuče ruku ispod biljca kojim je bila prekrivena i izvuče srećku.

Mislim da ju je to dotuklo. Celog života nije dobijala ništa. Čak ni na lutriji. Nigde ništa. Mislim da ju je to najzad dotuklo.

ga gde je prva ambulanta i gde najbliži lekar, besni što su nemoćni pred jednom jedinom zmijom — učeni ljudi, gospodari života i prirode, deca iz najboljih kuća...

– Šta ću sad bez kola? — pita nesrećni vozač. – A šta mi radimo čitavog života? – Ali, kako ću do mora? – Jeste li vi ljudi ikad bili na moru? – Mi nismo, a ti?

Pokazuje devojci neka draga mesta koja mu mnogo znače. Prolazi sa njom još jedanput nekim tajnim stazama svoga života, čudeći se koliko to stvorenje ne zna ništa!

Prehladio se. Još gore, kada mu je slupala kola — poslednju stvar koja mu je još preostala iz starog života. Najgore — onog dana na plaži kada je otplivala sa nekim nepoznatim muškarcem (navodno, trkali su se) i vratila se tek

— prosikta. — Za ovo ćeš odgovarati! Komandna kućica kod Kalemegdana poče vrtoglavo da se udaljava iz života Luke Ristina; svi oni meseci rada nisu vredeli više od novčanice povučene iz opticaja.

mekanom stomaku, drhtavim nogama, svetlu, pa i onoj kardiografskoj traci po kojoj je poigravala tanušna linija njegovog života, njegovog srca, njegovog straha od smrti. Potrebno je, dakle, da pešači svakoga dana po dvadeset kilometara!

— reče Pop. —Pa ne možeš valjda živeti na planini! — reče Čile. —Šta bi radio čitavog života na planini? Mladić se pojavio nešto kasnije. Izveo je vratolomnu kristijaniju, zaustavivši se u oblaku snežne prašine.

Gadiš mi se, da znaš! Ma, odakle ti samo pravo da se postavljaš tako visoko i da me gledaš odozgo, kad sam celog života bila u svemu bolja od tebe? – U čemu to, molim te? U heklanju? – I u heklanju, i u kukičanju, ako već hoćeš da znaš!

Mora da sam zaboravila u klozetu neke novine u kojima si to pročitao! Psihopatologija svakodnevnog života! Veliki saveti — mala pomoć i obrnuto!

Hajde, učini mi zadovoljstvo; sedi na bicikl i odmagli malo iz mog života! Hoćeš? – Čovek je posluša i pope se na sobni bicikl za mršavljenje. – Žena nasu novu votku u čašu.

Matavulj, Simo - USKOK

); vjerovao je da nema smrti bez suđena dana, te da je ludo bojati se smrti; vjerovao je da dobri junaci i za života bivaju zduhači, koji se biju sa zduhačima drugih narodâ; vjerovao je da nad Crnogorcem nema junaka, da Crnu Goru

je, mimo druge, više cijenio vladičinu hrabrost i vojvodsku vještinu, nego njegovo isposničko mučenje i svetost njegova života!

Živimo i ginemo jedan za drugoga, dijelimo dobro i zlo, pa se svakome čini da ima devet života, a ne jedan! — Dakle, ti zbilja misliš da bi to moglo biti, to, da se ja oženim!? — pita Janko smijući se.

Lovćen, zimi nepristupačan ni najbližoj svojoj djeci, ljeti ih dočekuje u svoja njedra; zimi pust i studen, ljeti je pun života i mirisa.

Mladići troše suvišak života u viteškom vježbanju, nadmeću se u gađanju, u borenju noževima, u rvanju, utrkivanju, skakanju.

ljubavi, prikazuje se svijet i priroda kao savršenstvo dobra; tužnu i brižnu zaoštrava se stradanje, otežava se breme života, vidi mu se sve što opstoji kao zlo veliko. Ponjekad zvjerad uznemiruje tišinu.

Bog će im dati poroda, nama unučadi, malome Dragiću kolo braće i sestara! Puna kuća života! Sav će taj podmladak rasti, ako bog dâ, na naše oči, kako se nas dvoje budemo spuštali pokoju, te ćemo se zadovoljni

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

Prihod „deca“. Rashod „babica, kolevka, apoteka, nespavanje, dojkinja“. - Prihod „pomoćnica života“. — Rashod „znaci od noktiju, primječanije kako čoveku nestaje kose na glavi, lupanje po kući, plač itd.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Sa širenjem obrazovanja čitavo jedno malo čovečanstvo stupilo je na pozornicu društvenog života, i prinudilo odrasle da porazmisle o njegovim pravima i potrebama.

Taj naziv, naime, može da znači: pesma u dečjem dobu svoga života, pesma-dete, pesma koja nije preuzela svu odgovornost za sudbinu sveta.

Krzneni Konj objašnjava Plišanom Kuniću: Kad vas dete uistinu zavoli, tada i sami postajete stvarni. Tajnu života Plišanog Kunića čuva Dečak koji ga voli.

Posle niza pustolovina njegova igračka se, uz pomoć dobre vile, pretvori u živog kunića. Ljubav je pogonska sila života, ona likuje nad svim njegovim ograničenjima. Tokom 1992.

Sinčić, zadovoljan, uvek zaspi pre nego što otac dovrši pričanje... Kad poodraste, zeče krene u osvajanje istinskog života. Otac mu daje korisna uputstva i neophodna obaveštenja.

Četiri stotine stranica o zečjem osećanju sveta, prirode, ljudi, ljubavi, života, smrti... Iako nam je stigao iz obožavane Evrope, naši čitaoci na roman nisu obratili veliku pažnju.

Iz evropske kulture nas mnogo više zanimaju nemački automobili, engleski kompjuteri i pariski modni hitovi od života kunića u Šekspirovom rodnom kraju.

Zmaj je prožet prvobitnim duhovnim zdravljem građanske klase, njenim graditeljskim odnosom prema smislu života, njenim biološkim i nacionalnim poletom.

Pesnikovi argumenti u prilog čestitog i ispravnog života su argumenti zdrave pameti; o njima se ne može raspravljati, kao ni o potrebnosti telesne higijene: Ala mi je to

Zmaj nas je, na samom početku života, učio da je svetlost dobra, a život zadivljujuć. Svet je zanosan zato što je takav kakav je: Onde potok, Onde cvet;

I neće naći rešenje ni u prošlosti, ni u modernoj tehnici, ni u zabavi, ni u fizičkim veštinama. Smisao života uvek se iznova osvaja, i u tome je lepota bivstvovanja.

Vučov junoša će, na kraju, jedini smisao života otkriti, nehotice, u ljubavi. VII Nešto više — ili nešto manje? — od igre, od potrebe za igrom, stoji u osnovi ove

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

Nastojeće pozorije nisam izmislio, nego sve što se u njemu nahodi, pak i same izraze i reči, pokupio sam, koje iz života, koje iz novina; i čitatelji će se iz gdikoji opština začuditi, kad svoje Smrdiće, Šerbuliće, Žutilove, itd.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

I ja sam, shvatajući književnost kao najviši izraz narodnoga života, u svome istorijskom determinizmu toliko ubeđen u potrebu i korisnost izlaganja kulturno-istorijske sredine, da bih

Ne samo po svojoj sadržini no i po crkvenom, srpskoslovenskom jeziku, ta književnost bila je van naroda i njegova života.

Uska po svojoj sadržini, nepristupačna oblikom i jezikom, ona se još više ograničavala i odvajala od života što se javljala samo u retkim i skupim rukopisima, i tako ulazila samo u mali krug povlašćenih čitalaca.

Ali ona je pogotovu isto tako podražavalačka, odvojena od narodnoga života i staleška kao i stara književnost. Ono što joj je naročito smetalo da utiče na stvaranje i razvoj nove književnosti, to

književnost, obdelavana u uskom krugu crkvenih ljudi, obrazovanih plemića i bogatih trgovaca, stajala je van narodnog života i činila utisak jedne velike staklene bašte.

Crna Gora borila se bez prestanka sa Turcima za svoj opstanak; u Bosni i Hercegovini nije bilo ni traga od duhovnoga života, a Stara Srbija porobljena, popaljena i opustela, posle dve velike seobe, bila je u očajnom stanju.

Ono što je bilo duhovnoga života u srpskom narodu to je bilo kod ono nekoliko stotina hiljada begunaca koji su se nastanili u pustim ravnicama južne

veka su zadobili versku ravnopravnost i građanska prava, i posle nekoliko buna i iseljavanja došli su do snošljivijega života.

u Žumberku i iseljavanjem u Rusiju, ali inače u celini verski očuvani, nacionalno krepki, prilagođeni uslovima novoga života, sa organizovanom prosvetom i sa prvim počecima narodne kulture i književnosti.

Ti stari i novi doseljenici stvorili su jednu nacionalnu celinu, koja se vrlo brzo prilagođavala novim uslovima života i uspešno ulazila u zapadnu kulturu.

Ali, pri svem tom, osećao se stalan i znatan kulturni napredak u svima pravcima narodnoga života i u svima slojevima srpskoga naroda.

bogatilo, obrazovalo i civilizovalo, sveštenstvo se moralizovalo, u narodnoj masi počeo se osećati uticaj kulturnijega života, sređenijih materijalnih prilika, školâ i narodnih prosvetitelja.

Milićević, Vuk - Bespuće

se nešto u njemu, zaigralo, zabolelo ga, steglo ga, streslo ga i tjeralo ga dalje, dalje otuda, iz toga bljutavog života u kome se gušio više od osam godina.

on je osjećao u sebi slabost da ih bijesno mrzi, oni su ga samo umarali, kao da se na njega sručio sav teret njihovih života koje oni tako mučno i naporno vuku, i lijeno, olovno mrtvilo njihovih duša.

Oni su prolazili ćuteći, lijeno se provlačili ulicama i unosili u svježe predvečerje, puno smijeha i mladog života, nešto mračno i turobno, nalik na sprovod.

Osjećao se zadah starine, groblja; sve je podsjećalo da ovdje više nema života, već da je bio, pa umro; i to osjećanje života koji je iščeznuo i gdje ga nije odavno bilo, plaši i užasava.

Osjećao se zadah starine, groblja; sve je podsjećalo da ovdje više nema života, već da je bio, pa umro; i to osjećanje života koji je iščeznuo i gdje ga nije odavno bilo, plaši i užasava.

dignu se kao oblak prašine valjan vjetrom, i opet splašnjavaju, smiruju se, gase se, pod ovim vazduhom koji ne trpi života. Neugodno ga je dirao glas života koji dolazi spolja, uzbuđuje, potresa, unosi nemir i budi sjene.

Neugodno ga je dirao glas života koji dolazi spolja, uzbuđuje, potresa, unosi nemir i budi sjene. On voli te polumračne sobe sa spuštenim zavjesama,

On je utekao i sakrio se od života i grčevito se uhvatio za ovu kuću; on se boji da ga on ne nađe sa svojim pomamnim, plamenim vjetrom koji ulazi u duše,

sasvim tuđ i besmislen: sa svojim sjajnim salama, punim dekoltovanih dama, kafešantanima, sa svojim bijesnim satiranjem života i novca; ženskim budoarima, punim parfema i strasti.

lišća, njegovog zviskog šuma pod vjetrom, radi gnijezda koja sjede među njegovim rašljama, radi onog bujnog i glasnog života među njegovim granama.

ne počne da blijedi noć; kad zatitra magla, kad stanu da se jasnije razabiru kuće, kad započimlju da se čuju glasovi života koji se budi, kad, pored njegovih prozora, sa lijenom škripom prođu volovska kola na kojima seljak napola spava, — onda

Zapljusne ga kadgod mlaz seljačkog života iz tih malih, nejednakih kuća, obilježenih mukom i potrebom, iz kojih diše bijeda i sirotinja; zatalasa se ponekad u

Sremac, Stevan - PROZA

To mu je zagorčalo dane već u proleću života njegova. Tako je u školi još mnogo propatio od kleveta, sumnjalo se počešće na nj za poneku izgubljenu stvar, i stoga je

I on naposletku, sit nepravde, prepun gorčine života, a žedan nauke, za koju je živeo — morade napustiti školu kojoj se posvetio.

On dobije samo podatke iz života, kao godine rođenja, smrti, crte iz karaktera, razne vrline dotičnoga ili dotične, pa iz toga sastavlja, sa manje ili

A bila je prilična; držala se još dobro, iako se poodmakla malo od proleća života svoga. Ali što je bilo nekad lepo, ostaje ipak lepo, kao što su, što rekao neko, klasične građevine i u razvalinama

Seti se Kaje i svih udobnosti bračnoga života, a uteši se i time što je, ako ćemo pravo, i on bio lola, »nad lole lola«, pa dao ženi povoda da poklizne malo.

A sad ću da vam o drugome nečem govorim. Hoću da vas spremim za drugu školu, u koju posle ove idete, a to je: škola života. Jer vi ćete biti ljudi, građani ove izmučene zemlje, za to vas ja spremam...

Pre si se mlatio samo po crkvi, a sad se mlatiš i po školi! BURI I ENGLEZI SLIČICA IZ SRPSKOG ŽIVOTA »Simpatije prema Burima velike su u Germaniji zato što su za Bure oduševljene naše žene i naša deca.

Radičević, Branko - PESME

stene gole, Mloge dvore, mloga sela; I opeta nigde kuta Deno mlađan da se stanim, Da s' nemirna manem puta, Svog života dan predanim. Divni mesta vide dosta, Divna beu, al' ne dugo, Nigde dugo ja ne osta, Jer sve traži nešto drugo.

Ne daj, mamo, da poije, Ne daj, mamo, jao, jao!“ Eto leži nesretnica, Baš ni traga od života: „Moja tica, moja tica! O sirota, o sirota!

Eto, braćo, do dva, do tri cvetka, Tedo vama da opletem venca, Al' ne nađo više kraj studenca, Kraj studenca a života svoga.

će se dići, Na studencu još će cveća nići, Da dopletem venac započeti, Da dopevam pojak ovaj sveti, Braćo mila, za života svoga. (1844, jan.

odojila dojka, Kaži bratu, ol' devojka bila, Oli čarne ove gore vila, Jera čuda, veruj mi, takoga Još ne videh za života svoga, Pa oli si iz gorice vila, Ol' te barem vila odojila.

ga, Polaže ga na zelenu travu, Belu ruku meće mu pod glavu, I gleda ga Hajkuna sirota, Ne bi l' našla traga od života, Ogleda ga sa svakoje strane, Ali samo grdne vidi rane: „Mrtav, mrtav — oh pomozi, Ala!

O kamen sinji tužna, bedna, gladna, A rana joj je zemljičica ladna, O, zemlja ladna nema nikva soka Da misli da života vedra smoka.

bi gledô tvoje sunce jarko, Slušô groma, slušao oluju, Čudio se tvojemu slavuju, Tvojoj reci i tvome izviru — Mog života vir je na uviru!

Sve propalo, svega mi nestalo, Mog života drvo precvetalo, Lišće žuto vetar mi razduvô, Šta će jošte ovde drvo suvo?

O njenog onda oka kra(s)ni sjaji, U srce kad si padô moje! O slatki, slatki naši zagrljaji, Života moga krasno doba moje, Na nebo s njom si od mene otišlo, Na tvoje mesto loše mi je sišlo. 17.

23. Ja mora ići u daljnu pokrajinu I ostaviti mili zavičaj, Doline, gaje, brda još visinu, Di zače živit mog života maj, I ostaviti srca svu milinu, Života moga dragoceni raj, Ah ostaviti sjajno verno oko, A to je mene tištalo

ostaviti mili zavičaj, Doline, gaje, brda još visinu, Di zače živit mog života maj, I ostaviti srca svu milinu, Života moga dragoceni raj, Ah ostaviti sjajno verno oko, A to je mene tištalo duboko. 24.

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

starac je postajao sve kuražniji, kao da iz one litrenjače pretače i ponovo vraća u svoje žile sve vatre prohujalog života.

— Šta ćeš, bez rada i lopova nema života — ote se jadnom djedu, pa se i on sam nasmija na tu svoju drvenu mudrost i bi mu nešto drago što, evo, ostadoše i

S jaukom, sruči se djed na svoga gosta. Pograbi ga čvrsto, utopljenički, kao da se spasava od čitavog svog varljivog života koji ga odvuče niz maticu, u tužnu i sivu bestragiju. — Dane, Dane, kamarate moj, odakle mi to dođe! Odakle?

— A, dok je ono okrenulo da ovako božje blago nabija u topove, više nema života, nema države. A kad se vječita Austrija uskoro srondačila kao potkopana kula, kalajdžija je samo značajno digao prst:

ruku preko Džakanovih ramena, grli ga i tješi kao da je pred njim nedorastao dječak: — Sajo, bolan, bez tebe nema života ni brigadi ni ovome narodu što se pribio uz nas. Ako ćeš ići, slobodno i mene povedi. Hajde!

— mrmore po jaruzi premoreni ljudi, jer im od štrapaca i napora nije više ni do života, a kamoli do tamo ne znam kakve švapske divizije koja izmiče pred baćuškama. Nek izmiče, neće ga, majci, daleko.

Eh, kad bi ljudi čitavog života ostali djeca. Komandir bocnu prstom uznemiren zamotuljak i osmijehnu se. — Šta je, mater te ostavila.

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Slađe je snevati nego li zbilju gledati i gušiti se od navrelih osećaja, uspomenâ i teška, hladna, samotna života... Da, slađi je san, san detinjstva i mladosti; san stare, pocrnele i čađu svu ispunjene kuće sa velikom baštom ograđene

Ona samo sanjaše nekadašnje bogastvo, zidaše svoje kule na meni i možda baš joj i to davaše snage i onoliko dugog života. Dade me u školu. Učio sam se prilično. Za sve vreme osnovne škole i niže gimnazije ne beše ničega neobičnog.

isticaše se tvoja ruka, ruka ženska, ponizna, tiha, bez smelosti i jačine, ali žilava, durašna i istrajna do kraja života. Odjednom se ti pojavi iz kuće. Brzo ostavi nešto i uputi se kapiji da je što bole pritvoriš. Zatim se vrati.

Naročito taj plač dobro joj je dolazio, kao davao joj neke naslade i unosio u nju života, vatre... Navikla, i bilo joj je dobro.

Uvek ga je gledala, bio je pred njom isto onako koščat, suv, naročito oni njegovi puni, crni brkovi, koji su mu još za života onako odudarali od njegova bleda, suva lica.

Kostić, Laza - PESME

A poljubac se svija sve jedan do drugog, rumena, zračna zmija života rumenog. Na usti' mojih leži, na svojoj pećini, sunča se na sunašcu, tvog oka vrućini.

duboko guja panu, baš usred srca mog, tu grize grdnu ranu života grehotnog. Vije se u okrugu, seća mi slabu moć na ljubav i na tugu, na sunce i na noć.

dok mišljah ja, života kako zbiljskom pozivu odazvati se smrtna može reč, odazva se Ruvarac pozivu: umuknuo je; to je odgovor! Moj Ruvarče!

Moj Ruvarče! ne srdi mi se, al' života mi, — golema, ne znam, je li kletva ta, najmanji je bar, znadem, blagoslov — životom ti se kunem, pobro moj, najbolja ti

Il' onaj valjda štakolazni krok, života radna verni pratilac? Zeleno drvo štaka nam je ta, javorika iz njega proklija, pramaletnje nam pesme hraneć gud.

Al' to je valjda tvoja tragičnost? Što za života htede prezreti, osudili te na to po smrti! Nasmeši se porugljivo: „Ta da, već znam šta misliš; misliš umro sam?

lica, s visoka čela igumanova da čita, bolan, nečitka slova, nečitka slova s čela visoka, s korice tvrde knjige života; al' u toj knjizi koliko još mora, koliko još biti neviđenih bora, neviđenih bora, nečitanih slova, razvalina crnih

— Ѕanta Maria della Ѕalute. Zar meni jadnom sva ta divota? Zar meni blago toliko sve? Zar meni starom, na dnu života, ta zlatna voćka što sad tek zre? Oh, slatka voćko tantalska roda, što nisi meni sazrela pre?

A kad mi dođe da prsne glava o Tog života hridovit kraj, najlepši san mi postaće java, moj ropac njeno: »Evo me, naj!« Iz ništavila y slavu slâvâ, iz beznjenice u

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

a mi, vaši naklonjeni čitatelji, poznaćemo najsnažnije slovensko pleme po njegovim pogledima na svet i na istoriju njegova života« (Ljuba Stojanović: Život i rad Vuka Stef. Karadžića, str. 101).

se oko 700 narodnih pripovedaka, prema 120—150 koliko ih je Karadžić zapisao u raznim prilikama radeći na tome celog života.) Zato, sve što je gore rečeno o narodnim pripovetkama treba primeniti na njene najčistije primerke.

Čitalac će uočiti da je u ovoj knjizi daleko veći broj pripovedaka sa motivima iz svakodnevnog života, nego onih drugih.

Carević se promisli: „Šta ima bolje nego da dobijem dva života“, pa uzme maštravu, i da mu punu vode, te ovaj popije. Onda ga carev sin pita: — Kako se ti zoveš, boga ti, po imenu?

Carević pomisli: „Sad dva života da mi pokloni a treći imam, to je čudo veliko“, pa uzme maštravu te mu dade, a ovaj popije.

ali se vratiti neću nikako, nego hoću Baš-Čelika da tražim, — a sam u sebi misli: zašto ne bih, kad imam još tri života!

— pa mu ženu otme i kaže: — Ja ti sad život praštam, jer znam da sam ti kazao da ću ti dati tri života, pa sad idi, ama više za ženu nemoj da se vraćaš, jer ćeš poginuti.

