Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Pa onda — daje mu birtašica uputstva — kad metneš pred nji’ da jedu, a ti ondak onog žutog furt češi rukom po leđi sve dok jede, halav je pa gura svud njušku i otima od drugi’, a kad ga tako počešeš malo, onda
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Ona puna žena, majka žutog deteta, držala je u ruci već sa svim mokru džepnu maramu i svaki čas brisala ili svoje obraze ili detinje čelance, pa je
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Trifun je bio komandant parade tog dana i Garsuli, sa zaprepašćenjem, vide da se oko Trifuna, pored žutog barjaka, sa crnim, dvoglavim orlovima, viju i dva barjaka od crvenog i plavog muslina.
Diže se zato, gegajući se, i siđe u kapiju. Njegova žena bila je već u kolima. Sedela je na visokom sicu od žutog kordovana, sva u plavim taftama i belim riševima, opkoljena koferima, koje je gurkala od sebe, čizmicama koje beše tek
Bila je u crnoj, večernjoj, svilenoj, krinolini, sa korzetom od žutog brokata i bele gaze. Ona je svoje haljine udešavala, da budu kao u Ane i Varvare. Ali je bila ostala to veče u papučama.
kao crkve, šumarci hrastova, bukve, sa isprepletanim granjem, sa ogromnim, čvornovatim, stablima, sa ogromnom kišom žutog lišća, koje vene i koje je opadalo. Prvo ga je začudilo Sunce, tog dana, tako ogromno, svetlo, veliko.
šumu, izazvali su bili čudno šarenilo, u zelenilu, i žutom lišću, koje je opadalo, a i to žuto lišće bilo je šarenilo žutog – manje, više, crveno, mrko, mrtvo.
Tamo je sve bilo toplo, blago, svetlo, tiho, a jesen je prolazila, jedva čujno, u šušnju žutog lišća, koje je opalo. U Kijevu, sve je bilo ogromno, požar koji je goreo, a oko kuće Žolobova ruže su cvetale, i u
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
I ona zaplaka opet. Pošto je ljubav tako bedna, ona će živeti bez ljubavi uz ovog, suhog, žutog čoveka, što na kantaru meri srebro i što joj liže ruke, ponizno kao psetance.
Promena je bila tako brza i užasna da joj skoro pomuti mozak. Bogatstvo, šaren život u Budimu, ponizna ljubav njenog žutog devera; mladost koju beše tek zaželela da proživi, sve je to oticalo u grčevima, u njenoj krvi.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
od stida okreću glavu kad vide vime i sunce koje proliva nešto rujno da ugasi žeđ mrtvacima sunce je urna puna žutog vina glava puna snage lik koji se obraća živima petao na njemu vidi krestu jagnje — čelo bojno orao zna daje to
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Umreću, pa kad se zaželiš mene, ne viči ime moje u smiraj dana. Slušaj vetar sa lišća svelog, žutog. Pevaće ti: da sam ja ljubio jesen, a ne tvoje strasti, ni članke tvoje gole, no stisak granja rumenog uvenulog.
Srem to više nije. Što sad zasja, preda mnom, izbledelim, od slasti, pre telesnih. Ne vidim više ni znak, žutog, na bregu, drveta. Jesenjim zracima Sunca, sa Bačke, u prah nebesnih, lebde sad bat moj i ševe, sa klasja.
što su zadirali duboko, i besno, ali nisu mogli da iseku ni jedan jauk, iz tela njihovog, punog rana, okuženog, žutog, grobnog, jadnog. Pijem u slavu kola Banaćana.
Stižem, zatim, u varošicu San Vito, koja je puna bagrenja, belog, žutog, plavog, i, u kojoj je počelo proleće. Stanovništvo se razbežalo, ali na opštinskoj česmi ima žena i devojaka, koje me
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Da grdne propasti, da grdna zla!” A nisu znali, ni pomišljali Da je kondukter spasao život jednog velikog, žutog psa. A mogao je, s punim pravom...
što u grad dovlači priplod i rod, i nosi, kroz maglu, blagom kosom, stabalce višnje, posuto rosom, košnicu meda, žutog ko jantar, sa saćem — i sve to stavlja na kantar.
S proleća, šumu treba protresti jošte malo Jer pola žutog lišća s drveća nije palo; Zato se, eto, vetrina goropadi. Al godina radi i kad ništa ne radi.
Pandurović, Sima - PESME
Svuda jesen! Sto vetrova, kao sto uzdaha, veju Preko hrpe žutog lišća koje trune, Alejama što se baruštinom pune, Stazama gde, kao iz davnih davnina, Jeca marš pospanih složnih
Ćosić, Dobrica - KORENI
Ujutru su po livadama nalazili gomilice žutog cveća. Tola Dačić laže po selu da nožem koljem pse Katićima i da ih bacam u Moravu, jer njima stalno nestaju psi, pa i
Odavno je iz njega iščilela radost od njihovog žutog svetlucanja i tankog, čistog zvuka. Prsti su prestali da ih se plaše. I veđe da se razmiču.
Nije zbog đinđuva pred dućanom... Nekada, bilo mu je slatko i krv da prospe za ovakvu gomilicu žutog sjaja. Kad se svršilo to nekada? Ne zna Mu među. Šta ćete mi?
Snažnim belim rukama Simka steže rešetke na otvorenom prozoru. Mesec mleči veliku gomilu žutog kukuruza. Roneći po radosnom stidu, dugo gleda u detelište među kukuruzima sa četiri zdepasta plasta.
da mu suza ne padne na gomilu mesečine. Simka priđe prozoru i ispuni ga. Brežuljak žutog kukuruza svetluca pod bagremom. Volela bi da je tama i da ga ne vidi. Lako zaboravlja Đorđa iza leđa, na krevetu.
Ne može da je odbije. Ona nadušak ispi čašu. Svanulo je. Iznad njenog kreveta po zidovima vise venčići suvog smilja, žutog kao vosak. — Volim Adama više od života. Više... ne umem da ti kažem. I tebe.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
svuda žitko blato sa razgaženim krečom, i bezbroj mutnih penušavih olučića, kao po oranju, krkore između blatnjavog žutog lišća.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
”... Gledao sam i njihove bore i grimase, i iznad njihovih riječi, koje su mi šumjele mimo ušiju kao šuškanje žutog lišća, opet sam sebi govorio: kako li se izmijenio! Gdje je sad onaj nekadašnji čovjek?
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
odnos između likova dvojice braće: (1) kontrast po telesnim osobinama: visok, debeo, crn Vuk naspram onižeg, mršavog i žutog Aranđela; (2) kontrast po karakteru: nestalan, prek i rasipan Vuk naspram upornog, suzdržljivog i tvrdičluku sklonog
Krakov, Stanislav - KRILA
U šatoru se čulo pljuskanje vode. To je posilni polivao komandanta. Kraj svoga žutog sandučeta poručnik Luka je probao pojas za spasavanje, koji je pri iskrcavanju, sigurno za uspomenu, neopaženo zajedno
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
male, bele i crne ovce, a hitro, kao da ih ludi vetar goni, letela su salom dva zelena papagaja, prateći jednog crveno-žutog, i ponavljala uglas: — Mikiki-Miki-No! Mikiki-Miki-No! Mikiki-Miki-No! A gde je nestao Car?
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Miris ga taj zanosi i opija. Budi u njemu davne uspomene taj orijentalski haremski miris žutog dafinovog cveta. Pa se čorbadži-Zamfir seća dahireta i rešmeta, i feredža i bademastih velikih očiju, i pesme jedne koja