Radičević, Branko - PESME
“ To rekoše, izdanuše, Na zemljicu te nanuše Kô dva bora usred gore Kad sekire nji obore. Zorica je zabelila, Dvoje dragi na nosila, A sunašca vidi zraka De i ladna prima raka, Devojka je na nosila Tako lepa jošte bila!
kažem drugo, Čudan sanak ja sam onda snio, Čudni sanak ovaki je bio: Ja sam stajô kraj jednog izvora, Teke što je zabelila zora, Al' sve jasno kanô u po dana Kada sine luča ta sunčana, Divno mesto, puno lepirića, Puno tica, i puno
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Drugi imaju veze sa sadržinom; takvi su: „Još zorica nije zabelila“, „Česte knjige idu za knjigama“; zatim oni koji počinju rečima: knjigu piše, vino pije, kad se ženi, konje jašu, slavu
Bela i je zora zabelila na Kosovu, krasnom polju ravnom. Susrete i Kosovka devojka. U ruku joj dva kondira zlatna, oba zlatna, al' obadva