Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Uzeo ga Matić. Pa sad ako se mladi Zamfir ne oženi — a po našem receptu ne treba da se oženi — radio je za Matića, koji uostalom ima bezbroj kćeri.
— Pa to i jeste: oženiće ga Matić svojom kćerju, i dalji Zamfiri će biti Srbi... Neka se Zamfir vrati u Grčku, neka počne sasvim skromno, od jedne drahme.
govorili su srpski rado, ali uvek rđavo; sklapali su prijateljstva sa Srbima, ali trgovačke poslove nisu s njima delili. Zamfir je svima, čistima i nečistima, bio neprijatan slučaj.
Mladi Zamfir, posle vrlo profitnog obračuna, napustio je ortakluk s Matićem, preselio se u Gospodsku, počeo samostalan rad, obnovio
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Dugo se još pričalo kakva je sila bio čorbadži-Zamfir: takve sile i takvog gospodstva nema više! Pred pašu je u tursko vreme izlazio kad god je hteo — u po dana, u po noći,
Paša se vrlo često savetovao s njim. Koliko su samo kafa i nargila posrkali i čibuka popušili i mastika popili, i Zamfir u pašinom konaku i paša u Zamfirovoj gospodskoj kući! I ne jedan paša — nego nekoliko njih!
I ne jedan paša — nego nekoliko njih! Zamfir je bio sila: mogao je čoveka i sa samih vešala skinuti, samo kad hoće i kad potrudi svoje čudo i gospodstvo.
Tek se digne do paše. Jave ga, a paša ga odmah pusti k sebi. Čorbadži-Zamfir uđe, pokloni se paši, paša mu da znak da sedne. Donose kafe i čibuke, piju i srču.
Donose kafe i čibuke, piju i srču. Paša zapodeva razgovor i pita, Zamfir samo kratko odgovara; čini se ljut, ćuti, srče kafu i pušta dimove, guste dimove, i gleda kroz prozor u stranu.
Paši već pomalo dosadno. — Opet menjaju čibuke i donose druge kafe, a Zamfir jednako ćuti. Paša već unemiren. — Što si ćutiš, čorbadži-Zamfir?!... — Pa... pitaj me, pašo, pa će si zborim!
— Opet menjaju čibuke i donose druge kafe, a Zamfir jednako ćuti. Paša već unemiren. — Što si ćutiš, čorbadži-Zamfir?!... — Pa... pitaj me, pašo, pa će si zborim! — odgovara kao malo uslužno i ponizno, ali i hladno, Zamfir.
!... — Pa... pitaj me, pašo, pa će si zborim! — odgovara kao malo uslužno i ponizno, ali i hladno, Zamfir. — Ne li te pita, a ti si sal ćutiš! Zamfir sleže ramenima, pušta guste dimove i gleda u stranu kroz pendžer.
— odgovara kao malo uslužno i ponizno, ali i hladno, Zamfir. — Ne li te pita, a ti si sal ćutiš! Zamfir sleže ramenima, pušta guste dimove i gleda u stranu kroz pendžer. — Koja mi fajda, čestiti pašo, i da si zborim?
— Koja mi fajda, čestiti pašo, i da si zborim? — reći će u neko doba čorbadži-Zamfir. — I komu da si zborim?! — Pa skine fes i briše čelo.
— I komu da si zborim?! — Pa skine fes i briše čelo. I treći čibuci i treće kafe dođoše, a čorbadži-Zamfir tek sad malo da se odobrovolji i kaže šta ga je nagnalo da dođe paši, ispriča mu neku sirotinjsku nevolju.
A paša mu se pravda, obećava, a što obeća, to će i ispuniti — zna to čorbadži-Zamfir. — Ete za tvoj keif, čorbadži-Zamfir, i toj će ti naprajim! — veli mu paša — i stvar je svršena!...