Obradović, Dositej - BASNE
„Bilo kako bilo”, — reče sultan — „ja toga pokora i sijaseta, i muke i sramote za života ne zaboravih! Odsad pomažite mi samo s vašim dobrim sovjetom, pak ćete me toprv poznati. Gospodine mili bože, da zle ženice!
Matavulj, Simo - USKOK
Savo se trže. — A, oprosti, kneže, ja se zagovorih s ovijem mladijem čovjekom, a na tebe zaboravih? Što ćeš! Željan sam čovjeka iz svijeta, a suviše, s ovijem bih đetićem imao govoriti dan i noć!
? — Evo šta je! Sjutra mi je krsno ime, crno mi osviće! I ja eto u ovolikoj pometnji zaboravih, a zvah silne zvanice, koji ništa ne znaju za ovu našu novu žalost!
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Mala moja iz Bosanske Krupe! Naišla si kao lak oblačak, tvoj me pogled za tren obeznani, zaboravih ime i očinstvo, kako mi se zovu ukućani. Iznevjerih poput sablje tupe. Mala moja iz Bosanske Krupe!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Molim... — I ja trap, do nje... Tada poče jedna da peva, uh!... Padoh u sevdah... gotovo i zaboravih zašto sam došao. Ali najzad, kada zagalamiše oko jednog potporučnika, koji je gledao drugu žensku, a ona se njegova kao
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
To ga opet zbuni. — Kakav si to drug, bolan... Nećeš sa koleginicom da se kucneš! reče mu pisar — Zaboravih... promrlja zbunjen Gojko krećući očima živo, kao da gledaše gde bi se mogao sakriti Posle ručka policajac odsede u
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
zemlje i da se pobijem sa Anutima, jer me tako zabole stradanje nevinih, mirnih građana od njihova varvarstva, pa čisto zaboravih da sam star, iznuren i nemoćan i osetih u tom trenutku mladićku snagu.
Najpre, kao uvoda radi, počeli su privatan razgovor (u veselu zaboravih reći da se kufer čuva pod jakom stražom). — Hoćete li duže ostati ovde? — pita ga ministar predsednik.
Za kavu su glasala trojica (dvojica za slatku, a jedan za gorčiju) i, najzad, jedan glas za melanž. Taj je i inače, zaboravih napomenuti, bio započeo govor protivu vlade, ali mu masa zagluši grajom taj detinjasti ispad.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
(Pođe, pa se vrati.) Jes', boga mi, malo ne zaboravih. No, još mi se i to može desiti da zaboravim. (Vadi pet-šest neispunjenih menica iz džepa i prelistava ih, čitajući sume.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ Oba mlađa Petrovića značajno pogledaše starijega. „E, gle umal’ ne zaboravih“, reče Savo vadeći neku artiju iza pasa. „Pozdravio ti se, Gospodaru, i poslao ti je ovo pismo!“ „A da nije bolestan?
“ reče vidar i nagnu se da ustane. U toliko i Stana stade na prag. Vidar kad je ugleda, reče: „A ja i zaboravih na ručak!“ „A da dva puta sam te zvala“, odvrati cura smijući se. „Pri tebi zaboravio bi on i na večeru!
Kad šće da mu pomene Ozrinića, prisjeti se slike. „Gle! a ja i zaboravih da ti predam!“ reče vadeći je iza pasa. „Šta to?
stari soko, pribra se u čas, pak se ispravi, te blijedim licem i glasom što je malo drhtao, reče: „Oprostite, braćo, zaboravih se za čas, te stadoh naricati. Oprostite!“ On se povrati na mjesto, gdje bješe najprije sio.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Čuh da je nekakva nevjesta rodila dijete, no zaboravih da li je muško ali žensko, ama rekoše da meni sliči. 3 NAZOVI JUNAŠTVO (Na jednom zimskom sijelu sastala se momčad iz
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
A što se niste bunili kad vas je bolelo? TANASKO (spolja): Sekund, goskapetane, zaboravih ovu puščetinu! (Ulazi. Gleda Prosjaka.) PROSJAK: Međ vama bi se i arhanđeo ugasio! Brže no slama!