Najposle sam sebi kaže: A što bi se Baš-Čelika bojao, kad još imam dva života, jedan što mi je on poklonio, a jedan moj?

Eto sad ti treći poklanjam, i više života od mene nemaš, nego idi kući, i nemoj život svoj što ti ga je bog dao da izgubiš.

Carevi, zetovi njegovi, vele mu: — Nemoj, poginućeš zaista sad ako odeš, jer života ti drugog nema osim onoga tvoga od boga. Ali carević neće za to da čuje.

Ona to sve prizna, pa se zagrle i poljube. Posle otidu u grad pa se venčaju, i otac još za života svoga preda mu carstvo, a druga dva starija sina otera, i tako najmlađi sin ostane car u obadva carstva.

— Ti mene moraš ubiti — veli opet krava — i neka ti je prosta moja krv! Meni i onako nema više ovdje života, nego ti lijepo mene ubi, pa me zakopaj, da me ne bi dušmani dirali mrtvu.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

LjUBA: Pa, ajde doveče. STANIJA: Da me Bog sačuva! LjUBA: Da vidiš kad on počne (podražava akteru): „Milevo, sunce života moga, Milevo, anđelu moj, ljubiš li me?“ STANIJA: Ta je devojka anđeo? Đavo, đavo, što nema obraz.

Zar je teško postati magarcem? Ima filozofa koji drže da će čovek posle smrti preći u magarca. Pak zašto ne bi i za života? Kupite magarca, kupite magarca! POZORIJE 5. SELjAK, PREĐAŠNjI SELjAK: (poznavši magarca): Šta, opet si nešto skrivio?

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

TRIFIĆ: Opet počinješ. SULTANA: Idi, molim te, idi da te ne vidim, harsuzine! Ukrao si mi tri godine života s tvojim postupkom. TRIFIĆ (gledi je žalostivo): Ej, moja Sultano, ej, moja Sultano! (Najedanput otide.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Lujike zapravo ne žele da izgube ništa od života, ne žele da propuste ni jedan jedini kadar filma koji se vrti po ulicama, one su u stvari samohodne, jer u svom

Najzad, kada je otišla iz mog života, seo sam za svoju izdrndanu pisaću mašinu, okružio se pepeljarama u ogromnim količinama, a u sve tajne džepove

maksimalno mesto, gde svaki sto ima lampu sa abažurom, onda je on kao po pravilu „tabu“, razmenio je četvrtu banku života, ima ženu i osrednje zabavište dece.

Niko se neće osvrnuti na tvoj dosadašnji život i delo. Niko te neće odlikovati povodom osamnaestogodišnjice života. Nijedan kralj ti neće poslati tom prilikom telegram želeći ti dobrosusedske odnose, dug život, prosperitet i te fazone.

sa osamdeset godina krade karte kad igra preferans, a kada je uvate, počne da se vadi na slab vid: „Ma zar je to dama? Života mi, mislila sam da je kec!

visokim gostima i stalno pokazuje novine gde se kao o njoj piše, znate na onom mestu: „Beograd vid: „Ma zar je to dama? Života mi, mislila sam da je kec!

Na časnu reč, vi niste čitavi! Po mome mišljenju, draga maturska komisijo, matura se polaže čitavog života (sveža misao, zar ne?), i kako uopšte možete da znate da nisam iznajmila dublera da mi sastavi ovaj rad?

Ani na razmišljanja o daljim sudbinama Beograđanki i bazanju po aprilskoj kiši. Posljednjih desetak godina života deda Gavrilo je proveo ne napuštajući svoju staru, izlizanu fotelju. Čitao je, uglavnom, novine sve dok ne zaspi.

I to će biti jedna od najvećih zabluda njihovog bezveznog života, oću da kažem. Jer, ako se neko stvarno razlikuje od drugih, mislim, ako se razlikuje iznutra, onda mu je jedini cilj

Odričem se svojih roditelja, svoje škole, udobnog života koji mi se omogućava, izvanrednih uslova i svega ostalog što uz to fura, i ničije foliranje ne priznajem za svoje.

Reprizu ću ostaviti vama. Uostalom, ne može svako biti šašav do kraja života. Ja tu, naravno, nemam čega da se plašim, mi smo talentovano blesava familija!

Mislim, ispada tako da je zapadni svet kao umoran i sve to što uz to fura, da im je dosta sređenog života, izobilja, dosadne, sigurne i učmale atmosfere u kojoj žive; hoću da kažem da je sve toliko sređeno tamo kod njih, da

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

o zrcalo od oblačka ukreše se tamna tačka i leprhne preko Čota kroz pređicu od života. KLENAK U rešetku iza Klenka zapliće se rog jelenka. Oko kuće bez dvorišta s jednim Crnim jezdi Ništa.

Leži zmija ispod snopa. Otklopljena zjapi strofa. (Drugi prede, treći mota tanku žicu od života.) Širom groblja zuje kosti oživele od zvučnosti. ČUDO U ZAROŽJU Tri jerarha - Časni post. Sa zrenika sjakti kost.

što tek je nacrt i bleda senka šumljenja koje kroz beton ledeno lecne, zgromi sve: smisao, nadu, ljubav i radost života...

Prozrem li leta - to nije azur već prosjaj koji, sunčan interval, radosnog kog je pljusnuo sveval s loze života u taman glazur.

žive s crnim atributom, iz koje šušti s trnovoga cvetka, kroz Ružu krsta, tròčasovni suton, a drhtaj tela, lisku od života, u Sveto stablo uzdiže golgota. U svakom džanu dah je grešnog Petka.

(Ljušni se, trsko, slamkom najavi Ararat spasa, atom života, brodeća ljusko.) Nisi li pojas novoga Noja, plamena dugo zavetnih boja?

(Šta li se ljulja? Možda još traje spiranje mulja?) Ne vidim s trona Drvo života. Žedne mi oči trnjem se pune. Stvorih li mnogo svakojeg skota? Mrači se istok - nadiru šume. Čujem li pisku?

Goli, i prazni, krećemo krotko, osnove druge Božija potko! Sedmo pevanje Izdiše pejzaž. Gubi se mrenje s Reke života.

Pojmovi, stvari, njina imena olovna, siva, nejasnog sklopa nemaju mira nijednog trena: smiču se listom s Knjige života.

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

Ja sam od blagorodnog baronskog pokoljenija, ja sam mesečku kraljicu prezreo i odbacio, za koje se potom života lišila. I ko će protivu sudbnne? danas bi srećnim sebe cjenio, kad bi iskusio da me iskreno ljubite.

ALEKSA: Jer blagorodnije čuvstvujete sladost ljubovi. Zaista, vi ćete ukrašavati baštu života mojega cvjetom beskonečnog blaženstva. JELICA: Ah! Gott! 11.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

Kosa joj je savim svetla. — Volite mnogo decu? — Deca su satisfakcija života. — Nisam vas dobro čuo. — Kažem, da su deca jedna satisfakcija. Život ne bi vredeo bez njih. — Sigurno.

Doktor mi je rekao da joj je hladan vazduh vratio malo života, da je inače već ne bi bilo među živima; i još mi reče da će je spasti.

Međutim, rat je odvikao svet od mirnog života, od ravnomernog silaženja smrti. I sad čak za onakvim ratom čeznu, možda s užasom, baš oni koji su na prethodni bacili

Samo rat i ono što on nosi oslobodili bi ih ponova od života u normama tradicije, tihog progresa i morala. To je čitavo prokletstvo i valjda najveća nesreća koje je rat ostavio za

— Što je sa vašim bratom? — O, taj je preživeo gadan trenutak. Svi smo mislili da mu nema života. — Bio je bolestan? — Danas se prvi put malo digao iz postelje.

On ne kao da prezdravlja već kao da ide smrti; tako je izbolovan njegov osmeh, i tako je bez života ruka koju pruža. — Zdravo, dragi Pipo, sedi, sedi, molim te odmah i metni kapu... Tako. — Vi ste žena Pipova?

Celoga života ću vam biti zahvalan. Glupo je i nerazumljivo, i znam da vas ništa tamo neću videti bolje no sada. Devojka se nasmeši.

Da je to bilo radi mene a ne radi nje. Ja sam egoistički želeo da radi daljeg „moga“ života ona unese u ovu noć jedno osećanje sreće; i ona mi je unela u ovu noć osećanje sreće, ali zbog sreće što znam da je to

osećanje sreće; i ona mi je unela u ovu noć osećanje sreće, ali zbog sreće što znam da je to dobro radi „njenoga“ daljeg života. Bio sam srećan što ima nekog koji, obraćajući mi se u svojoj patnji, ne nailazi na čistu sebičnost.

Ja vidim to, ja prosto, isključivo i neposredno saznajem to. I to je snažnije od saznanja lepote, to je jače od saznanja života preko dana, koje je saznanje ličnoga života. Saznanje života uopšte. Saznanje jedne više lepote, saznanje svoje smrti.

I to je snažnije od saznanja lepote, to je jače od saznanja života preko dana, koje je saznanje ličnoga života. Saznanje života uopšte. Saznanje jedne više lepote, saznanje svoje smrti. Bez pobune, bez kritike.

I to je snažnije od saznanja lepote, to je jače od saznanja života preko dana, koje je saznanje ličnoga života. Saznanje života uopšte. Saznanje jedne više lepote, saznanje svoje smrti. Bez pobune, bez kritike. Kao saznanje smrti mrava.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

spustio vreže, A dole, skrhane vetrom, po zemlji grančice leže; Sve mračna obori jesen, i sve je pusto i tavno, Bez života je sve. Izgleda, kao da smrt umornu prirodu steže, I ona tiho mre...

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

No pre tog suđenog i časnog nestanka daj nam da zrelost zemaljskog života dostignemo, daj nam da u stvorenom stvaramo ne bi li mir u nestvorenom našli, roka nam daj za pripremu nebeskog

manastiru u brdu, u sumrak, da prespavam na drugom mestu, kao oni što uzimaju za svoj podvig pešačenje, i čitavog života idu od jednog manastira do drugog, da nešto porade i pomognu, pa opet štap u ruke i krenu dalje, zatvarajući krug

Kad sam ozbiljan, smešan sam, i kad sam gladan, smešan sam, i kad se sećam svog kratkog, golobradog života, smešan sam, i kad se ničega i nikoga ne sećam, i kad me, kao sada, niko ne gleda: novajlija koji se znoji na kolenima

ovu i svoju i inu U ime Oca i za slavu Sina tu svi stanu izbavni Duh svetlošću se bavi malo iznad života Postim. Gledam zaliv morski i njegovu kulu. Zaliv se naginje na jednu stranu, glava na drugu.

je mali no liči na zemlju biće u njemu dovoljno neprijatelja i borbe za sva moguća prava da ne govorim o raskoši polnog života kad nema druge kontrole osim nas a plemenit sam i mislim da nije do svega ovog moralo da dođe vajkah se posle

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

SARKA: Pa, dobro, je l' to mi nećemo nikako više ni da se selimo? AGATON: E, pa ti opet! Šta hoćeš, celog života valjda da sediš na balkonu? Imamo pravo da sedimo dok se ne otvori testament, a tada ostaje ovde onaj koji nasledi kuću.

TANASIJE: Ja braćo, tvrdim da je on nas opljačkao. TRIFUN: Ako vas je i opljačkao, on vas je bar za života opljačkao, ali mene je opljačkao posle smrti. Onako mrtav iz groba opljačkao me je. Ostavio mi kao legat 3.

AGATON (zagleda je): Pa to ovaj... ti kanda misliš celoga života da se savetuješ sa njim? SIMKA: A zašto da ne? Pravo da ti kažem, Agatone, nije to baš tako rđava prilika.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

zalazila u najskrivenije kute i potiskivala nežne misli o porodici, ljubavne drhtaje i mnoge sitne brige svakidašnjeg života... Vojnici su netremice gledali narednika, kao da čekaju razrešenje ili neko pravdanje za onako teške reči.

I to je teška misao... Gledam ovaj svet. Sve mladi ljudi, u naponu života. I ta mi se misao neprestano vrzma po glavi. Na primer, šta?... — Da nas vrate kući... — Ne...

Njega su godine pridavile i već nemoćan, a valjda i sit života, gledao je tupo preda se... U susednom dvorištu ostavljeni psi žalosno su zavijali.

Gore biti ne može. Hteli bi još malo daha, života — makar komandant puka vikao i pretio. Komandir zviznu u pištaljku i komandova: — Kreći! — i poravna se sa vojnicima.

Iako s prezirom mislim na pozadinu, ipak, ipak... čovek nema šest života. Sunce blago sija i povetarac kao da miluje. A ona tikva probušena, sigurno od kuršuma, i ja podskočih, te se prilepih

Naši su nervi isuviše napregnuti od strašnog iščekivanja smrti i svaki sekund života ulivao nam je neizmernu nadu. I kad prasne eksplozija, ma i dva metra pozadi zaklona, preko lica ljudi se razliva

Koriste oni svaki sekund života da zaborave na svoje muke. Pratismo onda jednoga da izvesti komandira da je četvrti top onesposobljen.

Ova zajednička nevolja i gotovo isti uslovi života približili su jedno drugom narod i vojsku. Kažu da isto pravilo vlada i u prirodi.

Sa svakim korakom je raslo osećanje straha... Jer se gine, i nikad više života, sunca. A oni mrtvi kao da nas vuku, i mi kao da ne odmičemo, već stojimo... a neprijatelj .

Sve mi se činilo kao da je nekuda otputovao. Ili sam možda ogrezao u grozotama rata, pa sam otupeo prema jadima života. Tako poneki put mi izleti zvižduk sa usana, pa se najednom trgnem.

stalne pokrete preko polja i planina, nošen uvek vihorom ljudi, čini mi se, bio sam izbačen iz ove svakidašnjice domaćeg života. Neka pritajena želja vukla me opet drugovima.

Tačno u određeni dan vratio sam se u komandu. Naiđoh prvo na Aleksandra. Bio je ushićen. San njegova života je ostvaren. Na stanici se upoznao sa dvema damama, koje je doveo i u stan.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Gojko se još smešio zadovoljno, sećajući se nekih sitnica iz đačkog života. Ljubica se doseti ovom smehu, pa čim stadoše na polju zapita ga: — Vi ste jamačno lepo proveli detinjstvo i mladost?

Sećam se mnogih sitnica, jest... ali to je tuđi život, to sam ja samo posmatrao... Ali iz mog života nema ništa, jer ja nisam živeo, kao što ni sada ne živim. Nego..

Kako da se ne seća! Zar bi se moglo to zaboraviti? Pa šta bi mu ostalo za utehu iz celog života, čega bi se imao sećati da nije toga lepog doba, detinjstva...

da li se to sve odjednom ugasi pod prvom navalom gromovite bure života, ili se samo nahvatao puhor po živoj žeravici, koja će planuti još jačim žarom, čim duhne lagani povetarac?...

Nisu imali ni svoje kuće. Prvo sećanje iz života joj jeste seoba. Kao da je juče bilo: smrklo se, a oni idu stranom, više seoskih kuća; majka nosi maloga brata, a nju

i toga trenutka u noj se stvori stalna odluka: da se sve kida, da se živi pređašnjim životom, da se izbegavaju, po cenu života, ovakvi postupci.

Tek onako... samo propadoh... A sad bih tek htela živeti !... Onako kako sam nekad sanjala... O, života, života hoću !!«... Krajem meseca, Gojko i Ljubica, na poziv novog depozitara, odoše u srez.

Tek onako... samo propadoh... A sad bih tek htela živeti !... Onako kako sam nekad sanjala... O, života, života hoću !!«... Krajem meseca, Gojko i Ljubica, na poziv novog depozitara, odoše u srez.

Ovo nisu obične žive oči, ovo je mrtvo staklo, pa se samo sjaji... stoji tako ukočeno, bez pokreta, bez ikakva znaka života. Staklo!... mrtav!... mrtav!... I ona se taman spremaše da pobegne iz sobe, a Gojko uzdahnu teško... neobično...

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

“ 152. Rasla jela da je veće nema, Pod njom Mara da je lepše nema, Car je prosi, Mara se ponosi: “Neću, care, života mi moga, Neću, care, za Lazara tvoga, U Lazara do tri mane kažu: Prva mana: Lazar brata nema, Druga mana: Lazar

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

JELISAVETA: Zar zato, što je rat, treba da se odreknemo i umetnosti? Nikad! Ni po cenu života! TREĆA GRAĐANKA: Nemate obraza! TOMANIJA: Da jaja nisu po deset iljada komad, ja bi vas lepo odavde ispratila!

I što mi možda nije ni do života! I ja možda majoru nisam umela da kuvam onako kako je voleo — znam ja šta se sve priča po komšiluku!

SOFIJA: A gde je, u stvari, granica između života i pozorišta? Da li je ta granica tamo gde je rampa? I da li ta granica uopšte postoji?

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

A, mesto svog života, davno živim, bure i senke groznih vinograda. Nastavljam sudbu, već i kod nas prošlu, bolesnu neku mladost, bez

A, mesto svog života, znam da, po vidiku, taj osmeh rasuh, nad svakim telom, golim, i, nad zemljom ovom, kroz koju Arno rudi, pun zvezda i

zbirka obuhvata i političke pesme jednog, prošlog, vremena, pesnik je mišljenja da će čitaoca zanimati nešto podataka iz života pesnikovog i nešto komentara o tim prošlim vremenima.

Ja se nikad nisam trudio da dobijem uvid u tu hrpu rukopisa. Pri kraju života, Paja Putnik je bio osobenjak, neženja, a mnogo se ljutio na onu granu svoje porodice koja je, u Srbiji, od Putnika,

dugove, a ja sam se iz tog braka rodio, u Čongradu (– kao i Geca Kon, moj izdavač –) tek posle pet godina bračnog života mojih roditelja. Moj otac, Toma, bio je oniska rasta, snažnih, širokih, grudi, brkat, sa kosom lepom, mekom kao svila.

I zimi. Na kolenima. Bila je to velika paćenica celog života i umrla je pre nego što sam mogao da stignem iz inostranstva.

Nisu, uostalom, slike bitaka koje su najstrašnije u uspomeni, nego uspomene životinjske patnje, trogloditskog života koji smo vodili. Mnogo su lakše ratovali oficiri.

Rat je svršen. Završena je i jedna epoha Evrope. Završen je i jedan deo mog života. Bečke romantike. Idem u svoju zemlju.

Policija. Na tom Univerzitetu počela je za mene druga po redu epoha mog života. KOMENTAR Većina studenata na Univerzitetu u Beogradu, godine 1919, bila se tek vratila iz rata. Kao i ja.

Otkud ta hajka, koja je pratila, kao pseća, Kostića, celog života? Popović je u to doba bio bolešljiv, a na Univerzitetu je bilo počelo da dolazi do studentskih demonstracija, koje

Odbacili smo bivše zakone. Večiti problem „njenog venčanja“ nas ne buni! Odelili smo se od ovog života, jer smo našli nov. Pišemo slobodnim stihom, što je posledica naših sadržaja!

* Osetih, jednog dana, svu nemoć ljudskog života i zamršenost sudbine naše. Video sam da niko ne ide kuda hoće i primetio sam veze, dosad neposmatrane.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

ispod njega žuborili su potoci, a on je to slušao, naslađivao se ptičjim pevanjem, molio se Bogu i mislio da nikad boljeg života ne može poželeti.

što se gospodar ljuti, uzdisao i molio se Bogu da gazdu ublaži, da mu izmeni pamet i ćud i izvede na put čestitog života. Jednog dana gazdi lipše magarac.

Sluga pođe. Putem je mislio o svom gazdi i molio se Bogu da ga nauči na koji način da gazdu svog odvrati od rđava života. Misleći na to, stigne na vašar.

čega nema na svetu — odgovori mudri sluga uzdahnuvši — ali kao što nema magarca s paunovim repom, tako nema ni ružna života s lepim svršetkom — završi on, okrete se i ode za poslom.

“ I on se ostavi dotadanjeg života i bivaše iz dana u dan bolji. Jednog jutra dozva k se bi mudrog slugu. — Ja sam ti — reče mu — obećao nagradu ako mi

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Elem, pisac te čudne priče, odnosno putnih beležaka, ovako počinje: „Pedeset godina svoga života proveo sam samo u putovanju po svetu.

Mi ćemo se postarati da o ovom zagonetnom biću doznamo šta detaljnije iz njegova života, što će na svaki način morati biti od velikog interesa po naše poštovane čitaoce a, po mogućstvu, gledaćemo da

kako je on vrlo bogat, to zaželi da ima dece, koja će naslediti njegovo veliko imanje, i usled toga dođe do vrlo rđava života između njega i njegove žene. Njegova žena, onda, kao što vam kažem, podnese Skupštini molbu, i Skupština povoljno reši.

Ista onaka kao što, jadnica, beše za života. Na njoj žućkasta rekla od kalmuka, koja joj nije taman, kao da je za drugog skrojena, okratka suknja od istog kalmuka i

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

se, kao zmija, međ' sumornim stenjem i žubori planinska rečica, te kazuje putnicima, da ova čeljust nije mrtva, da ima života...

na čistotu i red; ona se postepeno tako urezivala u njihovo biće, u njihovu dušu, da je postala sastavni deo njihova života. Čistota, red, simetrija — to je njihov život, njihovo disanje... Oni im žrtvuju sve.

provodio radost i veselje, bolest i tugu, sve što se saživelo s njim, što je postalo sastavni i nerazdvojni deo njegova života, njegova bića: i onaj nakrivljeni sto, s prelomljenom nogom, s debelim slojem prašine, s desetinom velikih, prepletenih

koja dobra, valjana duša, koja bi se rešila da se sjedini s njim, da pođe s njim uporedo napred po ovom trnovitom putu života? I eto, takva se duša našla, i samo kratko vreme ima da prođe, pa da on onu lepu i dobru devojku nazove svojom ženom...

