Upotreba reči zašto u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

I danas se pitam: zašto li ga privezuju? Da li da se njime suze ubrišu? Il’, možda, zato da njime bol privijemo? Moje su suze tekle na grob, a

Vidiš kakvo je vreme: ne zna čovek šta nosi dan, šta li noć“. „Al’ zašto ideš svakad u po noći? Zar nije bolje da dočekaš dan?

“ On me pogleda zbunjeno; a posle se, valjda, dosetio, pa mi skoro izmenjenim glasom stade nabrajati uzroke zašto tako čini: „Vidiš, Grlice“, veli, „ima u našoj Kikindi mnogo ljudi što skapavaju od gladi, pa čovek kâ nije rad da i

Jer u tim planinama ja ne imadoh nijednoga poznanika iz doba moga detinjstva, ni brata, ni prijatelja... Pa zašto mi je žao tih planina?... Šta su meni ti Vlasi podgorački i ti Srbi Sumrakovljani?...

Na jednome mestu pređe nam put kornjača, ja se htedoh, i sam ne znam zašto, jednim šljunkom baciti za njome, ali moj drugar, koji se zvao Miladin, trže mi ruku.

Ljudi koji su ga poznavali pitaju ga zašto tako čini, a on samo slegne ramenima pa ćuti. Jednom sam ga i ja, iako sam znao otkuda tolika promena, opet zapitao:

da ga spomenemo u svetoj crkvi?... da mu držimo 'denija?...“ „Oče, nisam za to došao“. „Da zašto, džanum?“ prekide ga arhimandrit. „Da se ne misliš ženiti?...

Ako ga što zapitaju, on samo ćuti. Žena mu također ne izbija iz manastira, cela okolina već zna zašto. Možda i moj pobratim zna, ali on ćuti. Jedanput — pripovedaju seljaci — dođe on u mehanu, a tu se desio i arhimandrit.

Te se, eto, podiže čitava hajka, te ako ga dočepaju, nesrećnika... E, e, šta učini čovek!... — A zbog čega, zašto ga je ubio?... Dede pripovedaj, zdravlja ti!... — Šta ti imam pripovedati!...

Ja, upravo, ne znam zašto se ta kavana zove „šarena“? Da li sa išaranih duvarova ili zbog šarenih gostiju? Znam toliko da u Srbiji malo koja

Moji dobri prijatelji znaju za tu moju ljubav, pa mi čisto zavide: što baš ja tu najlepšu da ljubim, i zašto ona mene da ljubi?... Mnogi me ismevaju zbog moje strasti, mrze me...

Jest, njega nema, a trebalo bi svaki dan to ime da nosi!... Zašto, napr., da se svaki prvi januar počinje Sv. Vasilijem?

Obradović, Dositej - BASNE

izvinovljenije i želajemo proštenije za polučiti, no i ješte višu t v o j u k meni ljubov i pohvalu zaslužiti. Zašto da sam gdi nibud prebivati s t o b o m izabrao, to ne bi moglo biti razvje u samo jednom mestu, selu ili gradu, a

ος κίβδηλος η τεκμήρι ανθρώποις ώπασε θεός ανδρών δ΄ούτω χρή τον κακόν διειδέναι, ουδείς χαρακτήρ εμπέϕυκε σώματι? Zašto je zlatu koje je lažno — znake ljudma dao bog, a mužu s čim valja zla razaznati nikakva belega ne stoji na telu”.

Smislen i razuman čovek ne samo uči od pametnijih od sebe, nego i od samih ludih ima čemu naučiti se, zašto gleda dobro što oni čine i kako zlopate, pak sve to uzima sebi za nauku i čuva se, a budala neće ništa od pametna da

Velika je različnost s razumom ili bez razuma što izgubiti. Što drugi vredni i pametni čine, zašto ne bi i mi činili? Ako li nam se pak što protivno sluči, niko pametan neće nam se rugati.

Jagnjetu ništa, njemu je svejedno: ta ga kurjak izeo ta čovek, zašto ni jagnjetu ii kurjaku nije nikakvo ponjatije o pravdi i o nepravdi dato, a što im se nije dalo, to se od njih neće ni

επ΄ αυτοίς, ανθρώποις, δ΄ έδωκε δίκη ο θεός: Ribama i zverovom i pticam letućim dozvoljeno je da jedno drugo jede, zašto nejma pravde nad njima, a ljudma je dao pravdu bog”.

Žid, ako će najzgadniji biti, on iz suda iz kojega hristjanin jede i pije neće ništa okusiti. A zašto? Beda ga znala.

Liflandski seljani, ako su i lutorani, iz običaja nose bradu. Ako ga upitaš zašto, a on kaže pravo: „Volim se napiti rakije za ono što bih dao za brijanje”.

po višoj časti kakvi smo, ili iz slabosti, ili iz neznanja, ili iz samoljubija, | ili, što je najgore, iz visokoumija, zašto ona tri prva dadu se s vremenom popraviti, a ovo poslednje kad nami oblada, neće već da nas pusti. Da što ćemo sada?

„Proklet čas kad sam to rekao!“; „Da sam vrat slomio kad sam na taj put pošao!” - evo kako mloge čujemo da govore. A zašto? Samo zato što sami nisu kadri bili rasuditi, a pametnije od sebe nit su hoteli pitati ni slušati.

i pravomu patriotu moraju biti nerušime i svete, i neka ne misli kao neki sveštenik s Grahova u Bosni, koga su pitali zašto apostol Pavel veli: „Ko želi episkopstva, dobro delo želi?

Naravoučenije „Non si vede quel che si possiede, per che si mira quel che si brama: Ne vidi se ono što se ima, zašto se gleda ono što se želi.

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

Streljane nas vešaju, poklane nas guše, ne znamo zašto, a nije ni važno. Sudijama je već svega toga dosta! Smenjuju strelce, otpuštaju vojnike, dželate vešaju - oni im kao

Crne u dovratku čekaju te čalme, crne rukavice pretresaju ti stan. Niko ti neće reći zašto moraš da digneš kosu i nasloniš obraz na panj. Soba se dimi od kafa i od lula.

Kažu nam budite potpuno spokojni, čude nam se zašto se zaboga plašite, kažu nam da to nipokoju cenu, kažu da to neće, da ne sme, da ne može biti!

nešto veliko, konj, il nešto veće, Obrenovac, ili još veće, Beograd, a da l se ikad zamisliš, da l se upitaš, zašto Beograd sanja da postane miš? KRUNISANjE BUNDEVE 1. Odvedem ga na poljoprivredno dobro!

Ajde što je kruna promenila njega, na njegovu je glavu nataknuta, ali zašto je promenila i nas? Zašto se mi, koji mu juče ne bismo dopustili ni da nam čizmu poljubi, danas jagmimo da ga

Ajde što je kruna promenila njega, na njegovu je glavu nataknuta, ali zašto je promenila i nas? Zašto se mi, koji mu juče ne bismo dopustili ni da nam čizmu poljubi, danas jagmimo da ga poljubimo u kraljevski prsten? 4.

Gaze prste, gaze zube, gaze usta! Na đonovima raznose brašno i krv! Zar se nikada nisi zapitao zašto su ti obuli te čizme? Zar zato da, štiteći nečije šešire, šutiraš i razbijaš nečije glave?

I kako se nikad ne zapitaš zašto se ista istina, ista slika, kopriva ili govedina, ne vidi i na televizoru, i u tanjiru? Avgust, 2000.

Da taj zelembać nije neka vest? Ako je ta vest morala biti zelena, zašto mi nije poslata kao kukurek? Zašto je morala imati šape gmizavca, a ne lišće, ko leska ili brest?

Da taj zelembać nije neka vest? Ako je ta vest morala biti zelena, zašto mi nije poslata kao kukurek? Zašto je morala imati šape gmizavca, a ne lišće, ko leska ili brest?

ključaonicu onaj zakasneli sunčev zrak na onih nekoliko usamljenih kuća, na onom dalekom planinskom prevoju, pao? Zašto je, u ovom ugašenom svetu, pre nego što se ugasi i sam, baš onih nekoliko napuštenih kuća, da ih za tren obasja,

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

prijatelj i ništa nije znao o tome, i kad vidi da se knezovi ne razilaze iz Beograda, zovne i̓ sebi i rekne im : „Zašto ne odlazite vi da narod sovetujete, da se kogod ne bi protivio carskom fermanu, nego da prime svoje age?

A zašto? Da te Bog ne pokara! Čujem ja gde neke babe, a i neki ljudi, govore mojoj majci: „Blago tebi, sestro, kad ti imaš sina

” Mihaljević, koji je moga oca pazio i uvažavao, rekne: „A zašto, Aleksa, ti nećeš da ostaneš u našega cara službi, pak ćeš skoro kapetanom vanžirati, a zakleo si se da ćeš našem caru

Tako je moj otac sazivao skupštinu na Reljino Polje na kršnoglavskom ataru. (Ne znam zašto se zove Reljino Polje, a imaju dva kamena velika, i vrlo u daleko stoje, i to pričaju da je skakao Relja Krilatica, i da

Posle tako dugog stajanja najedanput okrete se vezir, pusti dim iz usta, pak reče: „E knezovi, zašto ne govorite što ste došli?” „Ja temena učinim — pričao mi je o tome moj otac — i počnem da govorim: ,Paša efendum...

aga, sirotinja ne bi ni vola imala, na čemu bi orali i ̓lebom se ̓ranili, nit̓ bi se imalo otkud caru arač davati, niti zašto soli kupiti, no sve janičarske age daju i sirotinji pomažu i proče i proče.

Zbilja, vi Turci i begovi, produži moj otac, zašto ne molite agu (Aganliju) da se prođe ove vojne i da ne ide preko Drine?

pobegnete na Drinu i hoćete u Bosnu, a Hadži-beg, ovako kao sad, napuni šančeve s vojskom i ne da vam preko Drine. Zašto ne promislite kuda ćete vi onda, a za mene je lako?

Petar Jerić beše ubio jednog Turčina čamdžiju;1 i ja ga počnem karati govoreći: „Zašto, Petre, zamećeš kavgu s Turcima?

” — Onda svi oni đipe i veselo poviču: „Ej junače, zašto odavno ne kažeš nego nas plašiš?” Tu se nanovo ižljubimo i u̓vatimo veru, da ćemo se tući, i odma se dogovorimo da oni

Ja odma pošljem za svakoga po jednoga momka, a oni rano dođu, i novi knez Peja. Pitam ja nji̓: zašto su tako uradili, da od Boga nađu! Poče knez Peja govoriti: „Ta, proto, za Boga, kako ćemo se mi sa tolikom silom tući!?

obrlajtnant, koji je na kordonu; on je rimskog veroispovedanija, ali je prepun čovekoljubija i pravice; pita on mene zašto se bijemo s Tucima; ja mu sve pokazujem: kakve smo zulume trpili, „i dalje bi trpili, no dahije popisaše u svoj tefter

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Eto, vere mi, tako se ražljuti da po dva dana ništa ne okusi od teška derta. Ja znam da vi nemate ni zašto da ga podmićujete. Nego hoćete onako, ruke radi, da date svome starešini što vam je prvi put došao u selo...

Ni sam ne zna kud ni zašto. Često su ljudi govorili: »Baš šteta što ovaj pošten momak nema sreće, a ova ko vredan i pošten!

— E vi'š ti sad belaja! — učini Tiosav uzdržavajući se da se ne nasmeje. — Bogami, eto ih noćas u selo. — A zašto ja kurdišem ovija pusat? — reče ćir Trpko i tu učini »hm, hm!

»Prstenovana, svadba, 25 groša, darovi!« Sve mu se to zbrkalo u glavi i samo buči. Poče brojati ni zašto ni krošto basamake i nabroja na veliko svoje iznenađenje i tu 25!

Najviše je pomagao Mioni mlađi brat Sibinov, Jelenko. Ne jedanput govorio je Jelenko svojoj snasi: — Zašto me, snaho, ne poslušaš? Što ne pređeš u našu kuću? Vidiš li, jadna ne bila, da ne možeš izići nakraj s tom dečicom!...

Nekoliko puta Miona htede da pritrči i da mu pomogne... ali nešto ne smede. Ni sama ne zna zašto! Pribra torbicu, pa pođe polako kući. Osvrtala se nebrojeno puta i gledala Ognjana.

Obuze je neka čudna radost. I plače joj se — i smeje joj se. Ne zna ni sama zašto... Malo, pa tek prozbori onako sama: »Ta red je jednom da i mene bog obraduje!... I zar ja nisam srećna? Ko to kaže!...

Pol se tek jednom osvrte, pa reče: — Čuješ ti, Vujo? — Šta, popo? — upita Vujo čisto žalostivo. — Ti znaš zašto mi sad idemo ovom čoveku? — Znam — odgovori Vuja i sav se zacrvene. — Vidiš — nastavi pop — ovo je gazdinska kuća.

Pred kućom ostade sam domaćin s gostima. Pop Mića poče, onako izdaleka, kazivati zašto je došao sa svojim sinovcem. Reče kako je Vuja vredan, kako zna zanat, kako je došlo vreme da se i on okući, i još

Vuja samo ćuti. Nude ga da jede, a on se ni rukom ne maši. Često se osmehuje; ni sam ne zna zašto. Učini mu se da je ia Boškovoj glavi popova čita, a na popu domaćičina konđa.

Kad bi pored vajata, sukobi se s Vujom, koji u taj mah bahnu iz mraka pred nju, pa, ni sam ne znajući zašto, upita je: — Hoćemo li, dušo, spavati? Stamena vrisnu uplašeno, ispusti luč i pobeže nekud.

— Šta je? — Zovu vas u sednicu. — Zar opet? Ta nema ni po sahata kako smo izišli!... A znaš li zašto je sazvana sednica? — Ne znam. Poslaše me da vas zovnem. Svi su tamo. Čekaju vas. — Dobro... Idi!

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

I toliko ponižavanje, i opet se otrpi!... Kako može da se trpi?... Mora se!... A zašto? u selu je živeo subaša. Pa ko je taj subaša? Da objasnim.

— Ama, kažite mi, ljudi, šta ovo bi! — reče on. Jurišić mu ispriča. — Ne mogu da budem pametan zašto je to činio!... Nisam ni mislio o tome!... Najedared samo mi mrče svest!... Nisam čuo ni pucnja!...

Najzad reče: — Sad, nijesi ga ubio, nijesi!... Ali kako ćeš svijetu reći zašto si pucao na nj?... — Kazaću: zato što ga mrzim! — Ali to nije pametno... — Ja ga od istine mrzim! — To znam... Ha!

STRAŠNA ZAKLETVA Ljudi gledahu Aleksu onako rastužena, pa im se sažali... I samom Ivanu beše vrlo teško. On se kajao zašto prvo nije javio Aleksi za taj slučaj... Dođoše kući. Aleksa je išao napred.

Jelica sklopi ruke: — Ne kuni me, majko! Ja znam da je on njega mrzio! — Ko?... Lazar Stanka? — Jeste. — A zašto? — Majko! — moljaše Jelica. — Ne teraj me da ti to kažem! — Moram znati! Jelica je bila crvena kao rak.

On se poče dosećati i verovati da u njegovoj stvari ima mnogo masla Kruškinog i Marinkovog. Samo nije mogao pametovati zašto su oni na njega tako mrzeli, kad im nije natrunio ni koliko crno ispod nokta. Noć je bila tiha.

On nije znao šta radi od radosti!... Znaš šta je kazao? „Taj Stanko”, veli, „nije lopuža!” Ja sam čuo od Deve zašto si ti otišao u hajduke!... Kako Deva priča, tebe su obedili ni kriva ni dužna!... Stanko ne reče ništa.

— Vala baš! — A pop i kmet digli se protiv njega? — Jest. — Samo njima nije pravo!... A zašto? – Ne znam. — Teško nama kad imamo take starešine! — zavapi Marinko. — Teško nama!...

— Ali... ubiće te! — Nek̓ ubije!... Ti misliš bojim se ja smrti?... Jok!... Zašto da se bojim?... Valjda će mi biti žao onoga života što ga neću provesti s Lazarom? (Ona reče otvoreno: „s Lazarom”.

Koliko tek da vidim da li ih poznaješ... Onda, kad ti poznaješ te ljude, da ti kažem da se svi ljute na te. — Zašto? — upita pop i ustade. — Zato što si pustio Turčina da barata po tvojoj Crnoj Bari. — Ko pustio? — Ti.

— upita ih on. Pitanje beše oštro, pogled još oštriji... Oni ušeprtljiše — Pa, eto... dođosmo... — Vidim, ali zašto? Jeste li došli mene da hvatate? — Nismo! — reče pop ozbiljno. — Nismo došli tebe radi nego radi ovih starih grobova...

— A što neće? — upita Ivan, a oseti kako je osramoćen. — Reče da neće, a bog bi je znao zašto?... Lazaru se okretala kuća oko glave. On oseti kao da mu neka ledena ruka uhvati srce...

Dučić, Jovan - PESME

VEČERI U SUTON 15 JABLANOVI 16 ČEKANjE 17 POVRATAK 18 ČEŽNjA 19 NOVEMBAR 20 MORSKA VRBA 21 SAT 22 PONOĆ 23 ZAŠTO?

Slušajuć tako te večeri mutne Vetrova pesmu i muziku kiše. JABLANOVI Zašto noćas tako šume jablanovi, Tako strasno, čudno? Zašto tako šume?

JABLANOVI Zašto noćas tako šume jablanovi, Tako strasno, čudno? Zašto tako šume? Žuti mesec sporo zalazi za hume, Daleke i crne, kô slutnje; i snovi U toj mrtvoj noći pali su na vodu,

Večernje ptice odilaze s krikom U mrtvu šumu. Daždi mrak; sve ćuti... Ja ne znam zašto samo tugu snijem, A nit što žalim, niti želim drugo; I ne znam zašto tražim da se skrijem, I negde plačem dugo,

Daždi mrak; sve ćuti... Ja ne znam zašto samo tugu snijem, A nit što žalim, niti želim drugo; I ne znam zašto tražim da se skrijem, I negde plačem dugo, dugo, dugo...

ova: Svak oseti da je tude u samoći Gladijator jedan umro ove noći, Mlad, srušen, i ranjen već dvaest vekova. ZAŠTO?

Urnu, što prah dragih pokojnika krije, Bezbožnička ruka da je ne razbije, I pepeo sveti vetar ne razduva — Muzo, zašto i mi ne čuvasmo tako Srce sa pepelom pokojnikâ mili?

I zašto ne osta tvoja knjiga mala Kô grob siromaha, grob bez istorije, Kog u svetom miru oskrvnula nije Ni bezbožna grdnja, ni

DUŠA I NOĆ DUŠA Zašto plačeš, draga, svu noć i dan ceo: Izgubljena sreća još je uvek sreća! I taj jad u duši što te na nju seća, To je

I čujem, u meni list za listom pada. STRAH Zašto volim tako sve ono što mine, I radost, i bole? S kakvom željom tamnom Ja lakomo slušam taj glas iz daljine, I

Kakva je to veza izmeđ duše sada, I tih dana što su protekli, kô voda? Zašto većma volim veče koje pada, No purpurnu kišu iz jutrenjeg svoda?

REFREN Snevaj, da uvidiš da prolazni snovi Još najbliže stoje postojanoj sreći; Da ne pitaš nikad, zašto jadi ovi, A ne koji drugi, a ne koji treći.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Toga dana se on preko običaja zadrža, a ja iz duga vremena iziđem i stanem šetati hodnikom. Ne znam zašto, ali nikad nisam smeo zaviriti u sobe gde su bolesnici. Tako mi se činilo da je tamo nešto teško, tamno, misteriozno!

Mnogo sam mislio, mnogo. I mnogo sam hteo da kažem, i kazao bih mnogo da me nije, ne znam zašto, stid. da sam mogao, da sam smeo, ja bih joj kazao... kazao bih joj: slatka moja majka! Uh, a oni u bolnici!

Našao sam da je utisak u osnovi tužne prirode, jako tužne prirode. Naravno, bez ikake muke našao sam i zašto je tužan.

— Mamo! — Šta, brate? — Mamo!... Ja.. ti... Još malo pa je — docne! — Mamo, ne znam zašto, ali eto vidiš, ja... Čujem kako se zatvoriše vrata od kapije i odsudno vidim na licu moje matere onaj ozbiljan izraz

Ali ja strepim od onih očiju: kad ih prevali, pa kao iz praćke, a ti, ne znaš zašto ni krošto, ceptiš kao prut! Nikad se nije smejao, bar ne kao drugi svet.

Bože, molim ti se za bábu!” I onda, a ne znam zašto: „Bože, ubij onoga Zelenbaća!” Dugo smo se tako molili. Posle moja mati usta, pope se na stolicu pa celiva svetog

Čudno sam i mračno nešto mislio. Činilo mi se, na primer, — a ne znam, upravo, zašto — da je on mrtav, pa sam se čudio kako mrtvac diše.

Ništa mi ne reče, samo onim blagim očima pokaza put vrata. Ja — ne znam zašto — odjedanput skidoh kapu, poljubih je u ruku, pa iziđoh napolje. Taj dan bio je subota.

Pa onda se ujedanput stade smejati, bezrazložno, suludo — ni zna zašto, ni krošto! Posle, opet, udari u plač — ni to ne zna zašto!

Posle, opet, udari u plač — ni to ne zna zašto! Samo što mu se i kroz smeh i kroz plač u nejasnoj slici pokazuje Anoka, i tako ga čudno čupa za srce, da mu se čini

Pričao je kako u toj kući ima mnogo koješta, da ni deseto ne znaš čemu je i zašto je, i kako se čovjek može lasno obrukati ako dobro ne pazi. Tako on, veli, i ne gleda, već pljucka ispred sebe.

— reče Ostoja Purešević. Jal' je nešto preveć mudro, jal' je sasvim ludo! Seljaci slegoše ramenima i, sami ne znajući zašto, dadoše se u nekaku tamnu slutnju. Drugoga dana izišao učitelj u mehanu. Sjedne sam, namrgodi se, pa ćuti.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

A obojica su imali još i svoje nadimke; pop Ćira se zvao i Pop Hala, a pop Spira: Pop Kesa. Zašto su onog prvog prozvali pop Hala, čuli ste, a zašto ovog drugog pop Kesa, čućete.

Zašto su onog prvog prozvali pop Hala, čuli ste, a zašto ovog drugog pop Kesa, čućete. Ovaj nesretni nadimak, na koji se pop Spira onako isto tužio kao i pop Ćira na svoj,

Poneko od bolje poznatijih se usudi pa dirne, na primer, pop-Spiru za to, pa će mu tek reći: — Ama zašto vam, gospodin-popo, ne stoji taj pojas na svome mestu? — He-he! »Zašto?« Kako: zašto?

— He-he! »Zašto?« Kako: zašto? — odgovara mu pop Spira — pa gde da stoji? Njegovo mesto i jeste baš tu gde ga vidite. Nije meni

— He-he! »Zašto?« Kako: zašto? — odgovara mu pop Spira — pa gde da stoji? Njegovo mesto i jeste baš tu gde ga vidite. Nije meni odlikovan trbuh, pa

Dođe mu tako pa se usići, ne znaš ni zašto i ni krošto, pa neće da izbija po nekoliko dana; zaćuti kao da se sa svima u kući posvađao.

— Pa to ste valjda u birtiji odseli? — Naravno. — Eh, »naravno«! Kakvo »naravno«!? A, taman posla! — Zašto, zaboga? — Pa tako eto, ne šikuje se to vama, kod nas tolikih...

da se porazgovori, da posedi malo u porti, da razgleda kako je koja obučena — i ko će ti sve znati i ovde nabrojati zašto sve ide svet u crkvu nedeljom preko godine.

— Nisam... a zašto bi’ bila? — veli Jula, a svu je oblila rumen i razmišlja šta bi to sad mogla raditi u kujni il’ ma gde samo da ne sedi

— Pitaj, Julo, gospodina kakvo smo mi cveće, ja i ti. Kako bi nas nazv’o? — A zašto da ga ja baš pitam? — veli Jula, zbunjena i rumena. — Pitaj ga ti.

znala u klavir; a Juca tek natucala nešto malo i znala pomalo samo u gitar, jer kad bi gđa Persa zapitala pop-Spiru zašto i on ne kupi Juli klavir, ovaj bi joj odgovorio da joj je kupio klavir na vašaru.

— Ta da! A kakva bi’ ja mati (jao žalosnoj meni!) bila da danas idem tamo?! — E, kao zašto da ne idemo? — Ta zar ispred nosa ti ga odvukla, pa sad nam se smeju i on i ona beštija čifucka! I mi, mi da idemo!?

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

Očistio se, oprao i sklonjen od ostalih, jede samo hleba. Pred njim ništa drugo do testijica vode. Pitate ga: — Zašto samo suva hleba?... Šta drugo ne jedeš? On bi, jednako zagledajući se i čisteći se, izgovarao se kako nema.

Ali, ako pokušate da mu date: jelo, piće, on odbija: — Ne mogu, ne mogu. — Zašto? — Čudite se i počnete da se ljutite na nj. On počne da muca. — Tako, snaga mi ne trpi. — Pa kako? — Tako. Ne mogu.

Žiža! — pokazivajući joj na svoje krpe, odelo koji će da mu izgore od bačene žigice na nju. A svi su znali zašto ona toga, Paraputu, evo već celoga veka nadgleda, čuva.

I, bilo na putu, bilo čak ovamo, u varoši ako ga sustigne. Stigne ga, zaustavlja i plačno kori: — Zašto, sinko... šta će ti to? Baci to. Imamo kući to.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

— zapita ga između ostalog gospa. — Dopada mi se. — Pa hoćete li da joj to kažem? — Nemojte, ako boga znate! — A zašto? — Bar sad još ne, dok se i o drugome ne porazgovaramo. — A šta je to drugo?

— Tatijana je otišla u trešnje, — reče Laza. — Pa ništa, odma’ preži, pa idi po nju. — Tatijana neće doći. — Zašto neće? — Ja znam zašto. — Pa reci. — Mene mrzi pred ovim gospodarima da kažem.

— Pa ništa, odma’ preži, pa idi po nju. — Tatijana neće doći. — Zašto neće? — Ja znam zašto. — Pa reci. — Mene mrzi pred ovim gospodarima da kažem.

— Šta, i francuski? — Nešto malo. — Ta vi biste me mogli prodati! — To ne, pre bi’ vas kupila. — Pa zašto srpske knjige ne čitate?

Najpre otide Parković s čika-Gavrom Belkiću. Razgovaraju se, pitaju da l’ je rad frajla-Anku udati. — Zašto ne, — odgovori im, — samo nek se nađe kakav čestit mladoženja. Zove ih sutra na ručak, takođe i Čekmedžijića.

— Al’, kažite mi pravo, zašto ste tako oči izvraćali kad ste pevali „Želiš li biti moja”? — Znate, to je bilo samo iz etikecije; znao sam da će se

da kupuje zob. Julka mu sve da za pravo, premda vrlo dobro zna zašto je Ljuba u D. bio. Sad se počne od strane Ljubine kurmaheraj na život i smrt.

— Možete. — Pa ’ajd’mo — izvolite. — O, moliću, idite vi sami. Kako bi’ ja onamo sad mogla ići? — A zašto ne? — Zato jer bi se zastideti mogla. — Kako se ja zastideti neću? — Kod vas je drugo, vi ste muško.

— Bi l’ biste volju imali vašu kćer za mene dati — to hoću da kažem. — Sad razumem. — Zašto ne? Kao što primećavam, ona nije vama nenaklonjena, a i ja nemam protiv toga ništa.

Samo, znate, forme radi, moram još mog devera zapitati. — A zašto da ga pitate, kad vi ’oćete? — Znate, on je bogat, a nema dece, pa će vremenom moja deca sve njegovo naslediti.

— Pa kad kao par izgledamo, gospođo Mokro, a ono da se uzmemo. Hajde, pođite za mene! — Manite se tog posla! Zašto bi’ ja za vas polazila? Tražite vi mlade! Niste me hteli ni kad sam mlada bila, što ću vam sad? — Ništa za to!

Hajde, pođite za mene, pa Pinterić da nam bude kum! — Šta, ja da pođem za vas? To nikad biti ne može! — A zašto? — Znate, gospodar-Gavro, ako se već imam u pakao voziti, a ja ću na mladim ždrepcima onamo, a ne na starim!

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

Samo ja osećam jedno: da do novog rata mora doći. Jest, mora, mora doći, do novog rata. A zašto mora doći ja ne znam i da me čovek ubije ne mogu jasno da pojmim, i ne pojmim jasno da li je bolje da do njega dođe ili

Je si li ti to zaista tu što stojiš preda mnom? Ja ne verujem. — Onda je drugo bilo. — Onda je drugo bilo? Zašto? Ali, čekaj znam zašto. — Mene je stid od tebe, Jurišiću. — Pa dobro imam i ja verenicu...

Ja ne verujem. — Onda je drugo bilo. — Onda je drugo bilo? Zašto? Ali, čekaj znam zašto. — Mene je stid od tebe, Jurišiću. — Pa dobro imam i ja verenicu...

Ja se upinjem, naprežem, trudim... i eto danas, sve sam činio... Ali neka svaki da koliko ja... Svi se izvlače. Zašto ja i ti večito sve samo mi, jedni isti. — Ja ti rekoh što sam imao, to je sve.

pali cigaretu, okreće levo i desno i zvera na sve strane, kao da mu neko stoji s nožem za leđima, a da ga čovek pita zašto to čini ni sam ne bi znao odgovoriti...

„Gospode, — pi sala je — zašto si me stavio na ovake žestoke, grozne muke? Zašto si me ubio? Ja zaista osećam da više nisam jedno. celo biće.

„Gospode, — pi sala je — zašto si me stavio na ovake žestoke, grozne muke? Zašto si me ubio? Ja zaista osećam da više nisam jedno. celo biće.

Oh, kako je slatka bila ta krv. Oh, zašto si me dodirnuo? Neka je proklet onaj trenutak kad si mi prvi put prsa pritisnuo, kad me je prvi put tvoja ruka

Neka je proklet onaj trenutak kad si mi prvi put prsa pritisnuo, kad me je prvi put tvoja ruka obuhvatila. Zašto si me dodirnuo?

Zašto si me dodirnuo? Zašto nisam ostala spokojna, blažena, nevina devojčica da nikad ne poznam ovu besomučnu uzbunu krvi, sav ovaj užas?

Zašto nisam ostala spokojna, blažena, nevina devojčica da nikad ne poznam ovu besomučnu uzbunu krvi, sav ovaj užas? Zašto sam te toliko zavolela pa sad ne mogu bez tebe?... Moje te srce traži, kuka za tobom, kunem ti se umire za tobom.

On ga munjevito podiže i OTKOČI, pa opruži levu nogu i nasloni cev na prste. „Zašto baš levu nogu, možda bolje desnu, možda bolje ruku: Jao, jao šta ja to radim, šta ja to radim?

Afrika

pučine koju je plavilo uzdizalo do neba, ja sam i sad sebi govorio: „Gledaj, gledaj pažljivo ovo, jer ćeš, ne zna se zašto, docnije u životu govoriti: To je nešto zbog čega je vredelo živeti!“ Ostavili smo erhipelag Los, produžili kroz veče.

Razumljivo je dakle zašto, kad najpre uđe jedan od njinih crnih trkača da prvo izbaci muškarce iz poluzaspalih kuća, pa da onda nas uvede, to

Na pola puta presreta nas jedan od mojih nosača; vraća se sa obale da mi javi da je šalupa već prošla. Zašto je prošla pre vremena i zašto me nije sačekala? Ali koliko je uzaludno i teško objašnjavati se sa crnima.

Zašto je prošla pre vremena i zašto me nije sačekala? Ali koliko je uzaludno i teško objašnjavati se sa crnima. Trebalo bi čekati do sutra.

se na crnce, na boja, na kuvara, na tumača koji su mi se pridružili, ja puštam da mi suze obilno teku niz lice. Zašto?

kroz noć video masu tih svetiljki koje razno obojene predstavljaju oči najrazličitijeg zverinja; ali nikad nisam razumeo zašto se oči životinje ne vide kao oni parovi dalekih zvezda, već se sastaju uvek u jednu jedinu.

Niko nikada ne pomišlja da sazna ko je njamu; odakle on dolazi, zašto viče. Jer to bi donelo smrt već i onome koji se raspituje.

znači u Africi led za oči koje su sagorele od sunca, za usta koja jedva govore od žeđi i ispucalosti, razumelo bi se zašto mi je život odmah izgledao neverovatan.

Odjednom videh da me je uistinu žao rastati se. Zašto ne bih zauvek ostao u jednom kraju sveta gde je život tako prost i tih kao što je međ njima!

Ne znaju zašto hoćemo da vidimo Komo-Tu. Kad dođemo pred šumicu vođa nas uvodi jednim sasvim neprimetnim hodničićem kroz zelenilo;

Odmah zatim prilazi mi neki starac i traži deset franaka. — 3ašto? — Da me slikaš! — Ali zašto da ti dam deset franaka, ako te slikam? — Da bih bio zadovoljan! — Sleduje mu takođe da je glup, ružan i rugoban.

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

grčki rod ne inače nego s počitanijem predsretati, a vidovit će čitatelj lako, i bez moga izjasnenija, primjetiti zašto je ovo tako uređeno.

JANjA: O, škilji, oćiš da mi vučiš štrikla preko nos? Zašto ne dođi on kad sum ja kod kuću, nega sve kad ja idim po moja špekulacija? Vidiš kako ti uvatim?

Što ne govoriš ljudski, nego se ačiš? JANjA: Pi, pi, pi, pi, kako mi daje vatra u moju srcu! JUCA: Ja se čudim zašto ga i držite tako stara i gluva? JANjA: Hondrokefalo! Oćiš mlado katana, da platim pet stotina forinta?

Od deset godina mu pravim račun... JUCA: A štetu ne računate što vam čini? JANjA: Ti si kriva. Zašto nisi gazdarica u svoju kuću, da uzmiš na um? JUCA: Ta onomad je pred vašim očima kvara učinio.

) MIŠIĆ: Sluga sam, kir Janja! Kako se nahodite? JANjA (pokloni se): Fala boga, zdrav sum; ama zlo, zlo! MIŠIĆ: Zašto zlo? JANjA: Rđavu vreme, nema novci. MIŠIĆ: E, fala bogu kad ste samo zdravi! Biće i novaca.

Ne bojte se. Nećete propasti, kad niste dosad propali. Ta vi znate štediti! JANjA: Štedim, gospodin, od nevolja, zašto si nema. JUCA: Zapovedajte sesti, gospodin Mišić. (Pokaže stolicu.) JANjA: A gospodin notarius neći da si dugo bavi!

