Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Čupić odjaha konja. — Hodi, sokole, da se poljubimo!... Alal da ti je ono srpsko mleko što te zadojilo! Ej vala ti na ovakom junaštvu! I da si mi juče kuću zapalio, oca ubio — danas bih ti sve oprostio! I poljubiše se.
— Junački sine! — reče mu, a suze mu se svrteše u očima. — Alal neka ti je srpsko mleko koje te zadojilo!... Ali, Zeko brate, promisli! Ne bi li bolje bilo da i ti ostupiš?... Zeka planu. — Ne govori mi to! — reče.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
sjeme bratskoga razdora«, i veli: Ne pita se ko se kako krsti, No čija mu krvca grije dušu, Čije ga je ml̓jeko zadojilo.
Radičević, Branko - PESME
Pa vas eto za života svoga Ni na noge podići ne mogâ. Zbogom, zbogom, moje blago milo, Tone srce što vas zadojilo, Klonu ruka što da vas odnija, Poda mnome već zemljica zija, Pa i skoro zaronit me ladna, Da narani mnome crva