Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
i dok, jedući i pijući, sluša njihove molitve, koje ne razume, ja, bos i gladan, kroz prozor gledam u mrak: sneg zavejava kubik drva.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Vetar jauče kroz ogolelo granje i čisto seče gde dohvati po goloj koži. Nebo mračno, strašno i nemo, a sitan sneg zavejava u oči i bije u lice. Nigde žive duše. Žurim napred i klizam se po kaljavom putu, to levo, to desno.
Rakić, Milan - PESME
Možda nikad više! Zbogom. — Sneg još pada, Sve tragove briše, zavejava sve, I pod teškim belim pokrovom, bez jada, Ko ogroman labud, sva priroda mre.
Bojić, Milutin - PESME
jauču klanci, Tutne doline, zvone proplanci, A deca bude Prošlost što spava I lome, Grome, Dok vetar zviždi, smet zavejava. I nenasiti, gvozdena kova, Nebesa traže nova i nova. Albanske stene ledom posute Dršću i slute...
Proriču užas njihove trube, Gde crnomenske vih're ljube. Marički vetar glave kosi, A smet kolone zavejava, Čelične zide mozak rosi, A sam Vukašin vaskrsava... Prolomi zide, Prkosni mesec s munare skide.