MIŠIĆ: Ta vi možete i onako usrećiti vašu gospodični. No ja se zadržavam, a moram jošt dalje ići. Znate li zašto sam kod vas došao? JANjA: Kad čuim. MIŠIĆ: Poznato vam je da želimo naš varoški špital raširiti. JANjA: Čuo sam.

DIMA: E, da izvadimo druga. Kir Janja, ja sum došuo da mi dajš tvoga Katica. JANjA: Katica? DIMA: Katica. JANjA: Zašto ištiš ti moja Katica? DIMA: Za edno crno oko, za edno grečesko nos, za edno mladost što go ima, i za edan poštene.

(Ulaguje se.) Molim vas, slatka mamice, naučite me jošt štogod! JUCA: To je dosta za tebe. KATICA: Bože moj, dosta! Zašto mi ne kažete sve? JUCA: Valjda ćeš da budeš princeza? KATICA: Ali molim vas, samo jošt dve reči!

S otim si dobila, prvo, žive oči; drugo, niko te ne zna jesi li zaljubljena ili nisi, zašto uvek zaljubljeno izdaju; a treće, celoj personi osobito odlikuju. KATICA (donese ogledalo i proba): Je li ovako?

A, upravo, tako i jeste, zašto inače ne bi nam se muškarci toliko ulagivali. KATICA: Vi dobro kažete kako ću govoriti, a ne kažete mi šta ću

Kad se smeješ, tako nameštaj usne da ti se uvek zubi vide. Što god čuješ, nemoj se čuditi; zašto, ako je dobro, moraš napred znati; ako je zlo, ne treba da razumeš. Pravo, evo nam notaroša! Sad možeš taki početi.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Nego treba otići, kao da Isakoviča, u Austriji, nije nikad ni bilo. Kome da se tuže? Zašto? Čemu? A kad mu žena reče da ona neće da se seli u Rosiju, i kad poče da oplakuje decu, šestoro, Trifun je bio samo

Jahala je sa njim, na egzercirištu, mnogo, ali se njihovo, rođačko, prijateljstvo, iznenada prekinulo, i niko nije znao zašto. Najbolje je sa Trifunovom ženom prolazio debeli, veseli, Đurđe.

Bila su durljiva i kad bi ih mati prizivala, da vidi zašto češu glavu. Postala su bila stidljiva, povučena, kao da su kriva što su živa.

Kao brod, koji talasi bacaju po moru, na pučini, naš nacion luta. Zašto? Kome smo krivi? Šta je naše zlo? Eto i njega, Rakosavleviča, samo zato što ga je primio u kuću, čeka kazna.

Što se ne oženi, pa dođe u Budim, u lepo i veselo društvo? Mogli bi trgovati. Brzo bi se obogatio. Zašto priča sve o Kosovu? Što spominje cara Lazu? Čemu ta jadikovka o onom što je davno prošlo?

Pitaće ga, ko je, odakle, kud putuje, zašto. Gledaće ga, kako ga apse, i mušketaju. Ubiće ga na putu, sramno. Ako treba mreti, na ovom putu, Isakovič je hteo da

Sve njegove priče završavale bi se pitanjem: misli li Isakovič da se, ponova, ženi, pre nego što krene u Rosiju, i zašto ne bi, kad u Beč stignu, odseo kod njega, Božiča?

Kći Božičeva ga je, međutim, i sakrivenog, našla. Pitala ga je, što se tako usamio, zašto ne iziđe među ljude, u društvo; gospože pitaju ko je, svima se dopao.

On je sad sam. Ne misli više da se ženi. Voli svoju mrtvu ženu. Ušeprtljivši, ni sam nije znao zašto, hteo je, nekako, da joj da na znanje da je smert grozna, da deli žive od mrtvih, ali da on tu podelu ne priznaje, da

Da neće da se ženi. A što se tiče naciona, nigde njihov nacion ne živi lepše, nego u Vijeni. Zašto se i Isakovič, tamo, ne preseli. Živeo bi lepo.

Kad je ugledala svoju ćerku, i Isakoviča, ona preblede, a zatim pocrvene. Pitala je Isakoviča, kud su to otišli, i zašto su nestali iz društva? Nije lepo! Zar ne vidi da je njena ćerka još dete? Božič je, međutim, vikao da se preže i kreće!

Zatim je četverac opet jurio, kao da ga vijaju. Božič je ponavljao svoje pitanje: zašto kapetan neće, kad u Beč stigne, u njegovu kuću? A pitao ga je, mnogo štošta, i o Trandafilu.

Teodosije - ŽITIJA

pokoj u Boga kao što bi i kod vas samih, i u Božjoj crkvi s velikom počašću, kao što vidiš, sveto telo njegovo leži, zašto, dakle, i svetome i nama zadajete trud tražeći ga? I tako ga otpusti nesvršena posla.

I često roditelji njegovi povodom toga bejahu neraspoloženi zbog njega, i govorahu mu: „Bruko porodice i sramoto, naša, zašto sa društvom radovati se ne izađeš, nego svagda ćutiš i bezglasan kao da si u žalosti za kime hodiš?

“ ona, čistotu ljubeći, i pošto joj ova reč teško pade, odgovori mu: „Ako ti sam izbegavaš brak, zašto druge na njega prisiljavaš? Živ Gospod i živa duša tvoja, ja to učiniti neću, niti ću te napustiti.

Teško meni, što za san podnesoh i šta dobih; i zašto, kada već smrtnim snom bejah obuzeta, i odmah u njemu kraj života ne primih, te ne bih u ovu smrtnu bedu zapala!

A oni, ni u čemu ne uspevši, odlažahu: I opet dođoše, i tresući pešteru i vičući na svetoga govorahu: „Zašto ti pričaš da se bojiš Boga, a sestru svoju zverima za jelo u pustinji ostavio jesi?!

Pričekaj malo! Ponovo ćemo doći, i brzo ćeš ugledati svoju smrt. Ali zašto se mi uopšte i borimo s tobom? Kakvo bismo veće zlo ili teže stradanje od onog što sada imaš mogli navaliti na tebe?

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

). Njihov dijalekat nema u izrazima i u slikama one živopisnosti dinarskog govora. Njihova prošlost dovoljno objašnjava, zašto i njih nisu mogla nikako zahvatiti demokratska osećanja.

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

Gore mi je nego da sam se našao u kućici psa Žuće, starog buvolovca i mog ljutog dušmanina. — Zašto su me spremili u džak? — pitaš me, prijatelju moj ! E, to ti ni ja sam ne znam tačno kazati.

Oho, rep im ljubim, alaj su slatke! — Deder, zašto si u džaku? — opet vi pitate. Zašto, zašto! Ko će to znati. Možda zbog toga što je iz mlina nestajalo mnogih stvari za

Oho, rep im ljubim, alaj su slatke! — Deder, zašto si u džaku? — opet vi pitate. Zašto, zašto! Ko će to znati. Možda zbog toga što je iz mlina nestajalo mnogih stvari za jelo, pa mene za to okriviše.

Oho, rep im ljubim, alaj su slatke! — Deder, zašto si u džaku? — opet vi pitate. Zašto, zašto! Ko će to znati. Možda zbog toga što je iz mlina nestajalo mnogih stvari za jelo, pa mene za to okriviše.

Tek ti samo čujem svog čiča-Trišu: — Ovamo, razbojniče brkati, kamo slanina?! — Odnio je miš — kažem ja. — A zašto je nisi oteo? — pita čiča. — Oteo sam je, evo je u trbuhu! — odvratim ja, a čiča na to mlac, mlac! brezovim prutom.

Nek bježi kao što radi miš, pa će se spasti. Zašto mi sam skače u usta? Ni ja ne skačem u usta onome zlikovcu i buvolovcu Žući, pa mi je koža sve do danas zdrava i

Eto, u takvoj samoći živeo je čiča Trišo, i zato ne treba da se čudite zašto je toliko volio svog jedinog druga, mačka Tošu, i zašto se tako teško odlučivao da ga baci u rijeku.

samoći živeo je čiča Trišo, i zato ne treba da se čudite zašto je toliko volio svog jedinog druga, mačka Tošu, i zašto se tako teško odlučivao da ga baci u rijeku.

— A zašto me nisi bacio odmah iz mlina, pa pravo u vodu: pljus! — gunđa žalostivo mačak. — Zato što bi ti onda grob bio suviše

— Zato što bi ti onda grob bio suviše blizu, pa bi me stalno podsjećao na tebe i rastuživao. — A zašto me voziš u kolima? Mogao si da me uprtiš na leđa.

smijao dok me trbuh nije zabolio, a tek onda se nešto dosjetih i počeh sam sebe da grdim: — Tošo, pseto jedno glupo, zašto miševe nisi pustio da se uvuku u sam džak, pa ih onda mirne duše polovio?

Oko ponoći, dobro podnapiti, čiča Trišo i krčmar Vinko riješili su da se popnu na nebo i da vide zašto to nema mjeseca.

Ršumović, Ljubivoje - JOŠ NAM SAMO ALE FALE

Ršumović JOŠ NAM SAMO ALE FALE Sadržaj NI PET PARA 2 AKO VIDITE AŽDAJU 3 ŠTA JEDE MALA ALA 4 ZAŠTO AŽDAJA PLAČE 5 IDILA 6 ŠTA MAJKE IZ LIVNA NISU ZNALE 7 TUŽICA JEDNOG ZMAJA 8 BILO JE PROLEĆE MESEC MAJ 9 ZAPIS O

slepom oku, znajte da su u njenoj glavi ove misli u toku: BAŠ ME UŽASNO G BAŠ ME UŽASNO GR BAŠ ME UŽASNO GRIZE, ZAŠTO ME LUDI M ZAŠTO ME LjUDI MR ZAŠTO ME LjUDI MRZE?

da su u njenoj glavi ove misli u toku: BAŠ ME UŽASNO G BAŠ ME UŽASNO GR BAŠ ME UŽASNO GRIZE, ZAŠTO ME LUDI M ZAŠTO ME LjUDI MR ZAŠTO ME LjUDI MRZE? ŠTA JEDE MALA ALA Mala ala može da smaže iz cuga maltene pola Malog Mokrog Luga.

ove misli u toku: BAŠ ME UŽASNO G BAŠ ME UŽASNO GR BAŠ ME UŽASNO GRIZE, ZAŠTO ME LUDI M ZAŠTO ME LjUDI MR ZAŠTO ME LjUDI MRZE? ŠTA JEDE MALA ALA Mala ala može da smaže iz cuga maltene pola Malog Mokrog Luga.

I uopšte, deca iz te mafije proždrljiva su iz geografije. ZAŠTO AŽDAJA PLAČE Aždaja gorko plače jer vređaju njeno aždajče. Rekli mu daje ružno, pa majci došlo tužno.

Nušić, Branislav - POKOJNIK

ALjOŠA (zbunjeno): Ja mislim vi dođete, pa kad niste došli... PAVLE: Govorite, dakle, šta je; zašto ste me čekali? ALjOŠA: Gospodin inženjer! Ja vama mnogo blagodaran, beskonječno blagodaran.

PAVLE: Ali kad ona vas ne voli? ALjOŠA (uzdiše). PAVLE: Ne razumem zašto toga radi otkazujete; hoćete li da otputujete za njom? ALjOŠA: Ne to.

ALjOŠA: Ne to. Ja ne hoću da joj kvarim sreću; ona tako srećna tamo sa njim. Zašto da joj kvarim sreću? PAVLE: A mislite da je srećna?

ALOŠA: Ne mogu, ne mogu! Ja ne mogu da ne mislim na nju; ja hoću da je načinim najsrećnijom ženom na sveTu. Zašto da ne bude srećna? Ne možemo ni ja ni ona da budemo srećni, pa neka bar ona bude, neka onda bude.

LjUBOMIR (iznenađeno): Kako... Vi patite? PAVLE (trgne se): Ne, ne patim... Pa ipak, zašto se zavaravati, ipak, patnja je to! (Potreseno.) Mladiću, moja žena me vara!

PAVLE (najzad oseti potrebu da se opravda i stane pred Ljubomirom): Ja ne znam zašto sam vam to maločas poverio, ali...

Dovoljno je već težak udar što znam da me vara! (Bori se.) Pa ipak, muči me, mučiće me, mučilo bi me kroz život. Zašto ne bih ispio do dna čašu gorčine koja mi je namenjena? (Otvara pismo i zagleda potpis. Nov nastup uzbuđenja.

PAVLE: I dovoljno podlosti da zaboraviš na sve obzire. NOVAKOVIĆ: Ne vidim zašto tebe to sve toliko uzbuđuje? Ima slučajeva sa kojima se čovek mora miriti u životu.

RINA (očajno): Koga, zaboga? ANTA: Vašega prvog muža. RINA: Ovo je užasno, ovo je mučenje na koje me stavljate! Zašto, zašto ste došli da me mučite; ko vas je poslao?

ANTA: Vašega prvog muža. RINA: Ovo je užasno, ovo je mučenje na koje me stavljate! Zašto, zašto ste došli da me mučite; ko vas je poslao?

RINA (padne mu glavom na rame): Ah, Mile, ja sam tako nesrećna, tako nesrećna. MILE: Ali zašto, grlice moja? RINA: Nećeš verovati kad ti kažem... I ja još ne verujem, neću da verujem, ne mogu da verujem.

Zbogom! Ode.) H RINA, ANTA RINA (pošto mu je krišom dobacila poljubac, obraća se Anti, kada Mile ode): Ja ne znam zašto postoje kancelarije kad molioci i kod kuće uznemiravaju činovnike. Dakle, nema ga? ANTA: Nije tamo.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Oni se tako ne ponašaju ni sedam minuta posle završetka časa. Oni se tako ne ponašaju nikad! - Zašto si bacio tu knjigu, Slobodane?

s glavom koja bi bila najidealniji globus kad bi nekom palo na pamet da ucrta meridijane i uporednike, i ponavljao: - Zašto? Nisam znao šta da mu kažem, iako bi najpametnije bilo reći da je knjiga pala tek onako. On bi to progutao.

- Zašto si seo, Slobodane Galac? - ponovio je a na temenu su mu izbile svetle i krupne graške znoja. Ono što sam hteo da kažem

A zašto bih? Niko neće crkavati zbog toga što me nema. Okrenuo sam se i pogledao na sat, ali sam, mirne duše, mogao i da se ne

Čuh krckanje, a onda se ona odmače u stranu, tako da sam joj od čitavog lica video samo kosu nalik na svetli obruč. - Zašto ne? - približih se jedan korak, ali ona reče da se ne približavam, jer će me gurnuti u vodu. - Sada znam! - promrmlja.

To bi bio isuviše skup sport, govorio je. - Zašto si rekao da nemaš knjige? - približio mi se, a glas mu je postao šećerasto mek. - Da nema ko da ti ih kupi?

Samo: između časova postoje odmori. Oni traju petnaest minuta. Sasvim dovoljno, da mi ispričaju ponešto. Zašto si ulazio u crkvu? - pokušavao je da me gleda pravo u oči, a teme mu se znojilo, iako je bilo sveže.

Zašto si ulazio u crkvu? - pokušavao je da me gleda pravo u oči, a teme mu se znojilo, iako je bilo sveže. - Zašto si ulazio u crkvu, pitam te? - Pretpostavimo da sam se molio Bogu! - Ti? Do đavola, od kada ti veruješ u Boga?

Da voliš nju, uvek bi se osećao kao svinja pred samim sobom, jer anđeli nisu za ovaj svet. Postajalo mi je jasno zašto su se Vlada i moj Stari redovno zaljubljivali u kurve.

Ta cura tu, i Rašida i moja majka, zašto su stvari tako idiotski uređene, Bože moj? Pogledah Nedu sa strane, ali njeno lice bilo je mirno.

Najednom, a da zapravo ne znam ni zašto, bio sam srećan što postojim, što postoji ovaj nasip, ova pruga na njemu, močvara ispod njega i na malom jezičku suvog

- Zar ja baš sve moram da dam? Zašto se uvek sve od mene traži? Ljudi moji, šta vi mislite da je moj džep? Šta mislite?

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

— Pa hajd’, da idemo. — Ne branim, hoćeš mi uzajmiti novaca? — Šta zbijaš šalu, kad znam zašto hoćeš platno, jer nećeš badava da ti novac u sanduku leži. Gospodar Sofra umilno se smeši.

— Gospodaru, mi to ne možemo jesti; sad vi to kupite, jer će me ubiti Aron. — Ja sad neću, zašto nam odma’ niste dali? — Kupite, molim vas, daću vam jeftino. Sad se stanu pogađati, i pogode se.

— Ja sam poznat kod istog grofa, pa sutra ću otići ja sa Krečarom onamo, a ti ćeš donde ostati ovde. — A zašto to? — E, da ti kažem zašto. Ti nemaš pravog trgovačkog izgleda, preširok si.

— A zašto to? — E, da ti kažem zašto. Ti nemaš pravog trgovačkog izgleda, preširok si. Mi ćemo se onde pogoditi, a ti ćeš biti zadovoljan ako ti i Krečar

Ne dade mu Čamča, no donese mu sablju da opaše. Sofra se smeje. — Prsten nipošto, no sablju. — Zašto? — Šljahtec kad navuče prsten, mora na njemu biti izrezan nemeški grb, a kod tebe je lenger; vidi se, pa će odma’

— Al’ ovo je moje, a ne tvoje. Imam više dece! — Pa zašto ste me zadržali u vašoj trgovini, zašto me niste dali na škole dalje?

— Al’ ovo je moje, a ne tvoje. Imam više dece! — Pa zašto ste me zadržali u vašoj trgovini, zašto me niste dali na škole dalje? — Nesrećniče, tuđiš se od svoga dućana, a taj je sve vas od’ranio.

Pa vino bolje nego izmešan „clіquot”. Gospodar Polaček pita za gospodara Sofru zašto nije i on došao. Šamika ga izvinjava.

— upita frajla Lujza i nasmeši se, a gospođa Matilda grohotom se smeje. — Zašto? Bilo je vrlo zanimljivo. Takvo što nisam nikad video; ne kajem se što sam bio na tom balu.

— Sedite malko. Hoćete li dati još koji bal? — Još dva. — Noblbal? — Ne, prvo purgerbal. — A zašto ne noblbal? — Već je bio jedan nobl, sad ide purgerbal. Znate zašto? Od noblbala nemam nikakve hasne.

— Noblbal? — Ne, prvo purgerbal. — A zašto ne noblbal? — Već je bio jedan nobl, sad ide purgerbal. Znate zašto? Od noblbala nemam nikakve hasne. Tu se slabo pije, a od lemonade, punša i poslastice nema hasne, nego od purgerbala.

Pred ručak dođe i stari i mladi Polaček. Šamika se pretstavi i, posle običnog pozdrava, kaže mu zašto je došao i bilete uruči.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

prava ludnica, po kojoj trče vojnici, konji, matori kavaljeri i polugolišave žene, dvorski oficiri i zanatlije, nit znaš zašto, ni kroz što.

Svakako, Aranđelu Isakoviču sve to bilo je dosadno. Ničeg bratskog nije osećao, niti je shvatao zašto bi trebao baš da oseća, za taj nos, te zakrvavljene oči, žućkaste, pune tačkica, za celog tog velikog klipana, odevenog

Zaplaka, zaplaka tako jako da joj se skoro učini da plače sa uživanjem. Da joj je došao muž, ona bi mu bila rekla zašto je to učinila.

Bez kajanja, uostalom, zašto i da se kaje, ona uvide šta je učinila. Nije mnogo mislila o tome kako će to da sakrije. Bilo joj je ravnodušno da li

Gospoža Dafina ubrzo uvide da nema šta toj deci da govori, niti ima zašto da ih gleda. Posmatrajući ih, učiniše joj se blesava i tuđa. Za sve vreme nju deca i ne primetiše.

Seti se i braka u kome je bila tako sretna. Rađala je decu, seljakala se, ali ne znajući nikad ni kuda će, ni zašto. Radosti njene i žalosti dolazile su potpuno slučajno, a najmanje po volji njenoj.

Spavali su mu u blatu, gazili su mu reke, a pešačili dok ne dadnu. Niti su znali zašto ratuju, niti su ga pitali o tome, niti je morao što da im objašnjava.

Tako započe, bez nekih naročitih priprema, da gine i umire Podunavski polk, na Rajni, nit znaš zašto, ni krošto. VII TUMARALI SU, KAO MUVE BEZ GLAVE; JELI SU, PILI SU, SPAVALI SU, DA NAJPOSLE TRČEĆIM KORAKOM POGINU,

Ne znajući ni zašto se biju, ni s kim se biju, ni za koga se biju, ili ne razmišljajući o tome, Isakovič je gazio po bojištima kao i kad je

Ne samo da nisu znali gde se biju i zašto se biju, već nisu znali da nauče, za paradu, ni ime svoga zapovednika, mada su morali to da vežbaju i za vreme marševa.

dolazile u kuću skoro svaki dan, da joj pričaju svoja čuda koja su činile sa muškarcima, imale pravo, jer su bar znale zašto su živele.

cenkanje, kao u svojim trgovačkim poslovima, hteo je da od popova iskamdži što bude moguće, ne tražeći baš razvod braka. Zašto je hteo sad da sve prizna tuđim ljudima, zašto je očekivao da će mu ti popovi moći nešto pomoći, kad je, pre, bio

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

iracionalne zabrane, s obzirom da se i pri izricanju negativne zapovesti ne daje nikakvo racionalno objašnjenje zašto se treba uzdržavati od određenih postupaka koji se smatraju opasnim.

nepisana, a stroga pravila, poznata kao „valja se“ / „ne valja se“, vekovima se poštuju u narodu a da mnogi i ne znaju zašto se nešto „valja“ ili „ne valja“.

⁶⁶ Ženi u blagoslovenom stanju zabranjeno je i da nosi zemlju, ali se ne kaže zašto.⁶⁷ Za trudnicu su takođe opasni različiti otpaci, smeće, prašina i uopšte sve što je nečisto.

tu simboliku, odnosno ako ne znamo koji se semantički atributi pripisuju pojedinim danima u nedelji, nećemo ni razumeti zašto su deca rođena, na primer, u petak nesrećna, a ona rođena u četvrtak srećna.

se dete s krštenja nosi kući, ide se drugim putem a ne onim kojim se došlo, ali izveštač koji je ovo opisao ne zna zašto se tako postupa.

⁷⁶ Do godinu dana ne valja, veruje se u Metohiji, šišati dete, ali se ne kaže zašto. Na Grudi smatraju da to ne valja za dete „jer ne bi živilo“.

koje delove tela ne treba nikako ljubiti i zašto. Na Grudi se smatra da „ne valja dopustiti da veliko čeljade ljubi iza vrata dijete koje još nije počelo govoriti, jer

“¹⁸ Ovde je, očigledno, na delu magijsko razbijanje čini i odbrana od demonskog dejstva dodira metle. Ali, zašto je baš metla tabuisana?

Postavlja se pitanje: zašto se neki od ovih običaja transformišu, a drugi supstituišu novim, treći svode na elementarni oblik, a četvrti nestaju?

Nije teško protumačiti zašto je ovo izuzetno pozitivno vrednovanje poroda pozitivno povezano sa starošću ispitanika. Stariji roditelji u našem uzorku

4936. ⁹⁹ Vukova građa, s. 14. ¹⁰⁰ Frejzer, Dž. Dž., Zlatna grana, tom 1, s. 307. ¹⁰¹ Barjaktarović, M., „Zašto se nerado pominju neka imena kod našeg naroda“, Zbornik Filozofskog fakulteta, VI—2, Beograd 1962, s. 235.

Banovac, M., „Narodno vjerovanje (’valja se — ne valja se’), NV, 7, Novi Sad 1898. Barjaktarović, M., „Zašto se nerado pominju neka imena kod našeg naroda“, Zbornik filozofskog fakulteta, VI—2, Beograd 1962. Begović, N.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Ponekad nam je žao što smo već pročitali sve lepe knjige koje volimo. Zašto Čehov nije napisao još stotinak svojih divnih priča?

Zašto Čehov nije napisao još stotinak svojih divnih priča? Zašto se Hemingvej ubio pre nego što je napisao, možda, najvažniju knjigu, o tome šta mu se dogodilo da najzad potraži taj

Voleo bih da vidim tebe, tamo među onim nepoznatim svetom! Pa šta? I ja bih se već nekako... Zašto onda ne odeš tamo? Zašto baš ja? Meni je i ovde dobro... A ti? Šta je s tobom? Nemam pasoš!

Pa šta? I ja bih se već nekako... Zašto onda ne odeš tamo? Zašto baš ja? Meni je i ovde dobro... A ti? Šta je s tobom? Nemam pasoš!

(Događa se u Rijeci 1947) Stižu s vremena na vreme iz belog sveta. Pitaju me kako sam. Hvala, kako ste vi? Zašto im govorim vi? Ne znam. Tako. Verovatno zbog toga što su uspeli tamo iza crte, u belom svetu. Zbog toga. Otkud znam?

Bogzna šta im je sve napričao o nama. Možda da jedemo malu decu? Zašto su došli kad su uspeli tamo, u belom svetu? Da prodaju staru kuću koja se ruši, da ugovore izložbu ili da letuju.

Ti je znaš? Helen i ja smo je zvali dođe u Pariz i živi sa nama, ali nije htela… Znam da nije htela. A znam i zašto. Nije mogla da se odvoji od groblja. Odlazila je tamo svake nedelje »četvrtkom« noseći u zembilju ašovčić i male grabulje.

Francuzi! — Da prošetamo? — kažu uspeli momci. Zašto da ne? Dok Helen, Lu, Megi, mala Helen, mala Lu, Megi i mali Tom nakupuju neke sitnice — svirale i papuče.

Rastanemo se tako, a između nas — beli svet. I još nešto u grlu. — Zašto ne pošalješ neke priče? — pitaju me uspeli momci.

– Sirota! — uzdahnula je kaluđerica oborivši pogled. Otključala im je crkvu. – Pita Gospoda zašto je ostavio... reče čovek. »Gospode, Gospode, zašto si ms napustio?« – Na kom to jeziku? – Na hebrejskom.

Otključala im je crkvu. – Pita Gospoda zašto je ostavio... reče čovek. »Gospode, Gospode, zašto si ms napustio?« – Na kom to jeziku? – Na hebrejskom. Stjuardesa se okrenu kaluđerici: – Šta joj je? — upita.

Stjuardesa se okrenu kaluđerici: – Šta joj je? — upita. — Je li je to često hvata? – Nije joj dobro... – Zašto je ne odvedete u neku ... šta ja znam? – Vodili smo je svuda... — uzdahnu kaluđerica.

Matavulj, Simo - USKOK

užasnim njemačkim akcentom: — No, vi, podesta, sakrrr, pitajte ove pod bedemom, tu vašu braću Morlake, u vašem jeziku, zašto su se skupili prije propisanog časa kad se grad otvara?

Pa nastavi, uvijek istim glasom: — Trebalo je da se za to općina meni pismeno obrati? Zašto to nijeste učinili? Ja sad ne dopuštam da se grad ranije otvori!

A zašto to, razabraće se domalo. Na običnom počivalu pop stade, pa svi stadoše i svi se, osim kneza, okrenuše ka Primorju.

— Prekidoše mu davati onijeh hiljadu dukata na godinu, što je još car Pavao odredio bio! — A zna li se zašto to? — Znam toliko da je to rabota njekih naših glavara, a kako su i što su spleli ne znam!

— Dakle, ti zbilja misliš da bi to moglo biti, to, da se ja oženim!? — pita Janko smijući se. — Zašto ne, đetiću? Kako ne? Nijesi kaluđer, hvala bogu!

Zapodjenuše razgovor o vladici. Janko ponovi Krcunu što je pitao kneza, našto Krcun započe: — Vaistinu, znam i ja zašto su u Rusiji ljuti na vladiku.

Da znaš samo kuda sam zalazio, dokle stigoh u manastir! — Ko su Bajice? — Veliko brastvo na Cetinjskom polju. — A zašto da te ubiju? — Zato što smo se bili mi Njeguši i Bajice eto sve do prije petnaest dana.

— Vidim, pošto razmislim, ali se onda ne misli, onda, kad čovjeka ponese. — A šta ti upravo radiš kod vladike, zašto si mu potreban?

— Studeno, djeco? — pita ih vladika. — Da otpanu noge i ruke, sveti vladiko! — odgovori stariji. — A zašto po toliko stojite? Možete se počešće mijenjati! A šta ti se čini, Ćiro, je li zgodno vrijeme za putovanje?

A ja sam rekao: „Neće!“ — A zašto baš hoćeš da budeš moj đak? — pita Janko dirnut. — Zato što si veliki kućić i mnogo učevan — kaže vladika.

— U ručano doba. — A čiji si ti? — Ja sam Mićun Boškov, rođeni bratučed Ilin. — A zašto taj nesrećnik ubi Iliju? — Nizašto, gospodaru. Pozavadili se zbog potrice. — A zašto ubici ne sudiše glavari?

— A zašto taj nesrećnik ubi Iliju? — Nizašto, gospodaru. Pozavadili se zbog potrice. — A zašto ubici ne sudiše glavari? — Ono, suđeno mu je, gospodaru.

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

Šta mislite, pedeset, to jest, i pet, zar je mala šala? „Ja bi onu. Ja bi onoga. Gledajte, brat Simo.“ Zašto ne? Par aljina, to jest, ili drugo što, pak brat Sima to tako vešto svrši da se svi začude. Šta mislite vi, to jest?

Dobar, to jest, trgovac kad polazi u Beč, on kaže: idem u Erdelj. Tako i vi treba da činite. Nikom ništa, zašto znate: ko pre devojci, onoga je devojka. MLADOŽENjA: Ja ću se vladati po vašem savetu. (Pođe.

PROVODADžIJA: E prijatelju, da vam kažemo zašto smo, to jest, došli. Kao što sam kazao, to jest, ovaj gospodar, mlad kao što ga vidite, ima kuću, vinograde, staje i

PROVODADžIJA: To je dobro, (mladoženji) a? MLADOŽENjA: Ja ne branim, da ne moramo opet dolaziti. MATI: I ja kažem, zašto bi dvaput trošili. PROVODADžIJA: Već za trošak nije, to jest, ništa, nego propada, to jest, kuća. MATI: I to, i to.

DEVOJKA: Neću, samo se ti nađi oko mene. KUMAČA: I da spavam pre venčanja kod tebe - oćeš? DEVOJKA: Zašto ne, bar ćeš me očešljati. KUMAČA (zagrli je): Ju, blago tebi, kad se udaješ!

Kako oči zatvorim, eto ti mi svadbe. Da ga đavo nosi, sad opet uredili posle Uskrsa; zašto nisu dogodine? Lako je njima! Da, oni misle da je drugi lud. UGLED 2.

DEVOJKA: Ja ne znam odkud ste došli na to? Da vas nemam rado, ne bi za vas ni polazila. MLADOŽENjA: Pa zašto ste tako ladni? DEVOJKA (smeši se): Moje su ruke uvek vrele. MLADOŽENjA: Jeste li bili kad zaljubljeni?

“ MLADOŽENjA: E, da! (Izvuče jednu kartu.) „Koliko godina imate?“ DEVOJKA: „Lepa je stvar tajnu čuvati.“ MLADOŽENjA: „Zašto kaže žena: moj muž; a muž za ženu: moja gospođa?“ DEVOJKA: „Uzmite se na um“. MLADOŽENjA: Aha!

DEVOJKA: Morao je ko tako namestiti. (Promeša karte.) Izvolte sad. MLADOŽENjA (izvuče jednu). „Zašto se uvek ljubite kad se s drugaricama sastajete i od nji rastajete?“ DEVOJKA: „Ne uzdaj se mlogo na postojanstvo žensko.

DEVOJKA: Zapovedajte. MLADOŽENjA: Ali, oćete l’ mi učiniti! DEVOJKA: Ako mogu, zašto ne. MLADOŽENjA: Jedan poljubac. DEVOJKA: A, od toga nema ništa. MLADOŽENjA: Vidite kakvi ste, a kako vas ja rado imam!

Pa kako ste, to jest? DEVOJKA: Blagodarim na pitanju. PROVODADžIJA: Jeste li veseli? DEVOJKA: Zašto ne bi bila vesela? PROVODADžIJA: He, he! Čekajte samo, dok otidete u svoju kuću. (Mladoženji.).

(Gladi je ao obrazu.) He, he, al’ ćeš da se širiš. (Ona ga poljubi u ruku.) Sad moram da idem zašto imam, to jest, jošt jedan posao. Zbogom, snao, to jest! DEVOJKA: Službenica. (Provodadžija odlazi.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

to znači naglasiti, još jednom, proizvoljnost i nestvarnost te čisto društvene vrednosti koju nazivamo književnošću. Zašto bismo davali prednost jednoj formi umetničkog iskazivanja, zašto bismo je smatrali jedino vrednom, jedino dostojnom da

Zašto bismo davali prednost jednoj formi umetničkog iskazivanja, zašto bismo je smatrali jedino vrednom, jedino dostojnom da se nazove 'književnošću', zašto bismo je uzimali za osnovnu meru

formi umetničkog iskazivanja, zašto bismo je smatrali jedino vrednom, jedino dostojnom da se nazove 'književnošću', zašto bismo je uzimali za osnovnu meru upoređivanja, kad ono što je doista bitno jeste ljudsko izražavanje u najširem smislu,

Uostalom, lakše je bilo pokazati zašto je Zmaj loš u nekim svojim ozbiljnim, nego zašto je i kako dobar u dečjim pesmama.

Uostalom, lakše je bilo pokazati zašto je Zmaj loš u nekim svojim ozbiljnim, nego zašto je i kako dobar u dečjim pesmama.

na koji se način ove težnje ostvaruju u ozbiljnoj poeziji? Jer svi valjani pesnici nisu, istovremeno, i dečji pesnici. Zašto? Odgovor na ovo pitanje na posredan način osvetljava pojavu o kojoj raspravljamo.

Odbace u jarak dubok! (1575) Anonimni, crnohumorni pesnik i ne pokušava da odgovori zašto zeca prati tako opaka sudbina.

Uznemirih se: ko se to poigrava sa mnom, i sa mojom opsesijom? Napisah pismo uredniku. Kakav je to način, zašto mi podmećete ono što nisam napisao?

Ono što se od njih skriva, to im je najpotrebnije. Da nije tako, zašto bi se skrivalo? 1978. ZMAJ I Kod Zmaja najpre pada u oči bezmerna, nesuzdržana otvorenost, okrenutost ka drugima.