šaka vrela pepela, kojim se titra životni povetarac, te katkad raspiri neku neutuljenu žiščicu i ja mislim: eto vatre, života, ljubavi... al' povetarac stane, i oko žiščice se nahvata pu'or... pepeo... Prošlo je sve!...

starešinu, pa da se počnu radosna praznična uživanja, kad čovek u najvećoj meri oseti slast i blagodat porodičnog života... Među poslednjima izađe gospodin Mojsilo.

se osvrtao i bojažljivo pogledao na kakav šumarak blizu sebe; i kalauz trgovački s nekoliko dukata u džepu ratosiljao se života, kad je polazio na put; i sveštenik, odlazeći da odnese poslednju utehu samrtniku i hranitelju mnoge nejači, mislio je

Kad izađe iz škole, grejaše blago i toplo junsko sunce koje i najmučenijoj duši daje poleta i života, ali njemu na duši beše tamno i oblačno, njemu sve izgledaše crno i nesrećno.

Nema sunca, nema života, — propast!.... ZVANIČNA ISPRAVKA Sela naša palančica zinu od čuda. Svet se uzbrujao kao pčele u uljaniku, pa to sve

naroda ne leži u njegovom umnom i kulturnom napretku, kao što ste vi nekada mislili, već u mirnom i pravilnom toku života: kad ja imam sve što mi je potrebno za život (jelo, piće i odelo) i kad mi niko ne remeti domaći mir, onda je to prava

Ali nije još ni stigao do kuće, a u glavi mu se, još dok je putovao, razrešila zagonetka. — Nema više života, mora se mreti! Ili je to, ili će me kakvo drugo, veliko zlo snaći, — reši u sebi čiča Pera.

Počastiše ga dobro kod trgovca i dadoše mu dvodinarac. Eto, zar nije lepo setiti se tako krasnog događaja iz života pokojnikova i, u isto vreme, glasiti njegovu smrt. Seća se Marko i drugih slučajeva s pokojnim Nikolom, pa ništa.

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

JEVREM: Treba! MARINA: I onda, znate, kad nema iskrenosti na prvom koraku, onda, to kažu, nema života. JEVREM: Nema!

SPIRINICA: Eno ga opet! E, ovaj će me čovek u grob oterati, a neće mi dati bar jednu reč da progovorim za života. Pa ne kažem ja... SPIRA: Ama, kako ne kažeš, kad si kazala? SPIRINICA: Nisam kazala, no velim samo: mi pošli...

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

samo bog i gospodin ministar valjda zna koliko je on sela promenio i u kome se on sada nalazi i kud će ga još talasi života poneti, kao onu tikvu niz vodu; odneti ga daleko od pozornice slave i ispričanih događaja!

Gizelom se zvala pre nego što će doći u selo. To joj je poslednje ime iz poslednjeg vremena njenog burnog i šarenog života. Promenivši mesto i način života, promenila je i to ime.

To joj je poslednje ime iz poslednjeg vremena njenog burnog i šarenog života. Promenivši mesto i način života, promenila je i to ime.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

kao sneg kad ojuži, Sa nečim toplim i vedrim ispod očnih kapaka, Zaželevši da se to veče dobrote produži Do kraja života kroz život svih dečaka.

SU IZMEĐU OSTALOG RADILI STARI SLOVENI Dragi prijatelji, hteo bih da vam kažem nešto sasvim novo Iz života naših predaka, plemenitih potkarpatskih građana: — Stari Sloveni bavili su se lovom, ribolovom, Pčelarstvom, i sitnim

Starac drema, pogrbljen iza plota, S obema nogama na stvrdnutoj zemlji, A s dušom daleko, daleko izvan života. ŽAL ZA ZANATIMA Gde su one abadžije, Kujundžije, bojadžije, Gde grnčari i sarači, Stolari i

Ali njena najveća dužnost — s tim se slaže svako dete Jeste da dugo živi. Majka je najlepši osmeh života, i ne treba se ljutiti Ako ponekad nešto i zgreši. Doduše, poneku mamu trebalo bi uputiti U to: kako da se smeši.

HEROJ Divim se onom porivu Koji natera koprivu Da se još u martu, Kraj truloga plota, Pojavi na startu Novoga života. Kasnije, može ko hoće, Pa i onaj ko neće! Posle se rascveta voće, Olista leno drveće, I drugo — bolje ih ne broj!

Noć je duža od zime, od ranjeničke kolone, Noć duža od života. Ledi se železna staza. Kao kvočka piliće, lokomotiva greje vagone, A sama — drhti od mraza. Da li joj se spava?

Jer je prljavština puna života, A jalova i mrtva svaka čistota! Kad isisa svežanj rublja musavi, Ona se sama zaustavi I ispljune, u korpu, ostatak

Hukne: njiva se naroguši, I blesnu stare zvezde u duši. Stojimo pokraj sivoga plota, Na granici između dva života. Sa ove strane ograde: grad. Sa one: Srbija, i mesec mlad. Sa ove: tramvaj, i dva kioska.

Gde god legao, svud je u kući! ŠTA JE ŽIVOT Život je jedan Života Što stoji iza plota. Spaziš ga u leto, iz voza, I pomisliš: divota! Ne pitaj zašto stoji, Ni o čem misli Života!

Spaziš ga u leto, iz voza, I pomisliš: divota! Ne pitaj zašto stoji, Ni o čem misli Života! On nešto davno broji: Pa zar to nije divota? Kraj plota — vek prestaja. Kad priča — sve ošljari.

Kraj plota — vek prestaja. Kad priča — sve ošljari. Sam samcat nasred beskaraja Života životari. VOZ PREDVEČE U isti sat, isti voz Što ide skroz, skroz, skroz...

Pohitajte, svi smo u zaostanku: Dobar je za noćnog čuvara „Šipada”. Onome ko dadne petobanku Do kraja života će da pripada!

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Misterija jegulje Ako nauka i poezija mogu imati čega zajedničkog, one će ga neosporno naći u romanu i misterijama života jegulje.

danski prirodnjak Johanes Šmit, koji je problem reprodukcije, metamorfoza i migracija jegulje postavio sebi za cilj života i uspeo da ga potpuno rasvetli.

Posle njegovih otkrića roman jeguljinog života, izuzimajući njegovu završnu fazu, danas je bar u svojim glavnim potezima poznat prirodnjacima.

se razumeo sudbonosni značaj toga prividno ništavnog događaja, potrebno je znati kakvu je svetlost on uneo u problem života jegulje i šta je on sobom povukao u naporima naučnika za rešenje toga pitanja. Godine 1897.

godine. V. Rezultat i značaj radova Johanesa Šmita Posle Šmitovih istraživanja ciklus života evropske jegulje je poznat i on se sastoji iz ovih uzastopnih faza: 1˚ rađanje jegulje na svetskome plodištu u

Nju su oni testamentom, u obliku legata, ostavili jednoj naučnoj ustanovi, koju su oni sami još za života osnovali i koja je nosila naziv »Fondacija Karlzberg».

Šmitovi radovi su doveli do mogućnosti da se rekonstruiše roman jeguljinog života koji je pre njega bio zagonetka za ceo svet.

Mora nema uslova za opstanak životinjskog sveta, pa izuzimajući nešto malo retke flore, u blizini dna ne može ni biti života.

U takvim dubinama može se smatrati da nema više života, ni animalnog, ni biljnog i može se tvrditi da tu vlada apsolutan mrak.

da, uopšte, po svima okeanima i morima ima svetlosti, bilo sunčane, bilo životinjskog porekla i da svuda u njima ima života. Nedostatak sunčane svetlosti u velikim okeanskim dubinama ima raznih posledica za organski svet u njima.

Kakve su karakteristike dubinske faune u okeanu? Poznato je da je u moru veće izobilje života no što je na kopnu, pa se i misli da su okeani, sa svojim sredstvima za selekciju, razvijanje i migracije prvih

pa se i misli da su okeani, sa svojim sredstvima za selekciju, razvijanje i migracije prvih organizama, bili kolevka života na zemlji.

Monahinja Jefimija - KNJIŽEVNI RADOVI

No ako si i prešao iz života ovoga, brige i stradanja čeda svojih znaš i kao mučenik slobodu imaš pred Gospodom. Prekloni kolena pred Vladikom koji

Rakić, Milan - PESME

Za taj trenutak života i milja, Kad zatreperi cela moja snaga, Neka te srce moje blagosilja. Al̓ ne volim te, ne volim te, draga!

O, kako te žalim! — gle, suze me guše, — Oličena sudbo svih života redom, Tebe, braću ljude i sve žive duše, Jednake pred opštom neminovnom bedom. Podne. Ti bi vode. Ko će ti je dati?

Tako svakog dana Deo mog života kopni kao gruda, Odvoji se, krene put dalekih strana, Neznano ni zašto, ni kako, ni kuda.

MISAO Ja poimam dobro neminovnost zala, Sklop celog života, sa tugom i bedom, Ja znam šta je sudba sviju ideala, — Moje znanje vidiš na licu mi bledom.

Ali znam i uzrok zašto tako biva, Jer prošao nisam kroz života huku Sklopljenih očiju i skrštenih ruku: Kad srce zapišti, misao je kriva!

TRI PISMA I VEČITI PUTNIK Ja sam bio stvoren, Gospo, da se rodim, Da živim, i umrem, sve u istoj kući, Da celog života, nikud ne mičući, U istome krugu razgovore vodim, — A ja belim svetom rasuh život ceo; I na obalama gde je večna

snežna lava, u istome času Survaše se na me bol, tuga, i strava, Tajna strava koja u trenutku zasu Klice nove nade i života prava.

telom, duhom ljudi pravi, Kao nebesna neka priviđenja Nestala s ovog našeg tužnog sveta, Za koja smo se kleli da su ona Života našeg smisao i meta I da je bez njih prazna vasiona...

Ja prošlosti hoću, Hoću da spokojstvo siđe na sve strane. U prošlosti tražim čarobnu mirnoću Da, vedar, završim mog života dane... Hladni mrtvi svete, daleko od mene!

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

VOJVODA DRAŠKO Hoćah ubit jednu kukavicu, a žâ mi je fišek oštetiti. VUK RASLAPČEVIĆ Nemoj, Draško, tako ti života! Ne valja se biti kukavica... Ali ne znaš, rđa te ne bila, da su one šćeri Lazareve?

divjačne tmuše azijatske, gutajuć ih vatrenim očima; kâ malopred što gordo iđaše k svetom grobu besmrtnog života, prezirući ljudsko ništavilo i pletenje bezumne skupštine.

O Stambole, zemaljsko veselje, kupo meda, goro od šećera, banjo slatka ljudskoga života, đe se vile u šerbet kupaju; o Stambole, svečeva palato, istočniče sile i svetinje, — Bog iz tebe samo begeniše črez

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Ali opet, ipak da im je jedino glavno da što više svoju lepotu | i snagu neguju, da su što belje, što strasnije. I cilj života da im je taj: koja će od njih, jednako negujući se i ulepšavajući, moći svojom silnom lepotom sve ostale ženske iza

Zato ih uvek i bilo po okolnim banjama, gde su se oporavljali od neuredna života, da bi se posle mogli prilikom prve gozbe, slave, večere, što više najesti i napiti.

I baš u tom upinjanju da se od svih izdvoje, izgleda da su nalazili svu draž svoga života. A da bi u tome što više uspeli, gledali su da se u svima sitnicama od ostaloga sveta razlikuju.

bio oženio prvom lepoticom iz Skoplja, iz neke upola grčke familije, ipak on, jedva izdržavši nekoliko meseca bračnoga života, produži tobož svoja putovanja po varošima, a u stvari svoj stari raspusnički život sa čočecima, Cigankama i drugim

Ali njega to brzo zasitilo, te opet nastavio svoj stari način života. Kao i pre, kada je bio neženjen, moralo se njemu isto tako gore, odvojeno, nositi, i ručak i večera.

| H Ovamo, kod Sofke, sutra, ceo dan, bilo je tako dobro. I Sofka zato docnije celog života nije mogla sebi da oprosti: kako da ona to ne oseti, i to ona, Sofka, koja je od uvek sve znala, sve unapred osećala,

i to ona, Sofka, koja je od uvek sve znala, sve unapred osećala, a sad, baš sad, kad se ticalo njene glave, njenog života, tu se prevari! Ali otkud je mogla i znati? Znala je samo da je kuća prodata, da je sinoćni gost kupac.

Znala je! Kako da nije znala?! Jer, kada je znala da nikada neće biti žena svoga izabranika, onoga o kome celog života snevala, koga u snovima i mislima ljubila i grlila, a znala je da će se ipak morati udati, onda — na što je sada ovo

I to reče takvim glasom, sa takvim sjajem u očima, kao ko zna pre koliko godina, valjda celog života jedan put, valjda još u početku braka, prve bračne noći, ako joj je tako milo i potreseno izletelo to: „Oh, bre,

Tada Sofki bi jasno ono silno rađanje dece, ma da muževi veći deo života provedu na pečalbama, i ona onolika sličnost među njima.

I kada mu poljubi skrštene ruke, one njegove kratke, debele ruke, od kojih je on toliko drhtao i imao celog života straha, izlete iz sobe i tamo u dvorištu pade kao neko dete, briznu u jak, grozničav plač.

Pandurović, Sima - PESME

Ti si u maju svog života cvetnog, — A maj je divan i bez sunca žarka; — Tebi ljubav ljudska sred života sretnog Ne treba, izgleda kao pusta

Ti si u maju svog života cvetnog, — A maj je divan i bez sunca žarka; — Tebi ljubav ljudska sred života sretnog Ne treba, izgleda kao pusta varka.

s dušom mojom, da je, K’o dobra majka, uteši, uljulja U setnoj pesmi moga zavičaja, Tamo, daleko od zarazna mulja Života našeg, ispod tropskog sjaja Sunca što budi na pokret i nadu, Životom blešti, i greje, i peče.

„A ja ga volim; Ja moram s njime ići, vidiš evo...“ Glumac je neki u dvornici pev’o; Žagor života talasa se svuda, Radosti, bola, a ne zna se kuda. „Da s tobom šetam volela bih više.

Išao sam. Al’ svemirom celim Bled se nemar, tiha tuga širi; Svet sa bolom života se miri; Ruže ćute, pokrivene belim Sjajem pune mesečine; grane Šýme, mole milost na sve strane.

koje upija lepota Noći, ovaj svet se s drugim svetom sliva U meku sliku zadovoljstva živa, U život jednog sna i san života.

Jer mi smo davno, verna draga, — je li? — Iskidali konce što nas vežu Za prostor, vreme, tonove i boje, — Lance života što zveče i stežu, – Jer mi smo, možda, sami tako hteli, Rad ljubavi nam i rad sreće svoje.

Žalila nisi, izgleda, što ména Života u smrt beše tako râna. Ispratiše te martovski vetrići, Sunce i uzdah sveta što je plak’o.

pokrovu je, hladna, mrtva, bleda, Divna k’o zraci pomrlih ideja, Sva ljubav Moja u velikom danu, Mrtva, — to jutro života i sreće, U moru suza utopljena davno, U moru suza i surovih beda, – Starinski ponos mojih epopeja.

Čeka pred grobom i zbori još tavno Tugu života i ljubav spram njega, I čeka svoje. Kad dopade muklo Sve crno društvo, užasno i divlje, Do nje, do groba, — strah

strahu pružih ruke preko svega Strastima gladnim, surovim i jakim Plen u životu poslednji još tudi, Da kobni bol se života zajazi. – Al’ gde li straha nestali su trazi Pod zorom bledom i podnebljem mlakim? Nebesa kanda otvoriše grudi.

da pada Ponovo širom vasione cele Na njih i na nju, preko tužnog mesta; I vetar opet zašumori sada Prolazak bola iz života grobu. Padaju zvezde usred noći bele, Padaju tol’ko; i, najednom, presta... I vetar peva poeziju smrti.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

JANKO Pripovijetka iz crnogorskog života I Jednog zimnjeg jutra, godine 1817-te, u Kotoru gradu, udariše bubnji i svirale, stade trka po gradu vojnika, stade

sve to u najvećoj mjeri, a nadasve veliki mučenik, kakvijeh je malo zemnu koru čepalo, riječju; Petar, (još za života prozvan svetijem) bijaše taj čovjek što sjeđaše sad na drvenoj stolici, prema tinjajućem ognju u gotovo, praznoj sobi,

Djela Njegova povijedaju slavu i svetost života Njegova; ime Mu, kojijem se još za života njegova, kunijahu Crnogorci, amanet je najviši koji se predaje s koljena na

Djela Njegova povijedaju slavu i svetost života Njegova; ime Mu, kojijem se još za života njegova, kunijahu Crnogorci, amanet je najviši koji se predaje s koljena na koljeno u ovome amanetu srpskom, u Gori Crnoj.

ni najbližoj svojoj djeci, a i ljeti sumoran putniku u daljini, mirisaše sada divnom planinskom svježinom i bješe pun života i veselja.

Mali Milun steći će kolo braće i sestara, što će se saviti oko njega. Promisli, moja Joke, puna kuća mladosti i života! Sav taj podmladak rasti će i napredovati kako mi budemo tronjivali i primicali se k vječnoj kući.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

broju slučajeva predstavljaju uopštenu, često profanisanu građu prešlu iz raznih oblasti čovekova fizičkog i duhovnog života: iz verovanja i praznoverja (nagazio na sugreb, svrbi me dlan, ustao na levu nogu itd.

); iz stranih jezika (biti šik, švorc, liht, doći na sicer itd.) a i iz drugih raznih izvora: iz života i običaja, ili načina življenja, zanimanja, profesija i struka, ljudskih zabava i poslova.

— i pri tome lomi slamku). Zakletve mogu da budu šireg (Tako mi života! Tako mi očnjeg vida! Tako mi sunca!) i kraćeg oblika (Života mi! Očnjeg mi vida! Sunca mi!).

Zakletve mogu da budu šireg (Tako mi života! Tako mi očnjeg vida! Tako mi sunca!) i kraćeg oblika (Života mi! Očnjeg mi vida! Sunca mi!).

Zakletve se izriču u raznim prilikama svakidašnjeg života: a) od lica koje samo sebe zaklinje i b) licu koje se zaklinje, i to neposredno i posredno.

Poslovice pričice — u stvari su aluzije koje se odnose na pojedine ličnosti i događaje iz života naših ljudi i naših krajeva (naročito o sveštenim licima, o ženama, o Turcima i Ciganima, o Nastradin-odži), o bilju,

srećemo kao tvorevine koje su posebne pojave (Na očima kapidžije nema; Lete danci kao sanci, / A godišta kao ništa; Od života i gde i šta, / A od smrti nikad ništa), ili kao ostvarenja nastala u organskoj vezi sa pesmom pa otud prešla u

svedočanstvo — vekovima posvedočavano iskustvo za razne, često i oprečne slučajeve — no i moralnu povest duhovnog života našeg naroda.

Praotačka iskustva i saznanja izložena u poslovicama nalaze i danas svoje potvrde u raznim sličnim prigodama stvarnog života kao empiričko umovanje (Tuđa rana ne boli; Dublja rana od bratovlje ruke; Gde se bivoli kupaju, tu žabe crkavaju itd.

Dečje igre svih vrsta — kao sastavni deo dečjeg života i pripreme za onaj realni, pozniji — u stvari su psihofizička edukativna gimnastika, pomoću koje dete otpočinje da

i onako kako su njihovi raznorodni obrasci očuvani u usmenom narodnom predanju doprli i do nas, delo su u prvom redu života i rada ne samo pojedinaca nego i zadružne i plemenske organizacije.

— Na najmilijega je najžalije. — Od mile ruke udar ne boli. O LjUBAVI — Bez srca ne ima života. — Da nije ljubavi ne bi svita bilo. — Nije sile nad ljuvenom. — Ljubav je početak i dobra i zla.

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

” I tako ga jedva utišaju. Kad to čuje tast njegov, odmah mu još za svoga života preda carstvo, i tako on postane car, te je carovao sretno do svoga veka. 10. OPET ZMIJA MLADOŽENjA.

Car ondar stavi | šćer pod stražu da ne bi opet što od svoga života sama sebi učinila, te tako ne mogući već ništa, šetajući se tamo amo kroz kamaru ugleda negđe u nekakvome ćošku od

izvuci me na polje, pa me ubij ako mi ne ćeš života pokloniti; samo me izbavi odavde.” Čoek primi za Boga, i izvuče đavola na polje.

I za ove se pripovijetke mora kazati da bi one mnogo savršenije bile da ih je Vuk za života svoga sam na svijet izdao, jer ih je on htio još nešto popraviti i bolje za štampu dotjerati, no kad to ne bješe suđeno

“ Carević se promisli: šta ima bolje nego da dobijem dva života, pa uzme maštravu, i da mu punu vode, te ovaj popije. Onda ga carev sin pita, kako se ti zoveš, boga ti; po imenu?

„Daj mi i drugu maštravu vode, pa ću ti pokloniti i drugi život.“ Carević pomisli: „Sad dva života da mi pokloni, a treći imam, to je čudo veliko,“ pa uzme maštravu te mu dade; a ovaj popije.

svemu, ali se vratiti neću nikako, nego hoću Baš-Čelika da tražim“, a sam u sebi misli: zašto ne bi, kad imam još tri života!

zar ti ukrade ženu“, pa mu ženu otme i kaže: „Ja ti sad žkvot praštam, jer znam da sam ti kazao, da ću ti dati tri života, pa sad idi, ama više za ženu nemoj da se vraćaš, jer ćeš poginuti.

Najposlije sam sebi kaže: „A što bi se Baš-Čelika bojao, kad još imam dva života, jedan što mi je on poklonio, a jedan moj?

