Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Šta ti sada slasti vrede? Što si meni zad’o bede?” Zacenu se: „Zbogom! — ,Zbogom!’ od groba se odzva njemu... Mlad Radivoj, vičan svemu, Dalje pođe stalnom
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Il’ misliš ne smem ni zapitati: Šta se to radi?... Kakvi savezi?... Kuda nam decu misliš šiljati? Zad nas još nije dosta propalo Po visovima ovim kamenim, Već i aveti sinje pučine Zar našom krvlju misliš pojiti?
MIRA: A zar je mogô? I gde je srca, to da učini? STANIŠA: „— Srca?“ Zad ima srca, čedo nevino! Ljudske su trudi, Miro, bez srca, A to što takim krste imenom Gadno je klupče samog otrova,