Jednom, davno, bilo nam je dano da te stihove čujemo kako valja, da ih udahnemo ne procenjujući ih i ne pitajući se zašto su takvi kakvi su, primili smo ih kao tačan opis neporecivog sveta, i toj ćemo viziji, kao i mnogim drugim,

Stavih žuti list u rupicu na reveru i rekoh: -Ovo je mesto za francuskog Peru. Zašto se ovaj list zove Pjer, zašto je Francuz, to ni na racionalnom ni na iracionalnom planu nema nikakvog značaja ni

Stavih žuti list u rupicu na reveru i rekoh: -Ovo je mesto za francuskog Peru. Zašto se ovaj list zove Pjer, zašto je Francuz, to ni na racionalnom ni na iracionalnom planu nema nikakvog značaja ni poetskog smisla.

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

u svoj istovetnosti nađu. Ništa mi dakle ne ostaje, nego progovoriti koju reč, zašto takovo delo, s takvim pogreškama, na svet izdajem; jer napred znam, da će to svima onima nepravo biti, koji narod ne

SMRDIĆ: Nama nisu poznati. ŽUTILOV: Sramota od našeg magistrata što nisu dosad publicirati. SMRDIĆ: Pa zašto i ne publiciraju? ŽUTILOV: Jer su sami konzervativci po službama. ŠERBULIĆ: Treba i tužiti.

SMRDIĆ: Da se zbaci. Imamo mi bolji patriota u varoši. Evo gospodin Žutilov bio je notaroš u varmeđi; zašto ne bi mogo biti birov? ŽUTILOV: Ja sam donde samo služio dok je vladala liberalna partija.

GAVRILOVIĆ: Ja to ne kažem. ŽUTILOV: Ostavite. Kad se radi o slobodi, onda je poštenje neznatna stvar. Kažite, zašto se ne bi kokarde načinile iz opštinske kase, da svaki može po jednu dobiti?

No moje je pravo ime Žutilaj, a ne Žutilov; zato oću da se tako i zovem. ŠERBULIĆ: Iljen! ŽUTILOV: Zašto se i gospodin Smrdić ne bi zvao Bideši? To je lepše nego Smrdić; a gospodin Šerbulić... ne znam otkud dolazi.

ZELENIĆKA: Frau fon? Ne vidite li da je ova reč tuđa? Srbin ima dosta cveća u svojemu vrtu, zašto da od drugi ukrase traži? Ali, naravno, gospoda s madžarskim kokardama...

ŠERBULIĆ I SMRDIĆ (stupe sa srpskim kokardama), MILČIKA ŠERBULIĆ: Je l kod kuće gospodin Žutilov? MILČIKA: Nije. Zašto tako hitno? ŠERBULIĆ: Imamo važna posla. MILČIKA: Vi ste se pri cepanju protokola baš pokazali.

LEPRŠIĆ: Odrođeni sinovi praotaca svoji, ja ću ga podići! SMRDIĆ: Vi i možete, zašto ste učili prava, pa se umete i odgovoriti. LEPRŠIĆ.

ŠERBULIĆ: Pa zašto Madžari nose? GAVRILOVIĆ: Mi valjda nećemo u Madžara pamet tražiti? LEPRŠIĆ: Dakle, narodna boja vama nije ništa?

Boja je za narod odlični znak, kao i za čoveka aljina. Ali ja, bogme, zbog aljine neću se tući ni poginuti. LEPRŠIĆ: Zašto nemate čuvstva za narodnost. GAVRILOVIĆ: Može biti.

LEPRŠIĆ: Upravo, što Srblji imaju rđavoga, to su primili od Madžara. ŠERBULIĆ: Zacelo. GAVRILOVIĆ: Pa zašto ste nji onako falili, a naš narod kudili? ŠERBULIĆ: To je drugo, još nisu prešli Servijanci.

GAVRILOVIĆ: Više je Nađ uvažavao naš narod nego vi kao Srblji. LEPRŠIĆ: Dabogme, zašto se boji. A zašt’ ne spominje naše privilegije? Čekajte samo dokle i zaokupe graničari, pak će tražiti i on Tunguziju.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Tu sam izneo razloge iz kojih nisam mogao usvojiti nijednu od ranijih podela, kao i razloge zašto sam dao ovu podelu.

Što je od naročitoga značaja u ovom časopisu to je veći predgovor, u kome je naznačeno zašto se taj časopis pokrenuo i u kome duhu će se uređivati.

U karakterističnoj posveti Josifu II on iznosi svoje prosvetiteljske razloge zašto se dao na prevodilački posao i naglašuje potrebu da se pozorišna dela čitaju i kod Srba, sa namerom Srbe »iz njihova

može se objasniti zašto ga je Ljubomir P. Nenadović u to doba nazivao najvećim živim pesnikom srpskim. Njegovi epski pokušaji: Tri pobratima,

Vjerujte mi, da na Božić nijesam imao zašto kupiti funte mesa, a kamo li pečenice! Misleći, koji je onda dan, i gledajući na đecu moju, plakao sam kao ludo dijete.

sredina, veća kultura, i opšta i književna, bolje poznavanje pozorišnoga zanata, onda se nikako ne bi moglo objasniti zašto je srpska književnost u jadnim prilikama tridesetih godina imala pisca vrste i vrednosti Jovana St.

Milićević, Vuk - Bespuće

Nije bio raspoložen za čitanje i baci ga na stranu. I kolikogod se trudio da nađe razlog zašto je neraspoložen, nije ga nalazio.

Osećao je samo u sebi nešto slomljeno, satrveno, tjeskobno; kad se to desilo i zašto je došlo tako iznenada, u jednom trenutku, nije znao.

On mu ih dade bez riječi, rekavši da ide malo u Karlovac. Nije ni sam znao zašto ga je slagao. I on sleže ramenima. Svejedno.

Gavre Đaković, podiže oči i začudi se. — Ne, — reče on, nemam zašto da se ljutim. — Ja sam mislila, - govoraše ona, gledajući u protivni zid, - jer ne divanite nikad sa mnom.

I u jednom trenutku ogorči se na sebe, osjetivši u sebi strašnu malodušnost. „Zašto sam ja takav podlac?“ zapitao se bolno. „Ti nijesi rđav čovjek, a nijesi ni dobar“ , odgovorilo je nešto u njemu.

I on je pomišljao, zašto se nije ranije trgao i ostavio školu i došao da živi u svojim poljima; da bi možda bolje bilo da se nije odvajao od

Ko bi to bio da ga traži! Da nije kakav stari prijatelj koji je ovamo slučajno zalutao i sjetio se njega? Zašto da ga uznemiruje taj svijet? .

On već pomišljaše da se s njim zavadi i tražaše samo koju riječ. Jedva jednom, inžinjer mu kaza zašto je došao; čuo je da on ima u svojoj kući dovoljno mjesta, moleći ga da mu ustupi dvije sobe, jer nema gdje da stanuje.

I pitao se zašto se on okreće? Bio je nemiran cijelo vrijeme. Kad se vraćao, opazio je da nema nikoga na prozoru. I onda se uvjeravao

Ona ga pogleda. Njemu se učini da je pročitao u njezinom oku: „Hajdete!“ I on, ne znajući ni sam zašto, pođe. Bilo je jutro; sunce još nije bilo ojačalo i padalo je na krošnje šljiva čiji se plod plavio u granju; grane koje

On se teško digao, osjećajući se da nije ni zašto; misli su mu bile glupe, pokreti teški, pogledi prazni. Nije se sjećao da ga je odavno toliko ubijala čama kišnog

„I zašto to baš sada dolazi?“ pitao se. Koliko dana gledao ju je, kao što je posmatrao svaku ženu, ne praveći velike razlike iz

Sremac, Stevan - PROZA

I tu je naš Jovan bio malerozan; došao je na svet dve godine posle očeve smrti, i na taj način daje se razumeti zašto je jedna rubrika u »protokolu kreščajemih« prazna ostala, a u krštenici stajalo za ime oca: »nevjedom« — jer je mali

mu se nadgrobno slovo još i sad pamti u čaršiji i počinje se ovako: »Čovek je tvrđi od kamena, a mekši od stakla, a evo zašto.« Zatim sleduju primeri, i pohvale mrtvom i uteha živim.

— E, tako te ’oću! — veli Jova razdragan, pa je zagrli. — Eto vidiš, priko, tako se mi volemo. A ima, boga mi, i zašto da me voli! Jer ja, boga mi, nisam k’o drugi muževi... — Ćuti, ćuti! — napada ga gospoja Kaja. — Znam te!

Kad ga dobro istuče, zapita ga opet: — Pa kol’ko ima? Znaš li bar sad? — Ne znam! — A znaš li zašto sam te bio? — Znam! — E, kad znaš, a ti sad ’ajd’ idi pa večeraj! A znam da si pri dobrom apetitu!

Radičević, Branko - PESME

Bog ga dade, al' zašto ga uze? — Krasna moma ka meneka dođe, Dođe krasna pa me i mimođe, Ona dođe — ja zboriti tedo, Ali čuda de baš ne

veće i večeri ladne, Tio veče kao juče isto, Oblak zlatan, nebo stoji čisto, Sve se kiti, sve se zlatu sprema, Ali zašto njega jošte nema?

“ To izusti, ode dvoru moma, Osta samac, Gojko naš siroma, Osta čudan, u misli se dao: „Zašto“, veli, „pre to nesam znao? Ali ništa, šat još docne nije“, Te polako dvorima se vije.

poštenje viteško, Pleći dade, pa konjica savi Ka čadoru gde zlato ostavi, Da je uzme pa da bega s njome — Oh zašto je mače sa sobome!

Svojih misli jađanih se lati, Od obraza suze joj udriše — Radivoja jadi pokosiše, Od jada mu puca srce živo: Zašto on baš da joj čini krivo!

Prestade se Hajka otimati, Da je pusti, prestade moliti, Krošto — zašto — ko to jošte znade? Tale misli e mu se podade, Te joj bele ruke popustio, Jao Tale, baš te Bog ubio.

“ Tako reče, glednu niz čardaka, Šćaše skočit, al' joj se ne dade, Krošto? zašto? ni sama ne znade, Te pogleda u golemoj muci, Glednu gore nebu visokome, Onda glednu onoj gori čarnoj: Od gorice

„Ta zašto da nas vrazi tako tlače?“ Ovako oni jednom govoraše, Pa krenuše se potražiti mače, I snažno vrage s njima udaraše.

“ Plamenoga mača on doita — Al' ga opet na zemljicu ita! I na zemlju čarnu dole pada Te se valja po prau od jada: „O zašto sam, Bože, ja malačak? Zašto, Bože, još tako slabačak?

I na zemlju čarnu dole pada Te se valja po prau od jada: „O zašto sam, Bože, ja malačak? Zašto, Bože, još tako slabačak?

PESMA UMRLOM BRATU STEVANU Jedna nas je nosila utroba, Jedna dojka dojila nas oba, Jedna igra veselila, brate, Zašto nije obojicu i jedna Zaronila tavna raka ledna, Zašto nije, o moj mili brate?

Jedna dojka dojila nas oba, Jedna igra veselila, brate, Zašto nije obojicu i jedna Zaronila tavna raka ledna, Zašto nije, o moj mili brate?

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

— Zašto baš Bogonosac? Nema odgovora, kanda nema ni izlaza, a onda se, uz opreznu škripu, ipak otvaraju neka vrata. To se u so

pali, moja strina, crnokosa Ličanka, stigne zakratko, krišom, i da otplače nagnuta gdjegod u ćošku nad kakvim poslom. Zašto plače? Sve da i hoće, ona vam to, možda, ne bi ni znala da odgovori.

Kako, zašto, pitaj boga, tek odjednom vidim da ja više nijesam ove zemlje čovjek i da su mi tijesni svi njezini zakoni.

Ostadoh ja vjeran svom rođenom Radi, bog mu se radovao. Napopastili me tamo kao konjske muve: te zašto si bacio američkog poglavicu, a srebrom uokvirio toga svoga, kako li ti se samo zove, te je li kralju mjesto tamo,

Tom prilikom „dotični“ ima, glasno i jasno, da objavljuje narodu zašto ga gone u zatvor, a žandarmi se već pobrinu za to da „objava“ bude što šaljivije sastavljena.

Šta li sam to tamo našao, šta li zaboravio, a šta li zapamtio? I zašto me sve to prati čak i za obasjana avgustovskog dana, kad sve sjenke spavaju otežale od vruće bezbrige?

— Evo, žena kaže, kune se. Kazuj, brate, istinu pa da se ide kući, svak za svojim poslom. Zašto da te džabe tučemo. — Ma, ljudi dobri, šta će meni tamo nekakva baba, deder kažite.

Zato se i bojim da ne nagazim na Prvu ili Drugu četu Udarnog bataljona — zaprede seljačak. — Zašto baš od njih zazireš? — Ma u jednoj mi je sin, a u drugoj sinovac, brate moj mili, pa da ne osramotim dječake.

— Kažem, pošao sam da nađem jednog dječaka, kakvog plavušana, što bi najbolje bilo. — Pobogu, čovječe, objasni mi zašto ih tražiš baš ovdje, u ovoj pustolini? Ovdje nikoga nema. Starac se osmijehnu tajanstveno i zaneseno.

Vidiš kako sam ja došao. — Vidim, vidim, stari. — Pa opet ja ovdje mogu nekoga od njih sresti, zašto ne bi. Zaviriš samo iza lijeske, a ono dječak, neki plavojko, kao zreo ječam. Svi oni mene znaju i vole.

— Pa jeste, tačno je. — Da, da. A ja sam dječaka i vidio i poznavao, čak se i ponekog imena sjećam, pa zašto da ne krenem u potragu za njima. — Stani, čovječe, pa gdje su ti već danas ti isti dječaci?!

— Bez godina, bez promjene? — upitno se javi dječak, taknut oštricom tuge. A zašto on, ljudski stvor, nema tu čarobnu osobinu da se izmigolji iz hladne struje vremena?

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

Dve mu usput pobegle. A ovima koje su stigle Hasanaga potprašio pete! HUSO: Ama zašto, Alaha ti? SULjO: Kaže neće da mu logor pogane kurve! HUSO: Jesu li bar bile čemu?

) HASANAGA: Konja odma da osedlaš! Polako, čućeš zašto! Povedi i rezervnog, da možeš da ih menjaš. Čim spremiš, pojaši, ko da im repovi gore, tako pojaši!

(Zatamnjenje) II SLIKA HASANAGINA KUĆA HASANAGINICA: Šta sad da radim? Zašto da ostavim svoje dete? Zato što je tako rekao Hasanaga? A zbog čega je tako rekao?

Aman, drži se onoga što je jasno! Aga je rekao da ideš. Izbora nema. Učini, iako ne razumeš! Ne pitaj kako i zašto! To zašto vodi pravo u ludilo! Sad je došlo do najgoreg, i goreg ne može biti; sad je lakše. Skoro će ti i brat.

Aga je rekao da ideš. Izbora nema. Učini, iako ne razumeš! Ne pitaj kako i zašto! To zašto vodi pravo u ludilo! Sad je došlo do najgoreg, i goreg ne može biti; sad je lakše. Skoro će ti i brat.

Hajde, smiri se. Nekad i čista košulja može da uteši. HASANAGINICA: Ne treba meni uteha; meni treba da razumem! Zašto? — to mi grmi u glavi, efendijo! Ko da mi glavu raznosi! Zašto? Zašto? JUSUF: I ja se pitam.

Zašto? — to mi grmi u glavi, efendijo! Ko da mi glavu raznosi! Zašto? Zašto? JUSUF: I ja se pitam. Hasanagu su iscrpli poslednji bojevi.

Zašto? — to mi grmi u glavi, efendijo! Ko da mi glavu raznosi! Zašto? Zašto? JUSUF: I ja se pitam. Hasanagu su iscrpli poslednji bojevi.

Ko bi strepeo sedam godina da l će mu žena uopšte roditi? A Hasanaga je, vidiš, čekao. Nije ti teško da pogodiš zašto. I sad, kada je dočekao radost, vidi šta čini!

I pomislio sam da je najbolje da prvo vidim Hasanagu. Razumeš? HASANAGINICA: Šta ti je rekao? Jesi li ga pitao zašto? BEG PINTOROVIĆ: Vredelo bi mi kolko da pitam konja na kome sam dojaho, ili kamen za koji sam ga vezao.

Nije Hasanaga ostavio mesta za razgovore i pitanja. Zašto? Zato što je tako rekao Hasanaga! Od takvog ZATO ne može se ni praporac! Al ti se ne boj. Razumeš?

Nećemo se ni mi obrtati onako kako Hasanaga duva! HASANAGINICA: Zašto si išao kod Hasanage? BEG PINTOROVIĆ: Tražio sam ilmi-haber, eto zašto! MAJKA HASANAGINA: Onda je, znači, svršeno!

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Brisaše ona onu krv, prašinu i znoj a sve mu se bliže i bliže primicaše. — Kaži, kaži zašto si takav? — pita ga ona. A on samo drhti, unosi se u nju i pruža joj čas levi, čas desni obraz da ih ona čisti.

To je bilo sve. Nisi se udala. Svi su znali zašto nećeš i više ti se svetili nego što su te sažaljevali. I ja sam znao, ali sam ćutao. Nisam znao šta da radim.

— Ama, teto! — promuca siroto devojče i pogleda je pogledom punim molbe. „— — — Zašto mi srce cepaš? Ne smej se na drugoga, ne gledaj ga; svest mi se gubi! Tako mi Boga, zakukaće kukavica nad našom kućom..

Reci mi, pogledaj me, nasmej se, te i ja da vidim biser tvoj, da i mene ogreje sunce tvojih očiju. O devojko! zašto me ubijaš?! — Majka moja plače, plače ona, i ja venem. Kažem ti: ubila si me! Nemoj!

Kažem ti: ubila si me! Nemoj! tako ti duše, tako ti milošte materine, nemoj, devojko, ne okreći glave od mene! Zašto kriješ lice u jašmak kad prođem, zašto bežiš u ćiler kad dođem?... Hajde!

Zašto kriješ lice u jašmak kad prođem, zašto bežiš u ćiler kad dođem?... Hajde! Vidiš, cveće je zamirisalo, đul se razvio, karanfil rascvetao...

njenih toplih grudi, klecnuh, stisnuh je; glava mi klonu više njenog ramena, te moj obraz dodirnu njen, i ne znam ni sâm zašto šapnuh: — Paso! Ona se trže, strese i osvesti.

Mati mu, sirota, da presvisne od tuge i srama. Molila ga, preklinjala, da bar njoj, ako ocu ili kome drugom neće, kaže zašto beži od kuće i žene, ali uzalud...

Istina, da je dolazio svakad s njenim mužem, ali je ipak ona znala, osećala, zašto on dolazi. Uvek je gledao da se nađu.

Naiđoh na Lenkine šalvare od đizije i mintan od jumbasme. Poznao sam ih po onim zlatnim širitima. Ja ne znam zašto, ali zagnjurih lice u njih, jer su one mirisale na nešto što tako godi i potresa.

— Neću! ... Daj mi da te poljubim! — rekoh odjednom, i sam ne znajući zašto. I počeh da se tresem. Opi me valjda onaj miris zrela i, na sve strane izmuljana u krblama, grožđa i vlage...

lja kosu, mintan pri grlu razgrne, da mi se vidi nova košulja, i ostavlja me u sobi: — Sedi. Ko će goste da dočeka? Zašto si domaćin. Ja ne mogu. Vidiš, imam rabotu u kujni, a nisam ni obučena... Ostajem ja.

Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU

Neće ni naš stari propasti, zašto učeni ljudi u narodu vsegda će ga znati i s pomoću staroga novi će se od dan do dan u bolje sostajanije privoditi.

na svom dijalektu s graždanskim slovam štampaju, Samo prostota i glupost zadovoljava se vse[g]da pri starinskom ostati. Zašto je drugo Bog dao čoveku razum, rasuždenije i slobodnu volju, nego da može rasuditi, raspoznati i izabrati ono što je

A šta je drugo bolje, nego ono što je poleznije? Što god ne prinosi kakovu lido polzu, ne ima nikakve dobrote u sebi. Zašto bi se, dakle, mi Srblji sumnjavali u takovom i toliko poleznom i pohvale dostojnom delu, pročim slavnim narodom

Bog je sama večna dobrota i pravda; što god nije dobro i pravedno, nije od Boga. A zašto, dakle, u svakom zakonu ima zli(h) i nepravedni(h) ljudi?

Kostić, Laza - PESME

To su žene! Pa zar žene protiv mene? Kad s ženama vreme gubim, Volim s ženom da se ljubim no s ženama biti boj.” „Ali zašto Filišćanke, mamne tanke domišljanke? Izrailjke, izrajanke, zašto, sine, ne bi nji'?

” „Ali zašto Filišćanke, mamne tanke domišljanke? Izrailjke, izrajanke, zašto, sine, ne bi nji'? Uzmi Maru, imaš stada, od istoka do zapada, stadovita j' oca kći!

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

244 ZAŠTO ĐAVO OPANKE DERE 245 ZABUNIO SE KAO CIGANIN U LUKU 246 BONIK I BOLEST 247 UTOPIO SE POP ŠTO NIJE RUKU DAO 248 KUDROV I

91: »Ero s onoga svijeta«, »Sve, sve, ali zanat«, »Ero i Turčin« I »Slobo iže ali sirca niže«; u dodatku ka broju 95: »Zašto u ljudi nije taban ravan«, »Šta je najgore na svijetu?

To ujedno i objašnjava zašto su tako retki kompleti Davidovićevih dodataka iz 1821: povezivani su kao knjiga narodnih pripovedaka!

Gdjekoji pomisli: „Kad ću se kajati, zašto da ga nosim?“ a gdjekoji: „Daj barem jedan da ponesem!“ Kad se vrate iz tame na svijet, a to ono sve bilo drago

U tom, kad car dođe iz lova, kaže mu zet njegov sve po redu, car se većma u brigu dade, pa mu reče: — Zašto tako učini? Jesam li ti kazao da ne otvoriš devetu sobu?

sin veli: — Hvala ti na svemu, ali se vratiti neću nikako, nego hoću Baš-Čelika da tražim, — a sam u sebi misli: zašto ne bih, kad imam još tri života!

A aždaja joj odgovori: — E, moja bako, daleko ja idem. Onda joj se baba stane umiljavati: — A zašto tako daleko ideš? Kaži mi gde je tvoja snaga.

Kako možeš u svome dvoru trpeti toliku propast? Zašto to ne zaroniš? Zmaj mu odgovori: — E, moj šura, ne mogu ti od sramote ni kazati šta je to.

kćer za ruku, no kad vidi kakvi je prekrasan mladić, onda ga ispita ko je i šta je i otkuda je u ovu apsanu doveden i zašto, pa potom mu kaže nek se opet u svoju sobu vrati.

Potom se Grbo malo prišuće pa opet poče prihvaćati struku. Kralj se onda okrenu ženi, pa joj udari šamar i reče: — Zašto se otkrivaš! — Ja nijesam, nego da nije Grbo više nas? — reče žena.

car Petar nije kod kuće u svojoj carevini, nego da je otišao kod cara Sunca da se s carem Suncem razgovori, da ga pita zašto nisu zimi dani tako dugi kano leti, i zašto su ladni, te mu ljudi u njegovoj carevini ne mogu jednako da rade, nego

da je otišao kod cara Sunca da se s carem Suncem razgovori, da ga pita zašto nisu zimi dani tako dugi kano leti, i zašto su ladni, te mu ljudi u njegovoj carevini ne mogu jednako da rade, nego dangube.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

Velika devojka, pa tako nespremljeno po kući! LEPOSAVA: Ja dosta rastrebljujem. SOFIJA: Zašto nisi sobu počistila, nego, kako smo ručali, i sad stoji svinjac? Šta bi bilo, da kakav stran čovek u kuću dođe.

SOFIJA: U fioki je. Ostavila sam ga da se ne izgubi. MAKSIM: Tako. Tražim, da poludim. SOFIJA: Zašto me nisi pitao? MAKSIM: Dakako! Da ostavim sav posao pa da pitam milostivu gospođu, gdi ću što naći.

Ako hodim, ne valja; ako sednem, ne valja; ako stojim, ne valja. Ako je belo, „zašto je belo“; ako je crno, „zašto nije belo“. Ako ćutim, „zašto ne govoriš“; ako progovorim, „šta toročeš koješta?

Ako hodim, ne valja; ako sednem, ne valja; ako stojim, ne valja. Ako je belo, „zašto je belo“; ako je crno, „zašto nije belo“. Ako ćutim, „zašto ne govoriš“; ako progovorim, „šta toročeš koješta?

Ako je belo, „zašto je belo“; ako je crno, „zašto nije belo“. Ako ćutim, „zašto ne govoriš“; ako progovorim, „šta toročeš koješta?“ Ovakve naravi valjda nema nigdi na svetu. z.

(Sedne.) Oće li pokoji put da zaćuti? SOFIJA: To ne, ali uvek po štogod nađe, zašto će psovati. JEVREM: Opet se malo popravio. U detinjstvu za ništa se naburi, pa ne možeš reč od njega da izvučeš.

MAKSIM: Dakako! Mora ključ od podruma da stoji u vrati; zašto je milostivoj gospođi teško svaki čas zatvarati i otvarati. SOFIJA: Od kućnoga pustaije ne možeš sačuvati.

MAKSIM: Nije nego da te metnem u kavez, pa da ti samo lepa jela donosim! MAGA: E bože, braco, pa zašto ne bi kojiput i dete poljuljali? Mi sirote po vas dan klancamo, čas ovamo, čas onamo, eto, spado s nogu. 7.

SOFIJA: Gle, gle! SVETOZAR: Pa sam došao i vas pozvati. MAKSIM: Za nas nije bal. SVETOZAR: Zašto? MAKSIM: Poslova, ne znamo gdi nam je glava. SVETOZAR: Bar za ljubov Leposavinu.

Za astalom ako rekneš koju, tri stotine vila i što ti ja znam; ako ćutim, a ona: „Šta ćutiš, šta ne govoriš; zašto si me uzeo, kad mrziš na mene“. Više bi puta pio i ja malo vina, ali ona: „Kako ja pijem vodu, pa nisam umrla“.

Dobro će dakle biti da i mi damo jedan put bal. MAKSIM: Jesi li to poludila, more? SOFIJA: Zašto, što je dobro, treba činiti. MAKSIM: Jes čula, ako to učiniš, odma se seli iz kuće.

MAKSIM: E gle, šta ovaj budali! More, gdi si vidio da žena treba da je đavo? Ah, zašto mene bog prokle, te udari na aspidu!

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

„Zašto, dakle, toliko protiv nas pišete?“ Ovako me, frajlice, jedna vaša drugarica zapitala, i ono što sam njojzi odgovorio, mi

Tri stotine vraga iz tebe se vitlaju, kad pomoliš taj tvoj jezični jezik. — Oh, Bože! Zašto sam došla u ovu kuću? Zašto me nije mati bolje umorila, nego što me za ćoravca dala!

Tri stotine vraga iz tebe se vitlaju, kad pomoliš taj tvoj jezični jezik. — Oh, Bože! Zašto sam došla u ovu kuću? Zašto me nije mati bolje umorila, nego što me za ćoravca dala! PERSIDA: Zapovedate štogod, milostiva gospođa?

STEVAN (nepovoljno): Milostiva gospođa... SULTANA (pokaže mu staklo): Vidiš ovo? Ni reči, zašto će ti se odma prekinuti jezik! Kad nisi za služitelja, a ti k vragu, nemoj mi život jesti. Šta srljaš u sobu kao goveče?

(Okrene se na stranu.) TRIFIĆ: Sultano!... Ti se opet srdiš?... Sultano!... Zašto, pile moje, to činiš?... S otim možeš tvom zdravlju škoditi.

TRIFIĆ: Ali devojka ti nije ništa skrivila, brate! SULTANA: Ti vidiš, sram te budi! Misliš ne primječavam ja zašto je u zaštištenije primaš... Taki da mi drugu devojku nađeš, a ovu marš iz kuće! TRIFIĆ: Kako je tvoja volja.

(Persidi.) Šta mi piljiš u zube? Oćeš da te posadim na kanape? (Persida iziđe.) TRIFIĆ: Ali kaži mi, molim te, zašto si ti tako nezadovoljna? SULTANA: Misliš ti da sam ja slepica? Kakve si mi aljine načinio?

TRIFIĆ: Ta, zaboga, ti si sama izabrala. SULTANA: Tako, jošt me grizi i jedi, dovedi jošt koga da ti pomogne. Zašto mi nisi ti, kao muž, izbirao, nego si napustio da me drugi varaju. Oćeš da izgledam u njoj kao dodole.

TRIFIĆ: Ti si pravo dete. SULTANA: Dete? (Plače.) Pravo kažeš da sam kao dete, zašto bi inače morala kuću upaliti od toliki sekatura! Ah, Bože!

(Plače.) Pravo kažeš da sam kao dete, zašto bi inače morala kuću upaliti od toliki sekatura! Ah, Bože! Zašto mi ne daš da sam i ja jedanput zlobna, da se i ja kao moje drugarice mogu osvetiti? POZORIJE 5.

SULTANA: Ako si ti prosijak, nisam ja. TRIFIĆ (nepovoljno): Sultana! SULTANA: Zašto nisam neka zla žena da pustim nokte i svakom, koji me god dirne, oči iskopam. TRIFIĆ: Ti si pravo dete!

Gdi su minđuše s brilijanti, a? Za tebe je otmena gospođa? TRIFIĆ: Ja sam ti poslao čoveka, zašto nisi uzela koje ti se dopadaju. SULTANA: Ja da uzmem, a ti ne umeš svoju ženu s čim da obraduješ?

Lalić, Ivan V. - PISMO

Bolest obnavlja se. Pa zašto onda u tminama, Bože, Zašto, krtice, ruješ po svom mulu I razgrćeš ga? Stoleća se glože I drhti žižak na tankome

Bolest obnavlja se. Pa zašto onda u tminama, Bože, Zašto, krtice, ruješ po svom mulu I razgrćeš ga? Stoleća se glože I drhti žižak na tankome ulju; Zelena plesan obrasta

Dokaži svoju odsutnost na način Da um se smrzne, a da srce shvati — Zašto od tebe ištem nemoguće? Promaja noći, jedan krov bez kuće, Pehar kukute, napev kao začin — Pošalji tvoju senku, da me

Ali zašto baš Rim? Eine Welt bіѕt du, o Rom; doch ohne dіe Lіebe Wäre dіe Welt nіcht dіe Welt, wäre denn Rom auch nіcht Rom, Uzvi

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Hoću da kažem — nije lako uvatiti slatku pticu mladosti. Evo zašto: ako se, na primer družite s nekim mesečarem iz svog odelenja koji je cakan i sve što uz to fura, to vam otprilike

Jao, kad sutra budem istrkeljisala u ulici s kim sam klopala starog kečupa! Najgore je što mi niko neće verovati! Zašto me tako gledate? Je li vam zlo? Ah, to! Nisam vas upozorila da mažnjavam pepeljare gde god stignem?

oću da kažem, svako se klupko na kraju ipak odmota, pa sam vam zbog toga i prišla na ulici, kad već hoćete da znate zašto sam vam prišla, mada prilaženje nije moj sistem i možda bih i dalje do besvesti izigravala glupaču i te fazone, da nisam

Mora da je tu sentencu odnekud zdipila, inače, kako bi joj uopšte takav obrt pao na pamet? Eto zašto ne volim intervjue: i onaj koji pita i onaj koji odgovara trude se iz petnih žila da ispadnu što duhovitiji.

Čitava stvar mi liči na ping-pong. Zašto ne bi moglo da se odgovara malo bez veze, za promenu, mislim, bez želje da se ispada neprestano duhovit?

Zašto ne bi moglo da se odgovara malo bez veze, za promenu, mislim, bez želje da se ispada neprestano duhovit? Zašto ne bih mogla, na primer, da iz čista mira malo pričam o jednoj devojci s naočarima ogromne dioptrije . .

Te lude osamdesete godine Anine bakute. Ponekad mi pada na pamet sumanuta ideja da napišem memoare! Zašto da ne? Knjižare su pune memoara slavnih ličnosti. Najčešće ih pišu generali.

najkvalitetnije brodove, najsvetliju tradiciju, da je Dubrovnik zapanjio čak i Bernarda Šoa (kasnije sam doznala i zašto ga je zapanjio!

Cipeliške nikako nisu htele da se drže asfalta, osetih se odjedanput lakom i šašavom — sve je bilo moguće, zašto da ne? — i tako iznenada zaželeh da sama sebi otvorim izložbu slika ili nešto slično, ma šta, samo da bude šašavo!

su na Sulencetu, kao mlađem alkoholičarskom pripravniku, da mere svetlo koliko mu drago: potpuno je ispustio iz vida zašto se tu nalazi.

Ko zna zašto, Beograd je izmislio da se tom prilikom pevaju ruske pesme (čovek bi se mogao zakleti da široka ruska stepa počinje

Jednostavno, nisam mogla, ubijte me — nisam! Pitaćete svakako, a zašto? Zbog jedne neverovatne stvari, to jest detalja.

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

Šaren čardak - blaga senka. Zašto Pava, a ne Lenka? Sija li to - o Gospode! zlatan čador iza vode ili lebdi, u čudima, stara kuća kraj Budima?

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

razumeš li me? MITA: More, more, ti ćeš jošt i spisatelj postati! ALEKSA: Kad knjige pišu đaci, koji u školu idu, zašto ne bi i ja, koji sam davno školu ostavio? MITA: Ali slavenski treba i mene da naučiš.

ALEKSA: Bogami, ne mogu, Mito. MITA: Eto ti mi prijatelja! A zašto? ALEKSA: Iz najprostijeg uzroka. Nemam! MITA: Šta? I ti si mi doktor, advokat i učitelj bio? Zbogom!

Ajde, stavi se u pozituru, pak da im javiš vizitu od barona Golića. MITA: Ali zašto baš Golić? ALEKSA: Ime ne čini ništa, nego titula. Odlazi!

Tako i ova sirota princesa stradala je i švermovala, a nije ni znala da je princesa. MARKO: Kaži ti meni zašto čitaš te knjige? JELICA: O, tatice, kako ne bi kad po Beču prve frajle i najveće dame čitaju.

A ti, gizdušo, čuvaj tvoga muža, i baci te vraške tvoje rumane, zašto od nji ne možeš se najesti, a to je najnužnije, znaš li?

MARKO: Jest, al pitaj nju, da vidiš kako ona mudruje! Nego ništa, neće mi se ni ona dugo ovuda kostrešiti. Znaš li zašto sam te zvao? BATIĆ: Ja ne znam. MARKO: Da bude veselje sad u nedelju. Zašto bi toliko protezali?

