Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
A kratko vreme potom front je bio miran i blesav. Naslonjen leđima na zid seoske kačare do voćnjaka, bled i zadihan, još obamro od one lomnjave i sklonjen tu da se zaštiti od retkih zrna koja su povremeno doletala, Hristić je posmatrao
On zgrabi jedan karabin što je ležao pored njih i stade bežati. I tako zadihan, sumanut, sav u znoju, obuzet onim strahom životinje koju besno gone, bežao je ludo, izmičući zrnima što su prebacivala
— Živeo, živeo, živeo! Onda svi pojuriše, pa šašavo kidisaše na njega i opkoliše ga. Tada sav zadihan, zviždući u pištaljku, jedan pozornik zavitla se usred one gomile i snažno ščepa Jurišića.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kad je, zadihan, prišao bliže, vide kako se Božička penje u kola, a Božič od ostalih žena, ceremonijalno, prašta. Kad je ugledala svoju
Gospoža Evdokija govorila je mirno, nehatno. A smešila se. Isakovič je bio snužden, ušeprtljen, zadihan. Obeća joj da će je posetiti čim bude mogao. Možda već kroz koji dan. Ona mu reče da je njena kuća, njemu, uvek otvorena!
Nušić, Branislav - POKOJNIK
SVI (dolaze): Šta je? SPASOJE (razdragano): „Ilirija”! „Ilirija”! „Ilirija”! XIX ANTA, PREĐAŠNjI ANTA (upadne zadihan): Dobar dan! Gospođe, gospodo, važno saopštenje. Pati li ko od vas od srca? (Odleti zadnjim vratima, Sofiji.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
od bolova, umirući, Isakovič beše, sa nekoliko vojnika, već izbio na glavnu ulicu varoši, zakrvavljenih očiju, oznojen, zadihan, oslanjajući se o zidove kuća, krvavom svojom sabljom, dok su vojnici oko njega pucali u mračnu i praznu ulicu, nad kojom
Na drugoj strani reke, kao da behu ostale sve žene, tolike žene, sa kojima je skakao zadihan, oznojen, često i napit, crnomanjaste, smeđe, riđih dlaka i obilnih grudi, što su duboko uzdisale i tiho šmrkale u
Uzme li se u obzir da su trčeći oficiri uspeli da saberu i smire puk, koji beše natrčao, sav zadihan, čak na topove; kad se uzme u obzir da su, inače, Isakovičevi oficiri pokazali odlično držanje, da su vojnici udarali
Matavulj, Simo - USKOK
— Otkud vi, gospodine Janko! Sreli ste se s popom, je li. — Jesam. Znam sve! — odgovori on veoma zadihan. — Hvala bogu! Kako je vama? — Ništa: prozebao sam, pa se liječim po naški, kao što vidite.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Umače Toša, zadihan, ljut, sakri se dedi pod širok skut. U isto vreme evo i Žuće, šulja se kao zverka, kraj vode vreba, uporno keba
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Na nasipu, gotovo iznad naših glava, vojnici šeste baterije izvlače na rukama topove. — Što ne gađate? — dojuri zadihan jedan pešadijski oficir. — Pešadija već prelazi.
Dohvati čuturicu, zastade malo na otvoru, onda potrča bunaru. Ali sa pola puta vrati se zadihan. Veli, kako na motki đerma nema kofe... Treba ići na Savu, ali sa one strane vrebaju stotine pušaka.
O svemu tome vodio je strogo računa Aleksandar. Tako, jednoga dana, kad smo baš hteli da ručamo, naiđe sav zadihan i obrati se komandiru: — Zamislite, gospodine kapetane, Mica „kapetanica“ dospela i do pešaka. — Šta kažeš?
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Gospodar se diže pa ustadoše svi. Đakon (koji bješe poprijed izišao da naredi za igumanova konja) upade sad, zadihan. „Gospodaru, jedan, te dobar Katunjanin dolazi i š njim jedan ćesarovac, a ma ne od ovijeh, novijeh, (primorskijeh)
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
A kad znojav i zadihan stiže pod veliki grm on se, nešto sigurniji ispod ove svetine grada, prekrsti, oslušnu još malo, pa se opruži i
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Uto, iznenada, nađe se kod njih općindžki policaj.. —Ne dajte ništa, gospodine! zadihan kaza naglo. —Pusti.. . Učini dobro, pa se ne kaj!... —Ali je prosjačenje strogo zabranjeno.
Gledajući u more, sjeti se onoga dana kad je zadihan pošao k njoj noseći u ruci jednu forintu; pokazuje joj novac i veli: —Našao sam ga u moru. —A kako si ga dokučio?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Reka mi je ostala za leđima mnogo dalje. Ne potraja dugo, a onaj se vrati sav zadihan. — Gospodine potporučniče, dole na reci su Bugari. Pretrnuo sam. Tačno iza mojih leđa.
Ali bojazan od merzera goni me stalno napred i, već zadihan, gotovo se sudarih sa jednim vojnikom. — Gde je komandir čete? — Prošli ste. Naopako. — Kako!
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Udara sokolar na Saborište, udara i Dadara. Kroz pavitine, šuškor, preko vrzina, grabi hitronogi deran. Zadihan je Dadara, znoj mu okvasio košulju po leđima i ispod pazuha, grančice šibljika mu pljušte po nosu, ali ne ispušta iz vida
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Borićemo se do poslednjeg časa. Među nas upade jedan pešadijski podnarednik, sav zadihan. — Eno ih Bugari! Odozgo zapraštaše puške. Ranjeni konji se propinju, drugi padaju. — Vadi zatvarače!
Uši mi pište. Malo zatim prebaci, a potom poče da rije oko osmatračnice. Jedan ordonans ulete zadihan i predade mi neku ceduljicu. Pogledao sam. Vilice mi zadrhtaše.
Petrović, Rastko - PESME
oči rukom, video da zora sviće, Pogledao u mutnu ovu zemlju, gde zlato nam se stiče, Došao si najzad sam krvav i zadihan pesniče.
Ne pamtiti, al sanjati, možda biti nesrećan ko nekada. To, to! Odjednom oči otvoriti! ... Zadihan i probuđen za čas jedinstvom u drveću, Da l smrti ostavih žeđ za dno idućeg dana?
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Oho, evo ga! Evo još dvojica! Iha, brzo hvataj, u njedra trpaj! Naš bjegunac, zadihan i crven, već je bio na ivici Prokina gaja.
Dječak je upravo bio krenuo prema Lisini, kad ga na drumu pod Prokinim gajem presrete Lazar Mačak uplašen i zadihan. — Ne idi dalje, evo vojske! — Kakve vojske? — trže se Jovanče. — Evo ih od raskršća.
— Ama jesi li ti to, Nikola?! — Ja ili koji bilo sin ove zemlje, svejedno! — odgovori momak, nadahnut i zadihan. — Danas ili sutra ovakve će nas gledati neprijatelj kud se god okrene po Jugoslaviji!