Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Usiljavao sam se da „dođem u vatru”. Ali kad pogledah Jocu, ja se začudih. Nekaka mračna tajanstvenost bila je na njemu. Tako mi je bio promenjen, da sam izgubio svu volju za „disput”.
Matavulj, Simo - USKOK
Zato se ja onoliko začudih kad ga ovdje zatekoh!... Janko udari prečcem od popove kuće i gotovo trkom stiže kući Save Markova, koga zateče u
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Ne znam koliko je trajala ova blagorodna gimnastika mojega uma, tek ja odjednom opazih da je svanulo. Začudih se što me momak ne budi kad zna da ponedeonikom imam tri časa pre podne.
ehe!... da me vodite. Najpre se začudih ovom pozivu i reših se da odbijem, ali mi odjednom sevnu u glavi nekakva nada...
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Na glavi ti venac od pomenka, Mile grudi bela ruža čuva, Oko pasa plavičasta sasa, Oko srca stručak miloduva. Začudih se, na što tol'ko cveća; Al' mi cveće tihano progudi: „Tiho, tiho, tako srećan bio, Da se tvoje zlato ne probudi!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
“ „Evo, odmah ćete se o tome uveriti“. I on poče da govori nemački, tečno i savršeno kao da je rođeni Nemac. Začudih se tome, a on se nasmeši, pa reče: „Studirao sam u Štutgartu na tamošnjoj visokoj Karlovoj školi“.
„Ali, dragi prijatelju! - Ne vi meni, već ja vama moram da budem blagodaran“. Začudih se tim njegovim rečima jer znam da govori uvek istinu, a ne samo iz učtivosti. „Da, da“, reče on, „Ja sam vaš dužnik!
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Aa... — oteže Đurica i lice mu se razvedri. — A ja se, bolan, začudih; rekoh: šta mi to sad ovaj priča!... — Ha-ha-ha... kâ veliš : obrnuo ga Vujo zimus! ... Neće više, ne boj se.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Kratkim pokretom sve odaje grobne I san leševa, onako sirota, Zakloni sobom da zemlja ne ječi. I začudih se otkud kod nje snage Da crne slike sve odjednom skine, Da mi izdvoji iz paklene jeke Dan zdravog sunca, jedne oči
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Samo da ga vidiš kako se naselio i izgra– dio!.. Začudih se ovoj novosti i nagnah konja onamo kuda mi pratilac pokaza. Veliki četvorougaonik sitnogorice beše prorešetan, gotovo
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Na glavi ti venac od pomenka Mile grudi bela ruža čuva, Oko pasa plavičasta sasa, Povrh srca stručak miloduva. Začudih se, otkud tol’ko cveća, Ceo vrt se preselio amo! Al’ mi cveće tijo progovara: „Ne čudi se, to je u snu samo!
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Vidiš onaj grob s novim, bijelim biljegom iznad mojije' otkosa? Ono je grob Slatke Duše... — Slatke duše! — začudih se ja. Kako to slatke duše? — „Kako to Slatke Duše!“ — kao da se malo Dule ljutnu. — Lijepo! Slatke Duše ono je grob...