Znaš li zašto sam te zvao? BATIĆ: Ja ne znam. MARKO: Da bude veselje sad u nedelju. Zašto bi toliko protezali? BATIĆ: Vi ste vrlo dobri. MARKO: Šta, ja tebe znam za poštena i vredna momka, to mi je dosta.

MARKO: Ja vas ne zaključavam, nego samo tako mislim da niste pravi Srbin. ALEKSA: Al otkud vi to mislite? MARKO: Zašto vas ne razumem; a ja sam jamačno Srbin, jer je moja rodbina iz Požarevca na ovu stranu prešla.

ALEKSA: Izvolte vi samo, ja ću vam potom izgovor utončati. JELICA: Stidim se kad me ko koregira. ALEKSA: A zašto to? Da sam se ja stidio, ne bi ništa ni naučio... Vidite ovde beay.

JELICA: Dakle, vi u Beč odlazite? ALEKSA: Zasad upravo u Beč. JELICA: Ah, kako vas benajdigujem! ALEKSA: Zašto? Izvolte i vi namoliti gospodina oca da vas vodi gore, pak možemo zajedno putovati.

ALEKSA: O, zaista, ona nije bila u Beču vsuje. MARKO: Neka psuje,... znam da ga neće više viditi. ALEKSA: Zašto, ljubezni gospodine? MARKO: Znate, mi smo ljudi prosti, pak nam nije do špacira. ALEKSA: Ali kad se frajlica uda?

ALEKSA: Molim, molim. Mila radi zvali su istu vašu dražajšuju mater „Pače“, a sve ovo znate li zašto? Jerbo je Batićeva sestra od tetke udata bila za brata vašega deda. To je ono što sam hoteo dokazati da ste sirječ rod.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Zastade lovac, delija mrka, suze mu teku niz oba brka, a tužne oči po perju kruže. „Zašto me nisi slušao, druže?“ IV Na kraju šume, drugovi moji, i sada kuća malena stoji, stara

“ - i baka uze sandale sive, brezovim prutom po njima bije. Vi ste za skitnju njegovu krive! Zašto nosite unuka mog širinom neba zvijezdanog?! Sandale trpe batine mnoge i složno škripe: „Krive su noge!

„Zašto me nećeš da biješ, bako? To mi je nešto sumnjivo jako.“ „Zbog tvoga srca, dobra i meka, dok obnoć ideš nebeskim puto

Ako u kulu zaviriš kradom, tamo ćeš naći čiču sa bradom, gleda kroz prozor u crnu noć. Zašto je tužan samotni deka? Kome se nada, koga li čeka, ko li to ima s pučine doć`?

Znali su zašto more se ljuti, znali šta misli i kada ćuti, čitali njegov muk. Znali su uzrok njegova gnjeva, kad strašnu pjesmu

„Grrrr, kud žuriš, kaži-der lovcu; možda si, negde, pronašla ovcu?“ „Idem da doznam lija sve duva — zašto jež kuću toliko čuva.“ „Eh, kuća, trice! — veli vuk zao. Ta ja bih svoju za jagnje dao!

„Sumnjiva žurba — medo ih gleda — možda ste našli jezero meda?“ „Ne, nego maštu golica moju zašto jež voli kućicu svoju.“ „Kućica, glupost! Moje mi njuške, svoju bih dao za gnjile kruške.

!“ — poskoči svinja, lavina prava, a vuk joj nato objašnjava: „Tražimo razlog, blatnjava zvezdo, zašto jež voli rođeno gnezdo“ „Rođeno gnezdo! Tako mi sala, za pola ručka ja bih ga dala!

A kad bi stiglo nevreme burno i vetar hud, vetar zao, kada se drao, on bi škripao: „Ne budi lud! Ta zašto vičeš, zviždiš i psičeš ko neka guja, čudi se svak? Ja se ne bojim bura, oluja, borim se hrabro, silan i jak.

Sirota čavka u čudu bila: kroz maglu gnezdo plovi bez krila il možda pod njim kreće se panj? „Zašto sam gnezdo stavljala na nj?!“ Beskrajnom trakom putanje uske u gustu maglu krenule guske.

U stazu zuri kao da traži zalogaj neki drag. — Ej, zašto više ne miriše ni jedne zverke trag? Ponekad samo, više u šali, počeše šapom uvo.

Nekad je nebo tužno i crno, noćna pustinja prava. Znadem i zašto, to ću ti reći: umorni kovač spava. Ponekad samo prosine mjesec kroz oblak, lika snena.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

Mehaničar im priđe: — Vraćate se u selo? Ovde je jedan mladi gospodin koji bi tamo takođe. Možete li ga uzeti? — Zašto ne? Nek dođe! Žena mi dodaje ruku da uskočim sa mola. Briše klupu gde ću sesti.

Vide se još tragovi njegovih stopa na steni kod obale. Ne treba, razume se, u njih verovati. — Zašto ne. Ja verujem. Verujem u Boga i u čuda koje vrše svetitelji kad je Bog s njima.

— Bog je hteo da ostavi znak o dolasku svetiteljevom. — Zašto bi Bog poricao fizičke zakone koje je sam propisao! A fizički zakoni naređuju da se kamen ne ugiba pod čovekom.

Ćutim. — Da svet nije izdeljen na toliko raznih sekta i zemalja, ja mislim da bi bilo više za jelo. — Zašto mislite da bi onda bilo više? — Ne znam.

— Ali sada volite svoju ženu? — Kako mogu da je volim, kad mi je ceo život upropašćen! — Zašto mislite da vam je život upropašćen?

„Evo šta okiva najčvršće tog mladića za Huentu mislio sam u sebi, uviđa li on to ovoga trenutka takođe?“ — Zašto nije vredelo da Englez bude dobar u životu? — O, zašto? Slušajte samo, šta mu se dogodilo.

“ — Zašto nije vredelo da Englez bude dobar u životu? — O, zašto? Slušajte samo, šta mu se dogodilo. Neko je došao i rekao mi — sećaš se, Pipo?

— Dolazim od njega. Danas je ipak malo ustao. — Tata, on je i danas tražio mesa a Lonja mu je dala. Zašto čine to, kad je doktor dozvolio samo supu? — Trebalo je da uzme malo; malo je mogao da uzme; ali šta ja mogu!

Žena je moja išla jutros kod Lonje i donela mi o njemu vesti. Bolje je da mnogo ne jede. — To kažem i ja. Najzad, zašto meni svi to kažete kao da ga ja hranim! Doviđenja, Armando. — Doviđenja, naš stari. — Vidite li ovoga?

Talas divnog svežeg vazduha probi se do nas. Ali mlađi brat poskoči: — Tata, zašto otvaraš prozor, kad može nazepsti? — Ali malo čistog vazduha mu treba. — Sad će noć. Ozepšće, tata, bolje zatvori.

Devojčice ćemo potražiti usput. Doviđenja, Pipo! — Baš žurite! Oči ženine su govorile: „Zašto još ne ostaneš; zašto mu ne kažeš da nisam kriva; da treba da me voli?“ — Doviđenja, gospodine!

Devojčice ćemo potražiti usput. Doviđenja, Pipo! — Baš žurite! Oči ženine su govorile: „Zašto još ne ostaneš; zašto mu ne kažeš da nisam kriva; da treba da me voli?“ — Doviđenja, gospodine!

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

Otadžbino, majko moja, Što je tužno lice tvoje? Zašto hrabra deca tvoja Suzom kvase lice svoje? Kakav bol im muči grudi, I duboki uzdah budi?

Bogu se dosade molbe, ogrne svoj topli ćurak, I zovne Svetoga Petra. Petar mu istinu kaže, Zašto ta žena plače. To bude Gospodu krivo, Uzme palicu, dakle, i pođu, da Pavla traže. Nađu ga u samom raju...

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

velika krila skakavaca već su zelena prešla preko mora i knezove čestite pogubila na reci, ja znam ko dolazi i zašto, i znam da svakom sjaju i slavi takve senke za petama idu te govore: dosta si svetlost zemaljsku krvlju svojom i

Maloumni i drski, a ovamo prepodobnog lika, nasred se grada deru kao apostoli. Zašto od naše radosne vere prave nešto tmurno i strogo, nizašta lepo ne haju, svakom dokazuju da nije pravi, a sami se

Pa to mi niko nije reko! Zašto se sa mnom prave sprdnje? Pošalju mi zlikovca najgoreg, pa posle kažu: beše to brat pravedni i veliko se pitanje pravi

Pošalju mi zlikovca najgoreg, pa posle kažu: beše to brat pravedni i veliko se pitanje pravi zašto ga kaznih, samo da ja izgubim milost cara!

Beščinija! Prisnosušni, hvaljenije tvoje neka zacari, preuzmi sveljudski sabor! KAVGE Ne pitajte me zašto sam na konju lutam među stenjem, svakoga dana zaboravim po jednu reč i svake noći izgubim po jednu zvezdu i svakog

Gledajte kako vatre gore na vrhu vetrovitog brega i ne pitajte me zašto sâm na konju jezdim daleko od sela i tražim lekovite trave za mnogu ranjenu braću i za sebe.

Pevač sa brda zapeva: zašto se odaste toj veri u pošast, kad eno sunce bodro sija i divna su zdanja za čovečijeg sina, kule od mermera i krovovi

Sa svetom svetosti čovek se ne ophodi pomoću znanja. I drugo pitanje se postavlja: ako ima sveta koji je svet, zašto onda ovaj manji, manje dostojan i zavisan svet svega stvorenog?

Sa svetom svetosti čovek se ne ophodi pomoću znanja. I drugo pitanje se postavlja: ako ima sveta koji je svet, zašto onda ovaj manji, manje dostojan i zavisan svet svega stvorenog?

pećini u peći vrati se pazi na svom putu drži se reči KNjIGA STAROSLOVNA Izgiboše Srblji na Goliju (ne zna se od koga zašto i od česa ...

Objava istine i njeno uništenje, idu zajedno. Zašto je tako? Treba umreti u istini. Jer umiranje je istina. Ko je taj što govori neistinom?

neka se pokaže javno u celini nek siđe i nek osudi lagarije što sa Zapada stižu neka prepreči put nauci i mašini zašto je inače moćan i drevan mora da preduzme nešto pre no što dođe zima i zaista dok su oblaci niski on staje na mesto

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

'Ajde tamo na parastosu što si plakala, bilo je sveta, pa je i red da neko u ime familije plače; ali zašto ovde, kad smo svi svoji! GINA (još od ulaska svaki čas krije oči maramom i plače): Ne mogu da se uzdržim.

” TRIFUN (kao izraz opšteg negodovanja koje se javilo u pokretu i razmeni pogleda): Mogao je i tako da ti kaže, zašto da nije mogao.

TANASIJE (buni se): Pa šta ako sam pao?! Danas malo veći i jači padaju pod stečaj, pa zašto ne bih ja? VIDA: I ako je pao, prijatelj-Agatone, tebi nije ništa zajeo.

PROKA (buni se): Zašto, kobajagi? GINA: Ako možeš ti, prijatelj-Agatone, može i on. AGATON: Ama, može, ne kažem da ne može, samo pogledaj ga

AGATON: 'Ajd' izvol'te dati njemu da upravlja imanjem? 'Ajde, dajte mu... TRIFUN: Ne znam zašto ne? AGATON: Nemoj da te to vreća, ali ovako u familiji možemo valjda biti iskreni.

TRIFUN: Ne znam zašto? AGATON: E, pa zato, brate, što ti čak nemaš ni zanimanja. Otkad te znam, ti si samo „ovdašnji”. Trifun Spasić, ovdašnji.

TANASIJE: Pa dobro, kad već mora, neka mu bude. Čekaćemo, iako nam nije do čekanja, ali zašto za tih četrdeset dana tuđin da upravlja imanjem?

– Ne znam! VIDA: Pa ja mislim, niko nam ne brani da obiđemo i da razgledamo. TANASIJE: I ja mislim, Agatone. Zašto da ne obiđemo i ne razgledamo kuću? Toliko valjda možemo? SIMKA: Pa familija smo!

) Gore je pokojnik i umro. (Pođe ka stepenicama i svi za njim.) SARKA (Gini, koja opet zaplače): Eto ti sad, pa zašto kog đavola sad plačeš? GINA: Kako da ne plačem, Sarka; sad ćemo videti sobu u kojoj je pokojnik umro.

MIĆA: Ni kad bi vam naslednik to ponudio? DANICA: Ja ne znam, to bi tetka imala da reši. MIĆA: Zašto tetka, to bi pre vi imali da rešite.

DANICA: Šta da rešim? MIĆA: Pa to, da ostanete u stanu. Zašto ne? Za vas bi to bilo vrlo ugodno, jer ste se, izvesno, već navikli na taj stan, a za mene, pravo da vam kažem, za

Zar ne? DANICA: Hvala, to je vrlo ljubazno od vas, ali, ja mislim, tetka želi da se iselimo. MIĆA: Ali zašto, zaboga? To bi vam bio samo jedan težak izdatak. Ovde ste stanovali besplatno, pa tako bi i dalje stanovali.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Pokupite stado i terajte u dolinu. Čobani se zgledaše, kao da ne shvataju smisao reči i kao da se pitaju: a zašto to? Šta su oni kome učinili? Njima je tako dobro ovde. Saživeli su se sa svojim stadom...

Vidiš... jedinica krene, pa stane, onda opet hajd sto metara, zatim stoj tri sata u mestu. — A zašto? — A vrag bi ga znao... Zaglavi se nešto napred, ili takva mu je situacija...

Na zastanku izbace samo desnu nogu, presamite se preko puške i ćuteći gledaju preda se. Zapitah jednoga zašto ne sedne. — Teže mi je onda. Zabreknu noge, pa ni da maknem — odgovara pešak, vadeći iz marame križani duvan.

A, sem toga, naša pešadija ležala je po okolnim njivama i livadama. — Zašto su nas izbacili ovoliko napred? — čisto zavapi narednik Milutin, vođa popunjavajućeg dela.

Sve je budilo prijatna osećanja... Ali topovi su tu, neprijatelj je pred nama, treba se tući, ubijati. A zašto sve to kad je život lep?... — Komandiri, napred! — začu se oštar glas komandanta diviziona.

Leži jednim obrazom priljubljen za zemlju, jedno oko mu poluotvoreno i vlažno. Još diše i nesvesno pomera ruku. — Zašto ga ne sklonite? — zapita potporučnik Aleksandar.

Oči mi se sklapaju i ceo razgovor slušam kao kroza san, te obodoh konja da vidim zašto smo zastali. Pored puta ugledam siluetu konjanika i čujem glas potporučnika Aleksandra. — A, je li, pa...

— More, šta te se tiče!... U ratu se nikad ne pita zašto ovo, zašto ono. Idi tamo gde ti se nareda! — veli na jednom zastanku kapetan Jovan.

— More, šta te se tiče!... U ratu se nikad ne pita zašto ovo, zašto ono. Idi tamo gde ti se nareda! — veli na jednom zastanku kapetan Jovan.

Preplašene ševe lepršale su iznad naših glava. Naiđe ordonans iz štaba puka, te ga zapitasmo zašto ovoliko stojimo. — Zaglavio se mostovi tren u bari! — onda poverljivim glasom dodade: — Sada će biti prelaz.

I za nepuno pola časa svi se sručiše na obalu, odakle su jutros pošli. Usplahireni ljudi pitaju se zašto?... Zbog čega? Na onoj obali je sada veliki metež i nered.

— Zašto baterija ne gađa!?... Streljaću vodnike! — viče odnekud iz kukuruza komandant diviziona. — Radomire, pali! — zagrme svo

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

On i sam ne zna zašto mu baš ma misao zastade u glavi, on ne pomišljaše ni na šta drugo, ali tek osećaše, da bi mu mnogo prijatnije bilo, kad

— Zašto niste izradili sto i tablu, kad ste radili skamije? zapita Ljubica kmeta. — Izrađeno je to sve, sutra će se doneti.

se on učiteljici i zausti nešto da kaže, al’ ona planu i prekide ga: — Molim vas, šta ćete vi ovde, ko ste vi ?... Zašto se plećete u ono što ne razumete i što nije vaš posao!... — Ja, znate... spisak potrebnih stva...

Zar to može biti ! Zar bi Bog dopustio ? I zašto, zašto?... Šta hoće on... šta mu to ostade neiskazano, nedovršeno ? A znam, osećam da će se to drugom ili trećom

Zar to može biti ! Zar bi Bog dopustio ? I zašto, zašto?... Šta hoće on... šta mu to ostade neiskazano, nedovršeno ? A znam, osećam da će se to drugom ili trećom prilikom sve

— Juče sam počeo, odgovara on naivno. — Zašto se vi kao čudite ? — Pa, znate... nama su predavali, poče ona zbunjeno: priprema traje najmanje mesec do...

Pisar joj priđe, vesela lica. Ona se obradova njegovu dolasku, ne znajući ni sama zašto: da li zbog ove samoće i neprekidnoga ćutanja, Ili je tu nešto drugo, što ona i od same sebe krije.

Sutra se to može i njoj desiti. — Molim vas... Gotovo da ne ulazim ja tamo, reče ona bledeći, kao u strahu. — Zašto ?... Zar da propustite ovako zanimljiv prizor! odgovori pisar, pa je pusti napred, da ona prva uđe.

Biće to drugo: jamačno me ona tužila, pa sad da nas saslušaju oboje. To će i biti! Ali zašto ?«... — Izvolite jedan akt iz Ministarstva, progovori pisar službenim policiskim tonom, pa onda, kao sa svoje strane,

— Zar?... prekide je on. A ja bio u Beogradu, nekim malim poslom... reče on, i začudi se sam zašto je morao to slagati. — Bio mi onomad otac, pa ne mogosmo da dobijemo kvartirinu iz opštine...

»Da li da ide u školu ?«... To je sad fatalan korak, jer tamo će biti sve svršeno. Može se i vratiti. Zašto ne!... Napisaće Gojku da je bolesna, i onda ništa... Nema ničega! Onda će se i ono strašno, nepoznato, ukloniti...

Ali istoga časa ona kao u snu oseti, da se taj fatalni dan ne može više izbegavati, ne znajući ni sama zašto... Ona se oseti kao da se nagnula nad provalijom, nagla se i već gubi ravnotežu ..

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

78. Zlatni topi u grad udariše, Lepu Maru u dvor uvedoše. Lepa Maro, jel’ ti žao majke? — Zašto bi mi bilo žao majke, U mog draga bolju majku kažu, — Lepa Maro, jel’ ti žao babe?

— Zašto bi mi bilo žao majke, U mog draga bolju majku kažu, — Lepa Maro, jel’ ti žao babe? — Zašto bi mi bilo žao babe, U mog draga boljeg babu kažu. — Lepa Maro, jel’ ti žao braće?

— Zašto bi mi bilo žao babe, U mog draga boljeg babu kažu. — Lepa Maro, jel’ ti žao braće? — Zašto bi mi bilo žao braće, U mog draga bolju braću kažu. — Lepa Maro jel’ ti žao seje?

— Zašto bi mi bilo žao braće, U mog draga bolju braću kažu. — Lepa Maro jel’ ti žao seje? — Zašto bi mi bilo žao seje, U mog draga bolju seju kažu. 79.

bi mene mnogo milo bilo; E se na me rasrdio ljuto, Da je za što, ne bih ni žalila, Već za jednu granu ruzmarina; Zašto sam je u subotu brala, U neđelju drugom poviđela, Pak se za to rasrdio na me. A Boga mi, moje drugarice!

Kopčić kuje, daleko se čuje. Karala ga ostarjela majka: “Šta je tebi, moj jedini sine, Zašto kuješ konja od mejdana?“ “Prođi me se, ostarjela majko: Udala se moja jauklija!

Bud ti popi trista dukat’ sve za jedan dan. Zašto popi vrana konja, zlatan buzdovan?“ Al’ besedi Dojčin Petar, varadinski ban: “Ne karaj me, kralj Matijaš, zemlji

“ 217. Gorica listom listala, U njojzi bratac i seja, Sestrica ratu govori: “Zašto mi, brate, ne dođeš?“ — “Ja bi ti, sejo, došao, Ali mi ne da tuđinka, Tuđinka, dobra devojka; Ja dobra konja

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

On je jedini i odgovoran za tragični nesporazum koji je doveo do ovog hapšenja! MAJCEN: Zašto misliš da je on odgovoran? VASILIJE: Zašto? Zato što živi u oblacima, u iluzijama, u snovima!

MAJCEN: Zašto misliš da je on odgovoran? VASILIJE: Zašto? Zato što živi u oblacima, u iluzijama, u snovima! Zato što je pomešao život i pozorište, pa ni sam ne zna kad je u

” VASILIJE: „...generala protivavionske artilerije fon Šredera!” MAJCEN: „Potpukovnik...” Zašto mi ovo niste pokazali odmah? VASILIJE: Vi ste prvo pitali za drveni mač! MAJCEN: Možete da idete!

VASILIJE: Samo izvolite! MAJCEN: Jeste li videli vešala na Žitnoj pijaci? VASILIJE: Jesmo. Zašto pitate? MAJCEN: To vama ne smeta? VASILIJE: Šta? MAJCEN: To, da vam na pozornicu pada senka vešala?

GINA: Drobac! DROBAC: Tačno. Drobac. A ni ovo što ga pitam neće znati! (Vasiliju) Znaš li zašto sam Drobac? (Gini) Ne zna. (Vasiliju) Zato što drobim koske! I vadim drob! Zato sam Drobac!

TOMANIJA: Pa zar ti još ne znaš? GINA: Šta ne znam? DARA: Pa jeste vi čuli onu pucnjavu malopre? BLAGOJE: Zašto pitaš? SIMKA: Ko je pucao? TOMANIJA: Na mestu su ih pobili! Iz mašinke! SIMKA: Koga? BLAGOJE: Ko?

SIMKA: Karamarković? DARA: Akcija je odlično izvedena! BLAGOJE: Kakva akcija? SIMKA: Zašto Anđu da ubiju? DARA: Što, da je možda ne žališ, nemačku kurvu? SIMKA: Kako neko može da puca u ženu?

DARA: Nisam kazala da ja znam! Ali znam ko zna! GINA: Ako ga ne tuku, onda je, znači, još gore! BLAGOJE: Zašto je gore ako ga ne tuku, budalo? GINA: Zato što znači da je počo da priznaje! BLAGOJE: Šta on ima da priznaje?

SOFIJA: Kad bi unela makar minimum koncentracije! JELISAVETA: Kad ti znaš kako bi trebalo igrati grofa, zašto ti ne uzmeš njegovu ulogu? SOFIJA: A ko bi onda igrao Amaliju? Vasilije? JELISAVETA: Valjda još ima žena u ansamblu!

Pravi glumac treba da ume da igra i klupu, i metlu, ako treba! JELISAVETA: I ne znam zašto igramo baš te Razbojnike! VASILIJE: Zato što je Šiler nemački pisac! Koga bi nam drugog dozvolili da igramo?

SIMKA: Gde? VASILIJE: Nije vreme za šalu! Tu je, kraj reke, verovatno uvežbana ulogu! SIMKA: Zašto ga ne zovnete? VASILIJE: Zovnuće ga Jelisaveta! JELISAVETA: A ko bi drugi!

Ako je iko oličenje nežnosti, to je on! VASILIJE: Da l vi to plačete? SIMKA: Šta vam pada na pamet, zašto bih plakala!... Ali nešto mi se, otkad ste došli, vrti po glavi. VASILIJE: Kažite šta. SIMKA: Pa eto to...

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

“, „Boško i crnjo!“. Pa se pitam: ko zna ko smo bili, otkuda došli, kako ime dobili i zašto? Sve do moga oca pisali smo ga staroslovenski: Cernjanski. Znamo, sigurno, da mi se praded zvao: Jovan.

Imala je kuću pored kafane „Moskva“ (Balkanska ul. br. 6). Ona nije ni sanjala zašto sam došao. Moja mati imala je u Beogradu i mlađeg brata, Nikolu.

Princ mi pruža ruku, ali dodaje, jetko, da ne zna ni ko me je poslao, ni zašto sam došao. Oni i sami umeju da zarobljenike saslušavaju, a znaju i talijanski, dobro.

Preko mora vidim Rijeku i Sušak, sa kućama gde sam pre tri godine živeo. Opet sam se dakle vratio. Zašto? To nema baš nikakvog smisla. I poznanici, i poznanice, kažu mi da sam se mnogo promenio.

Popović mi je, tada, ispričao, najzad, zašto je njegova kritika o prevodima Kostića tako negativna. Veli, braća Popovići, vraćali su se jednom, iz Novog Sada, a u

Tog neuljudnog čoveka. Ja nikad nisam rekao svom starom profesoru zašto sam odustao od doktorata kod njega. Prvi sukob sa profesorima imao sam na času prof. Vulića.

kažem zato što se bila odala tom teškom zanatu – nedostojnom žene – nego prosto konstatujem fakta, a čitalac će videti zašto. Meni, sam taj fakt nimalo ne bi bio smetao, već i zato što je ta nesretnica bila izvanredno lepa.

kad kaže: da će i on dati život za otadžbinu, neozaren sjajem starih, feudalnih, vitezova, ali svestan onoga šta daje i zašto ga daje. Kao da plaća porez.

Neveseo je i Kosta. Veli, napustio je vojsku. Pitam, zašto? Veli, on je, kao aktivni oficir bič odmah primljen u vojsku i služio je u puku, u Nišu.

– našto bih dakle pisao aforizme o tom kako je došlo do japanskog uticaja na rokoko, do onih tako širokih postelja; zašto je Marija Antoaneta postala lezbijka i koliko je uticala na revoluciju, engleska muška moda, koja je naterala

, ne mogu da zamisle da daju novinarima više, mnogo više, nego što su njihove sopstvene plate; ali zašto ih bar ne prate, i ne laskaju im, to ne razumem.

Opinion je napisala da smo mi uzrok mnogom zlu. Zašto se čudite? Franku nije nimalo svejedno kako stoji kruna. Već i talijanski boljševici znaju da je ekonomija važnija nego

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

Starac je mahao glavom i dobrodušno se smejao. — Ko si ti? — upita ga Agaton — i zašto se smeješ? — Ko sam ja, to ti neću kazati odgovori starac — a smejem se zato što ti se krčag razbio i što se ti zbog

Stari je pastir sedeo na travi i zagledao se u mušice, pa je mislio: zašto je Bog i njih stvorio, kad nisu nikom od koristi.

Starac se branio obema rukama, pljeskao se po obrazu, po vratu, ljutio se i psovao. — Doista — gunđao je — zašto je Bog stvorio tako sitna bića koja su samo od štete.

On se dotle nikog nije bojao, a od ovoga starca, ne zna ni sam zašto, beše ga strah. Zato se sad počeo bojati i naroda.

Car se zamisli. Gnev ga prođe i on razmišljaše, ali nikako ne razumevaše zašto se starac toliko opire da novac primi. „Kad bi novac bio đavolja stvar, zar bi se ljudi toliko otimali o njega?

se po postelji, ljutio se na starčevo jogunstvo pa se opet stišao i mislio, mislio, ali nikako nije mogao shvatiti zašto starac odbija poklon. Onda mu se učini da tu mora da ima neka nedokučiva tajna u koju on ne može da pronikne.

— No, prijatelju, jesi li se predomislio? — upita ga on blaže. — Ne, care! — odgovori starac kratko i odlučno. — Pa zašto? Kaži mi, ne muči me više! — molio ga je car skoro kroz suze.

Vrati se gazdi bez magarca. Gazda ga srdito zapita gde mu je magarac i zašto nije kupio. — Ne ljuti se, gospodaru — odgovori sluga.

— Ja sam išao po celom vašaru, nailazio sam čitave čopore magaraca, merkao sam, tražio i opet, eto, nisam kupio. — A zašto? — ljutio se gospodar sve više. — Zar nisi imao dosta novaca? — Ne, gospodaru! Novaca sam imao dovoljno.

Ko će nju sad vezati?... Anđeli?... Oni će mamu da vežu danas a mama će se setiti mene pa će plakati... Zašto nisam i ja tamo?... (Stresa se od zime.) Zima... ruke mi se mrznu, noge kao led... sneg mi ulazi u cipele...

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

— reče on šapatom. — Zar se ne sme to reći? — Sme, ali bi meni škodilo. — Kako škodilo, zašto? — Zato što se u ovoj struci, ovde u našoj zemlji, ne trpe školovani ljudi.

— Pa zar Skupština može i o tim naučnim pitanjima donositi odluke? — Zašto ne? Skupština ima pravo da o svima pitanjima donosi odluke, koje su obavezne za svakog kao zakon.

— Kako to može? — uzviknuh i nehotice od čuda. — Može, zašto ne?.. On se, recimo, rodio ..74. godine, a Skupština njegov dan rođenja proglasi da je u godini ..69. — Čudnovato!

A o tome se ne sme znati ništa pre nego što se dogodi? — upitam radoznalo. — Zašto ne, molim vas? To je već objavljeno narodu i ceo narod priprema vesela i očekuje svakoga časa važan događaj.

— Ne. — Nikako? — Valjda nikako! — reče ministar ravnodušno i izgledaše kao da bez volje priča tu priču. — Zašto? — Ko to zna! — Pa ništa se čak ni važno nije dogodilo? — Ništa. — Čudnovato! — rekoh.

Bolje da nismo ni ostali nego da smo ovakve nakaze. — Ne mogu da pogledam!... — Zašto?! — Slep sam! Nastade tajac. — Jesi li u putu vid izgubio? — Ja sam se i rodio slep.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Ama što gradi drukčije, no što ga je Sozdatelj načinio, po Bogu si brate?!.... — Istina, Cvejo, ti već znaš zašto se 'nako grade? — Pa, da budu lepše. — Ha, ha, ha, brate moj, jadno ti ga ljepše.

— »Zašto sam blijed, preblijed, Zato sam čkole učio: Zašto sam tanak, pretanak, Zato sam soja gospodskog; Zašto sam visok,

— »Zašto sam blijed, preblijed, Zato sam čkole učio: Zašto sam tanak, pretanak, Zato sam soja gospodskog; Zašto sam visok, previsok, Zato me Gospod sazdao.....

— »Zašto sam blijed, preblijed, Zato sam čkole učio: Zašto sam tanak, pretanak, Zato sam soja gospodskog; Zašto sam visok, previsok, Zato me Gospod sazdao.....« — Ama to vi ka' da mene pevate, Milice? — Jok, vala.

I zašto sve to? — Samo zato, što se nije ugledao na druge, što nije uskakao kao ovca za gomilom, već je hteo o svemu lepo da ra

mišljaše on. Zar je to baš tako strašno, da čovek mora ovoliko trpeti? Toliki se svet ženi, pa se niko ne pokaja. I zašto baš i on da se kaje? Zar to nije njegova zavetna želja, njegov ideal od najranije mladosti?

Besmo iznemogli od umora i — straha... I ako se krilo, ipak je svaki znao kud i zašto idemo. Čuveni Despić beše počinio tolika čuda i zadao takav strah celoj našoj okolini, da su mu pripisivane i takve

Daj da probam«... — Henrik, sinko, Henrik II... no? — poče starac. — Ispričaj nam zašto je on vodio borbu s Tomom Beketom — reče profesor i namršti se. »Da padnem... sad je vreme... Ali — sramota!

Istina, tu ga sve rezile za njegov rad po selima, ali mi, brate, velimo: zašto je vlast, nego da selo zna za nju; — nama i ne treba... kod nas, Bogu hvala, sve ide mirno i po zakonu.

Kod kuće nas dočeka drugo zlo — žene. Ne možeš im dati dževapa, ni odgovoriti im na svako pitanje. Te zašto ovo, te kako ono, pa najzad i to: zašto danas kapetanica nije uzimala boraniju od baštovana, kad ona redovno svake

Ne možeš im dati dževapa, ni odgovoriti im na svako pitanje. Te zašto ovo, te kako ono, pa najzad i to: zašto danas kapetanica nije uzimala boraniju od baštovana, kad ona redovno svake srede kuva boraniju. E dede sad odgovorite!

Meni se čini, da ću ja biti u većem pravu da zapitam vas: otkud vi ovde, otkud ovaj gospodin i zašto je ovakova tišina u školi kad je već 8 časova. Tada izvadih moj časovnik i pogledah u njega.

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

Baš... ako hoćeš, rocpođo, molim ti se, progovori mu i ti. Reci mu, kumim ga bogom, neka me ne goni toliko! I da je zašto, nego ni za što! Reci mu: dolazio Sima Sokić, onaj što ga goniš zbog žene... PAVKA: (iznenadi se): Zbog žene?...

DANICA: Jeste! SIMA: E, hvala, oprostite! (Odlazi.) III PAVKA, DANICA PAVKA: Ja ne znam samo zašto taj čovek ne napiše na svoja vrata: Advokat; ovde je Advokat; i da izmoluje onaj prst (pokazuje poznati prst iz

JOVICA: A kad se čovek zrelo razmisli: zašto kao ne bi mogao i ko drugi? JEVREM (podozrivo): Mogao bi, ne kažem da ne bi mogao, ama deder kaži ko?

Pa velim... Mogao bi', zašto da ne bi' mogao! A ti znaš mene, nisam od onih koji se neće odužiti. Spomoći ću se i ja, ali odužiću se i prijateljima,

JEVREM (ustao je i uznemireno šeta čekajući nestrpljivo da Jovica svrši govor): Pa je l' to zašto si ti došao? JOVICA: Pa, to. JEVREM: Uha, počeo od kursa, pa na jareće kože, a svršio sa kandidacijom!

JEVREM: Pa neka dođe. PAVKA: Ama, htela sam baš da ti kažem: ne znam da li si ti namirisao zašto ona u poslednje vreme dolazi tako često k nama? JEVREM: Eto ti sad! Šta ja imam tu da namirišem?

SRETA: Aha, o opštim? Dobro, gazda-Jevreme; možemo, što kažeš, razgovarati i o opštim stvarima; zašto da ne razgovaramo! JEVREM: Pa to, znaš... Velim, mogli bi razgovarati, na primer, o politici...

SRETA: Gle, molim te! To nisam čuo? A zašto? JEVREM: Oni su, znaš, i inače u svađi, načelnik i Ilić, pa sad oni iz Beograda pristali uz načelnika da nađe nekog

JEVREM: Da odgovorim, zašto da ne odgovorim, samo... Ne razumem te kako? SRETA: I to ću ti reći. Ti, vidiš, ne možeš sam za sebe da učiniš ništa,

JEVREM: Aha! Opozicija! Dakle, tako, opozicija? A čemu opozicija, zašto opozicija, kome opozicija? A? E, to ćemo da vidimo! Idi, idi mu kaži: e, to ćemo da vidimo! Upravo: idi mu kaži da on..

