Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Da mu odskočim!... I priđe meti, mahnu dvatriput rukama i preskoči belegu. — A!... Pepo!... — zagraja momčadija. — Ded jako!... Pera nadskoči Lazaru. Lazar skoči i doskoči mu. Pera skoči opet na belegu.
I čim se sašapta s njim, Zeka se okrete: — Dede, ko je junak? — Ja!... Ja!... Ja!... — zagraja sa sviju strana. — Ronci mi trebaju. — Svi smo! — reče Zavrzan. — Onda... Evo vas osmorica!...
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Pre dvadeset, Topal Osman paša. Pa šta da čekaju? Idu da žive i mru, među svojima. Dosta se čekalo. A kad Isakovič zagraja: imaju li nešto napismeno? Da li im je Vasilije pokazao neko pismeno od Rusa?
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
— Tako je, tako! — zagraja čitava skupština. — Deder, braćo miševi, ko će mačkama zvonce o vrat vješati? — upita onaj ćoravi miš.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
„E, pa lijepo, tamo ću vas čekati“, odgovori Pejo i zagraja po kući naređujući odmah ručak. „Pa ima studena mesa bravijega, ljeba i rakije.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Natpis, natpis! — zagraja čitava družina. Jovanče se okrenu Đoki Potrku. — Ti si najveće spadalo meću nama, smisli nešto.