Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Brzo predade dete ženi, pa pritrči bogalju. Pothvati ga rukom ispod miške i pomože mu da zakorači jednu gredu koja se bila isprečila na mostu. — Da nisi ti, vojniče, gazda-Blagojev sin?...
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Odlučio je da ostane u »Mažestiku«. Zapamtio je taj hotel kao svetilište luksuza, u koje nije smeo ni da zakorači u svoje vreme.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Zastao je, čekao i — tišina. — Nisu me, valjda, još primijetili — dosjeti se on, pa zakorači dalje, ali opet kroz tišinu.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Kroz zid u njegov mozak probija se muklo stenjanje. Isto tako i krava, pa se trže od grešne pomisli i brzo zakorači u jabučar; u očima mu krvav klobuk, a granje ga udara po licu.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Vreme mi je da pođem... — Pa, pošla si! — jajetova ljuska se nasmeja, a lepotica zakorači niza strminu, ne osvrćući se. Tako nije ni mogla da vidi kako se ljuske jajeta ponovo sastavljaju, ponovo postaju jaje.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Kroz maglu dopre piskavi zvuk trube, kao znak za juriš. Potrčasmo kroz maglu, nošeni zanosom ko će prvi da zakorači u svoju zemlju. Pred našim očima svitnuše puške i natrčasmo na drugu odbrambenu liniju neprijateljsku.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
pri sečenju ne sme se ćuškati rukom da padne i ne sme se kresati; posipa se žitom iz rukavice; kad se unosi u kuću, zakorači se desnom nogom i unosi se »sa zaljuštkom« napred; kad se meće na ognjište, pomeri se tri puta unapred i namesti se tako
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Dolazi do jasala, zakorači jednom nogom, bosim malenim stopalom, šuška u senu kao mišić. Onda i drugom. Podigne mi glavu i stavi u svoje krilo.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Prođoše dve godine, komšiluka nema. Sava se onda osmeli i zakorači u „pusto”. Prekopa i uradi svega nešto jače od aršina širine — tvrdio je on — opštinskog zemljišta sebi za krompirište.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Očice trepću li trepću. »Mora da se i njima prispavalo?« — pomisli dečak, kad se žbun, iznenada, pokrete i zakorači ka njemu... Uzalud je zatim bežao. Žbun ga je sustizao, brzinom vetra, a iza njegovih leđa zgušnjavalo se drveće.
Tvoja se stena na vlasi kose drži! S mravinjakom u naručju dečak zakorači na vrežu i pređe preko nje bezbedno kao preko mosta. Ni milosrdna ruka ne bi ga nežnije nastavku puta predala.
Ali, gotovo u isti mah, oseti vreli dah psa na listu noge, strese se, odrečno odmahnu glavom, i zakorači preko ivice neba. Toliko je bio siguran da se poslednjoj samoći približava da se i ne okrenu, niti oslušnu.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— okosi se Mačak. — Otkud Stric gore na nebesima? — Čekajte, idem ja da vidim — reče Jovanče i kuražno zakorači prema onome stablu iznad koga se čula galama.
— šapatom reče Lunja. — Eno, iza onog žbuna. — Da pogledamo — reče Jovanče nešto uzbuđenim glasom i odlučno zakorači put zelenog gustiša, a za njim u skoku Nik i Lunja.
I Nik poviri i reče, takoćer šapatom: — Pa da, to je njegov šešir. On je. Lunja se prva osmjeli, zakorači iza žbuna i prodrma Strica za rame. — E, Striče! — Je li živ? — plašljivo upita Jovanče.