Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
kraj trulog Španca Norvežanin trune, - ta gomila je celo leto kisla na buđavom polju, bez groba i popa, u rasutom žitu i lokvama krvi I dok trune jesen i kiša ih kopa na zemlji svetkuju pobednici i crvi. 2.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Kako sad nema ni plamenjače, ni poplave, ni grada, ni suše. Kako je na sve strane »blagodet i izobilije u vinu, žitu i ovoščiju...
Dučić, Jovan - PESME
Na pučini magla providna i laka, U vrućome žitu prepelica peva. Iz vode i kopna odisaše leto Mirisom i vatrom. Tesne staze behu Pune kosovaca.
Najzad se očas negde začu Prvi slavuj i prva žaba. SUNCE Na žitu plamti jara vrela, Juli će sve da zatre; Ditiramb suncu peva pčela — Sve reči od same vatre.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
bio legao, na avliji, u seno, jer mu, razume se, nisu dali da poseti Anu, koja je ležala sa ostalim ženama oficira u žitu, u ambaru.
Ohngehindert passiert. Grenzpost No. 7. Čestnjejši Isakovič, međutim, stigao je u Vizelburg tek sutradan. Noćio je u žitu punom bulki. Pričao je, docnije, da ni sam nije znao što je išao u Vizelburg. To nije bila ljubavna žalost za Božičkom.
Ti više nikad neće videti mesečinu u Varadinu. Ni kako žito raste, ni u žitu crvenu bulku. Ti će, zauvek, ostati, ovde, na Šlosbergu, živi, u grobu.
Ono je bilo vidno, izdaleka, iznad poljana u žitu. Farba na tom kubetu počela je bila da se krnji i ljušti, i da opada, pa mu je Isak javljao da treba novaca, da se to
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
U južnoj Makedoniji, u Kufalovu kod Soluna, čuo sam izraz izbugari se kad se govori o ukvareNom žitu koje nije dobro za seme, a izraz pobugari se kad se hoće da kaže da se jedna stvar kvari i haba.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
naselja, i onih što ostadoše na domu, činilo mu se da će možda i o njima neko brinuti, tako da će ih zateći u visokom žitu, što je već i u ravnici nicalo, oslobođene pomora i boleština.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
čeljad, tj. žene i djeca, familia: đe je tvoja glota?...; ne mari glota za jednoga skota. 3. nekako đubre u žitu...“⁴ Reč „roblje“ pokazuje ne samo da je dete neizdiferencirano od majke (žena), već i da je njegov položaj zavisan,
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Zec protrča plašljivo da se skrije u žitu, njemu preko ramena. Al začuđen stade, kada spazi da mu sada nije ni do kolena.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Oni su potpuno zavisni od sveštenika, bedno plaćeni, često »u naturi«, u žitu, u odelu i obući, u vosku, a obično su pored toga ili crkvenjaci ili zvonari.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
— A što mu dadoste hleb od tri sorte? — Eto zašto: — crn hleb, to je od godine nerodne, kad u žitu gar rodi, zelen je hleb od godine poplavne n gradobitne, a beo hleb to je od berićetne godine.
— Dobro, — odgovori drugi. — Što imam para sve mi je u žitu; a što imam žita sve mi je u brašnu; što imam brašna sve mi je u hljebu; a što imam hljeba sve mi je u trbuhu.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
DOKTOR: Perzerin. MANOJLO: To je ime Isajlovo, a breg se zove Prizren. DOKTOR: Zemlja je plodna na svakom žitu, drvima koja žir rode, osobito ima dosta kamenja. PUTNIK. Ko bi reko kod toliki planina.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Miluje golu ženu što spava, tvrdo, ko pleća gojnih krava, u žitu, kud noći pune crnih vrana, padaju. Svet je prošla samohrana, u krvavom plaštu šerežana, ko ubica.
O, ta krpa, strašilo u žitu, ispod Mesečevog srpa, bednica što vreba put i stada, iz zaseda. To je sad Ona, odmor vranama i vrapcima, što ni
Prospem li vino, zamirisaće beo čaršav kao sneg po žitu nevidljivom, ali niklom, i ozelenelom. Gospodo, nazdravili ste svakom. Još jednu pijanu čašu mom Banatu.