Slušaj, gazda-Jevreme, ovaj ćeš orman maći odavde. Metni ga, eno tamo, između prozora. JEVREM: A zašto? SEKULIĆ: Treba osluhnuti. Kod njega se skupljaju sumnjivi tipovi, tice. Treba osluhnuti...

formalna agitacija! SEKULIN: Pa, brate, to ti je naš posao! Svaki majstor treba da je pečen u svome poslu. Zašto sam ja ovde, i zašto mi je kralj dao ukaz nego da uputim ovaj narod! Jesi li čitao koji put ukaz u zvaničnim novinama?

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

— Pa de... onako... koje je kaznio dosade... i zašto? — Pa kaznio je onoga Petra za potru, Pavla za bekrijanje, Milisava onog što je skin’o medenice s tuđih volova, Raju

I taman Provir diže ruku i pokaza na sliku Smrt cara Maksimilijana i htede da zine i da zapita učitelja zašto se šokački popovi briju a ne nose bradu kao naši, — a utom stiže pošta u mehanu.

Zito! — Tako! Tako valja! — veli Sreta zadovoljno. — E, gospodin-učitelj, će te pitujem za nešto, ama ljutenje nema! E, zašto sag napraviste ovaj kalabalak. Što se napravi to u svet? — Pa jesam li vam pročitao?!

— Molim?! — veli ćir-Đorđe nestrpljivo. Sreta mu ponovi sumu. — E pa zašto sag pa to? — Pa velim šta staje cela depeša, kad je reč šest i po dinara. — Kol’ko?!

Tol’ko! — Ama čuj me... — A od pare da mi ne zboriš, gospodin-daskalo, ič, zašto sum čovek krvnik! Od suliotsko sorta sum; tatko mi klefta beše, kao onaj sas mustaći golemi tam’ na duvar — što je — i

— Kako, džanum, da mi ne treba! Što ne treba, kako ne treba, zašto ne treba!? — Pa šta ti trebaju? — Ona od zaitin što su, prodajem gi.

! Bruka! — A što pa da gi zapalim? Zar pare da zapalim? Zašto da zapalim? — Pa da pravimo doveče limunaciju... da svečano proslavimo taj događaj. — Za koji događaj?

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

NOS 309 PRED ZORU 311 U BRDIMA TEČE REKA 312 RADOST PUTOVANjA 313 LETOVANjE 315 NEPODUDARNOST 317 KAMILE I SUNCE 318 ZAŠTO SE KRIVI TORANj U PIZI 320 ČOVEK I ZVEZDE 321 O MOM ODNOSU PREMA KOSMOSU 322 SONET O BESKRAJU 324 MIR PREDGRAĐA 325 DA

NA PRODAJU 335 DEDA NA PRODAJU 336 TRAGOVI NA ZA SVAKU OSUDU 338 JAVNA PRODAJA 341 OPTUŽNICA BABA-VUKE 344 ZAŠTO SE DEDA NE POBUNI 347 KAKO JE DEDA POBEGAO U SVET 349 DEDA ZAMIŠLjA KAKO KAŽNjAVA VUKU, MAGDU i JOŠU 352 DEDA SE SEĆA

VIDELA UŽURBANA NOVINARKA 384 POJAVA DžAMBASA 387 MORNAR OTKRIVA DA DEDA IMA NEPODREZANE NOKTE SAMO NA DESNOJ RUCI 389 ZAŠTO SU NOKTI NA LEVOJ RUCI PODREZANI PRIMERNO, A NA DESNOJ NIKAKO 391 KUM-ĐOKA OSLOBAĐA DEDU 393 ZAVRŠNO PEVANjE: PODELA

Mačka sluša pesme? Gle, gle! A što da ne? Zašto da ne? III Deda seo pored zida, Ko medved se zavalio u šarenu šamlicu. Šta li mu je ono u rukama?

— Aoj zeče, oj baksuze Zašto roniš tolke suze? A zec meni na to reče: — Plačem, jer se bliži veče Pa mi valja noć provesti Sam samcat, na

” Zbori, a oko mu sija, I drhti mu levi brk. „Kud i zašto da trčimo?” „U Mokronog, Bor, Šentilj!” (Ti cilj izaberi, rimo!

Eto zašto vozeći se, sve češće Prožima me duboko saučešće Za kraj puta poginule džukele, Za sve pregažene i neuspele!

Što je pihtijasta, to još ded, Al zašto je hladna kao led? Gde su dobrovoljni davaoci krvi Da mu priteknu u pomoć, prvi? O ne, ne zovite davaoce!

Spaziš ga u leto, iz voza, I pomisliš: divota! Ne pitaj zašto stoji, Ni o čem misli Života! On nešto davno broji: Pa zar to nije divota? Kraj plota — vek prestaja.

(Onaj ko ovo zapisa sebi liči na sakaludu I pita se: „Bože, otkud ja u Hasi Mesaudu?“) ZAŠTO SE KRIVI TORANj U PIZI Otkako je izgrađen, toranj u Pizi Pod znakom pitanja je, i u krizi: Uprkos svoj brizi i

Kako to? Zašto? Šta stoji iza? Ništa! On voli da se kliza... Godi mu kad se malo iskosi. (Od toga jačaju meniskosi).

Gladan, pope se na divljaku Ali ne nađe voćku nikakvu! Zašto? Otkuda? Kako to? Kako? Kosmati čovek je gorko plakô, Što od gladi, što od samoće. Kud se s drveta dede voće?

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

samo jedan izuzetak za takvu neverovatnu izdržljivost jegulje: vode basena Crnog i Kaspiskog mora ne sadrže jegulju. Zašto jegulja Sredozemnog mora ne ulazi u te prostrane oblasti u kojima bi našla obilnu hranu?

5—6 časova oživi i dođe u svoje normalno stanje, što ne biva kad je tako velika i nagla promena bila u samome okeanu. Zašto to tako biva? Izgleda da stvar još nije biološki rasvetljena. XII.

Ceo život jegulje je jedan niz čudnih uzastopnih metamorfoza, pa zašto takve jedne metamorfoze ne bi moglo biti i u njenoj završnoj životnoj fazi, posle njenog dugotrajnog putovanja, koje bi

Tako je isto zagonetka i to: zašto se, i po čemu, jeguljice pri svome uzvodnom putovanju ka slatkovodnim prebivalištima raspoređuju po grupama, tako da ni

nikakve zemaljske materijalne prepreke, i koje se rasprostiru brzinom od tri stotine hiljada kilometara na sekundu, zašto da jegulja, verovatno vrlo osetljiva za jednu vrstu takvih radijacija, ne bi mogla biti njima orijentisana ka cilju prema

slične jedna drugoj, i pored svega toga što su im plodišta tako blizu jedno drugome, nikad ne mešaju jedna sa drugom. Zašto larva evropske jegulje nikad ne zalazi u slatke vode Severne ili Južne Amerike, koje su joj mnogo bliže, a tako isto

Rakić, Milan - PESME

Zar hoćeš, draga, da se tebi laska, Ko svakoj drugoj kaćiperki? Zašto I tebi godi praznih reči praska? O kad je tako, ti ovamo, mašto!

O, šta me tišti kao gvožđe vrelo? Znao ga nisam, pa zašto bih plak̓o? Znao ga nisam, pa zašto te, rako, Ne smedoh tada pogledati smelo? Ne znam.

O, šta me tišti kao gvožđe vrelo? Znao ga nisam, pa zašto bih plak̓o? Znao ga nisam, pa zašto te, rako, Ne smedoh tada pogledati smelo? Ne znam.

Tako svakog dana Deo mog života kopni kao gruda, Odvoji se, krene put dalekih strana, Neznano ni zašto, ni kako, ni kuda.

U KVRGAMA U kvrge su me bacili, o srama! Da, to je bilo u prastaro vreme. Jesam li bio kriv? i zašto? — Tama Ćuti, i redom sva stvorenja neme. U kvrge su me bacili, o srama!

Ali znam i uzrok zašto tako biva, Jer prošao nisam kroz života huku Sklopljenih očiju i skrštenih ruku: Kad srce zapišti, misao je kriva!

danas kad dođe do poslednjeg boja, Neozaren starog oreola sjajem, Ja ću dati život, otadžbino moja, Znajući šta dajem i zašto ga dajem!

NASLEĐE Ja osećam danas da u meni teče Krv predaka mojih, junačkih i grubih, I razumem dobro, u to mutno veče, Zašto bojne igre u detinjstvu ljubih. I prezirem tugu, zaboravljam bolju, Jer u meni teče krv, predaka moji̓.

LIMUNOVE BOJE Taj ogromni mesec limunove boje Što ko avet luta nad gorama našim, Sipajući mirno hladne zrake svoje, Zašto ga se klonim i što ga se plašim?

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

KNEZ JANKO Hoće li ga osvetiti, Vuče? VUK TOMANOVIĆ Hoće, kneže; ali što za fajdu? KNEZ JANKO Kako zašto? Što govoriš, čoče? da ga mogu dobro osvetiti, kâ da bi ga iz groba dignuli!

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

On, sin, kao u inat, nikako nije hteo da mu ide po volji. A ko zna zašto? — mislio je starac. Da li što već, onako star, nije više mogao ići po trgovini, te, valjda, ne donoseći i ne

Ona toj familiji nije bila ni kćer, ni sestra, već neka dalja rođaka. I ko zna zašto je, već kao velika, zaostala devojka, tu dovedena.

Ne zna se baš zašto je poludeo. Posle bolesti, u kojoj bio sav uzet, uobrazivši da ga je, za vreme te njegove duge bolesti, žena varala sa

Međutim sve to nije trebalo. Odavna je Sofka za sve to znala: a zašta otac jednako tamo sedi u Turskoj; zašto ovamo k njima sve ređe i ređe dolazi, tako da ga je počela da pamti i da ga se seća samo po tim njegovim noćnim

I dokle će ona tako? Zašto ona nikada srećna, nikada zadovoljna da ne bude? Kada će i ona već jednom ništa da ne misli, kao ostale devojke samo da

Sa groblja jednako je zvonilo, a nekako čudno, teško, odmereno, da od toga Sofki bi tako mučno. I ne znajući ni sama zašto poče da je podilazi vatra.

nije, već da Sofka dolazi ovamo da nju vidi i da onda po njenom licu dokuči šta je sa njima, sa ocem, kad, u koje doba i zašto opet otišao, ona, da bi sve te odgovore izbegla, a jednako sedeći onako, kao utučena, i krijući od Sofke oči, samo što

A znala sam ja da od njega šta drugo, dobro kakvo, i ne može biti. Znaš već sada šta je. I bar ti me, Sofke, ne muči. Zašto, moje je i ovako mnogo. Oh! I opet se predade, ali jednako tiho, iz straha, da onaj gore ne čuje.

I kada je tako u stvari bilo, zašto da se sada, kad evo to dođe, toliko džapala, bunila i time se samo pokazala i ona kao svaka, obična devojka, šiparica a

starih, crnih, mahovinom već obraslih, crveneći se, kao da su od mesa, kao — a to nije mogla da pojmi otkud joj dođe i zašto — kao da su od njenog mesa, od nje same. Ona se sva strese.

Sofki se učini kao da je gola, jer tako poče, ne znajući ni sama zašto, samu sebe da zagleda, kao da se uveri da li zaista na sebi ima odela, da joj štogod ne fali.

— Ne, ne... šta ćeš ti? Nemoj ti ovamo. Nisi ti za ovamo... | Ali Sofka ne dade. — Hoću, hoću tamo... Zašto? Hoću ja! — i sva srećna, jer zna koliko ga time izneneđuje, smešeći se, poče da mu se unosi u lice. — Hoćeš i voliš?

Pandurović, Sima - PESME

I, za čudo! Tada ništa mu ne smeta: Ni šum mrtvih sêni, ni idoli pali; Sâm se pita zašto i šta da se žali? A jedan se osmeh rađa polagano: Osmeh koji ništa ne mrzi nit voli, Osmeh blag, sažaljiv, kad se

Ćutiš? — Reci ko obara Naše blago, naše nade? Kome treba naše krvi I zašto se ona lije? Reci ko nas gazi, mrvi, — Točak neke večne Pravde il’ nebeske Industrije?

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Vladika mu mahnu te on pristupi i cjeliva ga u ruku. „Otkuda ste vi?“ zapita ga talijanski. „Iz Česke.“ „Zašto bježite?“ „Zato što me silom turiše u soldate.“ „Ama, vi ste oficir!“ „To me je išlo po rodu i vaspitanju, Gospodaru!

Ja bih se zaplakao kad se tako nasmiješ!“ „A zašto?“ „Vaistinu, smiješ se od dobrote a ne što ti je srce veselo; to se vidi; lice ti je žalosnije kad se nasmiješ.

“ Vladika se od srca nasmija tijem đakonovim „umaniteljnim“. pa će njemu: „Ostalo, bez bataka, savladaćeš ti, oli?“ „Zašto ne, Gospodaru, ako baš tako biti mora!“ Vladika se diže, poveden veselošću svoga đakona, više no li njegovim razlozima.

— Bogme, evo šta je: čovjek ti poručuje po meni, za Stanu! — Koji čovjek? — Miraš Cuca, dobar, poš... — Pa zašto da po tebi on poručuje? rekoh ja, pa se prekrstih od čuda. — Ma eto, ženo, ti se jediš, a nećeš da me čuješ do kraja!

„Poslušao bih te i da si drukčije rekao, ama bi mi teško bilo!“ „A kao zašto!?“ razdrije se Miraš, klisivši i on na noge. Oči mu sinuše divljim izrazom. Serdar ga hladno omjeri.

Više odjednom rekoh mu: ama, gospodine, kad je tako opasno što idemo u ovu zemlju — zašto da srnemo u pogibiju!?... Ništa, naprijed! govoraše on. Po tome možete vidjeti da je dosta junačan.

Jedanak oboje oboriše oči, a lica im porumeniše. A što! zašto? — Zašto baš u tome času, ne mogoše podnijeti pogled jedno drugoga, a to im se nije dotle događalo; zašto baš da

Jedanak oboje oboriše oči, a lica im porumeniše. A što! zašto? — Zašto baš u tome času, ne mogoše podnijeti pogled jedno drugoga, a to im se nije dotle događalo; zašto baš da crvene, Bog ti

A što! zašto? — Zašto baš u tome času, ne mogoše podnijeti pogled jedno drugoga, a to im se nije dotle događalo; zašto baš da crvene, Bog ti ga zna, ne bi ti ni oni sami umjeli odgovoriti na to. Čudnovato!

da je neka nevidna sila, u jedan mah, ama baš u jedan mah, njihove veđe rasklapala i činila da im se pogledi sastaju. Zašto baš jedanak, ta on je odista mislio da ona veze, kad mu želja dođe da je pogleda, a ona opet mniješe e on čita.

Mjesec je još malo škiljio iza brda, kao da vidi kako će se dvoje mladijeh rastati. „Zašto?... Ne bih ti umio kazati zašto, ali je red da to bude!... Bi li ti žao bilo, Stane?

Mjesec je još malo škiljio iza brda, kao da vidi kako će se dvoje mladijeh rastati. „Zašto?... Ne bih ti umio kazati zašto, ali je red da to bude!... Bi li ti žao bilo, Stane?“ reče on milosno, uzevši je za ruke.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

postavci: pitanje — odgovor kao običan zadatak čiji je odgovor mahom neočekivan, iznenađujući, ne retko i paradoksalan: Zašto se konj vodi na pojilo? (Za ular); Kad se kosi seno?

Dom ti se od muškijeh glava ispraznio! Đavo ti čorbu posrkâ! Živeo, dabogda, od petka do subote! Zašto se gođ do’vatio, sve ti se u kamen pretvorilo! Zemlja te progonila, a more te izbacivalo! Zemlja te suncu ugrabila!

Kuku, Lazar — britvom zaklan! — kuka kukavica. Kuku, Stevan, Stevan zaklan! — Zašto? — Za ključ! — kuka kukavica, a odnosi se na legendu iz Temnića: kako je knez Lazar posekao slugu Stevana, svog

— Što k’o više ima, to se više steže. — Od suviška svijet ne gine. O BOGATSTVU — Ko ima otkud, ima i zašto. — Nije bogat tko vele ima, neg’ tko mapo žudi — Što tko više ima, to više želi. — Bogat je tko u drugoga ne ište.

“ Ubio ti bog tu moju hitnju! — Rekao puž kad se dvadeseti dan pripeo na granu, pa se okliznuo i pao! A zašto šiče na sveca? — Kurjak se zarekao da ne kolje više ništa i da ne jede mesa, i pošao u pustinju da se posveti.

Kad ga dovedu na sud i stanu ga pitati zašto je to učinio, on odgovori: „A zašto šiče na sveca?“ Da nijesam patila, ne bih se u srijedu spratila.

Kad ga dovedu na sud i stanu ga pitati zašto je to učinio, on odgovori: „A zašto šiče na sveca?“ Da nijesam patila, ne bih se u srijedu spratila.

Kad ujutru svane, Petronije, ne čekajući da mu iguman kaže zašto će ići iza Braiće, uzme pušku na rame pa upravo u Braiće; i provedavši onamo čitav dan, vrati se pred veče opet u

mužu kad joj on rekao da ona ide po rđavu putu, pa kad je on poslije uhvatio u tom poslu, a ona stala kriviti njega zašto je slutio. Što se ti poljubi s njim? — Sekin vo kod njega na izoru bio.

— Pripovijeda se da je nekakav Vujaš sjedio negđe između Mučnja i Javora, pa ga Turci sve bijedili koje zašto i globljavali, a kad mu se već dosadi, onda reče: „Jaoh, Mučnju, mučan ti si! „O, Javore, jadan ti si!

A on mu onda odgovori: „Ti ćeš, sinko, svirati“. III PITALICE 1. O BILjU 1 Pitali draču: — Zašto svakoga odireš kad mimo tebe prođe? — Dalje od mene stoj, pak se ne boj!

— Dalje od mene stoj, pak se ne boj! 2 Pitao dub trsku: — Zašto se tako i boljemu i goremu od sebe poklanjaš? — Kazaću ti onda kad ti korjen sa svim žilama sprema suncu vidim.

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

ERO S ONOGA SVIJETA. 10 VI. SVE, SVE, ALI ZANAT. 11 VІІ. ERO I TURČIN. 12 VIII. SLOVO IŽE, ALI SIRCA NIŽE. 13 IX. ZAŠTO U LjUDI NIJE TABAN RAVAN? 14 H. ŠTA JE NAJGORE NA SVIJETU? ILI PIJAN SRBIN I GLADAN TURČIN. 15 XI.

78 15. MILOSTIVA SNAHA I NEMILOSTIVA SVEKRVA. 80 16. PRAVDA I KRIVDA. 81 17. OČINA ZAKLETVA. 83 18. ZAŠTO U LjUDI NIJE TABAN RAVAN? 85 19. ĐAVOLjA MAŠTANIJA I BOŽJA SILA. 86 20. POBRATIMSKI DAROVI. 88 21.

“ — „Tu sam“. „E dobro! a ti čini svoje, pa ću ja izići; ali ti više da ne ideš za mnom, đe se ja oglasim, zašto ne će dobro biti (ovo su oni tako govorili, da niko drugi nije mogao čuti ni razumjeti, osim nji dvojice).

“ — „Bog ti pomogao sinko.“ — „Bili i ja mogao tu malo samljeti?“ — „Bi, zašto ne bi; evo će se moje sad izamljeti, pa onda melji koliko ti drago.

Sad on nije znao, koju će uzeti; zašto su po sebi sve tri bile dobre i lijepe; nego otide nekakom starcu, da ga pita: ili je bolje uzeti đevojku, ili udovicu,

“ — „Pa kako je, Boga ti! Kako živi?“ — „Vala Bogu! zdravo je, ali se Bog me dosta muči bez ašluka: nema zašto da kupi duvana, niti ima čim da plati kavu u društvu.“ — „A oćeš li ti opet natrag?

“ — „A oćeš li ti opet natrag? ne bi li mu mogao ponijeti, da mu pošljem malo ašluka? — „Bi, zašto ne bi, ja idem sad upravo tamo.

“ Vodeničar, videći Turčina đe trči na konju, poplaši se, i, neimajući kad pitati, zašto će i kroz što da ga posiječe, da Eri svoju kapu, a Erinu baci na glavu, pa iznad vodenice bježi uz brdo!

“ A Turčin: „Kako nemaš, bre, ana seni sitim! Zašto lažeš kurvo? Odi opet na leđa.“ Ero uzjaše opet Turčina, te ga još jednom prejaše preko ćuprije; pa ga onda zbaci

Kad dođe kaluđer, pogleda sirac i uzme u ruke: „Va istinu slovo ize, ali sirca nize.“ IX. ZAŠTO U LjUDI NIJE TABAN RAVAN?

“ Ovrъoše. Međed žito podijeli; ali ga ne podijeli pravo: zašto ga svinja zamoli, te joj dade samo slamu, a pšenicu svu uze sam, lisici ne dade ništa.

18. ZAŠTO U LjUDI NIJE TABAN RAVAN? Kad su đavoli otpali od Boga i utekli na zemlju, onda su i sunce odnijeli sa sobom, pa ga đav

Sveti Sava - SABRANA DELA

podekonom na drugo služenje jela i neka ispituje da li je trebalo neki da jedu među prvima, a ostali su među drugima, i zašto su izostali. Ako im je razlog opravdan, tada su nevini, ako je bezrazložno, zapovedamo da se ne ostavljaju pa jelu.

braćo moja, koje vi delo obavljate, vidite kome upodobljavate se, vidite da glavi svakog dobra sa ljubavlju prilazite! Zašto, dakle, patite i tugujete što ste od bogosluženja izostali?

Pesma peta Irmos Zašto me odgurnu od lica tvojega, svetlosti nazahodiva? Pokrila me je tama tuđine, jadnog, nego obrati me, ka svetlosti

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

JAGODA: Ma kaku! Kocku! Dajte vi meni. Vinjak. I to dupli! CMILjA: Pobogu, zašto tako drhtite? JAGODA: Saćete čuti! Pođem prvo. Na stanicu. Deveti kolosek. Kad ti se pojavi. Taj! CMILjA: Verenik?

IKONIJA: Nije ovo ništa, kako je ponekad! Samo nastavite, mene baš zanima. Zašto, rekoste, dižete ruke od Vukosave? SKITNICA: Sinoć mi sinulo.

Stignem, a ona živa premrla! Posle se dosetim zašto. IKONIJA: Nisi joj osto u lepoj uspomeni? SKITNICA: Nije, nego Vukosava pregurala valjda i šesetu, a ova jedva

MILE: Ko ti je onaj tamo primitivac uštogljeni? IKONIJA: Šta ja znam, vidim ga prvi put. I ne znam zašto odma primitivac! Čovek mi izgleda pristojno vaspitan! MILE: Sigurno neka pederčina!

GOSPAVA: Duplovaču! I ne samo tvoja kafančina, nego sve! Oš da ti navedem primer? Uzmi Mileta. Zašto, na primer, taj Mile ide na skupove? Šta on, buzdovan, da traži na javnom skupu? Skup koristi kao mišju rupu!

CMILjA: Gde li se vako naljoskala? Bazdi na vinjak! GOSPAVA: Ima još primera, idemo dalje! Zašto neki, na primer, pušta bradu? Pušta je zato da se u njoj krije! Pa je l to mišja rupa, ili nije?

) Ama samo vi sedite, nešto sam pito! Imaju odlične škembiće u saftu! Zašto da nema škembića? Teletine? Ima i teletine; i brašna. Koji Makenzen? Ama kakav Makenzen?

Pa ja, čoveče, ne mogu ni do klozeta! Ne mogu ni četri koraka, a da ne sednem! ISLEDNIK: A zašto ne možeš? ANĐELKO: Ne mogu nogu da pomaknem, ukočena!

Fala milom gospodu Bogu! Gde mi je tašna? To ga je sam Bog mlatno mojom rukom, da ga obeleži! Šta je sad? Zašto ćutite? IKONIJA: Zato što, vidiš, ni to ništa ne pomaže! Sve ti to s njega nestalo, kao sprano!

Stanković, Borisav - JOVČA

MAGDA (skinula nanule, u čarapama penje se na doksat tiho, ljubeći se sa snahom): Kada? MARIJA Sinoć. Ne znam zašto, tek mi kao da smo znali, te sinoć ne odosmo na sedenje kod Aritonovih.

MARIJA Dobro, dobro. (Pođe, zastaje.) A za druge, ostale, jesi što doneo? (Uđe u sobu.) JOVČA Za koje druge? I zašto da donesem? MARIJA (vraća se): Pa i drugima trebao si šta da doneseš.

Ako slavu slavi, po tri dana se pije i veseli, kao da je prvi, hadžijski sin. I govorim ovoj: Zašto, more, zašto toliki trošak?

Ako slavu slavi, po tri dana se pije i veseli, kao da je prvi, hadžijski sin. I govorim ovoj: Zašto, more, zašto toliki trošak?

ANĐA (očajna i pogledom moli ga, poriče). MITA To je, ja! Kad nije, a zašto je zimus bolovao, ležao?... ANĐA Nije, nije od toga. Nego nazebe, prozebao i zato je bolovao, a ne to, ne... oh!

! (Zamahne da je bije, gotov i da ubije): Zašto »bolna«? Dokle će da boluje? (Još bešnje): Šta si ti gledala, čekala? Zašto je nisi lečila?... Zašto si »majka«?

! (Zamahne da je bije, gotov i da ubije): Zašto »bolna«? Dokle će da boluje? (Još bešnje): Šta si ti gledala, čekala? Zašto je nisi lečila?... Zašto si »majka«? Zašto ti je ona kći?...

Dokle će da boluje? (Još bešnje): Šta si ti gledala, čekala? Zašto je nisi lečila?... Zašto si »majka«? Zašto ti je ona kći?...

Dokle će da boluje? (Još bešnje): Šta si ti gledala, čekala? Zašto je nisi lečila?... Zašto si »majka«? Zašto ti je ona kći?... MARIJA (zaklima bolno glavom, gleda ga gorko, ironično, proplakavši): Kučka je ona, a ne »kći«!

Zar si opet mogao da se ukradeš i dođeš ovamo? Oh, zašto, zašto? (Uzima ga, meće do sebe, u krilo, čisti mu odelo): Oh, gde si to padao, gde si mogao toliko da se uprljaš?

Zar si opet mogao da se ukradeš i dođeš ovamo? Oh, zašto, zašto? (Uzima ga, meće do sebe, u krilo, čisti mu odelo): Oh, gde si to padao, gde si mogao toliko da se uprljaš?

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Vrlo je malo taki[h] ljudi koji samo iz zloće srca i s namerenijem čine zlo samo zašto im je zlo milo. Sa svim tim, moje namerenije, budući ispravljenije narava i običaja, dobre hvale|ći, a zle

Iz svega ovoga sleduje da možemo ljude milovati i ljubiti pohuždavajući i osuđavajući nji[h]ove krivoputice, zašto inače nije moguće ispraviti se.

Spominjem se da bi[h] je često nahodio gorko plačući; i kad bi[h] je pitao zašto plače, „Za ocem tvojim” — odgovorila bi mi.

mešter, za izbaviti me od vsegdašnjeg plašenja i dati mi derznovenije, počeo se sa mnom razgovarati, kazujući mi uzrok zašto je on prinužden neku od dece nakazivati i biti, i da dobra deca, pokorna i priležna, ne imaju se ničesa bojati ni

Pak se čudimo zašto su neki mladići puni vetra, samovoljice, visokoumija i upornosti! Evo ti uzrok. Iz prve mladosti čuju kojekakve

Hristos i apostoli jeli su meso; zašto, dakle, episkopi da ne jedu? Ili se, zar, hoće da smo mi bolji od apostola? U vreme apostola, i trista i više godina

Kamo sreća da sam iz detinjstva i mladosti take razgovore slušao, čini mi se da bi[h] bolje poznavao šta je volja božja i zašto smo na ovi svet stvoreni.

Hristos je došao i po sebi apostole po svetu razaslao, da svet od slepote izbave, a ne u slepotu da dovedu. Zašto, dakle, da slepo verujem? „Ja sam svet sveta“, govori Spasitelj, „ko za mnom hodi, neće se naći u tami”.

Ne razumem što s tim mislite. Episkop: „Kaži mi po duši, arhimandrite, može li jedan čovek lekar biti samo zašto se nazivlje lekar, a lekar|stva nikad nije naučio, niti zna šta je?”. Arhim[andrit]: „Nikako!

Pre dva sata milostivo me je primio, a sad goni; da sam mu što skrivio, ne bi[h] žalio. Onda on opet: „Znaš li zašto te teram?” Ja: „Ne znam.

Zraci prosveštenija | uma i razuma na sve naše narode izobilno i bogato izlijavaju se. Zašto, dakle, da ne poznamo nebesnu milost i toliko blagodejanije?

Zašto, dakle, da ne poznamo nebesnu milost i toliko blagodejanije? Zašto da ne počnemo razumno i svobodno kao slovesni ljudi misliti?

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Pitan u sudu zašto to tako učini, ubica odgovori: „Nije mi, valaj, žâ šta sam ga ubija, ali ne bi nikad prižalija da sam mu krv prolija,

Ko ti se primakne, ljubi ti ruku i konop oko pojasa!... Bakonja duboko uzdahnu. — Šta ti je? Zašto ne ideš? — zapita ga mati. Bakonja odmahnu glavom. Domalo otvoriše se vrata i uđe gomila Jerkovića.

I jonš kanko! Alvundandra!!! — Šta? — viknu fratar zaprepašćen. — da se bijete?! Prida mnom?! Taaako!? A zašto?! — Prije svega, reci ovoj magarčini da se ne zagoni, jer ako ga svaki prstom dovati, neće ostati paprička od njega!

— veli Kljako. — Taa-ko!... — A njemu, šta će biti od riči? Zašto se jidi, ako mu je duša mirna? — veli Rdalo. — Taa-ko!...

Onda Čagljina stupi na svoje pređašnje mjesto, pa će medeno: — A šta je tribalo da se do ovoga dolazi? Zašto ne pustite mene da govorim, nego ovaj maniti Rkalina: dam! bam! tum! pum!, kâ da se ne može ljudski... — Dobro! Dobro!

Onaj jezik što je slušao zove se talijanski i njim govore svi učevni ljudi. „Prke“ znači: zašto; „ši“ znači: da!; „že“ znači: jest itd. Sunce bješe odskočilo tri koplja kad stigoše ka rijeci.

Bakonja, zbunjen, vrati se u prednju sobu, gdje bijahu onih pet, te ga opet nočeše zadirkivati. — Zašto nisi i mene poljubija u ruku, a, guščaru?

— Ma dobro, ali di su svidoci — pita Kenjo. — A otkuda bi ja zna, i zašto bi mene stric sla po ovom vrimenu, kad on ne bi počisto zna ko mu je konja odveja. — Ma, ja, ka velju da...

Ali, na veliko čudo svačije, ne pomaže ni bdjenje. Škoranca se poče javljati još češće. Najzad on sam objasni Dundaku zašto nema mira. Dundaka srete Škoranca usred bijela dana, išao od voza k manastiru.

— Ne bi nam falilo nego još da ovake životinje uzimljemo u službu! — reče talijanski fra-Duvalo. — A zašto ne? — reče Srdar. — Šta nam smeta što je suklata! Ovaki i jesu baš za službu dobri.

Krava nema. — Ajme meni, nema ih! — reče govedar. Dundak poče: „Daj mi kavu s mlikom!...“ — Nema mlika, šjor!... „A zašto nema mlika?...“ — Zato što su prikovođani poveli krave, šjor!... — „A zašta su i poveli?

— Jeto, doture, bez zamirke, vi rišćani ne virujete da ima čistilište, a zašto onda plaćate salandare i parastose za mrtve? Recite mi, molim vas, šta im to pomaže?

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

GODINE 72 KAMENA USPAVANKA SAMO JE BUDILA MIR O prosta ružo govora Zašto te proleća bude Zaspalu među dva mora Na usni plave lude?

ČAS Kao šećer u voću Ili na stablu smola: Javi se senka bola U neki svoj čas, noću. I ptica neka ina: Zašto, zašto zakriči (Ne tek u pustoj priči, Nego tu, sa visina)?

ČAS Kao šećer u voću Ili na stablu smola: Javi se senka bola U neki svoj čas, noću. I ptica neka ina: Zašto, zašto zakriči (Ne tek u pustoj priči, Nego tu, sa visina)? I zašto u dan vedar Dok ćute naša borja Trepne tek jedan kedar?

I ptica neka ina: Zašto, zašto zakriči (Ne tek u pustoj priči, Nego tu, sa visina)? I zašto u dan vedar Dok ćute naša borja Trepne tek jedan kedar? I u bonaci mora Val neki o mramorja Pljusne, kad dođe ora?

Ćosić, Dobrica - KORENI

GLAVA PRVA Kad je izlazio iz dućana, zamišljeno zagledan u crvene đinđuve nanizane na žutom koncu — „Zašto sam baš ovo kupio?“ — susreo ga Tola Dačić i podsmešljivo rekao: „Da podmladiš ženu?

Najpre plamen probode mrak. Kasnije zaboli. I opet pomrčina. Đorđe se smanji, zgrči i primače bliže Tolinim leđima. Zašto je kupio crvene đinđuve?

Sada se seti da su svinjama, dok su jele te simite, iz usta visile zelenkaste žvale. Zašto sam đinđuve kupio? Desna ruka odloži pušku, iz džepa izvadi nisku đinđuva i poče da je valja među prstima.

Stište kesu da uguši glas žutih napoleona, da ih ne čuje noć. On se još više smanji, toliko da se mogao uvući u kesu. Zašto ja dvadeset godina strahujem da mi ne raspolute glavu? dukati žulje i peku. Boli njihova težina u nedrima.

Šaka tresnu po kesi a rezak cik dukata izgubi se u magli i tutnjavi... Kasnije se pita: Zašto mi je ruka mokra? Ruka gužva bradu, sve mokrija. Mokra je i brada. Mokri su i dukati. od čega su mu usta slava?

Marš, životinjo pseća! Uđe u kiselkastu, ljutu toplotu staje, u gusto i glasno disanje goveda. Zašto ga Mijat nije večeras dočekao? Sigurno je odlunjao kod neke udovice. Brzo napipa vrata sobice za sluge.

A Luka je umro s perčinom. Đorđe jače trže pregršt slugine kose. Mijat se s jaukom probudi. — Zašto spavaš? Je l' ti gazdarica rekla da me ne sačekaš? Mijat se izvinjava, pripaljujući sveću. Đorđe ga ne sluša.

— Neka čeka! — reče i zapali novu cigaru. Konj dešnjak se propinje, a vrana griva mu posedela od snežne prašine. Zašto mu bar pismo nije poslao? A i ta pisma... Sve su kraća. Nekada mu je celo veče trebalo da pročita pismo iz Pariza.

