Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
I tako se Hristić po nekad raspoložio, zajedno s njima smejao se slatko i sve više ono zaboravljao. Zaboravi se Hristić pa se čak hvali i fino i smišljeno laže o onoj borbi kad je ranjen u nogu i to lično, veli, od
Afrika
u isključivom opštenju sa crnima, kad je morao, kao i oni, sebi loviti „meso“ kojim će se hraniti, vrlo često i nesvesno zaboravljao da nije jedan od njihovih.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Očekujući audijenciju u rosijskom poslanstvu, pomenutog dana, Isakovič je, polako, zaboravljao svoju Bečliku, kao što se zaboravljaju mrtvi, kad ih sahranimo.
Istina, znalo se da i Bestušev voli diškreciju, mito, ali ko to nije primao u doba rokokoa? On, međutim, nikad nije zaboravljao testament Petra Velikog i odselio je bio u Rosiju pukovnike Horvata.
dole, ne samo po Tokaju, otkud je bio krenuo, nego i po okolini i krovovima Beča, gde je bio, i po Dunavu, koji nije zaboravljao. Da se širi, kroz celu ravan hungarsku, a pada i na Budim, i na Rab, i na Vizelburg, kud je prošao.
Sad kad je bila dodola, debela, kao bure, kad su joj se smejali i od nje bežali, on se, začudo, kajao, zaboravljao bes, i vraćao joj se, u sećanju, kao i svojoj mrtvoj ženi.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Tu je bar zaboravljao sve sitne zlobe, koje truju radost i mute vedro lice života. (Priča o velikom čobaninu) Ćopićev tip dobrog čoveka
Milićević, Vuk - Bespuće
I Milan se zaboravljao, pričao veselo, udarao punom rukom po stolu koji se drmao, i po sablji koja je zveketljivo tresla. A on ga je samo
ulazila u sobu, vesela i nasmijana, donoseći sa sobom tako mnogo bujnog života i mladosti koja se presipa, on je brzo zaboravljao na što se bio odlučio. I kad je ona odlazila, on se ponovo korio i ostavljao stvar za sutrašnji dan.
Sremac, Stevan - PROZA
Jer sin, kako je brzo shvatao, tako je brzo i zaboravljao te česte očeve lekcije iz vladanja, možda već i zato što je to opšti zakon da u svetu ono što je često postaje i obično.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Opčinjen nad otvorenom sveskom, zaboravljao sam golubove, a oni su zaboravljali mene grgućući na prozorskoj dasci. Šta li je u to doba radio onaj moj pametni
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Sutradan bi opet sve zaboravljao jer smo mu davali onaj prvi broj iz kompleta, u kome je Hitler tek počinjao da se afirmiše kroz pivčugu.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
To je, dabome, uvek ista priča koju samo Karađorđe nikad nije zaboravljao (kao da je od detinjstva čitao Tacita). Koliko puta ga je Vasa Čarapić, jedkni koji je smeo da mu uđe pod šator iz
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Zauzet stalno svojim poslom, zaboravljao je i da jede. Često, kad bih ušao u njegovu sobu, zatekao sam ručak ili večeru, što sam mu ih doneo, nedirnute.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Pomisao na sve ovo gonila me je napred i ja sam zaboravljao na muke svojih vojnika, koji sa oruđem na leđima i natovareni teškom opremom, vodeći jadne i iznemogle konje, gacahu po
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
On nije zaboravljao ni to, da je ova poslušnost iz čistoga straha, ali tek njemu milo beše videti da mu se ovako bezuslovno ljudi potčinjavaju
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Ovo temeljno proučavanje me je toliko zaokupilo da sam zaboravljao na sve ostalo, čak i na svoje narušeno zdravlje. Konačno, kada sam bio pred nervnim slomom, priroda me je zaštitila
Petrović, Rastko - AFRIKA
u isključivom opštenju sa crnima, kad je morao, kao i oni, sebi loviti „meso“ kojim će se hraniti, vrlo često i nesvesno zaboravljao da nije jedan od njihovih.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
trgovcima bio dosta uvažen, poštovan, na svome mestu, kao što treba, ipak od te svoje uvaženosti pokatkada popuštao. Zaboravljao se. Pokatkad, zapio bi se. Istina, i to retko, krišom.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Pa su onda dolazila vremena kad je Pavle pisao pesme, i pokušaje drama, i zaboravljao na novac. To su bili mučni, nemirni periodi, i on bi tad govorio materi da bi morao nekuda malo otputovati.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Mikiki-Miki-No! Mikiki-Miki-No! Car je brzo zaboravljao šta je pitao. »Mikiki-Miki-No!«, kao slatka zvonjava, pratilo ga je nakon svake izgovorene reči.
Postade neoprezan. — Micko, Micko! — vikao je, trčeći za malim drugom, smejao se i zaboravljao da zatvori vrata. Uzalud je, kasnije, lupao glavu da li je u takvom jednom trenutku nahrupila majka na vrata i
Pamtile su ga, zatim, litice na koje se penjao i urvine niz koje je silazio. Dešavalo se da je bio tako umoran da je zaboravljao za čim on to traga. Zatim se prisećao i ljuto kleo. — Obmanula me Zvezda! Možda izgubljeni ključ i ne postoji?