“ eto sad ti treći poklanjam, i više života od mene nemaš, nego idi kući, i nemoj život svoj što ti ga je Bog dao da izgubiš.

Carevi, zetovi njegovi, vele mu: „Nemoj, poginućeš zaista sad ako odeš, jer života ti drugog nema osim onoga tvoga od Boga.“ Ali carević neće za to da čuje.

Kad car vidi da je on, od radosti se zaplače i tako u radosti dođu kući i onde car još za života svoga preda Ćeli carstvo, te Ćela postane car. 3. GVOZDEN ČOVJEK. Bio jedan car, pa imao tri sina.

Sveti Sava - SABRANA DELA

Dim je život naš, para, zemlja i prah. Za malo se javlja, a brzo prolazi. Mali je trud života našeg, a veliko i beskonačno dobro nagrada.

Jer onaj koga ja ostavim po smrti svojoj u toj ćeliji, taj da boravi do kraja života svog nezamenjen ni od koga. Potom, opet, ovakvo pravilo dajem da biva: da se okupe iguman svetog ovog manastira sa

(1199) godine od Hrista. † Od svih poslednji Sava grešni. HILANDARSKI TIPIK ISPISIVANjE I UKAZ ŽIVOTA U MANASTIRU PRESVETE BOGORODICE NASTAVNICE, PREDANO MNOME GREŠNIM I SMERNIM MONAHOM SAVOM VAMA, U GOSPODU VAZLjUBLjENA

navikavši inokovati i blagodaću Božijom otuda prosvećeni bivši, i Hrista uselivši u prekrasne svoje duše, zbog čistog života svog, protiv đavola pobedu pokazaše, i njegovim mnogim iskušenjima raspaljivani, i odolevši mu, više od zlata sijaju i

7, 37) „sa istočnika života moga“ (Otkr. 21, b) i koji je zatim rekao: „Ko ljubi oca i mater više od mene, nije me dostojan.

“ (Jak. 1, 2-4) „Jer blažen je muž koji pretrpi napast, jer će, kada bude iskušan, primiti venac života, koji spremi Gospod onima koji ga vole.“ (Jak. 1, 12) Jer, izreče: „Koji pretrpi do kraja, spasen će biti.“ (Mt.

Hteli bismo se mnogo pričešćivati božastvenim svetinjama, jer mnogo je pričešćivati se i života, kao što reče i sam Hristos: „Ko jede moje telo i pije moju krv, u meni boravi i ja u njemu“. (Jn.

(Jn. b, 56) I zatim: „Ako ne jedete telo moje i ne pijete krv moju, nemate života u sebi“. (Jn. b, 53) I božastveni apostol javlja: „Ko se prilepljuje Gospodu, jedno je telo“, (І Kor.

Ovakav način života imajte u svete velike postove, a za nemoćne brigu nalažem igumanu po volji. A post Svetih apostola izložićemo ovde.

), zlo i veoma napasno namislio je. Neka se odagna iz manastira i odluči se, i tuđ da bude od naše česti, života i beseda, kao i otrgnuća i cepanja, i svakog drugog nereda, i smutnje i štete vinovnik. Takvom je sličan ovaj.

i veličajte i mirni budite, i zavideće vam svi zbog dobrih dela vaših, i u časnom životu da budete u sve dane života vašeg. A setivši se još nečega, prekinuću reč.

Ovakav način života imajte u svete velike postove, a za nemoćne brigu nalažem igumanu po volji. A post Svetih apostola izložićemo ovde.

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

A znate šta je treća smena, robija! Noću radiš, danju spavaš, ne zna ti se ništa, nikakav red, ništa nemaš od života, uveče nigde nisi pristala, moraš na poso! A taj se pojavi u najkritičnijem momentu!

JAGODA: Nemam ni ovde nikoga, ionako! MILE: Jeste čuli šta kaže? Ima da nastupe promene, korenite, u sve pore života! STAVRA: Odžačari će dobuku bela, a bolničari crna odela! IKONIJA: Oću dizludim od ovog kutnjaka!

IKONIJA: Na kutnjak? Bože me prosti, pa mene sasvim prestalo! Nisam ni opazila! Života mi, ko rukom odneto! Dajde narudžbinu za one napolju! CMILjA: Šta ono beše? IKONIJA: Rekla sam dva piva, ali ladna!

Za jednog kaže da je možda oficir! CMILjA: Oficir? IKONIJA: A, života mi, nema nikoga, pogledaj! Nego prebacuje, a nije, vala, ni čudo!

Za samo dvaes sekundi očajanja Vidiš više nego za dvaes godina vladanja, napredovanja i lepoga života! VILOTIJEVIĆ: Nema smisla da sede tamo na kiši! Trebalo bi ih pozvati unutra! IKONIJA: Stavro, ovaj je lud!

Skinulo se prekonoć, ko da mu bilo nacrtano na glavi! Ja sam se baš i čudila, evo Cmilje! CMILjA: Čudo, života mi! JAGODA: Kako to — nestalo? ISLEDNIK: Ajde, molim te, ne budi naivan! Razgovarajmo ko ljudi!

) IKONIJA: Veseli Anđelko, Bog da mu dušu prosti! CMILjA: Noliki čovek, pun života! MILE: Baš mala pratnja! Nikog iz društvenih organizacija! STAVRA: Laka mu crna zemlja!

Na grobu ima pilava, piletine, i paradajza, posluži se! Našem Anđelku za pokoj duše! Stande, života ti! MILE: Šta je sad? IKONIJA: Pogledaj! (Svi gledaju u pravcu u kome je pokazala Ikonija. Zaprepašćeni. Tišina.

PROSJAK: (za sebe): Reko sam ja da će biti mišja rupa za dukat! GOSPAVA: Živa, a više ništa od života! Ni uproleće pred „Malu astronomiju”, ni u bakalnicu, u miris vanile, cimeta, finih sapuna...

Stanković, Borisav - JOVČA

KNjIŽEVNOSTI Borisav Stanković JOVČA Sadržaj I 4 II 21 III 28 IV 36 V 44 JOVČA (KOMAD IZ VRANjSKOG ŽIVOTA) LICA: JOVČA, (u 1 3. slici oko 50 godina, u 4. oko 60, u 5.

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Trideset i osam moji[h] prošasti[h] godina napominju me da je podne mojega života preminulo i da se k večeru približavam.

nepokornost, sujetno visokoumije i luda gordost I proče zlobe koje uzrokuju svu nesreću čovekovu črez sve vreme života njegova; od koji[h] zli[h] obiknovenja valja da i[h] čuvaju od detinjstva.

o ovom poslu može se reći kako god i o vospitaniju, sireč, da o njemu zavisi sve naše blagopolučije u celom tečeniju života. S kim človek najviše živi i s kim ima najveće posla ovde na zemlji nego s podobnima sebi ljudma?

Vreme je života našega jedan minut, jedno trenuće oka i jedno ništa, a po smrti čeka nas večnost. Samo poslednji rodovi sude pravo i

Uzdam se u promisal neba da će pomoći mojemu bratoljubnomu namereniju, budući da koliko mi daruje života, u napredak u ovom delu i upražnjeniju nameravam provesti.

Ovde mi se čini da počinje prvi početak života mojega. U devetoj ili desetoj godini vozrasta, bez oca, bez matere, bez sestre rođene, počeo sam sebe kao strana i

Počeo sam bio hoditi u školu jošte za života matere moje i pamtim dobro da sam imao veliku radost idući s | bukvarom u ruci u školu.

gdi u komšiluk na čast, us|pavano u kolevci milo čado ostavivši, i kad se vrati, noseći pune prsi nektara človečeskog života, i nađe mili plod utrobe svoje gdi plače i tuži za sisom, uzima čado svoje k maternjim nedram, milo grli, slatko ljubi i

namerenije i poslednji konac jestestva; iz nji[h]ova smeja, igre i slasti proishode novi žitelji sveta i naslednici života.

Smatra i vidi u njima dva bogodana istočnika života, koliko svoga, toliko svega čelovečeskoga roda. Lepa je i blagorodna dobrodetelj. blagodarnost!

bele kako sneg, a obraz čist i mlad, pun mleka i ružice; pogled drznoven, no u isto vreme ljubak i milostiv; oči pune života i neke osobljive sladosti. Kako me je pogledao, predobio je sve srce moje.

Od toga časa — zbogom [H]opovo i sva tvoja krasota. Gdi učenija nejma, ni latinskoga jezika, tu nejma ni života. Nama[h] bi[h] kud u svet tumario da mi nije bilo žao ostaviti mojega dobroga i blagonaravnoga starca, koga sam s

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Ali, virujte mi, ja sam još izvan sebekare. Ovi strašni događaj uzeće mi najmanje pet godina života! I još je niko ima duše da me poteže za uvo! Ej, ej... Duvalo poče jako kašljati. — Ta-a-ko! — poče fra-Brne.

Više nijesu o tome govorili. Brne nastavi svoj novi način života, koji je samo Bakonja znao u potankostima. Pošto je stric danju spavao po dva-tri časa, a noću gotovo nimalo, to bi tek

To podjari njegovu bujnu maštu, te se sjeti mnogih sitnica iz skorašnjeg stričevog života, koje kao da potvrđivahu tu postavku.

Gvardijan reče Bakonji da se odmah naredi za put. Šalje ga u grad da se zađakoni. Hoće da to bude još za života Brnina. Bakonju će pratiti Srdar.

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

Mamim još nešto u mozgu sa te slike: U dnu je crven krov, pa oblak, deo plota — Čas boje smrti, čas boje života. U DOZIVIMA Tu ste: topli dane, ribo u mulju, trsko Koja šuštiš od sunca u mom sluhu.

Ćosić, Dobrica - KORENI

Svih petnaest godina života s njim samo su čekanje, stražarenje po mraku i kiši, nesanica što budno osluškuje lajanje prerovskih pasa na odocnelog

Napolju, na drvljaniku, praska sekira, ljutito I drhtavo. Završava se nešto što je sporo trajalo Do danas. Ipak pola života. Počinjem drugi. Nov? Zašto je nov? Stade. Nikako ne popuštati. Odoleti sentimentalnostima, uspomenama, detinjstvu.

Život u Srbiji je staro groblje... Ništa veliko ne može u njemu da izraste. Ko god od života nešto više traži — rube mu glavu. A šta čeka njega, koji želi Evropu u Srbiji?

A šta čeka njega, koji želi Evropu u Srbiji? Stoji nasred sobe: šta to on hoće od sebe i života? S čim to on noćas raskida? Čemu ovo pozorište na Badnje veče u Prerovu?

Možda je ona s nekim drugim ovako... Naučio je neko. Zatrpan poslovima, on nije video; nije je poznavao. Pola njihovog života on je proveo u putovanju. Mogla je. Imala je prilike. S kim li je samo? Ili je sada, baš ovih dana, s nekim?

i „ispovedanju svojih grehova“ i boja glasa kojim ih je izgovorio nagnali su je na zbrkano proveravanje celog njenog života.

„Tvoj deda do kraja života ostao sluga i vodeničar. Da ga pamte, razloga nemaju. Ni ti ga ne pamtiš.“ Od mene počinje život naše loze.

vodeničar Luka Došljak, taj beli čovek što je vek na Moravi odživeo, imao svoja moralna načela i držao ih se do konca života. Nikakvim kaznama i globama vlasti nisu mogle da ga nagnaju perčin da odseče. A to je nešto, mladi gospodine doktore!

Čije semce, čiji rasad pobadaš u moju gradinu? A nema ni mesec dana kako joj je govorio: „Tebi u mojoj kući nema života. Još si mlada, spasavaj se. Daću ti para koliko zatražiš. da moja kuća ne ode u ambis.“ Trudna posle toliko godina.

Mislima brzo protiču dani kad je u njegovoj kući sve prskalo i tutnjalo od života, rada i bogaćenja. Nebom se razleže zvuk manastirskih zvona. Bog.

Jalov si. Iz tebe ni trava ne može da nikne. Moram, vidim da moram. Za kog si boga rintao celog života i sad u smonicu? Al’ će tuđin da se nauživa tvojih dukata... I imanja. I žene. Još je mlada. Tek je sad stigla.

On jedini zna da sada još više zavisi od oca i žene. Više od nje. Kao da su se sve žile njegovog života zarile u nju: iz nje se on hrani, truje, pati i raduje. Ćuti, krivac. Slab i neotporan, čeka njene prekore i udarce.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

— Ti znaš ko sam! — mališan se nasmeja. — Celog me života poznaješ! — Ja tebe? — zgranu se starac. — Sad te prvi put vidim! — Misliš? — mališan se nasmeja, tresući glavom.

Nikada ti ovo neću zaboraviti! Ali momak je čvrsto držao mrežu. — Ne ide to tako! — doviknu joj. — Celog se života mučim da bih se obogatio, pa ništa! Staviću te u kavez i voditi po svetu.

— Obećavam! — momak olabavi mrežu. — Ne žuri! — opomenu ga vila. — Obmaneš li me, od rođenog ćeš života bežati! — momak ispusti mrežu u talase i morska vila nestade, ali njemu se činilo da još dugo nad površnom mora

— Baš je glupa! — nasmeja se momak. — Ko je od rođenog života bežao? — U šumu talasa izgubi se vilin glas, a iz mora iskoči devet brodova kakvih ni, na tri debela mora nije bilo.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Iako već mnogo više od sto godina u svojoj smrti, on svakoga dana sve bolje vidi nepravde iz života. Nije mario što za velikog brata obavlja neprijatne poslove: gde Miloš neće, ide Jovan.

Kao i za života, Skerlić polazi od kuće ujutru, prenapregnut, i odmah kreće uzbrdo, uz padinu, prema Univerzitetu i centru grada gde

suvremenici ponekad čine, oku novog doba, kao jednostavni ljudi kojima nije bilo teško da sebi ne priznaju zebnju od života. Ali, od onih koje je on upoznao, niko nije bio tako jednostavan a zebnja je razarala sve.

Uvek je morao natrag, u borbu, a sad je, po prilici, morao napred, iz borbe. Između njega i života počinjala je ona tanka a opasna pukotina. Oslonjen konju o vrat još je, u sebi, osećao mladost a telo ga je već izdavalo.

Bio je sve manje radoznao, možda i stoga što se našao usred života, opčinjen njegovom surovošću. Drugi ga je poraz sačekao 1813, u godini opšteg poraza.

U tim iskušavanjima najbolje je onome ko izađe iz života jer ko ostane, sagori, a reč iščezne u nevidljivim prostorima. Pričao bi mu, još, o prošlosti koja se već udaljuje kao i

Ako ih nekim slučajem ima, Vuk bi odmah došao. Dalje je guslar Mušickom trebalo da ispriča sve čega ce ceća iz svoga života a Mušicki, molio je Karadžić, neka to zabeleži i pošalje Vuku.

U početku zadovoljan što se povlači iz njegovog života čak i kad on to ne zahteva, Miloš je sve manje bio zadovoljan tim Ljubičinim povlačenjem: više nije bio siguran da li gnev

Potresen čudom u tim svetlostima, Dositej je razabrao da je došao do one granice razumevanja sa koje odlazak iz života izgleda bez značaja.

jer je Anastasijević, tada već u godinama, bio smatran za čoveka koga nije lako uzbuditi i koji je, možda zato, od života dobio više nego drugi.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

bih gled'o tvoje sunce jarko, Sluš'o groma, slušao oluju, Čudio se tvojemu slavuju, Tvojoj reči, i tvojem izviru Mog života vir je na uviru! O, pesme moje, jadna siročadi! Deco mila mojih leta mladi'!

Zar i ti noćnik, i ti bekrija? Al' to je valjda tvoja tragičnost: Što za života htede prezreti Osudili te na to po smrti!“ Nasmeši se podrugljivo: „Ta da, Već znam šta misliš; misliš umro sam?

U cvetu mladosti prve ljubljaše Hiponik Helu, I jutro života njinog radost je krasila štedro; Na glas ljubavi njine ožive priroda cela, I sinje duboko more, i nebo plavo i vedro.

Za taj trenutak života i milja, Kad zatreperi cela moja snaga, Neka te srce moje blagosilja! Al' ne volim te, ne volim te, draga!

snežna lava, u istome času, Survaše se na me bol, tuga, i strava, Tajna strava koja u trenutku zasu Klice nove nade i života prava.

spustio vreže; A dole, skrhane vetrom, po zemlji grančice leže; Sve mračna obori jesen, i sve je pusto i tavno; Bez života je sve. Izgleda kao da smrt umornu prirodu steže, I ona tiho mre...

Il' bolje reći, ja verujem sve... Na moru burnom ljudskoga života Prerano ja sam upoznao svet: Za mene život ništava je senka, Za mene život otrovan je cvet. Trpi i živi!...

V. Ilić CXXV MISAO Ja poimam dobro neminovnost zala, Sklop celog života, sa tugom i bedom, Ja znam šta je sudba sviju ideala: Moje znanje vidiš na licu mi bledom.

Ali znam i uzrok zašto tako biva, Jer prošao nisam kroz života huku Sklopljenih očiju i skrštenih ruku; Kad srce zapišti, misao je kriva!

O, kako te žalim! - Gle, suze me guše, Oličena sudbo svih života redom! Tebe, braću lude, i sve žive duše, Jednake pred opštom, neminovnom bedom... Podne. Ti bi vode.

boju mesečeve svetlosti, čiji je pogled bio modar, i čiji je glas imao miris žutih ruža, - mala princeza je umorna od života, i ona je tužna.

“ (1-2) 2 Dođi, o dođi! U preslatkoj noći, Skriven tamom od tvoga pogleda, Govoriću ti o večitoj moći Života, i o sreći zemnih čeda, Što mogu smrt da plodnošću pobede.

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Bilo mi je, pre svega, jasno da posle tog svog najvećeg dela neću celoga života uspeti da napišem još jedno naučno delo koje bi se sa njime moglo uporediti, a kamo li meriti.

Godine 1934. bio sam u Atini, popeo se na njenu Akropolu i onde doživeo jedan od najjačih utisaka svoga života. Zato mi nije bilo teško da se uživim u onaj trenutak kada se mladi Aristoteles našao pred Partenonom i Erehtejom;

Magdeburg i Beč polovinom sedamnaestog, a Pariz i London polovinom devetnaestog veka i kakvi su bili običaji, način života i nošnje u tim vremenima. Ti podaci pretstavljali su kulise moje pozornice i njenu garderobu.

Onda sam bio izbačen iz normalnog koloseka svoga života i poziva, a sve vreme proveo u svojoj sobi, da ne bih gledao podjarmljenu varoš i zemlju.

Tu sam pisao svoje delo „Kroz carstvo nauka“ kojim sam preduzeo da, u vidu slika iz života velikih naučnika, predočim glavne etape razvitka prirodnih nauka.

A vi svi ostali zapamtite: Ko u školi ne nauči sve što je potrebno, taj će ramljati celog svog života!“ Jedan od učenika Pitagorinih, vešt u bacanju diskosa, zgrabi Parolosov đon, pa ga hitnu u velikom luku kroz vazduh u

Dobroćudni građani tih varoši podigli su ih, ne da njima proslave svoje sinove na koje se za vreme njihova života nisu ni obazirali, već da odadu počast sami sebi.

„Imaš pravo!“, odgovori mu Hipokrates. „Već puna tri veka otimaju se sedam naših varoši o Homera, pošto su ga za života ostavili da luta kao beskućnik po belom svetu“.

i medicinom, napisao je jedno delo o groznici, jedno drugo o dietetici, jedno o dijagnostici, a jedno o pravom načinu života. A Hipokrates ne beše samo velik lekar, već i oštar posmatrač prirode. Zato imadoše tema za razgovor u izobilju.

Pravu sreću, u kojoj samo mudrac može potpuno da uživa, čisto blaženstvo, cilj i mir života, ne treba tražiti u spoljnim dobrima u čulnim uživanjima, već u tihom i mirnom raspoloženju koje nam pruža blaga

Ne samo da se ispunilo sve što je Demokritos o njima govorio, već prevaziđoše sva njegova pretskazivanja: još za života njegova podigoše mu veličanstveni spomenik nasred svoje varoši.

Cela ta grupa beše neusiljeno smeštena u trougao zabata, puna života, poleta i dostojanstva - čovečanska i natčovečna. „Da li su to bili smrtni ljudi koji ovo stvoriše i životom nadahnuše?

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

U ratu žrtvovao sam se jer sam verovao da sloboda vredi više od života, borio sam se za bolje društvo, to jest nadao sam se da će ljudi postati bolji. Zar ne? Svi smo tako.

Koja je to reč života koju, kao buktinju prave svetlosti, treba sad da pronesu oni izabrani usred ove mračne i perverzne generacije?

evo šta sam još kazao: „I da ne smem govoriti kada se bez potrebe naređuju krvavi juriši i napadi što redovno staju života nekolicinu najhrabrijih ali ne i najsvesnijih...

A sad sam se uspeo na veličanstveni plato sa koga razdragan, ponovo oživeo posmatram rađanje svoga novog sunca, cilj života. To novo, to milo sunce, taj cilj, To je Boba.

Naš je ideal bio da se spojimo radi zajedničkog života. A kad smo govorili o budućnosti, onda su raj, sunce, cveće, zagrljaj i sreća bile jedine reči koje smo poznavali.

Zatim nesporazumi, ljubomora, razočarenja. Paučinasti, idealni snovi našeg života iščezavali su, magla našeg ljubavnog pijanstva nestajala je postepeno i mi smo se s bolom povlačili u sebe da

I s plemenitim sećanjem na svoju ljubav: — Ja volim svoju ženu i s mojim detetom ona je razlog moga života. Hteo sam jedino da ti ukažem na život. Eto, hoću da kažem da život nije ono što smo mi mislili.