Onda zastade pred staklenim ormanom, punim novina i knjiga, postiđen onim pismom: „Zašto, Vukašine, ne tražiš da ti pošaljem nove čakšire i opanke? Morao si dosad da ih pocepaš.

Ko mu ne bi verovao, ko se u njega ne bi uzdao! Sve, sve sam uložio u njega. Kroz ledeni vez Aćim ponovo gleda na put. Zašto bar nije odgovorio na moje poslednje pismo? A zna da piše kad mu pare trebaju.

Razmekšalo se i pogospodilo; zelen kaput nosi. Usne mu se podrugljivo skupiše. — Zašto nećeš za dobro svoga sina? — mala, zabrađena, srdito mu prinese lice pod bradu. — Ovako će da se zatre...

Šta bi ona imala od toga da joj svrati na grob? Naruži mu se lice, zažmuri, potmulo jeknu. Šta on to hoće sa sobom? Zašto laže sebe?

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Istoga dana, slikar bi poslat u udaljeni grad na severu, a Zlatoprsta ostade zatvorena u kuli. Nije znala kuda, ni zašto je mladić otišao.

Možda Tataga nije ni veštica, ni čarobnica? Ali zašto je zveri slede, a šuma krije? Kao lišće breze otkidale su se godine! Je li Tataga znala da je slede?

Da prosi, ipak, nije hteo. Ima on i ruke i noge, zašto bi prosio? Nađe dečak dve odbačene četke i ubrzo se proču kao najbolji čistač obuće u gradu, ali novac se u njega nije

— Pa, deca moraju da jedu. Moraju da idu u školu! — Zašto moraju? Miševi, ptice i puževi ne idu u školu, pa žive. Kad bismo bar bili puževi!

Žalosno opuštenih krila samo se vuče po stazi, i pišti: — Kako da poletim? Neću da budem vrabac! Zašto vrabac? Ima i drugih ptica... — Zar to nije svejedno?

Ulica kestenova bila je puna ludi. Zabavljalo ga je da ih posmatra i prepoznaje. Ali zašto se Plačko ne miče? Smejačko taman htede da pozove drugara kad se na stazi pojavi mačka.

Dečak za nju nije znao, a nije ni otac koji je kradomice, da sin ne primeti, s tugom posmatrao mališana. »Zašto li ne raste?« — pitao se. »Zašto se ne razvija?

»Zašto li ne raste?« — pitao se. »Zašto se ne razvija?« Dečaku je bilo već devet godina, ali je bio sićušniji i manji od šestogodišnjaka.

Ako nije, neka objasni zašto je drugačiji od ostalih? — Objasni! — bio je uporan Vođa jata. Srebrni galeb je ćutao i odlazio, uvek se iznova

— Baš ćeš u pesku naću vodu! — nasmeja mu se, a mladić reče: — Zašto je ne bih našao? Lepoticu rođenu iz kamenog jajeta iznenadi njegovo uverenje da je sve moguće.

Ko je još to video? — Vi ćete videti! — zasvetle vozić očicama. — Jednom sam dotle došao. Zašto ne bih ponovo? — Zato što si ti sobni voz! — podsmehnuše mu se i klovn i lutka.

Zaboravi na to... — sav smračen, oblačak strogo odmahnu glavom, a dečak prošaputa: — Kako bih zaboravio? A i zašto? Ako postoji Princ oblaka koji se u suton spušta i usamljenim dečacima postaje drug u igri, što ja to ne bih mogao biti?

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

A Miloš je lako mogao da prihvati takvu pomisao: zašto da ga ne izda i Jovan ako ga je Jevrem već izdao? O Gospodar-Jevremovom neobičnom ponašanju Jovan je verovatno bio

Šta da preduzima i zašto da pita? Sve je naslućivao a ništa nije mogao da spreči. Cećao se kako 1815, uoči Drugog ustanka, umalo da pogreši

Sima terdžuman misli kako je i u tome neki nesporazum sa rečima: zašto da zgrada u kojoj se uče prirodne nauke i matematika zaklanja sunce i nebo? Onog dana, 3. juna 1862.

Nečiji taman hod, kao korak nevidljivog psa, bio je uz njega. Nije se plašio, a i zašto bi? Nije to bio korak neprijatelja, nego nepoznatog.

posmatra nebo u kojem počinje da treperi pramenje rasvetljenih praznina i nada se da će tu, kod česme, zateći Kona. Zašto baš njega?

Nikome, nikad, nije ispričao, a i zašto bi? U danu kad su toliki Turci pobijeni i on je ubio jednog, pa šta? Nije vredelo ni pominjati.

I, dabome, neka knjižara: zašto da i Zemun ima ono što Beograd nema? Karađorđe je, odjednom, živnuo a Dobrača se, u sebi, rasvetlio: dobar je trenutak

Želeo je da bude sahranjen u tom gradu punom nemira u kojem je, ko zna zašto, on našao mir. Dečak je osetio kako vreme obeležava tamu a zemlja je mirisala, a bilje se migoljilo, a vazduh se

Otada je postao gotovo bezbrižan: kao da je do kraja naslutio zašto se obreo, bez vida, među ljudima. Buna je započinjala pa trajala a on je išao ka njoj, privučen jezom što se

Sad kad je pojmio da je pesma put koji vodi i od nepostojanja i ka nepostojanju, pojmio je i zašto najbolje leči od zebnje. Ubrzo je stekao još jedno iskustvo. Bilo je to 1810, posle boja kod Loznice.

Ipak, sleđenost u njoj nikako se nije kravila: šta joj se to, i zašto, pričinjava? I da li se pričinjava? Ako se ne pričinjava, ako je onaj pogled zaista postojao, otkuda onda te različite a

Pri tom gleda, ko zna zašto, u lice Ivana Jugovića i vidi da je i taj učeni, uzdržani i dosta nestrpljivi prečanski gospodin tada, u podne 1.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

ZAMOR 151 LXIX POZNANSTVO 152 LXX SUTON 154 LXXI DE PROFUNDIS 156 LXXII POVRATAK 158 LXXIII VEČE 159 LXXIV ZAŠTO? 160 LXXV ŽELjA 162 LXXVI JEDNA ŽELjA 166 LXXVII ORHIDEJA 168 LXXVIII JESEN 170 LXXIX GOSPOĐICI...

ZVONI 295 CLIV NA BUNARU 299 CLV GALIUM VERUM 301 CLVI APRILSKA ELEGIJA 305 CLVII JESENjA KIŠNA PESMA 307 CLVIII O ZAŠTO? 309 CLIX NA BRODU 310 CLX USEDELICA 313 CLXI MI, PO MILOSTI BOŽJOJ, DECA OVOG STOLEĆA...

Dete gusle celivalo; P' onda pita živo: „Je li, deda, zašto sam ja Te gusle celiv'o?“ „Ti ne shvataš, Srpče malo! Mi stariji znamo!

pesama, Napio se raja sa mednih usana, Gde je naš'o slasti, tu joj nije praš'to Sad gori l' mu duša - barem znade zašto! J. Jovanović 3maj XXVII Mračni, kratki dani, Sumorno jesenje, Na nebu oblaci, Na srcu kamenje.

i ja sam međ' njima bio! No ti mi objasni sada: šta činim ovo, i gdi sam? Ja vidim da sam pijan, i ako - zašto bih krio? Dirnuo pehar nisam. V. Ilić LVIII SOK U širokom hladu palmine lepeze Leži lepa Naksis. Podne je vrh Nila.

J. Dučić LXXIV ZAŠTO? K'o pobožni Braman što sa strahom čuva Urnu, što prah dragih pokojnika krije, Bezbožnička ruka da je ne razbije, I

što prah dragih pokojnika krije, Bezbožnička ruka da je ne razbije, I svešteni pep'o vetar ne razduva Muzo! zašto i mi ne čuvasmo tako Srce sa pepelom pokojnika mili'?

I zašto ne osta tvoja knjiga mala K'o grob siromaha, grob bez istorije, Kog u svetom miru oskvrnila nije Ni bezbožna grdnja ni be

I ceneć' značenje svojih svetih muka, Bez lire, bez glasa, ispovesti tvoje, Zašto nisi srce progutala svoje, Kao Belerofon, gordo, bez jauka! J.

M. Mitrović LXXXVII JABLANOVI Zašto noćas tako šume jablanovi, Tako strasno, čudno? Zašto tako šume? Žut je mesec davno zašao za hume, Daleke i crne k'o

M. Mitrović LXXXVII JABLANOVI Zašto noćas tako šume jablanovi, Tako strasno, čudno? Zašto tako šume? Žut je mesec davno zašao za hume, Daleke i crne k'o slutnje; i snovi U toj mrtvoj noći pali su na vodu, K'o

Bogu se dosade molbe, ogrne svoj topli ćurak, I zovne Svetoga Petra. Petar mu istinu kaže, Zašto ta žena plače. To bude Gospodu krivo; Uzme palicu, dakle, i pođu da Pavla traže. Nađu ga u samom raju.

Popa, Vasko - KORA

RAZGOVOR Zašto se propinješ I obale nežne napuštaš Zašto krvi moja Kuda da te pustim Na sunce Ti misliš poljubac sunca Ti pojma o

RAZGOVOR Zašto se propinješ I obale nežne napuštaš Zašto krvi moja Kuda da te pustim Na sunce Ti misliš poljubac sunca Ti pojma o tome nemaš Ponornice moja Boliš me Odnosiš

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

A lepe, bujne karijatide Erehtejona kad prođe mimo njih, osmehnuše se ljupko na nj. Ne znajući ni sam zašto, pristupi ivici gradskog potpornog zida Akropole.

Pa kad bejah u stanju da vas, tragičare, razumem, zašto da ne shvatim dela jednog Iktinosa, Mnesikla i Fidije?“ „Potrebno je, dabome, da se za to pripremim i izobrazim.

Ako me večni bogovi nadahnu svojim duhom, neće mi smrtni ljudi moći da uskrate lovorov venac“. „Zašto da očajavam? Budućnost stoji još preda mnom, a ja sam još mlad kao rosa!

„Nije li to dozvoljeno?“ „Ni za živu glavu! - Zašto, odmah ću ti to rastumačiti. Počeću sa jednim pitanjem. Reci mi, sinko, šta je to kružna linija?

„Tako je, zaista“. „Sad ćeš razumeti, sinko, zašto sam morao pokuditi Eudoksa zbog toga što je upotrebio mehaničke sprave za rešenje delijskog problema.

„Zašto plačeš?“, zapita on svoju ćerku. „Zato što imam srca!“, reče ona odlučno i pogleda mu pravo u oči. Kralj se razgnjevi.

Iz njega se saznaje da je Apolonios svoju teoriju epicikla, o kojoj ćemo još govoriti, primenio i na to da reši pitanje, zašto i kada planete zastajkuju katkad na zvezdanom nebu, obrnu pravac svog kretanja da bi se, posle izvesnog vremena,

Postojao je još jedan razlog zašto se Kopernik ustručavao da objavi svoj sistem, bojazan da svojim revolucionarnim idejama ne uzdrma autoritet katoličke

„Aha“, rekoh, „Sad mi je jasno zašto i otkud vetar duva“. „Odande gde je ta ekspanzivna snaga veća nego ovde kod nas.

„Odande gde je ta ekspanzivna snaga veća nego ovde kod nas. Tim putem sam i sam uvideo zašto ne mogu svoj recipijenat nikad potpuno isprazniti“. „Kako to?

„No taman se on pridiže, moradoh se rastaviti od njega“. „Kako? - Zašto?“, zapitaše njena deca. „To je bilo ovako, slatki moji.

„Čujte, pilići moji“, reče im majka, „ovako je to bilo. Onda je umro i moj drugi muž, vaš otac“. „Zašto je umro?“, zapitaše oni. „Jer ga je“, rastumači im njihov ujak, „dragi bog pozvao u nebesno carstvo“.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Ne znam zašto sam ovo poslednje napomenuo. A kad sam sve tako lepo uredio i poslao telegram da stižem sutra uveče, ja se uputih u

Neka nas je u početku šaka ljudi. Dosta. Bolje išta nego ništa. Jer danas i nema prave opozicije. A zašto nema opozicije? Zato, što ljudi misle pogrešno kao ti i nemaju ideala. Mi treba da stvorimo istinsku opoziciju.

— Aksentije — uhvati ga za rukav preplašena žena — budi priseban. A vi nemojte vređati. Pa, ne znam zašto, gledaše samo u studentkinju. Ova je preseče: — Silence! Šta se vi mešate u diskusiju? — Da, u diskusiju!

— O blagi Bože, nisam se nadao, hvala ti. Plakali smo obojica. — Zašto se nisi nadao? — Pa, znaš kakvi smo danas. U onom uzbuđenju ja nesmotreno požurih da ga obradujem: — Molim te, pre

I kad se poznajemo onda ne vredi da se lažemo, je li? Kad znam šta u duši misliš zašto govoriš drukčije? I ja sam jedno veče rekao pred svima ono što nosim u duši, ne baš sve i to je ono što me muči.

— Znam, pobratime. Ali da mi ..je samo ta muka! — Ja vidim, ja osećam da imaš krupnijih briga — rekoh. — Zašto mi se ne poveriš? — Pa, evo — reče on — prvo: otac mi je obešen.

Nećemo ga tamo naći. — Kako? zašto? — Ne ide on tako rano kući, gospodine. Njegova kuća je „Laf“. — Šta kažeš? — Mnogo se propio — odgovori nosač —

Ispij, molim te, sve ispij! Nismo svaki dan! Ja ga poslušah. — Pa kad stiže? Zašto mi ne javi? A jest, sad sam dobio, maločas. Hteo sam ovog momenta... — Ne čini ništa — rekoh. — Kako su ti kod kuće?

Oh, ja sam željan zraka! I mleka! I bele jutarnje rose! Ja sam se smejao u krvi do kolena i nisam pitao zašto? Brata sam zvao dušmanom kletim, i kliktao sam kad se u mraku napred hrli, i onda leti k vragu i Bog i čovek i rov!.

— Dronjo, šta klanjaš? Ne mrdaj, dronjo! On se kruti, uspija usnama, zabacuje ramena nazad, i još se više mršti. — Zašto si na raportu, blesane? I vuče ga snažno za uvo komandant. — Go... go... gos... podine... pukovniče... a... a...

— Bitango, džukelo, nakazo! Iskvari mi puk, nakazo! Zašto si na raportu, mamu ti kockarsku? Govori zašto! — P... p... pojma... p... p... pukovniče...

— Bitango, džukelo, nakazo! Iskvari mi puk, nakazo! Zašto si na raportu, mamu ti kockarsku? Govori zašto! — P... p... pojma... p... p... pukovniče...

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Samo, ne znam zašto, uvijek mi se čini da sam stariji od njega. Gledam na nj s uviđavnošću i s otpuštanjem, kao da sam ja njemu otac.

Na okruglom stoliću uz prozor uvijek je ležao dogled kojim je stric — ko bi ga znao zašto! — s neobičnim zanimanjem posmatrao dolazak parobroda čim bi se pojavio iza grobljanskog rta.

Majstor se zvao Spaventa. I sjećam se predodžbe smućenih, olujno uznemirenih baroknih nebesa koju mi je, ne znam zašto, to prezime izazvalo.

Odnekud iz ugla — nisam mogao tačno odrediti pravca — čuo sam marljivi rad crva. Malo poslije — ko bi ga znao zašto — on je prestao; imao sam osjećanje da nas neviđen promatra.

u luk, jednostavnih i bogato išaranih, s tokarenim jabukama na krajevima; čitavi snopovi tih karniša, koje, nedokučivo zašto, građanski pijetet ljubomorno čuva i pobožno po- hranjuje po uglovima, poput trofeja od zastava po muzejima —

Da, svakako pohana piletina. Na tu bih se pohanu piletinu gotovo kladio. Jer građansko (ali zašto baš građansko? vjerovatno je to općeljudsko) uboštvo fantazije, u trudovima svog nenadahnutog dovijanja kakvu što bolju i

koja u ljudskom sistemu surogata za apsolutne vrednote zamjenjuje pravdu — te zaključujem: ako je fizička ljepota talenat, zašto da njega mimoiđe taj redovni, gotovo beziznimni danak ostalih talenata?

Po čemu je i zašto onda bitno da li ono što u nama pokreće i tjera smjenjivanje tih faza dolazi iz reda „vanjskih“ , „objektivnih” fakata,

Omršao je, sasvim propao. Progonio ga je vječito gadan ukus u ustima. A to je, ne zna se zašto, smatrao osobito značajnim simptomom. Tad se po prvi put javila ona namisao.

Ti manji balkoni gledali su na dvorište. Tek poslije se doznalo da je više dana dolazio u tu zgradu (a ko bi znao zašto je baš takav način i baš tu zgradu izabrao!

Tajili su joj čitavo to popodne. Za prvi mah, smislili su pričicu da joj opravdaju zašto joj se sin nije vratio. Pričica je ispala i odveć uvjerljiva, i ona ju je primila spremno i lako preko očekivanja, bez i

Ali jok! Mene to nije privlačilo. Nije me zadovoljavalo. Imao sam ambiciju da od toga pravim filozofiju. Zašto? Ko bi ga znao!

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Neprestano je potom mislila i pitala se: zašto ona ne može da vidi ni vampira ni drekavca, kad, eto, drugi ljudi mogu...

Nema, jamačno nema. — Kad to kaže ča-Vujo, onda mora biti tako ; on je, jamačno, dobro promislio. Ali zašto tako odmah, zašto nema mogućnosti da se spremi za to, da razmišlja dugo, da učini bar kakvu veću krivicu, pa da zna

— Kad to kaže ča-Vujo, onda mora biti tako ; on je, jamačno, dobro promislio. Ali zašto tako odmah, zašto nema mogućnosti da se spremi za to, da razmišlja dugo, da učini bar kakvu veću krivicu, pa da zna zašto se odmeće.

tako odmah, zašto nema mogućnosti da se spremi za to, da razmišlja dugo, da učini bar kakvu veću krivicu, pa da zna zašto se odmeće. A ovako ni zbog čega!... Jest, ali sutra počinje ispit, a na noć — ono... — Sinovče, govori!

Kapetan odmah pojmi, da se, ovim korakom, Đurica odmetnuo, ali mu beše veoma zagonetno, zašto se morao provaljivati zid, kad Đurica nije još bio okovan i imao je dovoljno mogućnosti da pobegne kad se već odlučio da

Ali opet, zašto da provaljuju zid ? To beše velika zagonetka, koju kad bi odgonenuo, pohvatao bi sve konce u svoje ruke.

samo se, istina, manje šali od ostalih. Ali opet.... — Kako to hajduk ?... Zašto su ga tako načinili, kad nije još nikoga ubio ? — zapita ona radoznalo. — Pa...

Na Stanku opet naiđe neko novo osećanje: stade da se ljuti na Jelicu, a da je zapitaš zašto — ni sama ne bi umela kazati. Beše joj nepravo sve, a najviše one Đuričine reči, što ih Jelica sad kaza.

A pravo da ti rečem, i kad bih imao, ne bih ti toliko dao. — Zašto, gazda Janko? — Ja ti to ne mogu reći, a pitaj Vuja, pa će ti on, može biti, kazati. Daću ti sto dukata, više ni pare.

— Trebaju mi, mnogo su mi potrebne, a posle ćeš, može biti, čuti zašto su mi trebale. — Ako ću posle čuti od drugoga, bolje je da sad čujem od tebe.

Hteo sam... — E, pa onda se mi ne možemo više o tome razgovarati: ja takve stvari ne vršim bez njega. — Zašto ? — Zato, što mi je on pouzdaniji.

Ala li će da peku, bre! ... Ako, vala, i zaslužio sam, a dotle ću bar da gledam da zaslužim još više, neka znam zašto se mučim... A Stanka, gde li će ona ? I ona će sa mnom... Istina, ko zna gde li će ona ?... Možda će i u raj ?...

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

DLAKA 183 TAMNI VILAJET 185 KAKO JE POSTALA KRTICA 186 OTKUD ČOVJEKU OSAMDESET GODINA 187 CARIGRAD 189 ZAŠTO KRALjEVIĆ MARKO NIJE BIO NA KOSOVU 191 KAKO SE KRALjEVIĆ MARKO JUNAŠTVU NAUČIO 192 PROKLETA JERINA 193 PIJEVAC NA

VUKU 205 NEVJERA STRADA 208 LISICA I KOKOT 211 SVETI SAVA I VUK 212 RAZGOVOR OVACA U PLANDIŠTU 213 KURJAK I KOZA 214 A ZAŠTO ŠIČE NA SVECA?

NAJVEĆI DUŠMANIN 236 BEKRI-MUJO 239 BOŠNjO U STAMBOLU 241 DVA NOVCA 245 MUDRA SNAHA 249 SIROMAH I MUDRI SAVJETI 253 ZAŠTO SU PROSTACI SIROMASI 256 AGA I ČIPČIJA 257 RAVNODUŠNOST 258 KADIJA I KADINICA 259 VEZIR I KNEZ

U CRKVI 288 ERE POJE VRBU 289 KALUĐER I ERA 290 GLADNE SE GODINE NE NAPLAĆUJU DUGOVI 292 LjUDI DIJELE ŽENE 293 ZAŠTO LATINSKI POPOVI NOSE KLOBUK NA TRI ĆOŠE 295 KREĆI, OČE IGUMANE!

Devojka na to poviče: — Nemoj, Petre, nipošto dirati u taj cvet. Petar zapita: — A zašto? Šta će taj cvet meni učiniti?

Na to se čovek obazre i nasmeje, a žena to opazi, pa brže obode kobilu i stigne čoveka, pa ga zapita zašto se nasmeja. On joj odgovori: — Nizašto, samo onako.

On joj odgovori: — Nizašto, samo onako. Ali ženi ne bude to dosta, nego saleti muža da joj kaže zašto se nasmejao. On se stane braniti: — Prođi me se, ženo, bog s tobom! Što ti je? Ne znam ni sam.

Što ti je? Ne znam ni sam. Ali što se on više branjaše, ona sve više navaljivaše na nj da joj kaže zašto se nasmejao. Najposle joj čovek reče: — Ako ti kažem, ja ću odmah umreti.

mrtvački sanduk, i kad bude gotov, metne ga pred kuću, pa kaže ženi: — Evo, sad ću leći u sanduk, pa da ti kažem zašto sam se nasmejao; ali kako ti kažem, odmah ću umreti.

Eto to je, ženo! I tako se žena smiri i nikad ga više ne zapita da joj kaže zašto se smejao. ČUDOTVORNI PRSTEN Bila jedna udovica sa jednijem malijem sinčićem.

“ Jedne večeri ovako sjedeći, reći će sam sebi: — A kad je meni ovako bog dao, zašto se ja ne bih i oženio, da nijesam sam?

A aždaja joj odgovori: — E, moja bako, daleko ja idem. Onda joj se baba stane umiljavati: — A zašto tako daleko ideš? Kaži mi gde je tvoja snaga.

Petković, Vladislav Dis - PESME

Nosi nove dane, moje novo nebo. Zašto i ti, srce, ostarelo nisi, Kad je snaga zašla u godine sede, Kad znaci mladosti gube se i blede?

Zašto i ti, srce, ostarelo nisi, Kad je snaga zašla u godine sede, Kad znaci mladosti gube se i blede? Zašto i ti, srce, ostarelo nisi!

Ne znam kako, zašto — ali glasno rek'o: “Ja te volim draga”; i osetih tada Onu ljubav staru i doba daleko, Doba koje namah pojavi se sada.

PLAVE MISLI O što si, zašto zanela se tako? Zar ne ču vetar da o prozor bije, S njim moja slutnja, moja čežnja, nada, Strah u daljini?

Znadoh da si mlada, I tako lepa. O zašto je, rako, Ti bar ne vide da za tebe nije? O nisi, znam ja; znam da nisi mogla, Ti, rako dobra, crna i duboka, Otići

Postelja tvoja, gle, kako je meka, K'o tvoja kosa. Oh, zašto me guše Još vrele suze? Zar ih ovde ima? Zar zemlja suze, zar sve ne uzima? I mokro svuda!

ne umem više, To što me boli i bolove guši, To što mi pogled kao oblak briše, To što me trune, što mi snagu suši, To zašto san moj na san ne miriše.

Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas; Ne znam mesto na kom živi ili počiva; Ne znam zašto nju i san mi java pokriva; Možda spava, i grob tužno neguje joj stas. Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas.

Umesto suze da mrtve delije Ožale redom, nek u njine kosti Uiđe ljubav novoga pojasa I bol moj, zašto ovaj život prosti Nisam spustio u borbu talasa. Nisam spustio u borbu talasa.

Uvek jedno isto ponavlja se, eto, Monotono, tromo, bez ikakva cilja; I otkuda, zašto, čemu zima, leto, Dani, zvezde, zemlja, čovek, kamen, bilja. Uvek jedno isto, uvek isto, jedno!...

ide da se spusti lako Na krv iz rana i obale rečne; I ja osetih da su ljudski snovi Uvek zemaljski, bez dobrote večne, I zašto ljudi da umiru tako.

” Ulaziš u sobu. Suze te već guše. A dva naša cveta iz četiri rata U tvome su krilu, obraze ti suše: “Mama zašto plačeš? Je l' pisao tata?” U velike patnje nevino pitanje Dubi dublju ranu: plač ti trese grudi...

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Za dvadeset godina nije bilo nijednog izuzetka. A zašto bi i bilo drugačije? Inženjerstvo, elektrotehničko i mašinsko daju pozitivne rezultate.

“Koliko Vam je godina?“, upitao je, ispitivački me posmatrajući. ”O, oko pedeset devet”, odgovorio sam. “Zašto?“ “Pa”, odvratio je, ”video sam da to mačka čini, ali čovek nikada.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Save kao sveca koji je veličao vrednost knjiga i veštinu pisanja. Tada sam tek razumeo zašto je moja majka toliko polagala na čitanje i pisanje pa sam se zarekao da ću se posvetiti i jednom i drugom, makar i po

- A zašto me niste probudili u Genzendorfu? - usudio sam se da protestvujem. On planu i napravi pokret rukom kao da će me dohvat

Postalo mi je jasno zašto je prota iz Pančeva predlagao da idem u Prag; počeo sam čak i da sumnjam da je očekivao da ću se ovde posvetiti

I zašto da čovek lupa glavu oko tople odeće kada ide u Njujork? Zar nije Njujork mnogo južnije od Pančeva, i zar se može pomislit

Na pitanje zašto nisam ostao kod kuće ili u Pragu i tamo učio, umesto da lutam po svetu sa malo prtljaga i praznih džepova, govorio sam

Tištalo me je što su me izuzetno propustili, a nisam ni shvatao zašto su tako postupili. Ipak, to nije ubilo moju veru da sam doneo nešto Americi što ovi činovnici-ispitivači ili nisu

Saznao sam da nema seoskog načina života među američkim farmerima i shvatio zašto su farmeri na brodu za delaver izgledali tako nepokretni. Radnici na farmi bili su svi mladi, a znatno stariji od mene.

Bio sam razočaran i pitao sam se zašto je ”vilina” majka želela da odbacim srpske običaje i prihvatim njihove, američke, koji su, bar što se tiče službe u

godinu ili više dana, kada sam prvi put čuo za brod ”Mejflauer” i njegovo pristajanje u luci Plimaut Rok čudilo me je zašto mi ”vila” nije nikad pričala o tom velikom istorijskom događaju.

i Bendžaminu Franklinu, video sam mnoge zgrade čija je istorija bila povezana sa ova dva velika imena, i pitao sam se zašto je Bendžamin Franklin uopšte napuštao Boston i tražio nove mogućnosti u gradu kao što je Filadelfija.

dva su razloga zašto sam tu i dalje ostao. Prvo, što su svi radnici svake večeri odlazili u pozorište ili na igranke, pa je tako ceo sprat

Priznao mi je da kao dobar katolik, ne mari mnogo za nemački socijal-demokratizam, ali se čudi zašto američki zanesenjaci ne usvoje tu nemačku socijal-demokratiju i uštede sebi trud da pišu “Deklaraciju nezavisnosti.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

—Ubij Zagorca pred vratima od crkve, — umeša se neki od mladića što je s drugima uza zid bio prislonjen. —A zašto? — primeti sažalno drugi. —Nose nam kruh! Da ni njih, dvostruko bi dobivali. —Bi?... Svejedno, zlo po siromaha!

—Pusti! — odgovori prvi. Njih dvoje zamukoše, pa čekaju. —Zašto zaranije niste našli spalo? — upita opet prvi. —Eto, nismo! A poginućemo! —Priđite, priđite!

Ne opominje otac onako; odgovori on smišljeno. —Da ga javimo sudu! — nastavi mlađi. — Zašto da ostavimo radnju? Potrebni smo. Opet obojica ćute, razmišljaj u, ali zaludu: ne mogu da se odluče što da urade.

Opominje je i nagovara. A kad uvidi da ništa ne pomaže, dodija mu se još grđe; pita je zašto bježi iz dobre kuće, a ona, mjesto odgovora, jeca i jednako veli: „Ja ću s tobom!

Nije znala zašto je najednom obuzela želja da se na suncu ogrije; čisto ga iščekuje sa slašću, kao da će joj ono donijeti ono o čemu je

— Meni je dobro bilo gdje sam bila, — veli djevojka zamišljeno. I nastavi besvjesno, kao za se: —Zašto sam i dolazila?... — Vidiš!

— Znaš da sam umoran, a podne je, i pođe u kuću. — Samo dvi beside ! — reče stari odlučno i uniđe za njim. — Znam zašto si došao, ali uzaludu ti je, odgovori paroh prije no će ući u sobu.

— Danas je subota, njihov je dan, — ruga se Danguba i, držeći ruke u džepovima, ponosit veli: — Zašto se ne nauče ne jesti? Meni je malo mlake, osoljene vode hrana za cio dan. — Dolijaćeš i ti!

„Šta joj je?” pomisli, i padnu mu na pamet propovjednikove riječi ljubavi i mira. „Zašto se srdi na me? S čega me krivi?

Krčmar zna za zavadu, pa navaljuje na Iliju da pije. I drugi ljudi nutkaju da pije, iako nisu znali zašto su zavađeni. — Čovjek sagriješi,—veli krčmar, a da ko će ako neće čovjek?! A valja i oprostiti jedan drugome.. .

časovima javljale mu se iz potaje nezvane misli o slasti u jelu, spavanju i slobodnom kretanju, u čemu je bio sprečen. Zašto? Njegovi učitelji i nastojnici hrane se u izobilju, spavaju do volje i slobodno se kreću, a njemu se to preči...

— I onako što si najma za nj davao mogao si ga pozlatiti. —Ovo je trideset godina, obikao sam... —A zašto te gone? —Srušiće sve okolne kuće za novu crkvu. —Sve ruše! — reče ona jetko.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

godine za Pravdinu anketu „Zašto se naša knjiga ne čita?“ Mesto koje nas zanima glasi: „Tu leži kriza naše knjige. U rasnosti, u osećanju naše sredine,

To je interferencija uzajamnoga pojačavanja, a ne slabljenja: uz to još nije trenutna, nego stalna. Eto zašto se, pored ostalog, iz uspeloga pesnikovog teksta nikada ne mogu iscrpeti sva obaveštenja, svejedno koliko ga puta

oblikovanjem pravio, jer je pravio nešto korisno, pa samim time i dobro. Eto zašto i mi danas možemo za sve što je dobro, korisno, prikladno i prihvatljivo reći da je lepo.

Kad to uzmemo u obzir, postaje nam jasno zašto se u tradicionalnome stihu ponavljanja koncentrišu na njegovome početku i kraju.

Imajući sve to u vidu, možda i ne bi bilo tako teško da se odgovori zašto je pesnik Skender Kulenović tako dugo ćutao i zašto je tek u vreme korenitih socijalnih, narodnonacionalnih i

sve to u vidu, možda i ne bi bilo tako teško da se odgovori zašto je pesnik Skender Kulenović tako dugo ćutao i zašto je tek u vreme korenitih socijalnih, narodnonacionalnih i svekolikih drugih pomeranja ponovo progovorio, i to na posve

takvom analizom moglo valjalo da odgovori na neka opštija pitanja: čak bi se donekle i moglo da odgovori na pitanje zašto se upravo u poeziji gotovo sistematski krše navedene zabrane, ali se malo šta može reći o ovim prekršajima kao o

Ovim se putem, da i to spomenemo, sasvim prikladno može objasniti zašto je izvesna stilska formacija, mada je u drugim nacionalnim književnostima tada već postala istorijskom, u našoj

U kojoj meri je moguće dati pouzdan opis prirode književnog teksta? i pitanje koje se logično pamćenje: zašto je ovaj problem, uprkos ogromnom značaju za nauku o književnosti, dosada bio zanemarivan?

Šta književno tumačenje time dobija, a šta, eventualno, gubi i, posebno, zašto je vama neophodno aktiviranje konteksta nacionalne književnosti? Medijum književne umetnosti je, naravno, jezik.

zatim dve decenije nakon Andrićeve smrti nemamo još ni njegova sabrana dela a kamoli kritičko izdanje, i tako redom. Zašto smo došli u ovakvu situaciju i, šire, kakve su današnje mogućnosti i perspektive sistematskog proučavanja književnosti

Tim promenama ste (i) vi bitno doprineli. Zašto su one bile nužne i šta se njima dobilo? Za vreme prethodnih dveju Jugoslavija postojali su, pre svega, državni razlozi

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

DARA: Ne znam! ŽIVKA: Zovu ga u Dvor. DARA: Oca? A zašto ga zovu? ŽIVKA: Zašto? E jesi prava glupača! O bože, kako se to nijedno dete nije izmet'lo na mene.

DARA: Ne znam! ŽIVKA: Zovu ga u Dvor. DARA: Oca? A zašto ga zovu? ŽIVKA: Zašto? E jesi prava glupača! O bože, kako se to nijedno dete nije izmet'lo na mene. Svi su glupi na oca! (Imitira je.

E jesi prava glupača! O bože, kako se to nijedno dete nije izmet'lo na mene. Svi su glupi na oca! (Imitira je.) „Zašto ga zovu?” Pa ne zovu ga, valjda, da im nasađuje kvočke; nego, čula si, pala vlada i sad ima nova da se sastavi.

Video sam ga kô što vas sad vidim. Javio sam mu se. ŽIVKA: A on? PERA: I on se meni javio. ŽIVKA: A ne znate zašto je otišao u Dvor? PERA: Kako ne znam: svi su naši pozvani. ŽIVKA: I mislite da bi se to moglo još danas svršiti?

