Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
arno, harno — dobro (govori se u Prizrenu i Makedo– niji ataman — kozački vojni starešina besa — arnautska vera, zadana reč bektaš — pripadnik derviškog reda kojeg je osnovao Hadži–Bektaš binjiš — širok ogrtač od čohe bulju(g)baša —
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Njija se drvo svobode Serbom. Car Murat leži. S mačem u desnici, Nazad gord speši Obilić k svojima. Opet ga reč zadana vrati K sultanu. Gnječi mu petom šiju. To ne zna vojska. Oslabi hrabri duh. Knez silnim slovom začas ga podigne.
Smrtna j’ rana prevarom zadana. Bež’ s očiju, i opet ti kažem, Bež’ s očiju, ne vidila sveta, Laskanje nam tvoje dodijalo!