— E kod nas je tako. Palanka kao palanka... To ti je grob svih snova, moj pobratime. Nema, da kažem, starog života, nema prijateljstva, nema ničega. Lažemo se, spletkarimo, svađamo se i pijemo. To ti je sve. Pa popi naiskap.

sam došao, a on me je pozvao samo na njeno navaljivanje, te da se zajednički posavetujemo: može li štogod biti od njihovog života i od Nikole, koji se od dolaska iz vojske, a naročito od skorašnje smrti svoje majke, sasvim izmenio, izgubio, propio,

Međutim docnije svratiću, o razume se. Moram, života mi, videti kako stoji duboka crnina mojoj dvostruko ožalošćenoj snajki.

Tada se Sekula ponova vratio vojsci i postao rabadžija vojničkog liferanta. To je najsrećnije doba njegovog života, o kome često priča na marševima, pored vatre ili noću na predstraži...

I tako ponova legnem na svoje mesto. Proklinjao sam i sebe i sav ovaj varljivi život. Uvek je tako bilo, celoga moga života izmicala mi je sreća u poslednjem, najlepšem trenutku. — Ah, Ѕtevan!

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Naša misao neprestano prelijeće po nepoznatim vidovima života i svijeta kao što utančani prsti slijepca prelaze preko nepoznatih i nepojmljivih lica.

više, iz prešutkivanja) koja sam o njemu iz djetinjstva upamtio, kao i po njegovim brojnim fotografijama iz raznih doba života koje sam u albumima prevrtao, satkao sam njegov lik, pa mi je tako živ i stvaran da još i danas imam osjećaj da sam ga

je valjda bilo nepojmljivo da se uopće može živjeti negdje van našeg mjesta, u drugoj kakvoj kući, drugim kakvim načinom života!

Možda sam i želio da budem drvo i da poživim njegovim slijepim, duboko čulnim životom. Kasnije, u vrevi života, kao da potpuno zaboravimo na pejzaž, potpuno izgubimo vezu sa stablima, s prirodom oko nas.

Vlakna vegetativnog prorastu tkivo svijesnog života kao golem tumor, i rana se na površini svijesnoga sablasno širi, naočigled raste i raste jezivo nečujno, kao rupa na

— Tjeskoba bezglasnog doživljavanja „kroz staklo”: promatranje zelenkastog života u akvariju. Košmarski začarana nepokretnost zbivanja.

Tako sir, tako kajmak, tako mliječni proizvod uopće. Jer mlijeko i sve što je mliječno ima neke veze s praizvorima života. Zato se oni rado dobavljaju iz predjela koji su iskonski čisti i goli i, bar izdaleka posmatrani, pastirski idilični.

Došao bi mi avetinjski spor i učaran ritam života oko mene: nepoznat nemir pokucao bi na pragu svijesti, kao nagovještaj jednog kataklizma.

sve što se ma gdje odigravalo kao da je u neku ruku meni prikraćeno, meni oduzeto, ukradeno od mog rođenog života. Svaka mrtva stvar oko mene dobijala je tada živo srce i u njoj su damari odbrojavali časove nepovratnog.

Realna životna stradanja, tegobe praktičnog života, nešto su sasvim drugo. I, usuđujem se reći, nešto mnogo manje. A možda ni dan-danas ne bih imao smjelosti da to kažem

da se vrati u djetinjstvo, ako bi čak pristao da se vrati u ma koje drugo doba i ma koju drugu situaciju svog minulog života radije nego u djetinjstvo, mislim da je to najviše i u prvom redu baš zbog te nemušte i bezimene djetinje patnje.

i neuništivosti — u stvari bilo samo ljeskanje, i migoljenje, i treperenje onog silnog, grdnog, neuništivog osjećaja života u meni, i one strahovite, neutažive žudnje za njim.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

u suštoj protivnosti sa celim njegovim osećanjem, sa svima njegovim lepim snovima, sa jedinom svetlom i slatkom stranom života njegova. Zato je izbegavaše svuda, a ona, s toga, i ne sanjaše šta se zbiva u duši njegovoj.

»Ja crna života, majko moja!« — pomisli u sebi i odmah se postara da uguši takvu misao, koja mu oduzima i poslednju kap prisustva duha.

Posle onakva života u roditeljskom Domu, posle neobuzdane samovolje, kojom je obeležavala svaki svoj korak, najedared nastade prelom: ona se

Kad su najpouzdaniji moji ljudi počeli da mi rade o glavi, onda tu nema života. Ali se opet ne dam tako lako!... A ona?... Baš mi je i to velika nevolja!... — A, Novo ?

Divna li života!... »...Ali ko zna... dugo je još do proleća. Dotle ću se sit nauživati, jer — kuršum je pred očima svakoga dana!

»Istina, onda sam bio lud, nisam znao ni za što, mislio sam da neće biti slađega života ni bolje sreće od njene milošte... Bolan, Stanka Radonjića! ...

toplo i blago, veselo svetle njegovi zraci oživeloj zemlji, grejući joj pocrnelu koru, da iz nje izvuku bezbroj novih života...

životom, i bilje i životinje, pa i voda po bistrim planinskim rečicama veselije žubori i šapuće pesmu nove sreće, novoga života...

Tužna i setna usamljenost širi se oko njegova gnezda, pustoš u dvorištu, tiho nemo ćutanje u okolini, nijednoga znaka od života... Priđe vratima i gurnu ih; zaškripaše ispucana rastavljena vrata i za njima odjeknu potmula praznina puste kuće...

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Kad sveti Petar čuje, dođe k starom pa reče: — Starče, proteklo je vrijeme tvoga života. Sad treba telo u zemlju, a duša u raj.

Carević se promisli: „Šta ima bolje nego da dobijem dva života?“ pa uzme maštravu, i da mu punu vode, te ovaj popije. Onda ga carev sin upita: — Kako se ti zoveš, boga ti, po imenu?

Carević pomisli: „Sad dva života da mi pokloni, a treći imam, to je čudo veliko!“ pa uzme maštravu te mu dade, a ovaj popije.

ali se vratiti neću nikako, nego xoćy Baš-Čelika da tražim, — a sam u sebi misli: zašto ne bih, kad imam još tri života!

— pa mu ženu otme i kaže: — ja ti sad život praštam, jer znam da sam ti kazao da ću ti dati tri života, pa sad idi, ama više za ženu nemoj da se vraćaš, jer ćeš poginuti.

Najposlije sam sebi kaže: „A što bih se Baš-Čelika bojao, kad još imam dva života, jedan što mi je on poklonio a jedan moj?

Eto sad ti treći poklanjam, i više života od mene nemaš, nego idi kući, i nemoj život svoj što ti ga je bog dao da izgubiš.

Carevi, zetovi njegovi, vele mu: — Nemoj, poginućeš zaista sad ako odeš, jer života ti drugog nema osim onoga tvoga od boga. Ali carević neće za to da čuje.

— Ti mene moraš ubiti, — veli opet krava — i neka ti je prosta moja krv! Meni i onako nema više ovdje života, nego ti lijepo mene ubi, pa me zakopaj, da me ne bi dušmani dirali mrtvu.

Izvuci me napolje, pa me ubij ako mi nećeš života pokloniti; samo me izbavi odavde. Čoek primi za boga i izvuče đavola napolje.

Živjećeš i ti trideset godina! — Gospode, — reče majmun — takoga života meni je dosta dvadeset godina; trideset mi je mnogo. — Neka ti bude po želji tvojoj! — odgovori mu bog.

I čovjek se radovaše kao malo dijete što je nabrao sebi cijelih osamdeset godina života. I tako sada, dok je čovjek u svojim godinama, od rođenja do tridesete, on je mlad, zdrav, lijep, jak, upravo on je car

Petković, Vladislav Dis - PESME

Pokidani, rastureni svi listovi iz života: Besno ih je razbacao po prošlosti vetar muka; Još ja stojim, kržljav izraz svih bolova i strahota.

Tada tiho skidam ploču sa grobnice svojih dana, I spuštam se, dugo idem kroz redove uspomena, Kroz sva mesta iz života zaboravom pretrpana; Tu zastajem, odmaram se pod pokrovom od vremena.

Ti i danas voliš kao nekad što si. Ti i danas tražiš borbe i života, I sa istim žarom ustaješ i padaš, Bez roptanja, mržnje, nit se ikom jadaš. Ti i danas tražiš borbe i života.

Ti i danas tražiš borbe i života. Ti voliš, boriš se, ali jesen stupa I osećaj da sam suviše se nad'o Da je jad najveći srce uvek mlado.

Gled'o si u prošlost za tobom što spava. Pod dahom života ona nekad beše: Sad je mirna, nema k'o pučina plava, Kao usta drage koja se ne smeše.

Zaspale su potom. Ona, bez života I mladosti, spava na krilima tuge; Mesto cevi — mrtvo cveće, mrtve duge Po njoj: ona spava, s njom njena lepota.

UMRLI DANI UTOPLjENE DUŠE Još jednom samo, o, da mi je dići Ispod života svet umrlih nada; Još jednom samo, o, da mi je ići Prostorom snova pod vidikom jadâ.

Al' nije. Ja znam svi ti dani stari, I želje, njena tuga i lepota, I nežne veze osmeha i čari Nemaju više za mene života. Nemaju više života ni za nju Sva njena ljubav i moja stradanja: Dremež i suton i noću i danju. Nama se spava.

Nemaju više života ni za nju Sva njena ljubav i moja stradanja: Dremež i suton i noću i danju. Nama se spava. Nama se ne sanja.

Brzo, naglo odoh iz svog praznog stana, Ugodno mi beše kretati se, ići Razvalinom ovom života i dana, Koju sunce sutra ponovo će dići.

i pasti po pokrovu lednom, Na lice tvoje, što pobožno trune, Uneti izraz u linije, boje, Rastočit samrt i spojiti uze Života s dušom. Avaj, i ja u tom Osetim času, da svakim minutom Silazi vlaga sandukom i tobom.

I mokro svuda! Uh, kako je 'ladno Bile i vazduh... To ja nisam umro! O kuku, kuku, zar života treba Za onog kome svet je već izumr'o. Padaj, živote, s jaucima mojim. Cepaj se, vreme.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

govorim o sebi, ja sam već osetio punu meru ovog divnog zadovoljstva koje je bilo toliko da sam u mnogim godinama svoga života osećao taj neprekidni zanos.

Moja majka je bila prvorazredni izumitelj i verujem da bi mnogo postigla da nije bila tako daleko od modernog života i njegovih mnogostrukih mogućnosti.

i poznanstva i ma koliko to bilo neverovatno, činjenica je da su oni bili za mene isto tako dragi kao i oni iz stvarnog života i nimalo bleđi u svojoj pojavi.

to je bila sreća u nesreći, jer me je to naučilo da uvažavam neprocenjivu vrednost samoposmatranja radi očuvanja života, kao i radi postizanja uspeha.

Nastojanje izumitelja je u osnovi spasavanje života. Bilo da ukroćuje sile, usavršava naprave ili obezbeđuje nove udobnosti i lagodnosti, on doprinosi sigurnosti naše

Za mene je to bio sveti zavet, pitanje života i smrti. Znao sam da ću stradati ako ne uspem. Sada sam osetio da je bitka dobijena.

Ja sam učio desetine jezika, proučavao književnost i umetnost, a najbolje godine svoga života proveo sam po bibliotekama, čitajući sve što bi mi došlo do ruke, od Njutnovih (Newton) Principa do romana Pola de Koka

Njutnovih (Newton) Principa do romana Pola de Koka (Raul de Kosk) i osetio sam da sam uludo protraćio najveći deo svoga života. Međutim, ubrzo sam shvatio da je to bilo najbolje što sam mogao da uradim.

Kad bismo mogli da proizvedemo električne efekte potrebnog kvaliteta, čitava planeta i uslovi života na njoj mogli bi da se promene.

Došavši sebi, shvatio sam užasnut da više nisam u stanju da zamislim prizore iz svoga života, osim onih iz detinjstva, onih prvih kojih sam bio svestan.

mi je suviše teško da napustim laboratoriju, pa je prošlo nekoliko meseci dok nisam uspeo da oživim sve utiske iz svog života do proleća 1892.

Na prvom mestu on nudi neizmerno veće mogućnosti i mnogo je značajniji za poboljšanje života od bilo kog drugog izuma ili otkrića u istoriji čovečanstva.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

I danas, kada se setim svoga detinjstva u Idvoru, osećam da je glavni smisao duhovnog života na selu održavanje i negovanje starih tradicija.

Moja mala spavaća soba na tavanu, jedino što sam mogao sebi priuštiti, teško je odudarala od života u beskrajnim banatskim ravnicama, gde sam čitavih šest nedelja svakog leta, živeo pod nebeskim svodom, posmatrao volove

Mnogo su ga zanimali moji opisi života i običaja u mom rodnom selu. Kada sam spomenuo sv. Savu, povukao je paralelu između ovog sveca i Jana Husa, velikog

i ostavim ga iskusnijim ljudima, a sam se posvetim svom školovanju, desio se jedan događaj koji je izmenio tok moga života. Primio sam pismo od sestre u kome mi je javila da nam je otac naprasno umro posle kratke bolesti.

Oko broda je sve vrvelo od života i užurbanosti a to je dostiglo vrhunac kada smo ušli u Njujoršku luku. Prizor koji se tada ukazao pred mojim očima bio

Naokolo nije bilo sela ili suseda i ovo mesto mi je naličilo na usamljeni salaš. Saznao sam da nema seoskog načina života među američkim farmerima i shvatio zašto su farmeri na brodu za delaver izgledali tako nepokretni.

- Da, to je istina - rekao sam - najjači i najsposobniji muškarci Evrope provode dobar deo svog života na bojnim poljima, ili na pripremama za ratovanje; ovo se posebno odnosi na srpski narod.

Govorio sam joj i o Kosovki devojci kojaje po cenu života i slobode došla na Kosovo polje da ohrabri heroje koji su umirali od rana; o Jevrosimi, majci Kraljevića Marka,

Radost života osećao sam danju na poljima punim svežine u rano proleće, ali uveče sve je bilo pokvareno verskim propovedima g.

Po njemu, ni on ni Fred nisu znali ni umeli da kontrolišu tok svoga života. Džimove mudrosti o uzdržavanju u životu imale su na mene jak uticaj.

Na kraju, Bilharc je bio zadovoljan. Kao i ja i on je sva ova istorijska dela znao napamet, uprkos svojim shvatanjima života. On zavole ovo što ja radim i poče me blago koriti da sam se zaverio da ga preobratim u Amerikanca.

Onaj ko čita istoriju Hamiltonovog života, ne može a da se ne sretne sa još jednim velikim imenom Kolumbije, prvim ministrom spoljnih poslova koga je postavio

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Pa ako vlasti nađu da su pravo radili, u odbrani obraza i života, neka ih prime među ostalu braću, kao svoje podanike.

S tugom u duši osjećaju svu slast pustoga života, i javlja se potajna želja za ljepotom prostora i ljepotom vesele svjetlosti, ispoljava se u silnoj čežnji za starim

Sluša zadijevanje i smijeh: sami kihot života i strasti! — Ala večeras slijepe mladosti! — javi se obijestan glas. — A mi se patimo...

zatresenih grana, i sve to huči u njenim ušima, i hita dalje u nepovrat, gdje lagano, u daljini, kao zadnji uzdah ucviljena života i zamire. I gleda na Lovćen, čije visi bijele se od snijega.

jače izbila i izvrgla se u neutješivu tugu, a tek bi se pomalo utišavala u brizi za svagdašnjim poslovima i u navikama života. Tako, u neprestanu uzbuđenju i sabiranju rastresenih misli, približi se dan iseljenja.

djevojka u misli sažali jadnu omladinu što ondje, izdaleka dovedena, pod zemljom živi, željna svjetlosti i raspuštena života; i toga časa osjeti slast nezavisnosti.

ANTICA Prije no sam je lično upoznao, iz potankog pričanja seljaka, u više mahova, doznao sam za njezin način života. A sada, kad plovim službenim poslom u malom čamcu prama „njezinome školju”, kako ga ribari nazivlju, po pučini,

Od utisaka iz djetinjstva, iz prividno jednoličnoga života na školju, poslije s nasladom sjećaše se Antica jedino djetinjih sastanaka.

— hitro nadometne i živo ga u oči pogleda. Pogledi im se sukobiše, i u njima zatitra čas sreće i mladićkoga života. Obgrliše se i, obgrljeni, još dugo osluškuju jedinstveni zvuk borova—samaca oko staroga manastira...

Antica osjeća noć i njene šapatljive glasove, osjeća njegovu tešku ruku, toplinu života mu, vruć zadah iz usta i mušku volju, ali nikako ne može, ma da se sili, da se za nj zagrije: jednako joj drugi

Ta je drži prikovanu na mjestu, i nikako da joj se otme..... A on je gleda i, ugledavši u njenim očima sjaj razdragana života i čežnje, osmjehne se na nju onim rijetkim njegovim osmijehom.

Radeći snatri, i tako joj vrijeme brže prolazi.... Davno je već na školju, i uvijek ovaj isti način života. Zapravo reći, ona drugo ne bi ni tražila da nije vezana uz čovjeka koji joj ne da nigda mira i drži je pod svojim

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

jedne kulture – svačije, pa i naše – ogleda se u njenoj kolektivnoj memoriji, koja s jedne strane seže duž istorijskog života narodnog, s druge širom celovitoga narodnog organizma.

Kroz tu tačku u večernjoj pesmi „Međa“ prolazi ona „crta“, ona opsesivna slika „strašne međe“, granice života i smrti, „što deli pokret od mira“: Kada se jave na crti, Na kraju tuge i pira, Visoke planine smrti, I hladna

Italijan, Selim Ciganin i pisac hronograma prisutni su u priči svaki sa po jednim delom svoga zamislivog realnog života (od rođenja do smrti); nejednakim delom, jer im je i uloga nejednaka.

), krećemo se od želje i zamisli da se most podigne do njegova izgleda i života „u kršu i divljini“, ali nam na kraju epilog nameće i drugu „perspektivu“: naknadno vraćanje od izgleda mosta ka

53 U traumi rođenja, dakle, obrazuje se samo jezgro čovekovoga nesvesnog života, s mogućim dalekosežnim, zlosrećnim posledicama.

I u jednom, književnom, i u drugom, naučnom, području naporedo se ide nazad sve do prednjeg praga čovekovog života, sve do najranije uhvatljive granice između telesnog i psihičkog.

Po tome su one u sebi antitetične. A pokreće ih neobična snaga: odvratnost prema stvarnosti, stvarnom životu („ukusu života“), koja se kod Rastka Petrovića silovito ispoljava kao kod retko kog našeg pesnika.

] šta je sa mojim ljubopitstvom, žudnjom! Toliko noći: imam još uvek prava, objavu prava, ali ukus, ukus života. Pljujem!

Hladnoća nepojmljivog duva kroz levak.“36 Tako nas je sam pesnik, uz vidljivo naglašavanje značaja prenatalnog života, doveo do same pukotine u jeziku. Ona pak, već po prirodi stvari, seže sve do pesnički modelovane slike sveta.

Najpre kaže: „Suština hipnizma bila je doživljavanje života i stvari uz pomoć ekstatičnog sna. Umetnost dekoncentracije!

) Sve je ovo, uostalom, potvrdio i sam pesnik kad je pred kraj života priredio novu verziju stare pesme „Zamenice smrti“ (1930).

prvu i od našeg svesnog pogleda tako vešto i tako često skrivenu premisu: poeziju primamo osećajnim delom svoga života, jer poezija i izvire iz njega kao iz svoga jedinoga i pravog istočnika.

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

ŽIVKA: A zbog čega? SAVA: Zbog nepravde. Celoga života kolje me nepravda. ŽIVKA (Peri Kaleniću): A... (zbuni se) vi...? (Vasi.) Je l' nam i gospodin štogod rod?...

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

nije kadar da postigne minimalnu saobraznost, da uspostavi izvesnu ravnotežu između ličnog, pre svega čulno-čuvstvenog života i nametnutih propisa, taj se ili raspamećuje ili biva prognan duž sociokulturne lestvice vrednosti sve do njenoga dna.

životom; drugo je blisko i subjektivno gledanje i doživljavanje, uvek iz individue prema javnom životu, a ne iz javnog života prema individui.

pri svršetku svadbe da - prema pčinjskom običajnom pravu - uđe u snahinu ložnicu umesto sina, onda prvi dani Sofkinog života posle svadbe i, na kraju, Markova pogibija i sahrana poslednji su događaji ispripovedani usporenim vremenom.

naprotiv, sama za se odnosi na celinu radnje, sama raskriva pogled na sav ispripovedani život glavnog junaka: „Celog života, uvek, samo je radio ono što jedan čovek treba da radi. ” Stoga je razumljivo što je ona takođe grafički odeljena.

je pisac objavio, zvezdica se nalazi baš posle prve rečenice, koja je glasila nešto odsečnije: „Uvek, jedino, celog života, samo je ono radio što čovek treba da radi“.

sadržaj romana, ono što se o Mladenovom životu pripoveda, opet bi najbolje učinio ako bi ponovio prvu rečenicu: „Celog života, uvek, samo je radio ono što jedan čovek treba da radi”.

kao opadanje: „Najzad uznemirenost, iznurenost, izvesna finija i složenija osećanja, ironija, pesimizam (uz afirmaciju života), nešto anarhije, familijarnost, suviše otvorene lične ispovesti, u razlabavljenom obliku, u stilu nepravilnom i

najpre razumeti kao opis prostora gde najčešće zatičemo njegove likove, gde oni provode pretežan deo svoga književnog života. Kad god, recimo, gazda Mladen iz istoimenog romana nije u svom dućanu, uglavnom je kod kuće.

proševine, na dan ritualnog banjanja i na dan venčanja - stilizuje sa dosta jakim tonovima devojčinog opraštanja od jednog života (on za nju umire zajedno sa roditeljskom kućom, pa u toj meri i ona sama umire), i prelaska u drugi život, od koga se

Valja reći da V glava obuhvata jedan dan života u efendi-Mitinoj kući, ispunjen većim brojem događaja, a od ranog prepodneva pa do mraka Sofka se čas penje uza

je naposletku, mada ona to još ne zna, uzima sa pomišlju da mu bude suložnica - sve je to samo sartavni deo seljačkog života u koji je ona kao hadžijska ćerka osuđena da siđe.

