Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Bila je kao omađijana. Stajala je zadihana. Ćutala je i smešila se. Isakovič to više nije video, jer joj je bio okrenuo leđa i prišao prozoru, koji je bio u
Isakovič je odgurnu i htede da otvori vrata. Ona je stajala prebledela i zadihana. Kao neko dete, koje pokušava da se porve sa odraslima. Hteo je da je, najzad, izgura.
Sve je neko vreme, međ njima – sem ljubavi bračne – kao među mužem i ženom bilo. Njemu bi prilazila, na konju, zadihana, sretna, kad bi dobro uzela preponu. Gledala ga je očima sjajnim, kad bi je pohvalio.
Varvara je trčala besomučno, sve do najbližih kuća Tokaja, i tek se tamo, od umora, zadihana, srušila. Dugo joj je trebalo, dok je uvidela da ne sanja, i da je niko ne vija.
sitne, vezivale su, sad, tog sujetnog čoveka za njegovu mrtvu ženu, mnogo više, nego kad bi je se setio, kako mu gola, zadihana, leži na ruci, dok joj od slasti cvokoću zubi.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Dalekih gradova, po čijim je strmim ulicama, sva zadihana, trčala sa mužem, dok su na njih, a naročito na nju, svi pucali; ne samo neki vojnici, već i oružje što je lebdelo u
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
OPŠTI POGLED. — Lirizam i živopisnost, to su dve odlike književnog rada Đure Jakšića. Njegova topla i zadihana poezija je nagla i neposredna manifestacija njegove jake i nedisciplinovane ličnosti.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
S vremena na vreme ona pokušava da poleti. Udara se o sve oko sebe kao slepa ptica. Zatim ostaje mirna i zadihana. To nije lepota oko mene (video sam toliko jezera i ovo nije ništa čudnije od ostalih), već ispleteni život onoga što
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Nežna kao bela ruža, čista kao rosa, da dotrči zadihana, vrela, bosa, suzna zbog zore jesenje, blage, nečujne. Ja bih se digo, i, kad bi ko leprš goluba, viknula i zaplakala,
Ćosić, Dobrica - KORENI
Dugo se klati zadihana tutnjavom u grudima. I svog koraka se boji. Crveno oko peći gasne i pleh sitno cvokoće. I mraka i plehanog cvokota se
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Pa se naglo otvore vrata paviljona, pojuri studen spolja kao bes i sestra Ѕtephenѕon uleti zadihana, sa pokislim rumenim obrazima i crnim mačetom na grudima ispod šala.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Sigurno prilazi k njoj u maslinik: — Fala ti! — izusti. — Jedva sam se iz kuće izvukla, govori mu ona zadihana. Sjede na ledini; prama njima kao nevino dijete leži more; žamori i krkoće oko hridi i škrapa.