RAKA: Jaoj, da znaš, mama, što volim što je tata postao ministar! ŽIVKA: E?!... A zašto? RAKA: Pa, odsad, kad me tata istuče, ja samo skupim demonstracije, pa se razderemo: dole vlada!

ČEDA: Kako, molim vas? ŽIVKA: Pa tako, de, što se iščuđavaš? Da napustiš ženu i ona tebe da napusti. ČEDA: Tako. A zašto to, moliću? ŽIVKA: Tako! Nije ona za tebe. Ona je sada sasvim drugo nešto nego što je bila kad si je ti uzeo za ženu.

RAKA: Nisam! ŽIVKA: Jesi, nesrećniče; jesi ubio te bog da te ne ubije! I zašto da joj psuješ mater? Zar ona tebe uči i vaspitava, a ti da joj psuješ mater? Zašto, 'ajde kaži mi zašto?

I zašto da joj psuješ mater? Zar ona tebe uči i vaspitava, a ti da joj psuješ mater? Zašto, 'ajde kaži mi zašto? RAKA: Pa kad ona mene tera da izgovorim deset puta reč: „rešons lajzejšn”! ŽIVKA: Pa izgovori!.

I zašto da joj psuješ mater? Zar ona tebe uči i vaspitava, a ti da joj psuješ mater? Zašto, 'ajde kaži mi zašto? RAKA: Pa kad ona mene tera da izgovorim deset puta reč: „rešons lajzejšn”! ŽIVKA: Pa izgovori!...

ŽIVKA: Rekla sam mu da od danas nije više tvoj muž. Eto ti, je l' razumeš sad? DARA: Kako?!... A zašto? ŽIVKA: Zato što se javila jedna vrlo lepa prilika za tebe. DARA: Kakva prilika, pobogu, majka?!. ŽIVKA: Odlična.

ANKA: Zašto ne, gospođo! A kakvu uslugu? ŽIVKA: Pa to... da natrči moj zet na vas. ANKA: Iju!... ŽIVKA: Ama, ostavite vi „iju”,

ŽIVKA: Kako da pogledam? VASA: Tako, da je zbrineš! Pa zašto si postala ministarka, ako nećeš svoju familiju da zbrineš? Nije da kažem da je to neka velika briga i da se ne može.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

Nije rečeno kako je i zašto izgubio pamet, i verovatno nije zato što je već sam književni sklop priče iziskivao da njegova sudbina služi kao

starih, crnih, mahovinom već obraslih, crveneći se kao da su od mesa, kao - a to nije mogla da pojmi otkud joj dođe i zašto - kao da su od njenog mesa, od nje same. Ona se sva strese.

No pošto je ona nasred sobe, i jedni i drugi prozori podjednako su od nje udaljeni, pa nije jasno zašto su jedni imenovani zamenicom oni (kao dalji), a drugi zamenicom ovi (kao bliži).

Majka se, dabome, doseća zašto je ćerka došla, pa svoj uznemireni pogled skriva pred njenom radoznalošću; to, opet, ćerka primećuje, pa tumači kao

nije, već da Sofka dolazi ovamo da nju vidi i da onda po njenom licu dokuči šta je sa njima, sa ocem, kad, u koje doba i zašto opet otišao, ona, da bi sve te odgovore izbegla, a jednako sedeći onako, kao utučena, i krijući od Sofke oči, samo što

pri tome a da ne primetimo brisanje imena ili obezličavanje slično onome koje se i kod Sofke pojavljivalo: „Nije znao zašto mu je slađa, milija.

Na prvi pogled nije jasno kako i zašto dolazi do brkanja Rajića i Čarnojevića. Ako se, međutim, nešto pomnije osmotri odnos između ova dva lika,217 može se

229 Da bi se ispravno razumelo zašto je nebo dobilo ovako povlašćen položaj u kompoziciji romana (na samome zadnjem delu okvira), treba uzetiu obzir da je

I smešio se mirno”. 231 Jedino se tako i može objasniti zašto Rajić prvo kaže da mu je „život bez smisla”, a odmah zatim - u narednom pasusu - izjavljuje da „malo ljudi tako slatko i

ta dva lika međusobno slična kao predmet i njegov odraz u produženom (produbljenom) prostoru ogledala, lako je objasniti zašto ih pojedini interpretatori Dnevnika nedopustivo brkaju.

255 Nije jasno zašto se na ovome mestu - bez vidljivog razloga - u vidno polje čitaočevo uvode baš golubovi. Valja ipak imati u vidu da su se

Napred data slika o književnim zbivanjima 20-ih godina odveć je siromašna; iz nje se ne vidi kako je i zašto došlo do promena koje nas ovde zanimaju.

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

U zlatu i na hatu kao valijin sin. Inače zašto se poturčio i zašto da dete sad čini pravim Turčinom? Zašto da njegovi zemljaci pomisle da je više sojtarija no hajdučki

U zlatu i na hatu kao valijin sin. Inače zašto se poturčio i zašto da dete sad čini pravim Turčinom? Zašto da njegovi zemljaci pomisle da je više sojtarija no hajdučki kapetan?

U zlatu i na hatu kao valijin sin. Inače zašto se poturčio i zašto da dete sad čini pravim Turčinom? Zašto da njegovi zemljaci pomisle da je više sojtarija no hajdučki kapetan? Ali — pusto nemanje!...

Rezil da go ne učiniš, zašto — sunet pravi detetu. Gajle ič da nemaš. Samo nema takec-vakec: ja toj, ja glava nemaš“... Odi, bre stari pes!...

Samo zemi moj prsten. Do Senjanik ima još loši ljudi: neka ti bidne on derudedžija — zašto pa jedan je Sulj-kapetan od Gora, iako je potur, iako jošte među zube, može biti, će mu se nađe domuzovina... Takec!...

Za sve vreme trajanja dugoga uvoda zašto se izgubilo carstvo, glas mu je bio jedna jeziva tužbalica dok se vojske ne sudariše: on tada podiže glavu i obori oči

— Vikam, gospodine, zašto da bega u Srbiju? Srbija ima dosta ljudi, a ova joj zemlja valja, a mi smo, vikam, tapija za nju.

Kad dođe ovamo, pa nikoga od nas ne nađe – će gu vrate natrag, zašto će joj reknu: „Eto, nema ovde niko tvoj — neje ovo tvoje“... Ali age i Arnauti hoće njegovu zemlju.

— okrenu mu se s podsmehom sam domaćin. — Boga ti jemca dajem da neće dugo biti!.. — Hajde more, nikad više! — A zašto, pobratime? — Zato što država i nije za vas... — Nijesam to dosle znao... A šta je tebi Srbija učinila, pobratime?

Ove — kao da su zaključile za takvo stanje ne primirje no večiti mir... — Što me ne pitaš, Novice, zašto sam se vratio natrag? — upravi Selim svoje već prijateljske oči put domaćina. – Nije u običaju, Selime!

taj čovek napustio svoja brda, svoje čardake i seljačko gospodstvo, pa sišao u ovu kosovsku šikaru da ponovo skućava. Zašto? 3emlje je i gore dosta imao, šume i planine još više, lova i lepih izgleda takođe.

Dete, hoću da se odmorim i da na sebi vidim što sve može čovek... — Ali zašto si upravo napustio brda? — Pričekaj malo, samo malo, pa mi neće biti potreban ispovednik na poslednjem času...

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

MEĐU ZLIMA 159 MALO PROSJAČE 162 PRIMORKINjA 165 OBRAZ 168 DEMOSTENOVA SMRT 171 TAL 173 DESKAŠEV I BRANKO 175 ZAŠTO JE DANIČIĆ PROMENIO PREZIME?

Sagreših, kajem se!“ E, to bi bio primer! — Zato i želim to — Do tog se visa Srbin Još nije uzdigô. Sad znate zašto željah Zgrešiti rodu svom, Al’ šta ću kad ne mogu Ni delom, pa ni snom.

»Starmali« 1889. POBRI STEVANU KAĆANSKOM tužna i poslednja Čujem, vilo, koja si nam Pobratimstvu kumovala; Znam zašto si tako bleda I što si se uzdrhtala: Smrt je stigla nedostiga, Okovala neokovca, Oborila neoborje, Pokosila

Al’ sad dršće od tvoga opela. Zašto podlost, kad te ubit’ smela, Zašto dršće od tvoga opela? Jer sve što se u svesnike broji, Sve to danas gologlavo

Al’ sad dršće od tvoga opela. Zašto podlost, kad te ubit’ smela, Zašto dršće od tvoga opela? Jer sve što se u svesnike broji, Sve to danas gologlavo stoji.

“ Svi su najpre sebe spasli Pa su svetla lica. Jerbo svetu nema spasa Od — samoubica. VIII Zašto moje gusle gude U uzanom krugu?

Oh, ta to bi mojoj duši Bile rajske slasti... Imao bih, imao bih, Mnogo, mnogo kasti. Pa zašto se ne ugledam Na visoku dugu? Zašto moje gusle gude U uzanom krugu?

Imao bih, imao bih, Mnogo, mnogo kasti. Pa zašto se ne ugledam Na visoku dugu? Zašto moje gusle gude U uzanom krugu? Da li mene kakva strava Od tog zadržava, Bojim li se ja vlasnika I njihova gneva?

»Javor« 1888. ZAŠTO JE DANIČIĆ PROMENIO PREZIME? Zašt’ je Đuro, vrli Đuro Za mlađanstva prve rose Uzô na se novo ime, Daničićem

A babuška, raduje l’ se? — A baš ni malo: „Ludo moja, da bi ludo i sakaludo, Ti bi hteo sa koritom da me usrećiš! Zašto nisi zaiskao lepu kućicu, A korito svaki Cigan ume napravit’!

sam u životu Jadâ, nezgoda, Al’ mi niko nije rekô Da sam mrgoda; Pa kad znadoh smeškati se Kroz života vaj, Zašto bih se mrgodio Kad je svemu kraj. Dođu l’ deca da me vide U poslednji dan, Neću da im mrka slika Protrzava san.

Bŷnite se, bŷnite se, i pitate: Zašto to? Nad „Šetnjama Novosadskim“ danas piše cifra sto. Abukazem danas šeće stotiniti evo krat.

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

— „Gospodin spisatelj, nemojte vi biti tako oštrljatonosati, zašto ako vas počnemo mi, salva venia, žene kritizirati, nećete se znati ni vi, ni vaša knjiga; jer mi ako i na bal odlazimo,

FEMA: I ne treba, zato ti stoje dva pedintera za leđi, nek oni rade. EVICA: A zašto mi je bog dao ruke? FEMA. Vidiš da si mućurla: da se beliš, da se kitiš, da češalj nameštaš kako ti je volja, zato je

EVICA: Ah, ujo, ona kanda nije pri svesti, gledajte šta je uradila s kućom. MITAR: Ja vidim promenu, ali ne znam zašto; ta ni šest nedelja nema otkad ti je otac umro. EVICA: Ona oće da je kod nje sve kao kod najveće gospode.

MITAR: Kad nisi vospitana, a ti ćeš ići sa mnom. EVICA: Ja ne smem, ujo, u vašu kuću ulaziti. MITAR: Zašto? EVICA: Zapretila mi je strašno, zašto kaže da nema brata čizmara. MITAR: Šta, ta pokondirena tikva!

EVICA: Ja ne smem, ujo, u vašu kuću ulaziti. MITAR: Zašto? EVICA: Zapretila mi je strašno, zašto kaže da nema brata čizmara. MITAR: Šta, ta pokondirena tikva!

Sad moram sve drugojače urediti nego što je dosad bilo. Vidite ovaj orman? Napolje š njime, mora soba biti prazna, zašto kažu da ljudi od mode sve prazno u sobi imadu. Vidite ovaj zid?

EVICA: Ah, moj Vaso! Ti me nećeš moći uzeti. VASILIJE: Zašto, gdi me je tvoja mati oterala? O, to je ništa, ona će se lako povratiti, poznajem ja njeno dobro srce.

Ona je jamačno u kujni, uređuje šta će se za supu mesiti, kakav će biti sos, od koliko feli cušpajz, kakvo pečenje, zašto, da vam pravo kažem, nema gostoljubivije žene od gospoje Miričke; i ja sam na ručak pozvata, i neću joj otreći, verujte

RUŽIČIĆ (jednako odi, nikoga ne gledajući). FEMA: On se valjda štogod srdi. SARA: Zašto bi se srdio? Ko se srdi na venčanje? (Uvati Ružičića za ruku.) Mon frer, gdi ste vi?

RUŽIČIĆ (sam) RUŽIČIĆ: Kleči preda mnom? Kleči, Ledo, tako muza svoje ljubimce dižet, tako ih slavom uvjenčava. No zašto ja ne bi parni duh na visprena krila digao, zašto ja ne bi neisčerpajemi istočnik otvorio i slavjanskim jezikom duh

No zašto ja ne bi parni duh na visprena krila digao, zašto ja ne bi neisčerpajemi istočnik otvorio i slavjanskim jezikom duh zemnorodnih u voshiščenije privodio?...

Verujte mi, vi ćete veliku paradu s otim učiniti. FEMA: Moram i jednog konja iz Pariza beštelovati, zašto ovi naši nisu za taj posao. Juče sam ktela jednog probirati, ali to je pravi gurbijan bio.

Miljković, Branko - PESME

iz zemlje iskopanog ko živa Ovde kamenje peva i ptica se skameni siva Ovde su svi prvi put mrtvi iza poslednjeg sunca O zašto smo tako sami i slabi i krti Dok se zemlja okreće oko svoje smrti negde ispod zemlje zri tišina zla Najzad sam dovoljno

videćete da je to još uvek vatra ili da to može biti PATETIKA VATRE (1956) DVA PRELIDA I U zaborav zašto reče Što nepogrešnom pogreškom steče Kad bljutavi svet s duge strane Tače te da ti ukus zgrane Tu ptica bez ptice drugo

Krakov, Stanislav - KRILA

Biće, biće... Bez brige samo. Ima da je život pseći, i da ni on siguran nije... a samo smrt, smrt, smrt... Zašto stalno ubijanje? Zašto?.. Dokle će mali da umiru za lažne velikane.

Bez brige samo. Ima da je život pseći, i da ni on siguran nije... a samo smrt, smrt, smrt... Zašto stalno ubijanje? Zašto?.. Dokle će mali da umiru za lažne velikane. Opet su semafori svetlucali i bacali razorne talase.

Čujete li? Grmi... Svaki prasak je nov vesnik smrti... Zašto slični slične ubijaju? Niz padinu brega, sa osmatračnice trčao je zaduvani vojnik.

Nešto je prošlo kroz njega. Pogled se ukočio. U očima je bilo nečeg oštrog kao vrhovi noževa. On nije više pitao zašto, zašto? već je užasnut slušao fijuk novih granata u letu.

Pogled se ukočio. U očima je bilo nečeg oštrog kao vrhovi noževa. On nije više pitao zašto, zašto? već je užasnut slušao fijuk novih granata u letu.

Sve su ih bacili u jarugu. Rus sad krklja i ječi. — Ipak Kazimir ima pravo. Zašto da slični slične ubijaju? Prozor koji je dotle bio zatvoren kao da se otvorio. Neko ga je prekoračio i ušao u sobu.

Ponovo j e uvrnuo dugme. Opet je nastao mrak u kome je i dalje onaj krkljao iz grla. I on se hteo da pita: — Zašto se ljudi ubijaju... ali se nešto zbrkalo u njemu.

A sudija, student—potporučnik, pitao se: — Zašto, zašto ljude ubijati? Kapetan Danović je zbunjen gledao u svoje cokule, i vrhom okovanog štapa zakačio poderano pendže

A sudija, student—potporučnik, pitao se: — Zašto, zašto ljude ubijati? Kapetan Danović je zbunjen gledao u svoje cokule, i vrhom okovanog štapa zakačio poderano pendže na njima.

u dubokoj jaruzi zapraštale puške, student sudija čupao je retku kovrdžastu bradu, i očajno ridao u praznoj kolibi: — Zašto, zašto su čoveka ubili? Napio se konjaka, ostavio kolibu i pošao ka rovovima. Prezao je od svakog pucnja.

jaruzi zapraštale puške, student sudija čupao je retku kovrdžastu bradu, i očajno ridao u praznoj kolibi: — Zašto, zašto su čoveka ubili? Napio se konjaka, ostavio kolibu i pošao ka rovovima. Prezao je od svakog pucnja.

Petrović, Rastko - AFRIKA

pučine koju je plavilo uzdizalo do neba, ja sam i sad sebi govorio: „Gledaj, gledaj pažljivo ovo, jer ćeš, ne zna se zašto, docnije u životu govoriti: To je nešto zbog čega je vredelo živeti!“ Ostavili smo erhipelag Los, produžili kroz veče.

Razumljivo je dakle zašto, kad najpre uđe jedan od njinih crnih trkača da prvo izbaci muškarce iz poluzaspalih kuća, pa da onda nas uvede, to

Na pola puta presreta nas jedan od mojih nosača; vraća se sa obale da mi javi da je šalupa već prošla. Zašto je prošla pre vremena i zašto me nije sačekala? Ali koliko je uzaludno i teško objašnjavati se sa crnima.

Zašto je prošla pre vremena i zašto me nije sačekala? Ali koliko je uzaludno i teško objašnjavati se sa crnima. Trebalo bi čekati do sutra.

se na crnce, na boja, na kuvara, na tumača koji su mi se pridružili, ja puštam da mi suze obilno teku niz lice. Zašto?

kroz noć video masu tih svetiljki koje razno obojene predstavljaju oči najrazličitijeg zverinja; ali nikad nisam razumeo zašto se oči životinje ne vide kao oni parovi dalekih zvezda, već se sastaju uvek u jednu jedinu.

Niko nikada ne pomišlja da sazna ko je njamu; odakle on dolazi, zašto viče. Jer to bi donelo smrt već i onome koji se raspituje.

znači u Africi led za oči koje su sagorele od sunca, za usta koja jedva govore od žeđi i ispucalosti, razumelo bi se zašto mi je život odmah izgledao neverovatan.

Odjednom videh da me je uistinu žao rastati se. Zašto ne bih zauvek ostao u jednom kraju sveta gde je život tako prost i tih kao što je međ njima!

Ne znaju zašto hoćemo da vidimo Komo-Tu. Kad dođemo pred šumicu vođa nas uvodi jednim sasvim neprimetnim hodničićem kroz zelenilo;

Odmah zatim prilazi mi neki starac i traži deset franaka. — 3ašto? — Da me slikaš! — Ali zašto da ti dam deset franaka, ako te slikam? — Da bih bio zadovoljan! — Sleduje mu takođe da je glup, ružan i rugoban.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

“ vele pakosno Za svakog onog što se desnicom Garave puške smelo mašio. „Buntovnik grozan!...“ A zašto?... Evo! Osmelio se čovek zgaziti Na težak kolut lanca rđavog. „Gvožđe me tišti!...

Na glavi mi se koža ježila, Pa i danas bih tvorca proklinjô: Zašto je čula dao čoveku I lepog vida crnu zenicu? Da l’ zato samo da slušajući Gospodstva vašeg grozne ćefove, U jedu

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

— To, vidite, nije dobro; našte srce ne valja se truskati u kolima; može vam se smučiti. A zašto se niste malo založili? — Nisam imao kad, zaboravio sam, šta li. — O, ja na to nikad ne zaboravljam.

dečice, šćućurili jedno uz drugo svoje male glavice pa radoznalo glede šta se to oko njih sve, zbiva, ne pojimajući zašto je cve to, zašto ih je prestravljena mati onako brzo pokupila, potrpala na kola, pa sad beži s njima; zašto su oni

jedno uz drugo svoje male glavice pa radoznalo glede šta se to oko njih sve, zbiva, ne pojimajući zašto je cve to, zašto ih je prestravljena mati onako brzo pokupila, potrpala na kola, pa sad beži s njima; zašto su oni ostavili svoje

pojimajući zašto je cve to, zašto ih je prestravljena mati onako brzo pokupila, potrpala na kola, pa sad beži s njima; zašto su oni ostavili svoje ognjište, svoje baštice, gde su se još juče veselo igrali! O, mali sirotani moji!

Ovako ukoren, ja pokunjim nos i povučem se malo dalje. Jedio sam se na samoga sebe: zašto da se mešam u stvari koje ne razumem. Posle sam se opet kuražio: zašto da ja ne mogu baš ništa razumeti?

Jedio sam se na samoga sebe: zašto da se mešam u stvari koje ne razumem. Posle sam se opet kuražio: zašto da ja ne mogu baš ništa razumeti?

Ono istina, ja se ne razumem u vojničkim stvarima, ali ja ne znam zašto Turci ne bi smeli zauzeti onu kosu, i što to ne bi bilo po njih dobro, kad s one kose mogu vladati dolinom i prostom

Kad on nije u prvi mah obratio dovoljno pažnje na to, ja sam ponovio napomenu. Zašto da se on tako oseče na me? Zar je to baš tako nemoguće da su Turci tamo?

i zašto sve to? Zato što nisu izaslate izvidnice da izvide celu okolinu, zato što dobrovoljcima nije kazano da je napred otišla

Upitam vojnika zašto izvlače stvari iz karantina, i on mi reče da oko zdanja padaju turske granate i da »strašno biju, slavu im njinu.

— Ko je to? — Dobrovoljci. — Ko ih pobi? — Naši vojnici. — Zašto? — Rekao im đeneral. Posle mi kazaše da se stvar desila ovako: idući u Šumatovac đeneral vidi gde vojnici vezuju neke

Istina, kuršumi lete u šanac, ali gde je neprijatelj što ih šalje? Zašto ćuti turska artiljerija? Da nije to kakva zabuna i pogreška? Da ne pucaju naši jedni na druge?

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

XLVІ Srca strepe kašto U najvećoj sreći, Ne pitaj ih zašto, Ne umeju reći, Kad bi toga časa Govoriti znala, Od toga bi glasa Neba zadrhtala.

“ A vi meni srpskom reči, Ljuba: „Druže!“ Deca: „Babo!“ A ja rukom, ne znam zašto, Morah stisnut’ čelo slabo. „Nemojte me topom cpeće, Ja se bojim tog kuršuma!

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Nama za leđima nalazile su se trupe koje su imale da nas odmene. Niko od nas nije znao razlog zašto nas tako žurno povlače. O Kajmakčalanskoj bici pojma nismo imali.

Nad nama je zvezdano nebo. Izvan rova napipaš neko kamenje. Nikako ne mogu da razumem zašto je ono tu i ko ga dovuče. Vojnici su dohvatili ašove da prodube rov. — Pa ovde, bre, sve sam kamen! — veli jedan.

Pitao sam se: zašto?... zbog čega? Prilazeći zbornom mestu, čujemo uz put od komordžija da je Drinska divizija razlupana na Kajmakčalanu.

Bilo nam je nerazumljivo zašto su onda Bugari napustili bateriju, i odstupili za jedno šezdeset metara... Ne znam. — Sigurno je u mraku naletela na

Ali mene je obuzelo neko neraspoloženje. Uveravao sam sebe da ovakav san ne bih sanjao da nisam video zmiju. Ali zašto baš na mene da naiđe zmija!... Moje razmišljanje prekrati ordonans, koji mi javi da me zove komandant bataljona.

Tada sam saznao da su Bugari pobegli sa Sive Stene, jer su im druge trupe zašle za leđa. Pa zašto smo onda mi uludo izginuli? Za nepunih pola časa prilikom napada izgubili smo pet stotina ljudi.

— Kakav trećepozivac? — zapitao sam ga. — Ne znate?... Niste li čuli za priču zašto smo oterani na Krf? Rekoh mu da znam. Ispričah mu nekoliko pojedinosti.

Ubili bi me sigurno. Vidiš li — Vlajko zažmire i značajno me pogleda — tada sam se prvi put zapitao: a zašto?... Zašto se mi bijemo?

Ubili bi me sigurno. Vidiš li — Vlajko zažmire i značajno me pogleda — tada sam se prvi put zapitao: a zašto?... Zašto se mi bijemo?

Okolo ne beše nikoga sem mrtvih Bugara. Iza mene spavao je podnarednik. Dohvatio sam ga za noge, i viknuo na njega zašto me nije probudio. Ali i on je bio isto tako premoren kao i ja.

Probudio sam ga. On se naljuti: — Baš me briga što si došao!... Zašto me zbog toga budiš! — Zar nisi spavao noćas? — Kakvo spavanje — on protegli ruke i zevnu.

Izmislili su ljudi neka pravila kojima nasilno zaglušuju svoj razum i mehanizuju svoju savest. Pitam se sada, zašto se taj seljački narod kolje, evo već četvrta godina? Zašto se ubijaju ljudi, iako jedan drugom nisu ništa nažao učinili...

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Našto mi je snaša kad ja veće sjedim, Zašto tako tužim i ot tuge bledim? I ovoj je istina, lepoto devojko! No kad bi ti znala kakav ti je Gojko, Kako ti je

Da propadnu i da idu svi od nas bez traga Koji kćeri kad udaju motre samo blaga, Kojima se prava [njina] ni zašto priznata, Svojom ćudi kome hoće otvaraju vrata!

Za to lasno! No druga se na me četa sprema: Žene ištu da dam uzrok — ispričanja nema! — Da dam uzrok zašto svaka ljubvi mi pripjeva, Svaka pjesan' ime nosi snaha ili djeva. „Ja bih rekla, on je dobar, — ne daj mu odavle!

Jovan Pačić SNI Sni prelesni! Zašto me varate, Zašt’ mi predmet srcu skupoceni V’obražen’ju živno predstavljate, A probudnom oduzmete meni?

Slut ako ste, zašto snoviđen’ja Vi na javi sva ne ispolnite, Ako li ste duše v’obražen’ja, Bednog zašt’ me vsuje vi mučite?

* Kad ozbiljna smrt nastupi, Zašto plačeš, o čoveče? Zar su bude morske preče Neg’ bezbrižan mir u zemlji? Slava, sila i bogatstvo Promenljiv je obraz

Nikanor Grujić JOVAN SUBOTIĆ PESMA Zašto da se ja brinem, Zašt’ da se pečalim, Zašt’ ovaj svet rđavi Jošt većma da kvarim?

Kad svet ne vidiš, vidiš li sam sebe? Otac u tebi sebe ne poznaje, Kćer mati traži, tu joj vid ne daje! Zašto si bolje ostavio dane, Da put nov ovaj ti svršiš u noći?

Znala je sudba da zora da svane Nećeš ti, nećeš dočekati moći, Pa zašto dade da se kreneš k celi, Za koju nužno dan ti treba beli?

O ne, ne da se to ni pomisliti! Što je postalo, to naveki traje. Tajna je zašto baš to mora biti Da zemlja život i postanak daje; Koliko vreme, gde l’ se ko tu skita, To se za pismo na taj put ne

Šta može cvetak koji ščupa ruka Tek što ga rosa osvežila prva! Zašto da navek ona duša kuka Koja propade ni dužna ni kriva.

1950. izdala fototipski Oženil bi se, da ženat budem. no mislim: zašto da lanac uzmem na moju glavu? Jer hoće s’ nravu njenu svagdar, njenu svagdar.

Jakšić, Đura - JELISAVETA

BOŠKO: A zašto, Vujo, zašt’ baš skršio? VUJO: Mesište mi je, đeco, žilavo, — ne dâ ga bog ni imenjacima mi u gori žvakat...

Hej! hej!... (Vujo odlazi.) JELISAVETA: Tu je, dakle, i doći će? Baš mi je milo!... Milo? A zašto? Može l’ se meni išta militi? Može li biti milo srcu mom Što će se videt’ s jednim varvarom?

I satani se ništa ne mili, — Pa opet traži sluge, robove; A zašto?... Što laska i kazuje Đavolskim smehom uveravajuć: Da je u njemu milost božija, Pod zemljom da je baš pravi raj.

Što laska i kazuje Đavolskim smehom uveravajuć: Da je u njemu milost božija, Pod zemljom da je baš pravi raj. Zašto bi varô?... Ako ne zato Da mu izvrše paklen umišljaj? (Kapetan Đuraško dolazi.) Baš dobro došao!

“ I to za kog? VUKSAN: I zašto? KATUNOVIĆ: Za sebe. I za buduće svoje prijatelje. VUKSAN: Ha! ha! ha! Šta čovek zbori: — za prijatelje? VL.

KNEZ ĐURĐE: Šta, Radošu, Zar smeš?... RADOŠ: Smem, gospodaru! Smem reći svakad istinu; Smem, a zašto ne? Tako mi one krvi točene Kojom sam nekad voljno kvasio Tvrdi ostatak carstva propalog; Tako mi onog sivog

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Samome veziru za kurban-bajram slati su ovnovi iz Reljinih torova. I nekakvu je buruntiju od cara zadobio. Zašto i krošto on nije znao, niti je htio koga pitati.

Budi mene miran“ — pa će te na mrtvo ime isprebijati, ako je jači. Krošto, zašto, to nek sami Bog zna. A pravo, po duši kad budemo govoriti, mekana je srca i podatne ruke: zalogaj bi čojeku iz usta

Bojić, Milutin - PESME

Gospod ćuti. Mrak se samo jače stere, I praznina zjapi i nebesa ćute. No ni tebe nema, moj željeni Bože. — — Pa zašto razumem celu vaseljenu? Čuj! Straha i vere ko mi dati može? Uzbuditi dušu čamom satrvenu? Survajte se stene!... Ne!.

niste s trubama i hordom Himne zvonke prostorima vili, Krvili se sa tatarskom ćordom Iz lubanja praznih vino pili? Zašto niste jesen dana strli Biser pićem iz zmijskoga pakla Kap poslednju srčući, dok grli Vrat vam ona što nas s neba

O, razumem pada strahoviti tresak: Ja sam bio glumac i pred samim sobom. II O, zašto nisi ti ta žena prava, Utoka misli, saznanja i žudi, Žena što ludi i mrvi i sudi, Kojoj se prašta sve i sve se daje?

O, zašto, dusi, crnom rukom vašom Na starom krstu pozlatiste slova! XXVIII O, jadni moji krinovi i lale, Spustite glave, tr

Oproštaj će doći kô presuda grozna. (1917) XXXIX Zašto kad me tvoja reč gorko zaboli I kada kroz tebe sve u meni plače, Privlače me tebi sve više i jače Neki nepojamni

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

MARICA: Pa šta bih drugo mogla razbiti kad mi je šerpenja bila u ruci? ANĐA: Pa dobro, al' zašto da je razbiješ? MARICA: Ja sam ti kazala jedanput za svagda: neću ni reči više da mi govoriš o tome gospodinu Vići, a

Kaži ime i prezime, godine starosti, mesto rođenja, jesi l' koji put osuđivana i zašto, i odmah preći na izjavu. MARICA: Slušaj, oče, ti znaš da sam ja već u godinama i da je red i dužnost roditeljska da

JEROTIJE: Ovo su sve ukazna lica, a ja, vidiš, činim tebi čast, pa te zovem zajedno s ukaznim licima. Zašto? Zato što si već trideset godina ovde činovnik i što si star čovek, pa nemoj onda... 'ajd', čitaj dalje!

JEROTIJE: E, to ne mogu! MILISAV: Zašto? JEROTIJE: Ne umem! MILISAV: Šta ne umete? JEROTIJE: Ne umem da zviždim, nije mi bog dao dara za to.

II MILISAV, ŽIKA MILISAV (koji je otvorio fascikulu, dreši je polako). Mora da je bilo ovogodišnje vino? ŽIKA: Zašto ovogodišnje? MILISAV: Pa eto, već drugu si testiju vode ispio od jutros.

ŽIKA: Šta misliš? MILADIN: Da udariš malim prstom. ŽIKA: A, to bi ti hteo? Pa znam te onda, tico, i zašto si došao. Hoćeš po drugi put da naplatiš od nekog dug! MILADIN: Nije, boga mi, nego prvi put.

ŽIKA: Nemoj nikad više u životu ni da pomeneš. (Zvoni.) MILADIN: Neću, gospodin-Žiko! ŽIKA: Deder govori, zašto si došao? MILADIN: Pa evo šta je: neki Josif iz Trbušnice... ŽIKA: Znam Josifa. (Opet zvoni.

ŽIKA: E sad, hajde tamo kod gospodin-Viće. VIĆA (koji je dotle razgledao akta): Je l' vi znate zašto ste ovde? MILADIN, SPASA (u jedan glas): Ne znamo, gospodin-Vićo!

Jesi li bio koji put osuđivan?... BOKA: Nisam. VIĆA: Čekaj, ne prekidaj! Jesi li bio koji put osuđivan i zašto? BOKA: Nisam. VIĆA (Milisavu): Zapiši, gospodine Milisave! (Boki). A znaš li zašto si uhapšen? BOKA: Ne znam!

Jesi li bio koji put osuđivan i zašto? BOKA: Nisam. VIĆA (Milisavu): Zapiši, gospodine Milisave! (Boki). A znaš li zašto si uhapšen? BOKA: Ne znam! VIĆA: A možeš li ti meni kazati, zašto si uopšte i kojim poslom došao u ovu varoš?

(Boki). A znaš li zašto si uhapšen? BOKA: Ne znam! VIĆA: A možeš li ti meni kazati, zašto si uopšte i kojim poslom došao u ovu varoš? BOKA: Ne mogu... to je tajna! VIĆA (značajno): Tajna? Aha, tu smo!

BOKA: Ne mogu... to je tajna! VIĆA (značajno): Tajna? Aha, tu smo! Tako te hoću! Piši, gospodine Milisave: „Upitan zašto je došao u ovosresku varoš, izjavljuje da je došao po izvesnim tajnim poslovima, o kojima vlasti ne smeju znati”.

Nastasijević, Momčilo - PESME

Hladne kad kaplje, kad sitne, niz tela im se sliju, zelenim proplankom magle kad mlečno kolo viju? Zašto su glave nagle, i kose smešale blage, i dršću nage?

Ljubav je tvoja prevazilazila i ljubav žena. O Jonatane, Kako su najhrabriji, tamo, popadali? Zašto je naša slava morala da podlegne?

Rasturi gorde, pomete im smer Što tajno behu spremali moj slom. II Ničeg se ne boj, u večnog ti uzdanje. Zašto mi, da bežim, zbore, Kao što s neba tica beži planini.

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Mladen, crveneći na tu njenu slabost, poniženje, uvek bi je ne korio već čak grdio: — Zašta, mori, mati? Zašto da si takva? Ona, dolazeći, spotičući se od trčanja, kao ulagujući se, govorila bi: — Eto, takva sam, bre, sinko!