Surovo odricanje Mladenovo od najintimnijeg dela ličnog života priprema se već u ranom detinjstvu, a počinje od prevremene očeve smrti, kad junak, preuzevši odgovornost za porodicu,

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Mrtav Jablan kao da bejaše zaspao. Lepotan majci kao i za života. Preko njenih usana olako ali snažno pređe ponosan majčin osmeh.

bi im i opsovali Srbiju navaka, nafaka — ono što je čoveku od Boga, po islamu, određeno da pojede i popi– je u toku života; sudbina, sreća, volja Božja neharica — nezahvalnica, ne– milosrdnica nizam — vojnik regularne turske vojske

Ozna– čava Srbina koji, iako se preverio, nije od Turaka ništa primio ni u pogledu vere ni u načinu života, niti zna ni turski ni arnautski. Najneugled– niji poturica kojem se podsmevaju i Turci i Srbi.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

267 OPOMENA O NOVOJ GODINI 1888 270 NA NOVU GODINU 273 PESMA NAD PESMAMA 276 PESMA O RADU 278 IZ ŽIVOTA JEDNOGA LAVA 282 ABUKAZEMU 285 ŽELjA ČITAOCU 290 ODA 293 ODA SNEGU 297 ODA KEČIGI 302 RIBOLOŠKE SITNICE 305 IZ KNjIGE

Al’ na zemlji takih mesta Nema više, samo dva; Jedno j’ mesto s jedne strane, Drugo s druge života: Majci pod pojasom U začetnom dobu, To je jedno mesto, — Drugo je u grobu. «Javor» 1882.

Čežnja i ljubav, koja Na golom platnu divne Slike razvija, I mrtvom kršu mramornom Života dâ. Neka se rujna ruža Nikada ne uplete U bračni venac tvoj!

Oj, Petefi, retki stvore, Gladovô si za života, (Tvoja nije to sramota). Ti si tako vešto znao Naslikati sliku gorku, Kako j’ duši kad s nepravde Um poludi; To

Putuj pute izagrobne, Gledaj sunce kako sija: Onde će ti ruku stisnut’ Tekelija. Tam’ te neće niko pitat’ Za života šta si bio, Već: uradi l’ što si mogô, Kaldrmdžijo? Sirotinju često vodi Plemenita, viša misô.

Omladino, na života pragu; Omladino, u razvoju svome; Omladino, hvati svoju snagu, Jačaj snagu, ne igraj se njome! Njome možeš mnoge

»Neven« 1882. UDOVICA, SIROTICA, NEZNALICA (Uz sliku) Za života svojeg druga Svega joj je dosta bilo: Od kad njega grob pokriva, Slomi joj se desno krilo.

— I potada više puti biva Ista slika na moru života. Izmami nas tišina, vedrina, Zavara nas daleko od brega, I tu s’ digne kao ala ljuta Bura naših, bura tuđih

Ma da j’ Đuro život provô U nauke zbiljskom hramu, Al’ najlepši zračak Božji Ne dam zbrisat’ s života mu. Dično ime, Daničiću, I izvoru tvojem hvala! Slava te je u vis digla, Al’ je ljubav kumovala. »Starmali« 1883.

Plačimo svi što znamo Vrednost života tog, A Đorđa neka nebom Nagradi višnji Bog. 1887. ODVEST na vest da je Rački preminuo Zvezdo uma, duha i vrlina,

Imao sam u životu Jadâ, nezgoda, Al’ mi niko nije rekô Da sam mrgoda; Pa kad znadoh smeškati se Kroz života vaj, Zašto bih se mrgodio Kad je svemu kraj.

Osim nekih dembela Što s’ ne boje gladi, Svi ostali mučimo se, Svak’ mora da radi. »Starmali« 1882. IZ ŽIVOTA JEDNOGA LAVA I Tam’ u Baltimoru, dalekome gradu, Gde zverove vešto pitomiti znadu, Publika je rado u nekome

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

RUŽIČIĆ: Ne podobajet li sej soputniceju biti života Svjatozarja Rozičiča? EVICA: Visokorodni gospodin filozof, kad bi srećna bila jošt jedanput vaše oči na mene

(Otrči.) RUŽIČIĆ (sam): Njest li sija bolja od matere jeja? Voistinu, sej obraz jest idilskago života, siju da vozmu az v suprugu, ne mareći čto so materiju jeja budet. POZORIJE 8.

Miljković, Branko - PESME

SONET O PTICI Ispili se iz bačenog kamena i bude zenica neba oslepelog, malo života zbilja poletelog s naših beskrilnih pognutih ramena.

sveta teške sene pale Robe napornog brega i zlih vesti Dockan je da posumnjamo u ono što je u našoj svesti Celoga života reči su nas krale.

ih nećemo vrištaće trave u oblacima kržljavim čuti nećemo III Krv otkucava korake i smrt i jedne večeri posle života krv prestane da bude ptica postane zmija u travi pa svunoć deca plaču mrtvi su na levoj strani uzalud upaljene vatre

i prostor koji su se pomešali sada su za jednu smrt daleko od svake obale svetlost i senka igraju na vodi igru života i smrti daleko protiče reka večita i uzaludna ptice lete za vetrom i žene plaču na obali čovek pada na svoju

Krakov, Stanislav - KRILA

Tako je bilo sve do jutra. I zato kada se pojavilo sunce malo života uđe u njih I dok jedni iznureni, pospani potražiše na varljivoj toploti jesenjeg sunca, noćas ne nađenoga sna, i počivahu

Petrović, Rastko - AFRIKA

Oko jedan po ponoći pojaviše se opet zvezde. Vuije je pričao da je prvih godina života u savani, u isključivom opštenju sa crnima, kad je morao, kao i oni, sebi loviti „meso“ kojim će se hraniti, vrlo često

danima, sve dok mi iznenada ne bi palo na pamet: „Gle, moja je ruka bela“ Kad sam se posle četrnaest godina takvog života oženio iznenada iz ljubavi, ja sam sa svojom ženom po evropskim pojmovima vrlo rđavo postupao, samo što sam u svoj

Tek posle dvadeset godina života sa crncima, ja sam se, ne odvajajući se od njih, počeo nesvesno vraćati evropskoj civilizaciji.

Naš način života, silom okolnosti, nije se niti razlikovao od načina crnačkog života. Kad kažem bio sam crnac, hoću da kažem da nisam

Naš način života, silom okolnosti, nije se niti razlikovao od načina crnačkog života. Kad kažem bio sam crnac, hoću da kažem da nisam osećao nikakvu razliku između sebe i urođenika.

Što je prirodna stvar, kad se uđe u sredinu ljudi koji vode osobiti način života, koji je mučan a na koji se ponose; svaki drugi od njih mi, i pored velike predusretljivosti i srdačnosti, ne može tu

koji ima istovremeno: i misao što shvata naše osećanje, kao i osećanje koje pojmi našu misao; koji, sa drugog kraja života, kome mi tek idemo, pruža nam nasmešeno i prijateljski ruku), takvo isto čudo, takva ista uzvišenost, kao što je čudo i

član plemena. Čovek je samo onaj koji je inicijiran u tajne života i fetiša. Svaki čovek nije ni dostojan da bude uveden u tajne, čak i kad nije kriv za tu nedostojnost (recimo ubio

po jedna nova tatuaža, to ova ne predstavlja nikako dekoraciju na telu, već položaj crnca u carstvu mađije i plemenskog života. Kod crnaca postoji čitava hijerarhija saznanja misterija. Tatuaža su samo njini spoljni znaci.

GLAVA ČETVRTA SA JEDNIM ČUDNIM BELIM MEĐ CRNIMA. ŽIVOT JE NjEGOV GORI OD ŽIVOTA IJEDNOG PSA. MEJ IZ PLEMENA BAULE TRUDI SE DA MOJ PUT BUDE UGODAN Od trenutka ponovnog mog stizanja u Boake,

na putu ka Đavoli dogodilo se nešto što je mene umešalo, sa svim elementima koji ga inače grade, u samu srž afričkoga života.

“ — „Velika armija!“ On je grof; u rđavoj lanenoj košulji, gorkih usana još od kinina koji uzima bez oblande, od života koji ga baca kroz brus nad kojim danju prži sunce a noću prelazi hladan vetar; kroz močvare s kojih se diže para.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

Bar da sam znao. RADAK: Bar da si znao?... Kô da ne vidiš Da Turci dižu hajku pustošnu Protiv života svakog Srbina I da ih gone kao zverove Po planinama zemlje nesrećne? I ti se vajkaš: da znao nisi!

Sina, sina daj! Grudi su moje suva obala, Dole je na dnu stege hrapavo, Plamen ga žeže dana žestokog... Života moga bistar kladenac Paklen je oganj tvoje mrzosti U jednu šaku trošna pepela U nesrećnome času stvorio...

Juče!... A danas? Kuku! Usnica bledih tanki krajevi Pod senkom kriju kose svilene Mlazevi mrke krvi njegove! Nigde života!... I toke ove Na mrtvim grud’ma neme žalosno, Nemaju glasa; nema svetlosti, Gde se u svojoj valja tečnosti!

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

O slepa sudbino!... II Deligrad, 6 avgusta u četvrtak, 1876 god. ...Kakva razlika između života u štabu i života kao dobrovoljac na mrtvoj straži, gde Turci svaki čas uznemiravaju i ne dadu trenuti...

O slepa sudbino!... II Deligrad, 6 avgusta u četvrtak, 1876 god. ...Kakva razlika između života u štabu i života kao dobrovoljac na mrtvoj straži, gde Turci svaki čas uznemiravaju i ne dadu trenuti...

trupa, zastaješ, zagledaš ga, pipaš ga, udubljuješ se u one nakažene crte na licu, udubljuješ se u sudbu ovih pokošenih života i više ne osećaš ni smrad, ni odvratnost od razjapljenih rana i nečistote.

korake: smrt je blizu, ona je tu, neminovna, ti to znaš, ali ti bi rad sporošću koračanja da ugrabiš još koji trenutak života, da poživiš još malo, makar još malo...

pare, palo je y ono skupoceno, sitno i zapleteno tkivo što se zove život čovečiji i — svi su konci zamršeni, sve žice života pokidane. Bedni li smo ti mi ljudi!.. ...

Njega jadnika valjda je sam Bog spasao, ali je eto siroče od stra' poludilo, pa koja mu vajda sad i od života... Ja niti smedoh dalje raspitivati za ovu žalosnu istoriju, niti se približavati ovome malom i nesrećnom svedoku

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

Ne mogu ga u vis bacit’ — Pa nek stoji iza svega Međ Srbima kao spomen Mog života i vašega. II Bolna leži, a nas vara nada: Ozdraviće, ozdraviće mlada!

Jedno duša tvojeg oca, — Sušta blagost i dobrota,— Drugo duša majke tvoje, Hraniteljke tvog života. One stoje tu pa glede, Kako viješ splet maleni Iz dubine duše svoje Njinoj svetoj uspomeni.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Jednome vojniku iz vrata kulja krv. Prilegoh uz njega. Ne smem da se maknem, da ne bih odao znake života. Koliko vidim, nema metra gde ne leži mrtav ili ranjen vojnik. Moji bolovi su sve jači. Došlo mi je da zakukam...

Ure!“ — besomučno kao da alauču i pojaviše se na bedemu. Vojnici se pridigoše. Bili smo na granici života. Napregnutih nerava, gotovo podivljali i gonjeni svim podsvesnim nagonima, kao zverovi, moji ljudi su dohvatili bombe i

je izvesna varka, bar u poslednjem času, da je tako moralo biti zarad nekog višeg smisla, nekog ideala, u odbranu života. — I misliš, onda će Mu biti slatko kad umire... — Opet ti!

Oni žive svojim životom... Da li je ta smrtna opasnost draž njihovog života ili je kod njih razvijena neka visoka svest o dužnosti, koja je nepoznata onima u pozadini. Ne daju utisak avanturista..

Ali jedan, izgleda, odaje znake života. Komandir se trže i pozva podnarednika. Govorio je polako, reč po reč, kao da pribira misli: — Spremi ljude...

— uzviknu Dragiša, uvlačeći cigaretu u muštiklu. — Da l’ će ovome doći kraj? — Smatraj ovo od sada kao tekući posao života i produži gde si stao. Dragiša nastavi. — U pet časova bili smo na pristaništu i odmah ušli u lađu.

Tada čovek zamagljenih očiju juri, traži i zamišlja kako se na toj sićušnoj ženi zasniva smisao njegovog života. Obazreo sam se po sobi. Slična onoj gde sam ranije bio.

Rugoba sam, rugoba... gadite me se... i Bog, i ljudi... — Onda pokuša da me ujede za ruku. — Ali ja hoću života, slasti, slasti! — histerično vrisnu i zatrese glavom. Disala je brzo. Gledala me je izbezumljeno, ucakljenog oka.

A u onom odricanju od svoje rođene sestre ogledala se surova logika njihovog čemernog života. Posle nervnog nadraženja kao da je njome ovladao zamor i neka dosada.

Njen lik počeo se sve više upijati u moju dušu, i ona je postala, takoreći, sastavni deo moga duševnoga života. — Zaljubio se čovek! — veli čisto s nekim bagatelisanjem Luka. — Kako hoćeš... Nemci kažu: „Alte Lіebe roѕtet nicht“.

Pune tri godine tukao sam se, a evo me i sada. U ovom međuvremenu osetio sam čari života, i kao da mi je neka koprena skinuta sa očiju...

“ Ali moja Arleta bila je još neiskusna, bezazlena, i nije se mogla snaći u zamkama života. Šetali smo sad držeći se za ruke, smejali se i ljubili. Zavalio sam je preko ruke i rekao da ću je spustiti u sneg.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Po svojim društvenim pogledima i po svome shvatanju državnoga i nacionalnoga života sredina iz koje je ta poezija nikla bila je dugo sasvim različita od one plebejske Srbije prve polovine XIX veka.

nedostižnim i prazninu nad ostvarenjem, vernost prema zavičaju i svome narodu kao i zamišljenost pred strašnim zakonima života i smrti, u tuzi koja uzdiže i u sreći koja guši.

U njima, naš čovek se prvi put stao obazirati po svemiru i ljudskom nemiru. Iako spomenik prohujalog života, one, „zlatnije od zlata“, mogu biti još jednom, ma i za prolazan trenutak čitaočev, i puni život i zrela lepota ako

Ja sego ne znaja, mislih da sut tatije, Grabitelji života mirne svoje bratije. Kad ujutru ja ustah, napolje iziđoh, Nebo vidjeh ot ljutine svud okolo riđo.

Na pervom stepenu moga života Žalost me poseti, i baš do groba Hoće da me prati, dok ne preda smerti U ruke hladne. 1811.

): Ljudska znanja sva su neznan. Kosti u prah, prah u ništo, Duša para, para vjetar — Gle na čem je nadežda nam Sveg života osnovana! Kam' blaženstvo u vazduhu? Be li svijet a pod zemljom?

Be li svijet a pod zemljom? Sebi živi na svijetu, Svetu radi, ne nadaj se: Nema hvale po zaslugi Nit' života posle ovog! Jesti, piti — to je naše, Ispod dojkih raja tražit, Dokle budeš pak i prođeš. Ta u grobu..

Nenaučena služiti, vladaće Nemudro s tobom. Sili mečtatelnoj Utesni predel: svet života Ostavlja ta, u mnimi leti. U nedostatku bjedstvenost nije ti; U žeđi k veštma nesitoj leži ta!

Mog života solnce bud zapalo, Izbeglo me srećno sve na svetu; Meni dejat i Jestestvo stalo: Pomoć ubog nemam jer ja kletu.

Da sujetne moje želje! Bez nje nema života, Bez nje ceo je svet pustinja I sva zemlja tamnica. O, vrati se, zrače dana, I horizont osvetli, Volim vidit moju

1843. Jovan St. Popović NA SMRT JEDNOG S UMA SIŠAVŠEG I ti već svrši, Aleksa bedni, Teški života put! O, kakve misli pri grobu tvome Bolno naprežu grud!

I tvoje reči — odjek uma — Bjahu zamršeni san. Kao sjajno, veliko zdanije negda, Što sruši vremena zlost; Tako života tvoga sudba Podiže nemu žalost.

Jakšić, Đura - JELISAVETA

STANIŠA: Nema... S najlepše bule paše skadarskog, S Istoka sobom što je poveo Da mu života duge časove Na obalama šumne Bojane U zagrljaju žarkog Istoka Na šećer-usnicama rastopi, — Skinô sam ovaj đerdan

VUJO: Na časnome se krstu zaklinjah tvome ocu, pokojnome gospodaru Ivan-begu: da tebe, sina njegovoga, za života ostavit neću... Bog da mu dušu prosti, a bio sam mu mnogo u volju; rijetko da prođe dan, a da se sa mnom ne nasmije...

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Vika, dovikivanje na sve strane. Lujo ide zamišljeno za Jablanom. Udubio se u misli — ne čuje on te galame, tog života koji se oko njega širi. On misli o Jablanu i mejdanu. Vrcnu se, kao da se nešto dosjeti.

Prijeđoše planinu i siđoše u polje. Putevi su bili zameteni, nigdje prtine, ni znaka, ni daha od života, a bura neprekidno bjesni i urla.

Uđosmo u avliju. Nigdje života. Mrtva, duboka tišina. Sve pusto, sumorno, teško. Samo negdje u pčelinjaku bruje potmulo i ujednačeno pčele, i tek

snažnom, opojnom svježinom, a u mekom, slađanom šuštanju izumiru pošljednji, drhtavi odjeci teškog, umornog, dnevnog života. Proto se trže, pogleda u noć, zadrhta i prestravljeno se strese.

Ovaj svijet, što promiče kroz ove tijesne, krivudave i prljave ulice, tih je, miran, staložen, bez života i uzbudljivosti. Sve se kreće lijeno, tromo, iznemoglo, tužno.

Bojić, Milutin - PESME

O, misliš li, možda, postoji Lepota Daleka i čudna, nepojamna nikom? Bludeći je tražiš stazama života, Očajno je kličeš svojom grubom vikom, A vreteno svoje Parka kad razmota, Smućen ćeš čeznuti za slućenom slikom

Ja hoću da radim, ja tražim života, Ne plašim se borbe, u nju stupam smelo. Ja hoću da stvorim puno snage delo. Ne plaši me moja vlastita Golgota.

Sami u svome grcamo opelu, A čini nam se to je pesma dana, Pesma spasenja i života mlada. Krijemo prošlost s pohlepnošću vrana, Grcamo u snu večnih maskarada, A čini nam se da zderasmo maske.

(1911) POLjUBAC Mi smo deca sreće i života zrela, Naša čudna ljubav do niskosti naga, Mrzi legendarnih noći čeda svela: Za nju mladost Bog je, a strast joj je

Mi smo deca sreće i života zrela, Naša čudna ljubav do niskosti naga, Mrzi legendarnih noći čeda svela; Za nju mladost Bog je, a strast joj je

I biše deca Svetom Rečju zbrana. Sinovi Moći kostima su krili Dedovskom krvlju polja pokopana. I oholo su steg života vili, - A uvek tužne, tužne pleli zvuke I časno mreli u Bedi i Sili.

I ništa neću od života ovog No milostivog nekog Hrista novog, Da isplačem se u njegove skute. XXVII Završila se jedna tiha drama, Vetar

(1917) XXXVIII Oproštaj će doći i za te, no kasno Doći će u jesen tvog palog života, Kad izbledi mladost, potamni lepota I utrne oko vatreno i strasno.

Ja sam hteo razlog života da rešim I čuh glas tvoj da me zemnoj slasti vuče, Jer zemaljskih tajni da mi dade ključe. Tvoje sunce me je učilo da

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

Al' ume, brate! Eto, onaj drugi, gospodin Žika, celog će života ostati siromah. Njemu dosta kad mu ponudiš litar-dva vina. Al' ovaj jok!

Vidiš li, gospodine Vićo, da sam tačno izvestio gospodina ministra da sam s opasnošću života vršio istragu! Ali ne marim, ne marim, gospodo, ni svoj život da dam kad treba poslužiti državi!

VINA: Dovde mi je već došlo. Ja se mučim i hvatam razbojnika, a vi telegrafirate „s opasnošću života uhvatio sam ta”. Ja gutam to i trpim, jer imam druga obećanja, a ono – evo, gospođica piše ljubavna pisma.

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

Pravni tekstovi otkrivaju iznenađujuće razuđenu terminologiju pravnog, društvenog i privrednog života. Oblasti u kojima su dominirale reči domaćeg porekla i one u kojima su preovlađivale pozajmljenice bile su jasno

Pozajmljenice iz grčkog gospodarile su u terminologiji crkvenog života, kontrastirajući tako s terminologijom same religije, dosledno slovenskom.

Uz to crkveni jezik nije imao leksički fond za realnost svakodnevnog života u onovremenoj srednjoevropskoj civilizaciji, a ruski se u srpskoj sredini nigde nije mogao čuti, niti se učio u školama.

Postojao je jedan jezik i jedan poetski sistema, kojim su usmeno izražavane sve potrebe plemenskog života. Tokom seoba i nastanjivanja na Balkanu, razvijala se istorijska svest koja je rađala usmenu epiku, proznu i poetsku.

