Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Poljubim mu ja ruku i zafalim na takovom obeštaniju. „No, valja da znaš, moj sinko“, reče mi on, „da, ako [h]oćeš, možeš ovde i nekoliko godina sve
I dok se god dobro s kim ne poznate, čuvajte se svakoga.” Zafalim joj na maternjoj milosti i nastavljeniju i kažem da najviše, ako se tu ustavim, biće mesec dana, zašto bi[h] rad koliko
uspeh u nekom nadejemom pretprijatiju imati, više mi se ne može dati od trista f[orinti], to znači, 500 manje 200. Zafalim i otkažem. Ja dobro znam da ima takovih mesta gdi mogu imati 500 s[a] pluѕ 200; zašto bi[h], dakle, uzimao s[a] minus?
toliko možeš od drugi[h] zaslužiti, ja ti za to stojim dobar; pak na koncu godine imaćeš dovoljno za poći kud [h]oćeš”. Zafalim mu serdečno na ovom utešiteljnom sovetu i tako bez svake brige i misli prevezem se črez kanal i 1. decembra 1784.