Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Lasno ti je pjanu zapjevati, I žalosnoj majci zakukati, I strašljivoj kuci zalajati, Udovici sesti do bećara, A đevojci poiskati para, A udovcu uzet’ pušćenicu!
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— Ama kako ste vi ušli da vas pas ne opazi i ne zalaje?... Nećeš više ni zalajati Džibovina ti se mesa na Božić najela! — zagrmi, sunu u sobu, izleti s puškom i, u trku, posrćući, izgubi se iza kuća.
Sav sijed, preko pedeset godina. Mijenja glas. Umije zaplakati kao malo dijete, zalajati kao pašče, a zakukurijekati kao pijetao.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
svoju laparavu jezičinu, ono je konj, besan, lud konj, sad će da se propne i zanjišti, to ti ja jamčim, a neće zaroktati, zalajati, zavrečati ili zagroktati. Neće. Jer, evo ga i crni ratnik u crnoj odeždi kako se smešta na njegova leđa. Sveti Đorđe?
uz kikot, strašni cepajući kikot od koga se ledi krv u žilama, hiljade đavolja pritajenih po urvinama složno će zalajati i zagroktati, drekalo će se probuditi u Beloj pećini i zavrištati, noćna tama, mekana i topla kao materina utroba,