Originalno srpsko književno stvaranje baviće se potom najviše opisivanjem života i podviga slavnih ljudi, njima će biti darovani svetiteljski venci, i oni će postati uzor moralnog življenja, čega u toj

Pojavljujući se pred srpskom vojskom u ratnim pohodima, sveti Simeon štiti svoju državu, koju je i za života branio, ali i svoga izabranika, sina Stefana, podržavajući ga tako u borbama oko prestola.

Kao pandan ovakvom osnivaču srpske crkve, Domentijan je, takođe po želji dvora, sastavio novu verziju Života svetog Simeona (1264), kompilirajući svoje prethodno delo i Stefana Prvovenčanog, i razvijajući retorične elemente

naslikanog nadrealnog sveta pustinjakove mašte i mogućnost za duboko poniranje u potresan svet njegovog unutrašnjeg života. To je najbolja psihološka novela, koja prevazilazi srednjevekovne ideje i poetiku.

svake junačke epopeje, u kojoj je smrt na bojnom polju jedini put da se ratniku osigura večni boravak s one strane života, a večni spomen i slava na svetu ovozemaljskom.

u unutrašnjost zemlje kao istorijsku neizbežnost kojoj se srpski despoti i vojvode opiru svom silinom svojih tragičnih života čuvajući kosovski zavet.

- muzikom, igrom, pokretom, mimikom, ali sa svim tim umetnostima zajedno, narodna lirska pesma deo je svakodnevnog života.

U mnogim pesmama preovlađuje radosno osećanje života. Pesme zavise ne samo od vremena već i od kraja gde su nastale (senzualnije su u južnoj i istočnoj Srbiji, smelijeg

Nastasijević, Momčilo - PESME

RODITELjU Ko si? Ko i kuda ja, Plod bez ploda tvoj, I sudnja ova u meni reč? Sin, evo, progledavam. Mrenjem za života Skidam sa sebe slepi rođaja znak. I ne kao ti Strmoglav oplođenju Slepo na pir.

z Slep — ili pogledom mri. Jer i smrti to kao života je malo. Gine tkač, i gine tkanje, i vlat. Al’ čudno nepogiba mir zlatali zri, gde ginulo se i tkalo.

Pogled je — patno za nehođeni hod krene u meni od iskoni što stalo. 6 Jer i smrti to kao života je malo. Gine tkač, i gine tkanje, i vlat. Al’ čudno nepogiba mir zlatali zri, gde ginulo se i tkalo.

Zamukni mukom skota; — dostojan spolja lik i um, unutra zver i bespomoćno dete. 2 Mrklo kad jezgro života, zamrači njim i prazni umlja vid.

Divni cvet iz tvoga stabla Ispuniće miris blag, Narode sve i ceo svet Na vjek dahom života. Aliluja! PSALMI I Nek bude hvaljen Gospod u slavi, Da živi Bog, tvorac moje slave.

III O da su mi golubice krila, Pustinji bi odneo me let. U grobu samo zar ću naći mira? Tu da iscelim mog života bol. Za svoju glavu gde zakon da nađem? Vazda me mori plač i jecaj ljut.

V Večni Bog je moje videlo beskrajno. U srcu našto strah? Večni Bog je tvrdi bedem života mog. Našto mi, našto strah?

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

MLADEN Sadržaj I 2 II 4 III 10 IV 26 V 38 VI 45 VII 59 VIII 63 IX 67 X 69 XI 70 GAZDA MLADEN I Celog života, uvek, samo je radio ono što jedan čovek treba da radi.

to vređalo, no, kao uvek, bila blagodarna, jer ona, baba, jednom zasvagda učinila je nešto za nju zbog čega će je celog života poštovati i do groba joj biti blagodarna.

A u toj vlazi, zelenilu, zna se da se jače oseća sladost, milje srećna života. A on? Još sa ulice, čim pođe, sagleda to, zna kako će mu biti.

Nemam ja ništa više. Ti imaš sve. Sve je tvoje. Ja ništa više! I kao dužnih koji celog veka neki dug nosi, celog života živi i trudi se da to jednom skine, a dug veliki, teški, pa kad to dočeka, odnese poveriocu, koji je već i sam digao

i ona, čim predade novac, odmah, a a prvi put u životu, u tom dućanu koji je već u mislima svega znala, u snu celog života snevala, svaku stvarčicu tu znala, ali tada, kao neki gost koji prvi put dolazi, sama pozva slugu i posla ga da ide i

radnju, trgovinu, da kuća sada može raskošno, slobodno da živi, kreće se kao što je red, običaj, i kako je ona celog života želela — diže ruke od svega, nije se mešala ni u šta, nije ništa gledala, motrila.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

Ćorović, Sveti Sava u nar. pr., 187, upor. i BV, 16, 1901, 212). Sveti Andrija na kraju svog prvog života (pre svoje palingenesije) spalio je sam sebe na l. (SEZ, 41, № 166). V. l.

V., kočoperna i bujna kao što je, pokazala se vrlo zgodnom da postane magična šibljika, Lebenѕrute ‹= šibljika života›. V.

(SEZ, 17, 533). D. se upotrebljuje i kao Lebenѕrute ‹= šibljika života›: na Mladence i na Blagovesti ujutru šibaju se drenovim prutovima jaganjci »za zdravlje stoke« (BV, 10, 1895, 91 id,

Kad k. bujno raste, biće rodna godina (ZNŽOJS, 16, 154). K. se pokatkad upotrebljuje kao Lebenѕrute ‹= šibljika života›, i uopšte kao biljka sa magičnom silom.

Ona uopšte može ispuniti svaku želju (ib., № 53). L. mladica je i Lebenѕrute ‹= šibljika života›: u Bosni na Đurđevdan »dotakne se« l. grančicom svako marvinče (GZM, b, 375).

Prema grančici t., metnutoj na Andraševo u vodu, gata se o dužini života: ako grančica procveta, biće život dug, a ako procveta i olista, biće kratak (ZNŽOJS, 19, 202).

Dovoljno je uz njih podsetiti na jabuke hesperida i na plodove sa drveta života u raju (koje je, u prvobitnom mitu, takođe čuvala zmija), pa ćemo se uveriti da se ovde doista nalazimo u punoj

i travka za kojom su čeznuli i tražili je mnogi junaci iz epskih pesama i iz narodnih pripovedaka; to je travka života. Tu travku poznaje zmija, koja je ,lukava mimo sve zveri poljske̓.

Ako jednu zmiju ubiju, lako se može desiti da njena drugarica donese travku života i oživi je. Ima još jedna biljka — ili, bolje reći, jedan biljni supstrat — koja nam može osigurati večiti život — to je

Ćipiko, Ivo - Pauci

se jaki zubi jače od snijega, a oči što govore zaigraše sjajem u kojem kao da se sakupila sva toplota mladih života, pa ni olovasto nebo ni blijeda snježana boja nije mogla da savlada u njima mladićke vatre.

I nađoh te. —Bilo sa srećom! ... A što ću ti ja? —Što i žena, — odgovori Rade i, ispruživši se, dohvati se njena života: — Da se milujemo! — veli joj. — Da ti se osvetim, za inat, da! Ih, slatka li je tuđa žena! ... Da se milujemo, Mašo!

Sa jačanjem djeteta u Radinu dušu uvlačila se postepeno briga za svakidašnje potrebe života — zabrinuo se i življe se doima kućnih i poljskih poslova.

navija se nad krovovima, nejak je da kroz snijeg prodre, kao da je u tim kućicama utrnula se vatra i već nema u njima života. Časom premišljaše, pa skrene i, tragom jednostupa u snijegu, pođe ka kućama.

Kao da se odijelio od svega svijeta, i, kao nikada dosada, u toplim suzama sazna i osjeti u sebi svoje bitstvo i moć života. II Nekoliko dana iza Ilijine smrti, gazda Jovo pošalje Radi pozov u kome ga opominjaše na isplatu duga.

Što će njemu, oronulu, staru, toliko blago? A koliko je zdravih, mladih, željnih života uništio on dosada! — I dođoše mu na pamet raskućeni komšije: — Kud su, dragi bože, sinovi Vojkanovi?...Gdje li je on?..

onako i njegrva duša čemernija je, i kao da se pomalo gasi u njemu ono što tolikom vatrom plamtijaše u snažnoj mladosti života mu — uvijek otkada je za se saznao... A kako je ranije takove noći sa slašću u životu dočekao kod rasplamtjele vatre!

Sada dolaze mu u pamet sitne, neznatne stvari života; što će mu one? Čudi se sam sebi, pa ne sredivši prama želji svojih misli, uhvati ga polusan i zaspi.

Zar ne vrijede više moje zemlje, oranice, livade, odgojci, od njegova uvela života? Zar da me zemlja prokune što je ne osvetih?... Ta djed moj ubi svoga komšiju za samu jednu brazdu... a ja da je pustim.

Nigdje ni živa stvora; u selu osjećao se zadah umorna života, i težački dah kao da izbijaše iz onih siromašnih potleušica. On popođe i zakrene tijesnom uličicom.

Za neko vrijeme, u vrevi đačkog života, tek bi časom pritajani osjećaji oživjeli, i tada bi bježao u prirodu, da se smiri.

Ona bijaše kao vjesnica, kao neka kopča između fizičkoga i duševnoga života. I domalo društvo u gradu ne pružaše mu više nikakove naslade, ili, ako bi i osjetio katkada radost divljega veselja,

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Krijem od njih istinu. Pribojavam se Prohorove zlobe. Kazaće: uplašio se starac smrti, suviše mu je stalo do života. Prohor Kad su njih dvojica, Dorotej i Dimitrije, ušli na manastirsku kapiju bio je već uveliko suton.

čemera, nasmejao i odvratio kako bi bio srećan da se tako nešto dogodilo, da je povalio vilu, pa makar posle celog života ispaštao. Dodao je da to na žalost nije istina, jer bi se valjda bilo čega u vezi s tim sećao.

Zar ne nađe za svoga raba ništa lepše među tvojim stvorenjima, nego ovu ljigavu rugobu koja mi se, znaš, celog života gadila? Evo je kako šapicama šašolji raspeća koje sam s ljubavlju u tvoju slavu tri godine britvicom rezbario.

kuću ionako zalili suzama i čemerom unesrećeni koji tu prebivaju iz dana u dan, pa malo zdravlja, mladalačkog smeha i života nije tu naodmet, da Bog ne pomisli kako je stvorio jedan užasno nesrećan svet od koga samo vapaj dopire.

okajao grehe počinjene u mladosti, neko da nađe spokoja svojoj nemirnoj duši, neko da potraži utočište pred surovošću života. Mnogi iz taštine i oholosti. Zar je neko ovde u potrazi za Bogom? Zar neko traga za njegovim svetom?

Nismo zatekli ni pregršt života. Rekoše kako su zadnju mericu pojeli pre dva dana, a i ta je bila buđava, gotovo da su se potrovali.

Pipac mi je nešto jasniji. Taj belosvetski skitač obreo se u Vratimlju pre tri godine i odlučio da tu ostane do kraja života. Gde taj sve nije bio i šta taj sve nije video!

„Ne mogu poveriti ljude čoveku kome nije stalo do života.“ I Pipac mu nije čovek po ukusu. Za njega Lauš kaže da je skitara, baš tako kaže: skitara. I probisvet.

A eto pred kraj života morao je da iskašlje svoj svrab u grudima. Na Hristovom telu stvorio je Prohor sve ono što nije imao na svom.

Nisam mogao da verujem da mu je tako malo stalo do života njegovih ljudi. Zbilja, on ih je poslao, sasvim ravnodušno, u pogibiju.

Ovde je bezljudno. To traje dugo, čitavu večnost. Prekid života je još u letu i pre nego što se moje skvrčeno telo razbije o stenu, duša će mi iz njega prhnuti u prozračno nebo kao

Naslušao sam se tokom ovog dugog života svakojakih ludih besednika, ali nijedan od njih nije kreštao ovako nesnošljivo. Poželeo sam da ustanem sa kreveta i da

Ilić, Vojislav J. - PESME

I nigde zraka od života nema, Proletnji davno izumro je kras; Kišica sipi... A iz sela malog Večernjeg zvona razleže se glas...

Počinjem pesmu ja I te je pesme silna moć, Mladost joj ime zna! I stokratno je srećan svak Te pesme ko je plen; Života u njoj trepti zrak, I bol je sladak njen!

Il' bolje reći: ja verujem sve. Na moru burnom ljudskoga života Prerano ja sam upoznao svet: Za mene život ništava je senka, Za mene život otrovan je cvet. Trpi i živi!...

II Burne su strasti izvor mnogih zala, Nesreći ljudskoj početak je strast; More života one strašno mute, Nad ljudskom dušom njihova je vlast.

spustio vreže, A dole, skrhale vetrom, po zemlji grančice leže; Sve mračna obori jesen, i sve je pusto i tavno, Bez života je sve. Izgleda kao da samrt umornu prirodu steže, I ona tiho mre...

O pojte pesmu o tuzi! Smrtno je moje telo razoren, prazan grad. S razvala prastarih kula, gde nema života više, A gde je nekada Sever podigô tvrdi stan, Da s gordih bedema gradskih varvarske gomile briše, Ja sanjam beskrajno

stupam umornom nogom, da ime urežem svoje Na sarkofagu tom, U kome počiva život minulih vekova davno, I trijumf života večnog. U majski vedri dan, Kad vetar leluja vreže il' šumi u veče tavno, On živi leluja pokrov i krepi večni san.

U cvetu mladosti prve ljubljaše Iponik Helu, I jutro života njinog radost je krasila štedro; Na glas ljubavi njine ožive priroda cela, I sinje, duboko more, i nebo, plavo i vedro.

Silvije od ove noći sto puta oseti jače Svu pustoš života bednog i ništavila svoga; Odsad je bančio češće, kašto se po krčmi tukô, Huleći odvratnom psovkom i ljude i samog Boga.

I ti ćeš umreti sada, Jer ja sam čarobni leptir, a ti si čaura bio. Jest, ti ćeš umreti sada... Sav poziv života tvoga Svršen je s rađanjem mojim, po volji samoga Boga; Ali će Rimljani sutra s divljenjem gledati mene Kô obraz vrline

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

SREĆA U NESREĆI 129 XXІV PRIRODNjAČKI MUZEJ U BERLINU. STABLO ŽIVOTA 136 XXV GRAC. VLADIMIR KEPEN I ALFRED VEGENER 144 HHVІ ROĐENjE NAŠE ZEMLjE.

PRVI DAN 152 XXVII SVETO PISMO I PRIRODNE NAUKE 159 HHVIII KOTRLjANjE GRUDE SNEGA, SLIKA ŽIVOTA 163 XXIX JEDAN STARI AMFITEATAR, ŽIVOT ZVEZDA, SUDBINA ZEMLjE 167 XXX PROJEKAT VOZA ZA SAOBRAĆAJ SA MESECOM 172 XXXI

Očekivao sam da će se takvom saradnjom znanja i uobrazilje postići da velike tekovine nauke danu dahom života. To se i dogodilo — ili mi se bar tako pričinilo.

Ko se rodio pri dobroj konstelaciji, taj će biti srećan celoga života, osobito ako i u njemu bude podešavao svoje poduhvate po konstelaciji zvezda i bude slušao savete astrologa.

Poslednje godine svoga života upotrebio je Cezar da uredi rimsku državu koja je od građanskih ratova mnogo stradala. I kalendar je bio sasvim u

„Ta ambicija kralja Eumenesa stala nas je života. Zaklaše nas, pre no što smo odrasli, kožu nam oderaše i načiniše od nje pergamentske listiće, kao što nas sada vidite

„To je istorija našeg života.“ Hiljadugodišnji period iz istorije nauka, ceo srednji vek, sadržan je u ovoj biografiji jednog rukopisa.

Taj je rodoslov, zbog svoje starine i potpunosti interesantan i za istoriju života Srba u habsburškoj monarhiji, zato sam načinio i njegov tačan prepis da se, sa potrebnim komentarom, sačuva u Arhivu

ostaše nepoznati i neupotrebljeni, a Đordano Bruno, koji je stao uz Kopernika i učio da i van naše Zemlje ima života, izgubi svoj vlastiti na lomači. „Bez prolivanja krvi“, kako je glasila blaga osuda inkvizitorskog suda.

Vreme je da se sa njime oprostimo. No, još jednu scenu iz njegova života. Bilo je to u leto 1633 godine. Veličanstvena kugla Mikelanđela uzdigla se u slavu Tvorca već nad večnim Rimom, ali

vetra, kiše, snega, dana, noći i godišnjih doba, onda se nameće samo od sebe pitanje da li na tima dalekim svetovima ima života, da li ima livada, šuma i razumnih stvorova.

je kao svog dobrog poznanika, a kad ga u njegovim očekivanjima ne razočarah, ostade mi prijatelj i pokrovitelj celog svog života. Pete godine predavao nam je projektovanje mostova Johan Brik, jedan od prvih kapaciteta ondašnje bečke tehnike.

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

Biografski podaci pesnika zastupljenih u ovoj antologiji pokazuju kako su gotovo svi autori u jednom periodu svog života obavljali neku prosvetnu funkciju (učitelja, profesora, školskog nadzornika, pisca udžbenika ili, pak, ministra prosvete).

višom silom/spletom okolnosti (mačka ugrabi pticu pred očima deteta) pesnik slika prvu spoznaju o tamnoj strani života koja, predstavljena kroz simboličko obličje mačke/grabljivice, vreba iza bezbrižnosti detinjstva.

Ova prva napuklina, „rana“ u infantilnoj svesti predstavlja i trenutak sazrevanja, prvu „lekciju“ o neumitnosti života. Pesma „Ribarčeta san“ („Cic“) takođe peva o suočavanju infantilne svesti sa stvarnošću i razočarenju koje ono donosi,

Ne daj, mamo, da poije, Ne daj, mamo… Jao … jao!“ Eto leži nesretnica, Baš ni traga od života: „Moja tica, moja tica! O sirota, o sirota!

s Bogom o Mati!...“ Tvoga života (ako l' se zbije) Svijeća da se ugasi prije, Tužnijem srcem, plačevnim okom, Uzdahom čestim, ćutnom dubokom, Slatko ću

Zmaj i Avgust Harambašić: Zlatna knjiga za decu (Zagreb) Ljubomir Lotić: Dobri i nevaljali sinovi (Slika iz narodnog života, za pouku srpskim roditeljima) 1890. Jovan Jovanović Zmaj: Živa knjiga (pesme) 1891.

Stanković, Borisav - TAŠANA

ČIN 4 DRUGI ČIN 27 TREĆI ČIN 54 ČETVRTI ČIN 68 PETI ČIN 87 TAŠANA (KOMAD IZ VRANjSKOG ŽIVOTA S PEVANjEM) LICA: MIRON, nekadašnji drug Tašanin, a sada kaluđer, varoški sveštenik i vladičin namesnik HADžI RISTA,

I svi ćemo biti zemlja. DRUGI ČIN Dok je u prvom činu sve tužno, dotle je sve u drugom veselo, svetlo, puno života. Soba ista, ali raskošno nameštena. Lepršaju se po zidovima okačeni dugački svileni peškiri.

pokidale, sve na meni uništile: i razum, i ime, i dostojanstvo moje, te bi možda učinio kakvu ludost, zbog koje celog života ne bih mogao da se nakajem.

A ovde, među vama, znao sam da ću biti još više usamljen, pošto ću morati da budem iznad vašeg života. TAŠANA Ako ti to čini dobro, dođi, kad god zaželiš, k nama.

TAŠANA Zar si toliko nesrećan, Stanko? MIRON Ništa jače, ništa veće nema od života. Oh, kako bi meni bilo kada bih imao kakvo lice, kakav kut, gde bih znao da sam uvek, u svako doba, voljen.

I tako nisam onda ničiji. I uvek tako, celog života. I još ti! Ti da me naružiš, kako zbog žalosti nisam dolazio! TAŠANA (upada, više kao sebi, idući po sobi): Da, da,

Oslobođavaš mlade udovice od crnine i stroga života, da bi se bacile neveri u zagrljaj, a krv i veru poganile! Oh, Mirone, ne Božji ugodniče već razvratniče, bludniče!

Zato ona mora da živi. Ali da bi svoj greh ispaštala, bila kažnjena celog života, ovde, u ovoj kući, ima Paraputu, onako unakaženog, blatnjavog, što se valja po ulicama i spava po kamenjarima i pod

Prvo njemu vode da dâ, pa onda ona da pije. Prvo njega da pokrije, ututka, utopli i uspava, pa onda sebe. I tako celog života. HADžI RISTA Strašno, dedo. Tako grdnoga, crnoga od zemlje, negovati i čistiti!

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

” Ako pijan čovek na ulici tetura i zapleće: „Ovaj misli da po zemljotresu gazi.” I tako iz najsrećnijih dana njegova života ostade čoveku ime Kosta Zemljotres. Naravno. nije se ljutio. Od njegovo troje zdrave dece je potekao izraz.

Kao što su stanovali, tako su na krajičku nekadašnjeg života počeli da žive jedan mali nezdrav život. Srećko sad i kuva. A majstor Kosta uzeo da radi povrtnjak iza kuće.

Stariji ljudi su kao na dlanu videli istoriju jednog porodičnog života. Na kraju krajeva bude tako kao da su svi članovi porodice za nešto krivi, i jedno od drugog se kriju.

i avlijar Ljuba, svedok nesreće na salašu, i, govorilo se, možda i učesnik u zločinu, ali docnije, čudnim putevima života, neka vrsta zeta gospa Nolinog.

