Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
trunku, a i njega već nema, tu je samo neko koji oceća kako zaranja u neizvesnost, uobličenu i obezobličenu, bez dna a zamamnu: tad zamre misao i zamire svest, ostaje samo koža, suva i nestrpljiva pod žmarcima, ostanu i zapeti mišići, u dosluhu