Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Nalazi je, kad sretniju, kad manje sretnu, i najzad ustaje, zakopčava kaput. Odlazi. Odmiče zvučnim bolničkim hodnikom, spasava se između okrečenih pervaza lijeha s perunikom, i žuri da
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
razgalim kao hitro pritisnutim poljupcem na ruku obožavane, na ono mestance koje je isečak rukavice, onde gde se ona zakopčava, ostavio neskriveno.
Stanković, Borisav - TAŠANA
Nisi trebala da mi spremiš ovo odelo. (Saginje se Stani, da joj zakopča nizu.) STANA (zakopčava je. Ali gledajući u Tašanin sjajan podbradak, svetlo, zajapureno lice, a najviše u njena, sada pod tankom košuljom i
zajapureno lice, a najviše u njena, sada pod tankom košuljom i kratkim jelekom gola razvijena prsa, zaboravlja da je zakopčava). TAŠANA (crveneći od Staninog piljenja): Ta zakopčavaj! Šta me gledaš? STANA (kao samoj sebi): E lepa si mi!
STANA (pregledajući je): Jesi, jesi. (Odlazi.) TAŠANA (sama, dosta uplašena, navlači više šamiju na lice; tešnje zakopčava prsa i rukave od košulje i pogleda po sobi da li je sve u redu.) Ulaze Hadži Rista, Miron i ostale hadžije.
(Odlazi.) TAŠANA (prilazi ogledalu, šamiju jače razgrće, da joj se vidi više lice i kosa; jelek bolje zakopčava i više diže šalvare, da bliže dođu jeleku; seda na minderluk). Ulazi Saroš.