Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Baš ste đavoli! — reče ona i ode da posluje nešto po kući. Đura i Spasoje uzeše sekiru, svrdao i maklju, pa zamakoše, smejući se, naviše u osoje. Bilo je već oko zaranka.
Julka tek učini: »O, bog s nama — luda čoveka!« pa pritvori vrata i nešto još progunđa... Oni zamakoše za voćnjak i nestade ih u pomrčini. Sava i Nikola poćutaše još malo, dok se sve utaja. — Ded sad!
— Sutra naveče ako sretno svršim posao — odgovori pop — a ako ne bude ništa, eto nas i ranije. Zbogom! Odmorni konji zamakoše začas dole k Banji, odakle nastaje poširok lajkovački drum. Još malo pa će i sunce prevaliti za planinu.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Zbogom!... Daj bože da se vidimo... — Daj bože!... Oni se izljubiše s njima, dokopaše svoje šare, pa zamakoše u lug. Stanko se zamislio. Nekako mu je čudno izgledalo da su u onoj podmetnutoj krađi pomešani Kruška i Marinko.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Već okretoše Zebićevim šorom, a pop i za njim sav narod ne miče se s mjesta i ne odvaja očiju. Kad već kola zamakoše, pop obrisa oči i pogleda po narodu. Mahnu slabo glavom, kao da rekne „zbogom!”, i prijeđe preko puta.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
— njaknu magarac... — I moj džak ukorak! — frknu mačak. Kola sa čičom i džakom u oblaku prašine zamakoše iza drumske okuke. ČETVRTA GLAVA Neobična krčma bez trećeg magarca — Lovljenje mjeseca. Džabe, baci me u rijeku!
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Trčeći prema upaljenim kućama, vide još kako husari zamakoše među zgradama i odmah zatim potpuno praznu, široku ulicu, u kojoj behu zatvoreni i zapušeni svi prozori.
Radičević, Branko - PESME
“ I cela se veće vojska krenu — Već stigoše u goru zelenu, Već stigoše, već i zamakoše — Malo prođe — već Turke sretoše: Pociktaše te puške tanane, A zaječa gora na sve strane, Oganj sunu, i do bele
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Zakucaše me tako s desetak pitanja u narednikov „tefter“, a kad žandarmi zamakoše niz put, iza njih ostade svijet sav opustošen i ostudenio, krv kao ledenica. Za šta da se prihvatiš, čemu da se raduješ?
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Al' jest, ne vraća se ni Miloš ni Divonja. Otac kad je vidno da ovi zamakoše u šumu, vrati se kući jaučući, pa kad došao kući stade ženu tući vičući: — Ti si mi kriva, nesnago ženska, te ostadoh
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— A, dete mu, vidi kako je „išpalirano“. I tako neprestano, dok ne zamakoše. A za pešadijom naiđe artiljerija. Komandant projaha na svome belcu i u hodu učini nekoliko primedaba vozarima.
Zađosmo u jednu šumu i tu ostadoh ja kao relej. Oni zamakoše, izgubi se topot kona i u gluvoj noći stajao sam ja sam, kao kip na konju, u pustoj šumi.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
sve više steže!... Ah, pa ona će da plače!... Da li?... Ne, nije to... Vratnice se davno zatvoriše i prijatelji zamakoše u sokake, a ona se još muči, trza se i osvrće uplašeno oko sebe... Šta je ovo ?... Dokle će da traje ?...
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Goveda zamakoše, a za njima i čoban, sa tojagom i nedopletenom kotaricom. Kola se već spustila u osoje; evo šumarice, evo tri divljake,
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Pa njegova ogromna leđa zamakoše iza zida. A ja pobegoh ka Drimu pa se tupo zagledah u mutnu, kao oranje, vodu. Skroz mokre vrbe na obali, sasvim
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Oni blesasto zure očima u njih dvoje, ništa im ne govore, već ih prate gledajući za njima ispod ruke, dok ne zamakoše. U selu ih dočekaše školska djeca, odmah saznadoše o čem se radi, pa, bučeći, prate ih do gospodareve joj kuće, gdje
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Ču se odozgo kako, idući čaršijom iz njihove, ciganske, maale, uz pratnju gungule dece, mangupa, svirači svirajući zamakoše u njihnu ulicu, dočekani takođe gungulom dece iz njihne ulice.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Odoše. Ivo časom zastade, i gledaše za njima. Čim zamakoše, osjeti silnu tugu. I on pođe i ponese sobom topli sjajni zadah dana, s njenim blagim, djetinjim obličjem.
Plati i ode. Čist vazduh žestoko je djelovao; zalešura se i prisloni se uza zid. Nema snage da ih prati, a oni zamakoše prisjenkom zažganih lampi. Dugo je tako stajao. Najpošlje se mače i s nategom dotetura do svoje kuće.
Gledao je neko vrijeme za njima, dok ne zamakoše u oblaku prašine i u blijedom sunčevom plamenu. Zasve što je šesta ura, sunce nikako da se spusti, k'o da neće nigda
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Profesor Kalenić stoji na vetru i gleda za njima. Odmiču, osvrću se, nešto dovikuju profesoru što vetar mrsi i brka. Zamakoše. Vetar briše.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Stajao sam i netremice gledao za njima. Ali se nijedna od njih ne okrete i tako zamakoše u selo... Pristizao je lagano i puk.
Eno ga, jedan sad umro. Bolničari su nosili ukočenu ljudsku priliku i zamakoše pod obalu. Zapitah ga zašto ih svlače. — Valjda da lakše tonu... Zaćutasmo...
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Najzad odoše prijeteći: — Čekaj ti, stara, pašće on u naše šake! Kad već ustaše zamakoše niz put, Nikoletina dugo i pažljivo pogleda oba dječaka.