Novine još uvek pišu da je Beograd steničav, i da Bugari čekaju sa stisnutom pesnicom u džepu; posle o žitu što će stići iz Argentine, o samostalnoj hrvatskoj republici, i kako i Engleska želi da sve „nasledne“ i „podunavske“
Nebo hrvatskog Zagorja. Vedro i tiho polje, što lebdi u visini, puno ševa. Plavo na danu, kao cvet u žitu, vidno i noću, sa dugim svetlim putevima. Mirno, sa kišovitom maglom što dođe i prođe, među igrom lasta.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Tek ako na skretnici promrmlja: „Prolaz molimo, mesta!”. I zadrhti fenjer, ko dinja u žitu, žut. Putnički voz BLV 13 već je stigao do Stalaća.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— U ovome svetu nikakva dobra nema koje ne bi pomešano bilo sa zlim. — U svakom žitu ima kukolja. — I slatka i gorka dinja na jednoj vreži raste. — Koliko je nizbrdica, toliko je uzbrdica.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Svaka me voda, teško, ko boljka razbolela. Noću, kraj puta: od zvezda i umora otežao Na panjevima ili u žitu sam ćutao, ležao. A posle opet: hrtski, niz mahovinu i staro lišće, bežao.
Gle u staklu: sunce! Žuta mrljo, Pod kojom sam se žego, čistio i prljo! (Na nekoj padini sad u žitu, raži — Jedna sama bulka moje oko traži.) Sloboda je usamljenost, al ne leči. O teži je muk od teških reči.
Gle: zlatno kube sred noćne vode. (To moje srce blešti u mraku.) Ja kao da vidim: po žitu i maku Slovenskog sebe koji ode.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
— A što mu dadoste hleb od tri sorte? — Eto zašto: crn hleb, to je od godine nerodne, kad u žitu gar rodi; zelen je hleb od godine poplavne i gradobitne; a beo hleb, to je od berićetne godine.
— Dobro, odgovori drugi. — Što imam para — sve mi je u žitu, što imam žita — sve mi je u brašnu, što imam brašna — sve mi je u hljebu, a što imam hljeba — sve mi je u trbuhu.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Preplašena prepelica negdje se u razoru zaleprša, digne na krila, pa se opet skrije u bledunjavožutom žitu iz koga bije vlažna, prijatna svježina. — Boga mi, brate, mene lijepo strah!
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
(іb., 348). Možda ovde treba računati i propis da u žitu kojim će početi setva treba da prenoći b. (SEZ, 16, 258). Škropljenje b. prihvatila je i crkva, i osvećene vode bez b.
i graorka, pa se tim iz peći vadi vatra, »da ne bude ni k. ni graorka u žitu« (ZNŽOJS, 7, 1902, 146). Devojka koja hoće da privuče momka, savije smrtnu sveću i zadene u nju devet zrna k.
s., 24—25, 1970, 310); u Jadru gataju po žeravicama od b. koje meću na česnicu namenivši ih raznom žitu, stoci i novcu: biće najviše onoga čija žeravica najduže sija i na kojoj ostane najviše pepela, a pepeo od b.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Boko gricnu i reče zabrinuto: — Ovo ne, ispalo bi mnogo neveselo, nešto kao kad zec noću, osamljen, sjedi u mladom žitu i mrda ušima. Stric je našao pero divljeg luka. Pjesnik tek što ga omirisa, već se namršti.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
pokanio neka onaj višak sirota i udovice da bi sebi sabrale štono je Bog zapovedio da tako bude: obirak, zaboravak li žitu, voću, vinogradu da ne čini domaćin: neka ono ostaje nejačim a što još iz toga preteče da bude poljskim pticami i
Savi sami komadi ne dolaze (ako se ne podiže tražiti ih). Ružica miriše, a bžur zadiše. I u žitu jest čista pšenica, i ima raž i kukolj. Tuđe vere ni kudi ni hvali.