Stanković, Borisav - JOVČA
VASKIN GLAS Mladene, jesi spremio piće i jelo? MLADEN (trza se, prekorno sebi): Eh, malo ne zaboravih. Evo, sad! (Odjuri levo.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Da bih u to vreme mogao pred njega da stupim, odenuh se bidermarskom nošnjom svog pradede, a ne zaboravih ni njegovu srebrnu burmuticu, napunjenu burmutom. Stigoh u Pariz i evo me gde šetam južnom obalom Sene.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
I u tom času ja potpuno zaboravih da sam, po planu, hteo da ona odbije, pa je iskreno, skoro plačući molih da pođe sa mnom ili da mi odobri da ne idem
Uznemiren, zbunjen i uzbuđen do nesvesti ja sedoh ponova na svoje mesto i najedanput zaboravih sve, ali sasvim sve zaboravih o čemu sam maločas mislio.
Uznemiren, zbunjen i uzbuđen do nesvesti ja sedoh ponova na svoje mesto i najedanput zaboravih sve, ali sasvim sve zaboravih o čemu sam maločas mislio.
U trenutku ja zaboravih sve, sav bol, i mišljah poludeću od radosti. „Dakle raskid, raskid, hvala, kako sam srećan, kako sam srećan“, šaputao
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Može biti da ti mogu pomoći savetom, i ako znam da imaš mudroga savetnika... Istina, ja i zaboravih da te pitam: zna li Vujo da si ovamo otišao? — Ne zna. To ću mu posle kazati. Hteo sam...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Svu je u kap ispijem. Odmah se razveselih i zaboravih na sve. Počnem pjevati na mezaru moga oca; već od suza ni spomena nema.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Što ti vali kod mene? Sve ti je u rukama: tvoje je kao i moje!... A da, zaboravih te pitati: jesi li davno s njime?... — Pusti to!... 'Ajdemo! Noć je, — i u hodu priljubi se bolje uza nj. — 'Ajdemo!
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Kad bi, ako sada ne bi, Dok je mlad! Slika mu je tako divna — Dar je dar. Gledajuć’ je zaboravih Da sam star. Zanelo me što u njemu Tako živo sja, — (Opije me manja čaša Kamo l’ ne bi ta!
Miljković, Branko - PESME
Zbog tvoje nadmoći ostah pust i sam, Što snih zaboravih, pa me prože plam, Dok na kraju tvog imena bukti baršun Ptice što prelete svet unazad varav Do mirisa ruže u kamenu.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Treći ješče strašnjeje grunu po duvaru, I sad se ja nađoh u znoju i žaru. — Ovo sut pustahije, — mišljah ja u strahu, Zaboravih u nevolji černooku snahu, I pomilih u budžak, da dohvatim sablju, Glavu, kto se pomoli kroz pendžer, da zgrablju.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
JEROTIJE: Ja ne znam kog bi đavola i tražili putnici ovde? ALEKSA: Pa onda... uh, eto, zaboravih gde sam stao! JEROTIJE: Dabome! Ama, kažem ja vama, ne prekidajte ga.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
U isto doba dolazio nam je i stariji brat moga oca David, septemvir, sa svojom suprugom. Jednog milog gosta mal’ ne zaboravih: jedno malo konjče sa dugačkom grivom koje nam je uja Vasa slao svakog leta za jahanje.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— odjednom se iz prikrajka javi Nikolica. — Mi ćemo, valjda, ložiti vatru za moju pokojnu babu. — Ehe, pa ja umalo ne zaboravih! — viknu Jovanče.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Bojim se s pameću kojuno sam od Boga preuzeo; u svako dobi ga imenovati i dozivati ga dužan sam, a ja, krvavik, Boga zaboravih, koji me oda zla čuva; Davidu proroku nisam vnimao o tome što nam veli: Uvavestite se za ovo koji se Boga