Jači deo života gospa Nolinog bio je život udovice. Ona nije ni desetak godina provela s mužem, i u običnim prilikama je retko nosila

nadleštvo, jedna fabrika, jedna banka, jedno poslanstvo, svugde se tu krije po jedna manja ili veća palanka, zbir uskih života u palanačkom okviru, pa i mentalitetu. U svetu bačkih palanaka salaši su nešto naročito.

Petar se dobro oženio, i srećan je, ali, sasvim nasuprot ranijem svom načinu života, svaki čas dolazi u varoš. Toša, da bi se sve obrnulo, privoleo se kući, i počeo da ceni porodični život.

Pa strah od velikog novca i poseda, od života koji sav ima stojati u službi imanju. I onda opet neki poriv, neki glas nagona i poziva, nešto jasno i jedino lepo:

” Sirota gospa Nola. Malo se doista zamorila od tog života bez ličnih ambicija i zadovoljstava. — Da mi je razgovora s nekim pametnim čovekom, ili da mi je da vidim planinu!

Malo zatim čuše se i Srbini koraci: vraćao se pod prozore. I kako već biva, da zdravi smatraju bolesnike otsutnima iz života, ili bar gluvima, Srba se ne postara da Nani uštedi neprijatan dovršetak serenade. On glasno pozva: Nastase!

Doktor Mirko je dobro lečio gospa Nolu. Ona se osećala bolje i bolje. Što se kaže: počela se vraćati radostima života. Jednog jutra, pošto je slatko doručkovala i do poslednje mrvice pojela propisani doručak, reče Julici: „E, još dva,

Ko zna, da se počnem drukčije oblačiti, da me očešlja onaj ko zna češljati, da promenim način života, ostajem više u kući... Možda bi baš i trebalo to da činim, ove dece radi.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

Da ja do konca života moga, ili bolje da kažem, dok ne oslepim, spisatelj ostajem, to je izvesno, i čitatelji nek se ni najmanje ne užasnu što

Poznato je iz pisma, i iz povsednevnog života, da ima i takovi prirode sinova koji i blagorodstvo, i slavu, i veliko ime, i sve što mi profanі trudom zadobivamo,

Naš Roman sad tek nađe element svoga života. »Ovamo, deco,« — rekne on svojim sodrušcima — »sad će se igrati!« So tim im iskaže myѕterіum svoji aljina, načini i

Predstavi sebi, makar je i života stalo, iz tamnice ga izbaviti, a oće li je potom po običaju on iz blagodarnosti uzeti ili neće, o tom ona i ne mišljaše.

Jer nju ovaku, u ovoj formi uzeti, volio bi smrt. Da je života liši? — no ja tragedije više ne pišem. Da moli kakvog volšebnika da je u drugu figuru pretvori?

U najvećoj njenoj nuždi, koju je sad prvi put kao pri prvoj prosidbi iskusila, ona bi se jamačno bednog svog života lišila da nije, kao što smo vidili, Sudbina u protokol staviti dala da mora izbavljena biti; drugo: da nije i njoj samoj

Vama je poznato kako se Kalan pred Aleksandrom Velikim života lišio; on je bio od našeg reda, i ceo uzrok njegova samoubistva bio je što se paštio što skorije u takvo suščestvo

On ljubopitan budući, dokučiti šta ova tri jošt za života svog slavna magarca — raspravljaju, približi im se i tu čuje gdi magarac Valamov sljedujućim načinom goviše godina u

On ljubopitan budući, dokučiti šta ova tri jošt za života svog slavna magarca — raspravljaju, približi im se i tu čuje gdi magarac Valamov sljedujućim načinom govoraše: »Tako mi

— Neki naposletku pri ženidbi sve preziru, i pri biranju soputnika budušteg života svoga samo na lepotu glede. Dobro bi međutim bilo kad bi naše lepotice pomislile da lep dolazi od lepiti; i da lep

Ljubov je, naposletku, veliko i malo pismja O iz azbuke života našeg; sirječ, zaljubljen čovek, po moru strasti svoje leteći, jednako malo »o« u ustma nosi: »o, kako je lepa; o, kako

Mladoženja B (s istom devojkom): Gospodična, ja imam oca, koji mi jednu dvokatnu kuću jošt za života prepisuje; posle smrti njegove ja sam jedini naslednik celog njegovog dobra; ja vas rado imam, bi li se odvažili za mene

Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA

vatre igrači po munji I ukrotitelji gromova Na vama pokazuju veštine Nama ste kameni dlan Na vama čitamo crtu života Nikad joj nismo videli kraj VRAČAR POLE Sreo sam te starče pastiru Usred beloga grada Prolazio si nešto posle

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Eto, to me je, uglavnom, rukovodilo kada sam seo da pišem ovu knjigu. Opis svoga života otpočeo sam sa rođenjem, nalazeći da je to najprirodniji početak.

Stoga sam se ja i zadržao samo na prvome periodu: od doseljenja do propasti. Dalji opis moga života poverio sam jednome svome prijatelju, vrlo talentovanome i otmenome gospodinu, za kojega sam se uverio da nijednu stvar

Ah, lakše mi je naći pute nebeske no staze života. Osećam se usamljen, povedi me, povedi me!“ I na to je biograf nadovezao svoj opširan komentar, objašnjavajući dubinu

Biograf tu stagnaciju objašnjava nedaćama bračnoga života, jer ga njegova bivša supruga nije umela dovoljno da razume. Kompozitor je imao da spremi jednu sopranistkinju za izvesno

A što sam i pored toga napisao ovu knjigu, to je samo zato što sam njome hteo da obeležim šesetogodišnjicu života, te — osvrćući se u ovome trenutku za sobom i prelazeći preko jučeranjega i prekjučeranjega dana — da pogledam čak

za sobom i prelazeći preko jučeranjega i prekjučeranjega dana — da pogledam čak daleku mladost, najdragoceniji deo života.

nos u svoju mladost“, ja ipak to činim, po onome nagonu koji kod davljenika, za ono nekoliko trenutaka rastajanja od života, izaziva pred očima sliku prošlosti, pa čak i daleke mladosti.

— Ne, bolovi su i dalje ostali među ljudima, jer, vele, život je bol i bez bola nema života. — A jesi li bar poznao i video život taj? — Ne, jer nisam kroz suze mogao ništa poznati i ništa videti.

ja sam već unapred uživao u zabludi mojih poverilaca, koji bi me i mrtva smatrali za dužnika, iako sam ja i za života bio za njih uvek mrtav; pa onda, o položaju moje žene, koja, i pored toga što bi odista bila udovica, ne bi nikako

Ja ne znam po kome sam redu vožnje ja trebao da stignem sedam dana pre, ali znam da sam u tom zadocnjenju celoga svoga života ja video jednu tragediju.

da se rodim kao sin bogata oca, možda kakav neodoljiv fatum koji lebdi nada mnom; tako da predosećam da mi se pred kraj života može još i to desiti da na sedam dana posle moje smrti moj loz dobije glavni zgoditak.

Čim sam se, prva dva-tri dana, upoznao sa kućnim prilikama, nastojo sam energično da učinim iz vesne izmene u načinu života i redu koji je dotad vladao.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

98 ŽIVE LEŠINE OSTAJU 101 SMEJALI SMO SE GLADNI... 106 NA IVICI ŽIVOTA 115 KRAJ MUKA... 120 SAN ILI JAVA 126 OSTRVO SMRTI 133 U FRONT!

Svakoga časa zahvaljivali su Bogu na milosti što im je podario još koji sekund života. Nad razbojištem se razastrla magla od dima i prašine, kroz koju se video povremeni blesak naših topova.

— E, moj doktore... nije tako. Ova deca ginu... a šta tražimo više od života nas dva starca... Ne govori tako — veli Kralj blago i mahnu rukom ordonansu da prinese lekaru jelo.

Nešto mi pritiska grudi. Gledam kao kroz maglu i suze mi udariše na oči... Više mi nije stalo do života. Stajao sam, kao da sam bez svesti... Neko me dohvati za ruku. „Bežite, samo što nisu došli!

A u daljini prasnuše nekoliko pušaka. Ili Arnauti pljačkaju... Ili naši izvršuju pravdu nad njima. Svejedno. Nekoliko života manje. Na granici smo otadžbine. Pređosmo prugu. Izdužene šine, kao opružene mrtvačke ruke, ostadoše puste.

— čujemo uzvike. Kao da smlati nešto ljude. Ta i oni imaju decu na koju su gotovo i zaboravili, pridavljeni užasima života. Ali oni im ne mogu pomoći sada, ni sebi, pa ni ovom detetu.

Spasa im nema. Pa zašto im još za života ne bih smeo odati posmrtnu počast... A mrtvi su oslobođeni muka. Ostaju žive lešine za nama i nikad stići neće.

Veterinar puka... I tako posle toliko vremena, iako gladni, nasmejasmo se i mi ovoga večera. NA IVICI ŽIVOTA Mutno i ljigavo jutro.

Očekujemo samo veče te da priklonimo oči... Neki će ih zanavek zatvoriti. U nama kao da je utrnulo osećanje života, prolazimo pored mrtvih ravnodušno, kao pored onih gomila kamenja pokraj puta.

Kuda će on! Ali kako bi i da ostane?... Već je na ivici života. Čini se ako legne samo, više se dići neće. Okretoh se. Išao je lagano, pognute glave, vukući noge.

Od prvih saznanja svojih, ovo je dete osetilo gorčinu života. Ne zna ono ni za roditeljsku negu, ni za ljubav majčinu, ni za detinje igračke.

— A do vraga! — lupi se Dragiša po potiljku. — Jesam li ti kazao? — obrati se Toplici. — To mu je sve što ima od života. Pusti ga! — Tgèѕ žantil — dodaje Hili i netremice posmatra Kostu. Ali Kosta zaćuta i zagleda se negde kroz granje.

Petrović, Rastko - PESME

U gore, u divne zelene gore, U strašne zelene gore, Pa gle! Ta u gore do nebesa zidane, U gore, manitamo od života bezmernih. Pojurim, pojurim, gledam hukom matičnom probuđen.

Nema više ljubavi za čovečnost, već dahtanje. Više držim do tvog tkiva no do života, i ništim sebe, ne iz ljubavi, već iz besa; sa tobom počinje životinjstvo i kanibalstvo, zbog tebe neću stići trezne

Pa nijedan života san Nije tako čist I od svega čedan, kao da je u trbuhu neke matere; Prohodim kroz onaj tmuri prostor gde svaki

jedan svet Koji je van ovog: slobodan, i bez mere; I opet kroz iste sale sna Zakucam prestravljen na mišićna vrata ovog života: Ah, jedan dva! ah, jedan dva! U Beogradu, XII 1921.

Ja! Imah svoj Južni Pol, svoj Sudan; Svoju košavu bar, koju ne delim. Od sve čistijih obilja načinih plan Proširivanja života - iz danas u sutra Prošivajući sebe suncem (svojim; svaka motornost druga: starija) To: Postoji revolverski pucanj

jednu, što precizniju, mehaniku erotičkih odnošaja, od momenta prvog erotičkog nadraženja pa do vidljivog začeća novog života.

Ovakva misao pretpostavlja ideju slobode i ideju razočarenja u individualističku korist od hegemonije celokupnog života.

Ali sa toliko pojačanijim osećanjem života, trajanja, mesta, bacam se u pojave koje mi nose velike radosti. Trbuh se bez prestanka napinje, disanje kratko, širenje

Građenje pesama je jedan od najnužnijih trenutaka moga života: jedna od njegovih funkcija: to je kao koračati ili zadrhtati.

Zašto da kukavičluk - faza mog života, kada bez diskusije primam princip božanstva - mora baš da predstavlja nenadležnost moje svesti!

Moj se duh, čak i jedan deo samo mog života, sad mnogo više buni na pomisao: da je moj odnos religioznosti bačen jednim svojim krakom u napred u ništavilo, i da

Neiskustvo oka bi ga pri tom potpuno paralisalo. Život duhovni dakle neizdvojim od života našeg fiziološkog, i naša večnost valjda zaviseći time od našeg života sadašnjeg: ti i ne znaš sa koliko opasnosti nosiš

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Pomoći nije bilo. Smeh i poruge pratile su ga kao najverniji pas. Konačno, pomisli da je i smrt bolja od ovakvog života, pa odluči da pođe i nađe svoje pravo lice ili smrt.

Na dnu mora je pećina, u njoj bisernica školjka, a u školjki dve trave. Jedna je trava života, druga je travka smrti, obe su iste. Na tebi je da zaroniš, da ih nađeš, da raspoznaš.

Na tebi je da zaroniš, da ih nađeš, da raspoznaš. Odabereš li travku života, nema ti spasa: večito ćeš zemljom lutati — skliznu zmija iza stene i nestade, a Lepotica pođe u susret svojoj sudbini.

Čitavu noć je lovio. Pred zoru, vrati se starac prazne mreže na obalu i zareče se: — Uloviću Srebrenku, ili mi nema života!

Za njega nema leka, jer nema čoveka koji bi s izvora života doneo... gutljajčić tvome sinu. Uspravi se dečakova majka. — Gde je taj izvor? — upita, a Smrt se glasno nasmeja.

Krošnja mu do sedmog neba dopire, a korenje je do srca zemlje spustio. Pod tim korenjem ključa izvor života. Ko ma i jedan gutljaj popije — oslobodiće se bolesti, starosti i živeće sve dok mu život ne dosadi.

Ukaza i na nevolje koje čekaju onog ko krene ka izvoru života, priznade da se samo jedan gutljaj vode—životnice može uzeti, pa zaplaka. — Na tebi je da odlučiš.

— reče. Ostade mlada majka da se bori za život svog deteta, pođe Varalica da izvor života. Kome je bilo mučnije? Kome teže? Dug i opasan je bio put.

A Varalica? Još i danas svetom hoda. Zar nije vodu života progutao, Smrt nadjačao? Živ je, živcijat. Smeje se i vara, ako ima koga da prevari: silno je potomstvo izrodio, nije

Uzalud! Poče se Ugor spremati za smrt, kad se Hobotnica priseti i reče: — Otvaraj usta! Do kraja života Ugor nije mogao da odredi šta mu je teže palo: Belutak ili Hobotničin pipak? Uzalud je riba jaukala!

Jedini uslov koji je još pre mnogo godina postavio — bio je da seljaci ne ubijaju ptice kako za njegova života, tako i posle njegove smrti. Selo je taj uslov prihvatilo, smejući se: ko još mari za ptice?

Verovatno bi takva ostala i do kraja svog života da nije bilo njene nesavladive želje da svuda kamo se okrene vidi svoj lik.

Stanković, Borisav - KOŠTANA

Stanković KOŠTANA Sadržaj PRVI ČIN 3 DRUGI ČIN 14 TREĆI ČIN 32 ČETVRTI ČIN 48 KOŠTANA (KOMAD IZ VRANjSKOG ŽIVOTA S PESMAMA) LICA: HADžI TOMA STOJAN, sin mu ARSA, predsednik opštine MITKA, brat Arsin MARKO, vodeničar Tomin POLICAJA,

Šantić, Aleksa - PESME

Moji vrti, više ne čekajte na me, Vratiti se neću iz studene tame Svog života... Sunce polagano gasne... Hladni suton pada... Noć sve bliže ide...

U svakom stablu ja čujem gdje bije Po jedno srce dubokijem bilom — I ćutim kako puni izvor lije Novog života iz svakog udara, Što korjen trese, budi ga i grije. Sve cvjeta, diše.

U meni gori jedna sveta vatra, I moje srce sve grli i ljubi... Snagu mi duše nikada ne satra Zamahom kobnim života bič grubi. Gord sam i sretan što se vazda mogu Uzdići vječnoj ljepoti i Bogu, I božjeg srca biti jedan deo.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

sva utonula u duhovnu sredinu svoga naroda, kao subjekt samo organ pomoću koga se izražava lirizam nacionalnog života. U epskoj poeziji pevač samo izuzetno govori o sebi; u lirskoj poeziji on to.

jedan isti nepomirljivi, beskompromisni, borbeni zov na žrtve, na pogibiju radi boljeg, pravednijeg, dostojnijeg života.

davila, nemoćan prema prirodi, narod je naprezao sve svoje fizičke i duhovne snage da se održi i ispunjavao tamu svoga života jarkim fantastičnim slikama žuđene pobede. U tim slikama ima i paganskih i hrišćanskih elemenata, ali više paganskih.

Taj deo života naših predaka opisuju donekle i poneke istorijske pesme, ali su neistorijske njemu potpuno posvećene. Osobito veliko

i Uglješa predstavljeni su kao negativni likovi (verovatno, zbog toga što su se držali kao samostalni vladari za Uroševa života).

Zar ima mrtvaca među nama? Ne, oni žive daleko na nebu, tamo gde su uteha i naslada. Zadovoljstvo gospoda, tvorca života, nalazi se tamo gde pevaju vojnici, tamo gde se diže dim ratne vatre...

recite im: zbogom). deca su najuzbudljivije oličenje otadžbine, budućnosti, života radi koga treba umreti. I zato je Vasojević Steva mogao onako odlučno i ubedljivo da kaže sestri na rastanku: Kad se

naročiti udeo pripisuje majci Jevrosimi, koja kletvom goni sina da sudi „ni po babu ni po stričevima“ i da po cenu života spase nevoljnika.

Marko je otelotvorena težnja pritisnutog naroda da se opaše neodoljivom silom i da polomi ropske okvire života. Ta narodna težnja dostiže vrhunac u onim pesmama u kojima su opevane Markove pobede nad zlim vilama i nad drugim

Ne manje istinito prikazao je narodni pevač različne trenutke iz hajdučkog života: odmetanje u goru, organizaciju družine, ulogu harambaše, način borbe (uhođenje, napad iz busije itd.

To su ljudi koji su iz Bosne i Hercegovine — zbog teškog života pod Turcima — uskočili na mletačko zemljište i uzeli vidno učešće u dva mletačko-turska rata: u kandijskom (1645—1669)

Pesme koje opisuju taj život idiličan i krvav, gde se lila i krv i mleko u isto doba, imaju katkad slike tog života sasvim realne, intimne, detaljne. Primeri: Ovce Nikca od Rovina, Udar na ovce kneza Vujadina“.

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

Po školi je kružila priča: Lazar Mačak bio ljut pa nakrivio Zemlju! Mnogi bivši đaci te škole čitavog života zamišljaše zemljinu kuglu u onome položaju u koji je postavljena vještim rukama dječaka Mačka na polumračnom tavanu

kraja, iz gnijezda njihova djetinjstva, istrgne voljenu i poznatu stvar i za sobom ostavi nešto ledeno i tuđe, bez trunke života. —A otud smo nekad bježali — tiho izusti Vanjka i suze mu počeše kliziti niz lice.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

110 PUT PO ZVEZDAMA 111 ISTOČNIK VEČNOGA ŽIVOTA 112 KRINOVI 113 IZVOR VODE ŽIVE 114 IZ PSALAMA 115 MOLITVA ZA MIRAN PUT U VEČNI VILAJET 116 PISAC VLADICI ŽRTVENU

127 BOG GOVORI 128 OSVAJANjE UNUTRAŠNjIH ŽITNICA 129 DVOSTRUKO DRVO ŽIVOTA 130 DUBOKE VODE 131 RAĐANjE 132 OTKROVENjE JOVANOVO 133 REKA

I sve je to na svetu postalo vrlo ugodno za provodenje našega života, svuda meri dohodno; zna se dokle kome dopiranje i kraj, što li, za koliko i dokle li što traje.

ISTOČNIK VEČNOGA ŽIVOTA Daj nam tu vodu da ni žednimo više, ni pak da se povraćamo dohodeći ovamo, k bunaru doboku, k pristrastiju

A sve gore nadvišuje, te ih pokriva visinom svoje slave. DVOSTRUKO DRVO ŽIVOTA Da budete sveti ljudi, rod izbrati, carsko spleteno cveće i sveta loza, gospodski zdržan krasni pojas po vremenu s

Od gorušičina zrna, da rečem, od čemernoga ovdašnjeg života i nagla o veri i o Bogu, takvo je to golemo drvo naraslo i vrlo se razgranalo, da ptice nebesne sabiraju se počivati

Duhnu na lice mu dihanje života i bist človek v dušu živu... MLEČNI PUT Kad na nebu među zvezdama ima jedno skupa sabranje malih zvezdica štono se

Vreme našega života prohodi nepostojanim nekim svagdašnjim i brzim pohodenjem svaki [od] nas k svome skončanju... Iz potaje trčanjem

Iz potaje trčanjem približava se k nami naša smrt. I vreme ovoga našega života trčeći prolazi i nikakva stanka ni oporišta nejma u sebi.

I to ne jedanput, ni dva, nego mnogoput i za celoga svega mu života boravi i često mu spominje ako bi i mnoge godine prošle s toga vremena, pak se onoga seća.

I ona ovde nas dovede da izginemo svi širom, jer mi smo njemu baš tako učinili: on donese nam jesti i života se liši. Što li od njega bi? Davno je bilo, ne znamo.

Mi človekoubojice isprva; zato su i nam naše domovine smrtne u nas. Ti život i života davatelj, a mi ka psi pakleni kod kostiju grešnih ljudi u groblju se nahodimo.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

I kod tako lepog života i slaganja, kako je moralo biti Jevdi, majci Maninoj, kad je čula da joj napadaju sina u jednim novinama, i kad zbog

I kakvo čudo onda što je pan Franćišek ostavio pivo i posvetio sve ostale dane svoga života samo župskom vinu, rezonujući da na taj način dobija i u novcu i u vremenu: pivo je skuplje, a vino jevtinije, i, što

Ali to sve nije još ništa pomoglo kod Zone. jer, slušajući tetku, Zoni je Mane zbog takvog njegovog života samo izgledao interesantniji, a zbog staleža njegovog samo miliji i simpatičniji!...