Jakšić, Đura - PROZA
Iz Kikinde nisam mislila odlaziti. Htela sam da vidim šta će s Aleksom biti, šta li s čičaMarkom... Utome zalaja pas u hodniku, a glas gospođe senatorovice probudi me iz mojih sanjarija: „Zar još nisi otišla?...
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— kao tuđi čovek; kao da mu i nije stric, kao da ga sad prvi put vidi. — Domaćine — zovnu pop Mića. Zalaja ozgo Boškov zeljov, koji beše privezan za neki direk iza kuće. — O, domaćine! — zovnu pop opet.
Zalaja ozgo Boškov zeljov, koji beše privezan za neki direk iza kuće. — O, domaćine! — zovnu pop opet. Zalaja zeljov još žešće. Neka devojka izviri iz kuće, pa je opet nesta. To beše Stamena, poćerka Boškova. — Domaćine!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Mesečina obasja lice njegovo, a hajduk se zagleda u nj. — Dobro — reče. Pa se okrete, namesti ruke na usta i zalaja kao pas. Lavež se odazva. Nije mnogo prošlo, a dvojica oružanih ludi pojaviše se iza grma...
Sunce je probijalo kroz gusto lišće i već se osećala toplina zraka njegovih. Najedanput stadoše. Zavrzan zalaja i odazva mu se lavež. Onda nekoliko oružanih hajduka izide im u susret. — A... uloviste ih? — upita Nogić.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ Šunjalo tajni glavom je Žuća, krade se, gunđa: „Mačak je moj!“ A kad je stigȏ nadomak mlina, iz trave skoči, zalaja: „Stoj!“ Prenu se Toša u snu zatečen i samo dreknu: „Sada sam pečen!
Za prvog snega odjednom živnu, pospanu zbaci mrenu, podiže glavu, zalaja glasno, u pustoš belu krenu. —Na dalek put vam odlazim, kaže, ispod nebeskog luka, gde večno Pseto, poljem bez
povika mačak. — Gozbi je kraj, neko nas jutros preteče, znaj.“ „Ko li je da je, dabogda pukȏ!“ zalaja Žuća u gnevu slepom. — „U snu mu ribe ne dale mira, platio gozbu glavom i repom!
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Odjedared zalaja jedno pseto i iskoči iz dvorišta, za njim pojuri drugo, pa treće i oko umorna učitelja podiže se čitav urnebes.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Samo zeljov komšijski izgleda da je nešto sumnjivo primetio, pa zalaja, ali naskoro ućuta. Valjda se upoznao u nekoga, ili se, u suvišnoj revnosti, istrčao. Biće da je ovo poslednje.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Jedan od njih duva u sviralu. Pred njima pas potrkuje, a kad spazi stranca, stade i zalaja. Dečaci priđoše k vodi. Milivoj pomisli: „Čija su to deca? Biće da su braća!” Pa upita Arnauta da li on ima dece.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Opet koraci, brava škripnu, i mi uđosmo... Veliko predsoblje, mnoga vrata, starinski nameštaj. U nekoj sobi zalaja kuče. Ona žurno pređe i otključa vrata jedne sobe, odakle nas zapahnu težak vazduh od raznih mirisa.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Meni nešto škljocnu u glavi, moj spri zalaja, skoči na plen i zgrabi ga za vrat. Upalio sam svetlost. Bilo je sat i po iza ponoći.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Čini mi se, vidim tamo i neku vatru. Kuće se pritajile. Onaj pas zalaja. Ah, da sam u mogućnosti, pobio bih sve pse ovoga sveta. Nehotično zarih mamuze konju u trbuh i on poče da potrčava.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Tad zavrišta devet dobri konja, i zalaja devet ljuti lava, i zaklikta devet sokolova; i tu majka tvrda srca bila, da od srca suze ne pustila, već uzima devet
koplje je Šarac konjic svezan, na koplju je sura tica orle: širi krila, Marku čini lada, a u kljunu nosi vode ladne, te zalaja ranjena junaka.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Iz krošnje su, poput prezrelih oraha, sipali članovi družine: Stric, Vanjka, Potrk, Nik, Nikolica. U blizini veselo zalaja Žuja.