Jakšić, Đura - PROZA
Ta zar je jedna ruža uginula pod hrapavim đonom njihovih čizama? Kopriva i boca slobodno su rasle; pa sad se „Težak“ zaman trudi da ih istrebi — duboko su korena uhvatile...
Dučić, Jovan - PESME
A meni se čini tako jedno isto... SAPUTNICI Sve za svojim putem, ja sam žudno hteo Sve za svojim putem! Ali zaman muke: Na raskršću svakom uvek sam se sreo S kažiprstom kobnim nevidljive ruke.
Radičević, Branko - PESME
pokri krili, Ljube ljubi, đecu gazi, Časnome se krstu plazi, Na kolju nam ječe braća — Al' mu ajduk zajam vraća. Zaman silno Ture gledi Da dosadi kaurinu, Turske krvce on ne štedi, Već se diže u planinu, Silna četa amo gazi, No malo
Sutra dan je, sutra danak pravi, Prvi dan mi srce vrelo reče, Dan prolazi zaman, zaman, veče, Srce trne u golemoj stravi.
Sutra dan je, sutra danak pravi, Prvi dan mi srce vrelo reče, Dan prolazi zaman, zaman, veče, Srce trne u golemoj stravi.
Gle i danas sunašce uteče, Gle i danas zaman prođe veče, Noć u tamu ceo svet zavija, Al' u srcu velji nad mi sija. Sijaj, nade, u noći sunašce, Sijaj, nade,
ko šeće da je šetnja slatka, Ni se voda sa kamena sliva, Kad ko legne da slađe počiva, A ko traži za veselje cveće — Zaman traži, tu ga naći neće.
“ gnjevan poklikuje, Munja seva, goru osvetljuje, Al' sve zaman, kleta nigde puta, On jednako po bespuću luta. Bure nesta — noć je — vedro — tio — Davno danas mesec poranio, Pa
Al' se krenu to čudo iz mraka, Te spopade u strahu junaka. Medved beše — zaman on se brani, Nikako se ne mož' da odbrani, — Već noktima spopao ga teško, Već mu kida to meso viteško, Već na
imadoh brata rođenoga, Rođenoga brata jedinoga, Crna zemlja meneka ga uze, Ja za njime prolih gorke suze, Al' sve zaman — ništa ne pomogoh, Iz groba ga podići ne mogoh.
ozgo je sišao, Te po drustu razgledati stao; Traži junak Bogom pobratima, Al' u četi junaka ne ima, Glednu dalje, i zaman bejaše, Već za njega zapitati šćaše, Al' eto ga, eto sivog tića, Ide Stojan i vodi vrančića, Za njim stupa ljuba
“ Tako Mila, — zaman je zborio, Uzaman je njen Stojan korio, Ona opet: „Nikad, oh nikada Više mi te ne ima nazada.
“ Zaman muči, zaman se otima, Sve ga većma slutnja obuzima: „Dakle nikad — dakle baš zanago Nikad više, kâ što reče drago —
“ Zaman muči, zaman se otima, Sve ga većma slutnja obuzima: „Dakle nikad — dakle baš zanago Nikad više, kâ što reče drago — Nikad više
Kostić, Laza - PESME
Al' nema raja! Zaman ga vabe poslednjim kajom sinovi doba, zadahom groba zadiše zloba pijanog Švabe. Al' nije Švaba: — od jeda
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Udar sudbine obiš'o me nije, Iz groba zaman dozivljem te ja; Jesenji vetar u lice me bije, Priroda ćuti oko mene sva — Ćuti, i život goni svojim redom, Ne vidi
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Mi hitamo žurno; Nejasno nebo nad nama se svodi, Pod nama more nemirno i burno. I zaman hita naše slabo oko Kule tog mora da pozna i spazi; Istina mora da leži duboko Mi nad njom gremo po neznanoj stazi.
Noć... Mirisni vetar provejava lako, I oblaci tiho i nečujno hode. Daleko je kopno: zaman pogled ode Da ga traži morem. Ostrvo je svako U večernju maglu uvilo se tako, I duboki snovi nad valima brode.
K'o smoren putnik u dubokoj noći Što zaman baca mutni pogled svoj, I razum ljudski tako isto luta, I strašno kliče u nevolji toj, Al' nigde glasa...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
U svetlosti i u tami Radivoj pred dvorom čami. Bolovi mu grudi stisli, Na spasenje brata misli. Zaman čeka tri dna bela, I tri zaman noći On provede — bez pomoći, Vilovskoga s’ plašeć tela; Kad četvrta zora rujna
Bolovi mu grudi stisli, Na spasenje brata misli. Zaman čeka tri dna bela, I tri zaman noći On provede — bez pomoći, Vilovskoga s’ plašeć tela; Kad četvrta zora rujna Svanu otkad brat mu tamo, Vika,
Bojić, Milutin - PESME
Samo naša duša u tu večer strasti Mrka je i hladna kô nedra dubina, Vrh nas zaman loza prosula je cvasti: Nedirnut je gitar i pehari vina.
Ilić, Vojislav J. - PESME
O, kakav umor! Milu sen Zaludu srce sniva, I zaman traži oblik njen Nju vreme maglom skriva. Tako je! Mirno drema bog, Prosuto leži vino, Pod gordom krunom carstva
Kô smoren putnik u dubokoj noći, Što zaman baca mutni pogled svoj, I razum ljudski tako isto luta, I strašno kliče u nevolji toj Al' nigde glasa...
Udar sudbine obišô me nije, Iz groba zaman dozivljem te ja; Jesenji vetar u lice me bije, Priroda ćuti oko mene sva Ćuti, i život goni svojim redom, Ne vidi tugu,
Smućeni, nagi streme, i dečica vrište mala, Kroz tavne odaje hori se njihov plač, No zaman! Svirepom rukom izoštren i hladni Nad njima seva osvete krvavi mač!
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
krvavi pokri krili, Ljube ljubi, đecu gazi, Časnome se krstu plazi, Na kolju nam ječe braća – Al mu ajduk zajam vraća. Zaman silno Ture gledi Da dosadi kaurinu, Turske krvce on ne štedi, Već se diže u planinu, Silna četa amo gazi, No malo se
Stanković, Borisav - KOŠTANA
za mladost, Na porta bi me čekala, Od konja bi me skinula U sobu bi me unela, U usta bi me ljubila — — of, aman, zaman, mlado devojče, Izgore mi srce za tebe!... KOŠTANA (razdragana, sa saučešćem): Evo ću i ja, gazda Mitko!