Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Eh — manu rukom pešak. Zatim pripali cigaretu. Onda povuče jedan dim, i gledajući žmirkavo Rajka produži: — Uhvatiš se, bato, za cevku, pa ideš i spavaš. A za šta da se uhvatim ja?...
Dušan se premišlja, zatim hitro izvuče jednu i stavi je u šajkaču. Onda je polako pomalja i žmirkavo gleda. — Pih! — baci Dušan kartu i stavi groš na točak.
— Šta ćeš, Učo, mora čovek da misli i na dušicu svoju. Dede podeli — pruži karte Aleksandru, i dok ovaj žmirkavo gleda, pomerajući lagano donju, Milan objašnjava: — U ratu, Učo, nemaš šta da misliš.
TOČAK Poguren i uzdignutih ramena, žmirkavo je posmatrao furažna kola Jankulj Živulović, redov pete poljske baterije. Onda se počešao iza vrata, nabio šajkaču na
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Kako je to lijepo!... Mjesec je bio optočen mutnim kolobarom, a male zvijezde još su se žmirkavo borile za svoje rođenje. Možda vrijeme ide na kišu. Sparno je, sparno, i već je ogrtač tako težak!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
uletela je u tvoju sobu. Pa, ovaj... — Luka obuhvati podbradak i žmirkavo pogleda Dragišu — ništa nam o njoj ne reče. — Šta imam još o noj da vam pričam.
— Ma’š! — i saže se da dohvati kamen. Pas skoči, odmače se malo, mahnu repom i nasloni se na zadnje noge, gledajući žmirkavo. — Kako si, mladiću? — zapita ga neko iz društva. — Eto... — Jesi li bio u ratu?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Razmeštali smo se pored vatri. Beskrajno nebo je žmirkavo treperilo, dok su kola komordžijska i dalje škripala. Ljudi pokriveni preko glave šinjelima i šatorskim krilima ležali su
Na suprotnoj strani, tamo preko Santi Karanta, na albanskoj obali, žmirkavo je treperila jedna iskra... Svetlost na Krfu kao da se postepeno gasila.