Još manje da što naređuje, zapoveda. Otac mu to kao da je i voleo. A Mladen se i dosećao zašto je to tako. Zašto se otac pred babom uvek čini da je još kao mali, nedozreo, i ne toliko ozbiljan da je, te, kao u

Još manje da što naređuje, zapoveda. Otac mu to kao da je i voleo. A Mladen se i dosećao zašto je to tako. Zašto se otac pred babom uvek čini da je još kao mali, nedozreo, i ne toliko ozbiljan da je, te, kao u dućanu, tako i kod

Gotovo sa strahom, trljajući, kršeći ruke, ulazili bi, išli po dućanu, zagledali i zapitkivali Mladena. A znalo se zašto dolaze. Da vide, pregledaju. Da ako Mladen učini nešto što ne treba, posavetuju ga, ukore.

Ali Mladen je znao zašto je ona takva. Ne sme da plače, žali. Zbog njih. Ne sme da se pokaže slaba zbog njega, kuće, familije.

Eto, zato, za tu mirnoću, za tu sigurnost, utišanost, da nema zašto da strepi pošto se uradilo sve kao što treba, pošto je sve u redu, eto zato je Mladen radio ono što treba, što

A on, Mladen, ništa. On je kao što treba, nema zašto da se boji. I, eto, sad, kako je u dućanu lepo, sad će mu majka po bratu poslati doručak: parče hleba, a od jela ako

Posrne. — Ah! — i klone, a ne zna zašto. Samo zna da usled zlokobljenja, slutnje, toliko se jadan oseti da čisto malakše. I naslutio je.

On se s time bio odavna izmirio. Nego što pored toga traže, ištu još i tu žrtvu. I zato mu je bilo teško. Zašto baš i to od njega? Zar nije dosta što se odrekao nje, nego još i on sam da reši da pođe za drugog? Zato mu je bilo teško.

Ali on to nije hteo. Stajao i čekao. Ona diže glavu. — Zašto? — upita ga, a oči joj, njene crne oči, pocrvenele od plača, trepavice došle još crnje, vlažne, mokre, a usta joj,

Mladen se osmehnu. — Zašto? Zato što si luda. Što misliš da se sve jede što leti. Šta mu fali? Ideš u punu kuću, kuću bogatu.

Ali je odmah znao i zašto ona to čini. Po njenom polakom, kao obazrivom uplašenom približavanju i negledanju onako pravo, otvoreno u Mladena,

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

lišće, ŽSS, 308), i probadi u grudima (sok od breze, ŽSS, 305). 3. Za b. su vezane dve etnološke skaske. Zašto je breza prokleta? Spasitelja su šibali b. šibljikama, i zato ju je on prokleo (GZM, 19, 235. Upor.

šibljikama, i zato ju je on prokleo (GZM, 19, 235. Upor. i sasvim sličnu holandsku skasku Dähnhardt, 2, 202). Zašto b. ima belu koru?

pomoću tri leskove mladice i basme zaustavila je na jednoj njivi tri pluga, samo četvrti nije mogla: kad su je upitali zašto, rekla je da na ovom plugu ima nešto od k., »pa mu ne more nikakva basma ništa učiniti« (SEZ, 41, № 186. Upor.

Reč je praslovenska. Šulek, Rad, 39, 12. L. je, kod Srba i Slovena uopšte, bila sveto drvo (v. uopšte V. Šulek, Zašto Slavenі poštuju lіpu, Rad, 43, 1878, 149—188); i danas se pokatkad misli da je l.

Uopšte, sanjati zrelu p. predskazuje neko zlo (ZNŽOJS, 7, 385). O p. pričaju se i neke etiološke skaske. Zašto se p. nosi u crkvu? P.

blagoslovi da se nosi u crkvu i kuva za dušu (Karadžić, 3, 136). — Zašto je klas p. mali kao šaka? Jednom je đavo upalio p.

Ćipiko, Ivo - Pauci

Pred sami suton pade mu na pamet da bi mogao kukuruz prodati istome svome gospodaru, a zašto ne? I, teturajući, uđe u dućan i dovuče se u pisarnicu.

Stric Petar znao je zašto ga zove. Sinovac, po svojoj prilici, nije duga vijeka, a posjeduje svoj dio imanja, kao on i brat, pa kad bi bio u

Petar mu potanko ispriča zašto je došao, i naglašuje: — Meni je, onako mi djeca bila zdrava i živa, sto puta rekao pokojni Niko, dok je bolovao, kad

pomisli, „i moje je ime nekoliko puta u njima upisano; više vrijedi ova prljava hartija od cijeloga našega sela! Zašto smo mi živi? Čudo!

a pogodi—de, reče zašto sam u kuću ušla? —Ušla onako ... —Pogodi! —Što znam ja ze ženske poslove... —Čula sam, — veli Maša razvlačeći —

Čeka on tamo... a ja virim kroz odškrinuta kućna vrata... Ha, ha! Ma čuj, Rade, — prevrne — stid me reći... —Zašto? Reci! —Putem mislila sam na popa Vranu: može biti da bi on... —i ustavi se na po riječi. —Što? —...Bio bolje za me.

I nikako neće da reče uzrok zašto je došla, a kad Rade učesta besjedama, veli grcajući: — Ne pitaj me, već ako si mi brat, ne tjeraj me k njima! ...

Bi li, Božice? — A što ću ja? ... Evo mene, a evo nje, pa neka kaže zašto pobježe. Ja čisto ne znam. A metnimo da je i bilo što među nama, a gdje toga nema među ženom i čovjekom?...

Kažu mi da ide kaluđeru da nauči njihovo „Vjeruju”... A što su mene ovdje slali? ... Prokletstvo! — Zašto, pope, prokletstvo? — veli Ilija. Ta otkada ljudi pamte, uvijek je tako bilo .... Bolan, pope, svaka je Vjera od boga...

Bilo bi i vrijeme, — opazi jedan od igrača s drugoga stola, — ali prijatelj Jovo ima zašto da se uzrujava ... i ja sam pratio cijelu stvar. — Pusti, boga ti! — prekide ga drug u igri.

Što oni nama žele, dao, brate, njima bog! Osobito fratri... A zašto podržavaju popa unijatskoga, što pazare sa dušama našega naroda kad su gladne godine!?

A jesam li ja tebi mio?.... — izgovori očito dirnut. — Niste mi mrski... A i zašto bi bili? I, otežući besjedama, odnese je iznebuha misao ka Radi.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Rekao sam mu da bude oprezan sa Laušem. Jelena Ne znam zašto mi se činilo da bi taj kaluđer−vidar morao biti visok suv starac duge bele brade, povijenog nosa i prodornog pogleda.

zagorčali sav moj kukavni život, što sam usamljen kao kurjak, izvrgnut poruzi, star i razjedan svakojakim nemirima? Zašto si neke od ljudi učinio dostojnim svoga imena, a druge pustio da ih okuži zlo?

Kad su je upitali zašto to čini, odgovorila je da nijedan muškarac nije u stanju da joj utoli požudu. Janju su neko vreme zadržali na Kuli,

Jelena Ne gleda me. Trudi se da me ne gleda. Ili misli kako nema zašto da me gleda. Šta se to izmenilo za ovih nekoliko godina? Sećam se kraljeve svadbe u Skoplju.

Ocrtavala se svaka oblina. „A šta ako ju je Lauš primorao da se od nas skriva?“ „Zašto bi to činio?“ „Jer se plaši da neko od nas ne učini ono što on ne može.

Bol koji mi nanosi trnje pobeđujem prkosom ili ponosom, sujetom ili inatom, ali čime da pobedim bol nanet klevetom? Zašto ljudi neće da prihvate mene i moje stradanje, zašto sam im tako smešan i odvratan istovremeno?

Zašto ljudi neće da prihvate mene i moje stradanje, zašto sam im tako smešan i odvratan istovremeno? Da li je to zato što im moja žrtva nije potrebna?

mojom sudbinom, da stvarno znaš sve, bez izuzetka sve šta će se dogoditi, pa mi čak i ovo pitanje u glavu stavljaš, zašto si ovaj naš kukavni život učinio tako nesnošljivim, zašto se igraš sa nama kao sa piljcima, kao obesno dete koje čupa

šta će se dogoditi, pa mi čak i ovo pitanje u glavu stavljaš, zašto si ovaj naš kukavni život učinio tako nesnošljivim, zašto se igraš sa nama kao sa piljcima, kao obesno dete koje čupa leptirima krilca, cvetovima glavice, mravima nožice?

Svuda okolo je trnje, samo joj je ovde na mojim grudima fino. Zašto me i ti ismejavaš, Gospode? Zar nije dosta što si na mene natutkao ljude, nego mi i žabe šalješ, samo Prohora, svoga

Ne znam pouzdano zašto, ali ta vera me nije napuštala. Dok je radio ovde, upoznao se s Janjom, kurvom, koju su držali na Kuli Lauševi vojnici.

U redu, neka je i tako, ali zašto onda Jelena lično ulazi u odaju kod toga kaluđera? Vida ga? Otkuda to ona odjednom zna da vida? Ona o tome pojma nema.

Ilić, Vojislav J. - PESME

Tužna misô Na ljubav našu i na sve Nagonila me, te sam pisô Lakomislene retke te. Meni je samom jako krivo, Zašto se večno sećam vas. Al' sećanje me goni živo I uspomenâ moćni glas!

I sve to zašto? Ja sam znao: Tuga i radost - sve je san. I dok sam slatki sanak snivô, S gordošću ja sam očekivô Rastanka našeg tužni

i ja sam međ njima bio... No ti mi objasni sada šta činim ovo i gdi sam? Ja vidim da sam pijan, iako, zašto bih krio? Dirnuo pehar nisam. 1888.

snevaš u tihe, zvezdane noći, Kad s oka tvoga beži detinjski, vedri san, I čije ime s plašnjom spominješ u samoći, I zašto s tugom čekaš praznično svetli dan. Ostavi igračke svoje. Lutke i lýtka neka, Ne zabavljaj se time.

Ostavi igračke svoje. Lutke i lýtka neka, Ne zabavljaj se time. Ah, zašto crveniš, ludo? Ta lutak lepši te čeka... No, ti mu znaš već ime. 1888.

Bogu se dosade molbe, ogrne svoj topli ćurak, I zovne svetoga Petra. Petar mu istinu kaže, Zašto ta žena plače. To bude gospodu krivo, Uzme palicu, dakle, i pođu da Pavla traže. Nađu ga u samom raju . . .

Sinoć sam došao dockan. (Zašto bih istinu krio!) Sa nekim odličnim ljudma do bele zore sam bio. To behu ličnosti važne, idoli javnoga mnenja, Čuvari

Al' kaž'te, bogovi silni, vi zaštitinici mira! Zašto me ova huka nemilo muči i dira? Zašto ovakav zanos, sa kojim mnogi se diči, Meni, najmanjem stvoru, na podlost i porok

Al' kaž'te, bogovi silni, vi zaštitinici mira! Zašto me ova huka nemilo muči i dira? Zašto ovakav zanos, sa kojim mnogi se diči, Meni, najmanjem stvoru, na podlost i porok liči?

Kravar je išao selom, al' Bog će jedan ga znati Zašto se priseti nešto i prvo u krčmu svrati, I popi po jednu s nogu.

on se, kraj svega drugog, sećao i toga jasno Da je kmeticu pozvô u zabran opštinskog ćate Uoči Đurđeva dana, a zašto - i sami znate. Kravar bi, stojeći tako, još dugo lupao glavu, Da ga ne viknu neko i trže na svetlu javu.

I to ga bolelo zdravo. Hajd što je pevala, tešto! Al' ta veselost beše ovaj put sumnjiva nešto, Posle onakvih snova. I zašto gledaše kradom Kad kravar od kuće pođe sa svojim rogatim stadom? Ova ga misao ubi.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Pisana reč, naprotiv, dužega je veka, a ima ih koje večito žive. Zašto, dakle, da se ustručavamo njima poslužiti se, kada mogu da prebrode i prostor i vreme.

Šteta što se onde ne može noćca sačekati! Tada bih mogao još slađe utonuti u slavnu prošlost antike. A zašto da ne pokušam? - Učinićemo to, mi oboje, zajedno! Ja Vas, dakle, draga prijateljice, očekujem u predvorju Nikinog hrama.

“ - „To mi je vrlo jasno i ubedljivo, samo jedno ne mogu da uvidim: zašto vode i mora ne ocure sa okrugle 3emlje?“ - „I to je vrlo jednostavno.

Kad sam govorio o Eratostenu i Aristarhu, ne mogu da ne spomenem - videćete odmah zašto - još dva aleksandriska astronoma. Jedan od njih je Hiparh iz Nikeje.

Od njegovih spisa očuvali su se samo baš oni neznačajniji, isto tako kao i od spisa Aristarha i Eratostena, a evo zašto. Naučna produkcija imala je onda, kao i dan današnji, dva vida.

Galileji nije sisao mudrost Aristotelovu, a znate zašto? Ja ću Vam kazati! Što ima prostački običaj da misli svojom vlastitom glavom. To Vaš otmeni Kremonini sigurno ne čini.

Pa kada ona obilazi oko Sunca, zašto ne bi i Zemlja, kad i inače već ne miruje. Kopernik je, kao ono Mojsije, video izdaleka obećanu zemlju, a Galileji nas

Sudbina me je, izgleda, osudila da budem uvek podaleko od predmeta svojih misli i želja. Ili sam ja sam tome kriv? Zašto nisam privezao svoje misli na bliske predmete, nego im dozvoljavam da se, kao vodena para, razlebde po prostoru dok se,

Mi ih nazivamo, sada razumemo zašto, nekretnicama. To je ime davno zastarelo. I one se kreću po vasioni; no, zbog njihove ogromne daljine, to kretanje ne

Zar možeš zamisliti da se ona pokreće?“ - „A zašto ne? Video sam često glomazna tela kako se, bačena u vis, penju, padaju i kreću kroz prostor.

Jedan od najvažnijih bilo je pitanje: zašto te sekularne promene nisu, u vremenima pre kvartera, izazvale varijacije klime, slične onima kvarternog doba.

Blizina ekvatora sprečavala je svaku jaču glacijaciju Evrope. E, a zašto i kako su se polovi Zemljini pomerali u tolikoj meri?

Stanković, Borisav - TAŠANA

HADžI RISTA (Stani): A, Stano, ljut sam na tebe! STANA (iznenađeno): Zašto, dedo? HADžI RISTA Tako, ljut sam. Prolazim pa vidim: te ovde kukuruz istovaren, te onde prosuto, onde bačeno,

TAŠANA Kaži: prešno je, i moli ga, moli neka dođe. HADžI RISTA (Tašani unezvereno): Zašto je prešno da dođe? Da nije bolest? Deca da nisu što?

(Viče): Stano! Ulazi Stana. STANA Evo me. KATA (ljutito, prekorno, pokazujući na Tašanu): Šta je ovo, Stano? Zašto da mi pa ti ne javiš da je ona toliko bolna i ovakva? STANA (siteći se i pokazujući na Tašanu): Bolesna, ja!

(Ljutito, uvređeno odlazi.) KATA (Tašani prekorno): E, e, zašto, Tašana, zašto, kćeri, tako? TAŠANA (ustaje, a već tresući se od pomisli na dobra jela, pića): Da, da, još i to:

(Ljutito, uvređeno odlazi.) KATA (Tašani prekorno): E, e, zašto, Tašana, zašto, kćeri, tako? TAŠANA (ustaje, a već tresući se od pomisli na dobra jela, pića): Da, da, još i to: dobro jelo, dobro

Mučno da će i sada doći. Neće. KATA (ubijeno): »Neće«, čedo? Eh, znam i zašto neće. Boji se, jer zna kakav je svet: da dobro zaboravlja a zlo pamti, pa se boji, ako počne kod tebe da dolazi, da ne

TAŠANA (razrogačeno): Kako »zli jezici?« Zašto »zli jezici?« KATA (odmahuje rukom. Više za sebe): Ne znaš ti, čedo!

MIRON Ko? TAŠANA Pa on! MIRON (besno): Ama ko »on«? Šta je, gde je, taj »on«? Kakav je, odakle je? I zašto me odmah nisi zvala, odmah mi ime njegovo kazala?

MIRON (sasvim rešeno, čak zagrejano): Ako si doznala, a trebala si odavno za to da znaš, i onda bi ti bilo jasno zašto ti nikako ne dolazim. Nisam hteo zbog tebe, da ne bi svet počeo svašta govoriti...

MIRON Kako da ne smeš? Zašto da ne smeš više prozor da otvoriš i zavesu pomakneš, da Božji dan i sunce i svetlost uđe. To bar nije ništa.

Jesi čula? Svi ovde mora da su! I to da im kaže da sam ja tako kazao, da sam ja tako naredio! TAŠANA (uplašeno): Zašto, dedo? Nemoj, strah me je! MIRON (utišava je): Ne boj se ti. Budi mirna, vesela, zdrava.

Nećeš izgoreti! PARAPUTA (spolja, neviđen): A, ti, dedo? Dobro! Evo jedem ja, jedem. MIRON Ama zašto zemlju jedeš, za Boga? PARAPUTA Jedem, jedem! Zemlja sam... I ti si zemlja... I svi smo zemlja. I svi ćete biti zemlja.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Valjda pod slutnjom da ćemo i mi u trećoj generaciji civilizovane porodice, a u drugoj školovanih ljudi, zatrti se. Zašto grobovi nisu ponosni znaci? zašto naš svet brzo propada i istrebljuje se?

Zašto grobovi nisu ponosni znaci? zašto naš svet brzo propada i istrebljuje se? zašto školovani i daroviti degenerišu ili izumiru u drugoj ili trećoj

Zašto grobovi nisu ponosni znaci? zašto naš svet brzo propada i istrebljuje se? zašto školovani i daroviti degenerišu ili izumiru u drugoj ili trećoj generaciji?

zašto školovani i daroviti degenerišu ili izumiru u drugoj ili trećoj generaciji? zašto se od porodičnog imanja ne sačuva bar pristojan ostatak, imena i časti radi? zašto se zdravlja tako brzo potkopavaju?

zašto se od porodičnog imanja ne sačuva bar pristojan ostatak, imena i časti radi? zašto se zdravlja tako brzo potkopavaju?

zašto se zdravlja tako brzo potkopavaju? zašto roditelji ne žrtvuju svoje strasti, sujete i sebičnosti, mesto da žrtvuju svoju decu?

zašto roditelji ne žrtvuju svoje strasti, sujete i sebičnosti, mesto da žrtvuju svoju decu? zašto učitelji ne zapažaju u roditeljskoj kući nezapaženu sposobnu decu?

zašto učitelji ne zapažaju u roditeljskoj kući nezapaženu sposobnu decu? zašto škole ne razlikuju kad je u detetu dar iz intelektualnog, a kad iz moralnog izvora?

zašto škole ne razlikuju kad je u detetu dar iz intelektualnog, a kad iz moralnog izvora? zašto sugrađani ne prihvataju siromašnu sposobnu decu, ili siročad bez matera?...

zašto sugrađani ne prihvataju siromašnu sposobnu decu, ili siročad bez matera?... zašto je sve to gola istina, a ne šarena priča?

Sad me čisto sramota. Ali kad sam već počeo, de, recite mi, zašto svet meni pakosti, zašto me kalja? Jesam li kakvu sreću video? Jesam kome šta skrivio? Smetam li kome?

Sad me čisto sramota. Ali kad sam već počeo, de, recite mi, zašto svet meni pakosti, zašto me kalja? Jesam li kakvu sreću video? Jesam kome šta skrivio? Smetam li kome?

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

(opet malo izgriženo), da se prekrasno detence rodilo (opet izgriženo), najposle da je Šandora najedanput nestalo, zašto? to je izgriženo, da je — opet izgriženo. »Dosta, g. spisatelj, dosta, fala vam na knjizi i aratos!

Roman nije ni po sata junačestva u rkanju pokazao, kad silfa Selimandra, kojoj se naš iroj ne znam zašto dopao, volju dobije od dugog vremena pokazati mu njegovu sudbinu i nagovestiti kako se pri gdikojim slučajevma vladati

Jer ne dođe vreme ni do pečenja kad se neki ljudi gologlavi ukažu. Zašto baš gologlavi, ja ne znam, može biti gdi je velika vrućina bila.

spisatelji kako najmanje što napišemo koje bi se drukčije samo tolkovati moglo, taki cenzura to uničtoži i poruši. Zašto ne bi i takove cenzure na svetu bilo koja bi i u smotreniju odela, kose, oda, komplimenata, očiju namigivanja, pod ruku

— Kud se znam okrenuti? Mogu li ocu od žalosti? Ah, zašto kukavne devojke veruju junaku, zašto momci onako devojke ne varaju kao što devojke nji varaju?

— Kud se znam okrenuti? Mogu li ocu od žalosti? Ah, zašto kukavne devojke veruju junaku, zašto momci onako devojke ne varaju kao što devojke nji varaju? Svaki čas strepim kad će me zver izesti.

Bradu je, naravno, imao, jer kad naši sadašnji mladići sila na bradu i brkove drže, zašto ne bi on kao filosof to isto pravo imao, osobito što od stotinu mladića devedeset i devet misle da brada i pamet

sluge u dejstvo privesti imaju, pak ako dobro posao ispadne, to se gospodar slavi, ako li pak ne, sluge su krive zašto se nisu bolje vladali.

osobito žurnaliste, kako i najmanje o sebi govore, taki sa čislom mi počinju, kao: »Mi božiju milostiju zecovi«, pak zašto i ja, koji od petnajste moje godine jednako pišem, i papiroprodavateljma, knjige izdavajući, prodaju činim, ne bi tu

(Sirena sakriva oči.) »Teško njima. znam da se ni pet u godini ne udaju.« Zašto, gospože? »Ne kažete li sami da su ružne?« Ružne? To ja nisam rekao. »Ta da su plavetne.

No najedanput stane i počne se migoliti. Kakva je to devojka, otkuda je, i čija je? Zašto na jelenu jaši? Kuda će po ovoj neprolazimoj šumi?

— Zaljubljen u nepoznatu devojku? Zašto ne, ja poznajem dosta mladića koji kako čuju da devojka ima 30 — 40 hiljada, taki se u nju neviđeno zaljube. A zašto ne?

Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA

si nas sa sobom S prazninom u svom praznom zubu trovaču S kusom svojom večnošću Je li to sva tvoja tajna Zašto nam sad u očne duplje bežiš Zašto tamom sikćeš i grozom palacaš Zar je to sve što umeš Ne cvokoćemo mi vetar

u svom praznom zubu trovaču S kusom svojom večnošću Je li to sva tvoja tajna Zašto nam sad u očne duplje bežiš Zašto tamom sikćeš i grozom palacaš Zar je to sve što umeš Ne cvokoćemo mi vetar to Besposleni na vašaru sunca Kezimo ti se

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

“ na što sam se ja strahovito zastideo. I dugo još zatim, kad god bih sreo Lulu, ja sam se, ne znam zašto, stideo toga što sam muško.

nameće se da mu se i vi divite; vojnik, koji se isprsava ne bi li mu spazili medalju na grudima, koju je, ni sam ne zna zašto, dobio i svi drugi i mnogi drugi, zar svi oni ne dižu nogu uvis i ne kazuju vam: „Ja imam nove pipe!

— Jesu li sunce i mesec muž i žena? — Zašto žene nemaju brkove? — Uči li magarac škole? — Ko je natakao volu rogove? — Zašto gospa Stanka ima nadut trbuh?

— Zašto žene nemaju brkove? — Uči li magarac škole? — Ko je natakao volu rogove? — Zašto gospa Stanka ima nadut trbuh?

Pa onda pitanje zašto žene nemaju brkove moralo se u mojoj detinjoj duši javiti kao daleko predosećanje poznijeg feminističkog pokreta, koji

Ono poslednje pitanje: zašto gospa Stanka ima nadut trbuh već je pitanje užega, porodičnoga značaja, koje mi je uz odgovor donelo i batine.

Jednoga dana, kada sam zapazio na njoj izvesnu prošenu, postavio sam materi pitanje: — Zašto gospa Stanka ima nadut trbuh?

Već kada je pred podne došla tetka, ja sam joj rekao da znam zašto nema nadut trbuh, a kad je posle podne došla gospođica Savka, protina ćerka, ja sam joj rekao: — Pazi da ne budeš

I politička deca najradije igraju tu igru, pa zašto je ne bi i mi igrali? Razume se da sam ja bio uvek taj koji je obrazovao kabinet.

— A rat? — uzvikuje komšija bakalin sa izvesnim urođenim osećanjem odvratnosti prema ratovima. — Pa ako i bude rata, zašto je oficir nego da se zavuče u kancelariju i čita depeše sa bojišta. A posle, rat je prilika da dobije i orden!

ne vredi ni pola lule duvana, a kad je metneš uz jedan, onda je deset, a kad je metneš uz dva, onda je dvadeset. Zašto, bog će sveti znati, ali tako je! Nije to lako ni objasniti! Al' eto, na primer, moja žena...

Ja ne mogu da razumem zašto su nam te tačke i zapete pravile tolike neprilike, kad se vrlo dobro sećam da nam je profesor neobično jasno objasnio

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Gr-u! Gr-u! A telefonista se strašno iskreveljio, vilice mu crvene i razjapljene. Gr-ru! Ali zašto su mu oči iskolačene, ukočene? S teškom mukom se pridigoh. Telo drhti, te se naslonih na zemljani zid. Gr-rru!...

Sjahao sam. Ali koja vajda, kad ne smemo svetlost da palimo. Naiđe i komandir i pita čisto ljutito zašto sam zastao. — Sad nemamo kud! — veli komandir.

Ja sam ordonans oficir. Saopštio sam naređenje i bio sam slobodan da se vratim. Ostao sam. Zašto sam ostao? Uobražavao sam da će mi biti lakše, a ono, iz časa u čas, zapadam u sve teži položaj. Sad se nema kud.

Trebalo je ostaviti kuće, porodice. U neizmernom očajanju koje je obuzimalo zemlju, zašto i oni ne bi podnosili opšte jade zajedno sa svojima?... Dosad ih je nosio neki kolektivni zanos.

A zapregnuta kola u beskrajnom nizu stoje na putu. — Ljudi, bre, što ležite, zašto ne krećete? — pita Luka dosta blago. Jedan ga samo pogleda, ne hte ni da mu odgovori.

— Gospodine poručniče, neće trgovac da primi banku. — Zašto? — Veli, banka ne vredi više... Traži srebro. — Gde je taj trgovac? — planu Luka i pođe za Isajlom.

A zašto?... Da bi se ponovila istorija. Ali takvim poduhvatom mi bismo samo kompromitovali prošlost... Nama je danas potrebno d

Na granici ćemo se zaustaviti, i onda će se izdati proklamacija: ko hoće, može da se vrati svojoj kući. Pa zašto se ne bismo još i sada vratili. Pronosi se glas da idemo do albanskih gora, gde će oficiri napustiti vojsku.

— Ja ne znam arnautski. A zašto ga ti ne pitaš? — obrecnuh se ja na njega. — 3ato... pobogu, čovječe, đe ću ja njemu plaćat! — Ama, mi ćemo platiti.

Vojnici jedne baterije šale se, vičući: „Janjiću, džukelo, teraj levaka!“ Prišli smo uz breg i sada tek vidimo zašto tako često zastajemo. Sa ovoga mesta nailazimo na bespuće, na kozje staze, kojima može ići samo po jedan čovek.

Da li naši imaju toplu sobu?... Ali nama je još malo hleba ostalo. Ipak mi smo u težem položaju. Zašto bi onda vodili još i tuđu brigu. Niko više ne govori o svojoj kući, jer smo isuviše zauzeti ličnim jadima.

— Ja sam samo došao da najavim posetu komandanta artiljerijskog puka — požurih da izgovorim. — A zašto nije doša pravo, da se ižljubimo i popijemo bratski... Deder nategni! — govorio je prostosrdačno crnogorski komandant.

Petrović, Rastko - PESME

Zamesiću kolač u čanku praznu, U nj streseno mi poštenje, U nj fosile i fiks-ideje; I učiniću im to za kaznu No zašto, i kome! U ovoj noći svi su čankovi prazni, U ovoj noći ni jedne fiks ideje, Odvratićemo glave. Budva, 23. VII 1922.

Nikada! Užas: ako je meni ovakvom apokalipsa poreklo! O, hoću da znam koliko je za mnom tad krvi isteklo... Nikada! Zašto me nikada nisi išopala, da se jedna ljubičasta modrica na mom dečačkom debelom mesu rascvetala?

Tajanstvo rođenja je isto tako veliko, možda i veće no tajanstvo smrti. Kako sam ja rođen? Zašto baš ja a ne ko drugi; kako se moja svest o ličnosti uvukla u ovo baš telo a ne u koje drugo, rođeno od moje majke; u

hartijom: i u svakoj se cedi, zaokrugljuje, po kap krvi, a u svakoj kapi pomalo zemlje, trunja od kore drvene, i mržnje. Zašto i mržnje! Nisam li iscepao na četiri Sveto pismo! Nisam li ga tom jarošću podelio na četiri jevanđelja!

Nalazimo se u takvoj bahanaliji životnoj da se ne možemo ni setiti onog što ne doživljujemo. Zašto da kukavičluk - faza mog života, kada bez diskusije primam princip božanstva - mora baš da predstavlja nenadležnost

“ Ah! Bože!!! ”Ko je uzdahnuo?!“ Ne sećam se više. Patim. Ah, patim strašno; Gospode, Gospode, zašto si mi vrelinu ovu udahnuo, Ja njome ljubim, ja njome mrzim, i zavidim izdašno; Ja bih hteo, strašno, kroz oganj svoj izaći.

prvi, Da sam gledao za njim, još dižući san s lica, u čuđenju, Stalno sam nalazio trag njegov svetli pri mom buđenju. Zašto, ko prepotopski pauk, lepi se za zastor mog prozora, Nikada ga, nikada ga neće moći probiti, Ja sam najmračnije sunce

Ovčari ne sviraju više frule kao nekada, Ovčari sviraju u svoje nesreće, I ništa vaše nije ko što je bilo, jer zašto bi i bilo: I ništa više ne odgovara onom što predstavlja.

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Ta kugla se ne jede, ne možeš je obuhvatiti pipcima, ničemu ne koristi. Zašto bi one razmišljale o njoj? Najstarija meduza, zvana Brkati orkan, srdito raširi velove i otpliva za jatom riba,

Sada tek nije mogla da čeka. Zašto da čeka? Dokle? U nestrpljenju da što pre krene u čuda Gornjeg sveta, Sedefnoj ruži postade mrzak svet morskog dna.

U redu! Veliko je i moćno Sunce! Ali, zašto zbog njega postati slep za sve ostalo? Zašto do smrti stajati na jednom mestu veran zakletvi nekakvog dalekog pretka?

U redu! Veliko je i moćno Sunce! Ali, zašto zbog njega postati slep za sve ostalo? Zašto do smrti stajati na jednom mestu veran zakletvi nekakvog dalekog pretka?

Na meko seda, po mekom hoda. Ni ptiče u zlatnom jajetu tako ne živi! Ali, zašto ne raste? Zašto mu jedino glava biva sve veća?

Na meko seda, po mekom hoda. Ni ptiče u zlatnom jajetu tako ne živi! Ali, zašto ne raste? Zašto mu jedino glava biva sve veća?

Kako da bude sigurna da sve to nije samo san? Iznad nje je isto nebo, isto sunce na nebu, isti pesak, isti Cvet. Ali, zašto su im sećanja drugačija? Sunce je nad pustinjom brzo raslo, titrala je jarica kao zlatna vatrica.

Ali, na sva njena pitanja ljudi su samo slegali ramenima. Šta joj je tako mladoj i lepoj? Zašto đavola zove? Carstvo smrti? Pa, niko se odande nije vratio da put kaže!

Beli mrav bio je njeno dete. Nije ga se mogla odreći. Zato se obrati plemenu i reče: — Ako sam ja mrav — zašto se u moga sina sumnja? Pleme postiđeno saže glavu, ali senka sumnje ostade. Beli mrav — ko je još za takvog čuo?

Ostali mravići začeli su se, takođe u dugim belim noćima: zašto je samo njen sin beo? Belko za majčine muke nije znao.

Zar je smeo da primeti kako nije veći od pedlja, da podanicima jedva seže do kolena? Prvi Doglavnik i za to nađe lek: zašto bi podanici pred Carem stajali? Neka kleknu. Još bolje: neka puze!

Neka kleknu. Još bolje: neka puze! Srećni su i zadovoljni, zašto bi morali biti i uspravni? Tako Car steče mir. A Carstvo? Cvetalo je, blistalo Carstvo od ponosa.

Stanković, Borisav - KOŠTANA

ARSA (dosećajući se): A, za to, nemoj za to toliko! Zašto? TOMA Zato, što me rasplakao moj sin — nesin! Što mi se kuća raskućila, te ne smem da pogledam u oči čoveka,

TOMA Pa što se ne uda? Što ti to... Silom! Zašto si vlast? ARSA (pravdajući se): Pa to i radim. Gledam. Svakog dana govorim onom njihovom kmetu i pretim mu.

(Polazi.) ARSA Kuda? POLICAJA Idem. Ne mogu. Nije ovo jedno. (Očajno širi ruke): Ovo je na sve strane! ARSA Pa zašto imaš ruke? Udri! Kamo ti panduri? POLICAJA Kakvi panduri? Pošljem ga, a on izvrne pušku, pa i sam s njima zasedne.

Vidiš li? A »naše« k’d beše? K’d mi ovakoj mladi i ubavi besmo? Sviri, more, i poj, zašto će te ubijem? Će te zakoljem, samo da te ne gledam tako staru i zbrčkanu.

Da ne sviramo i ne pevamo više? Ho ćeš, a? STOJAN Daj da te ubijem! KOŠTANA Zašto? STOJAN Zato... zato što te volim, a ne smem da te volim. KOŠTANA (srećna, iznenađena, grca): Ne, Stojane!

MITKA (sa čardaka): Grkljan, Koštan kude je? Vikaj gu, bre, i sviri vu da dođe i da mi poje, zašto ako njuma nema, sve će da ve potepam! (Ustaje, silazi sa čardaka.) Neću više ovde. Ovde mi na staro, na moljci miriše.

) Kosko, zar već ostare, te se već treseš? (Okreće se Ciganima, besno im preteći jataganom.) Grkljan! Salče! Ovam’! Zašto s’g ću sve da... (Seda, za valjuje fes, razdrljuje prsa.

Tiki, koj što pravi, a on: »Mitke, dom, u kuću da sediš, ženu i decu da gledaš. Ne skitaj se, bre, i ne krvi, zašto će te, možda, ubijev!«... A koga da ubijev? Mene li? GRKLjAN Eh, zar tebe, gazda? Taj se još nije...

) A i tvoje, beše mnogo! Nego s’g i ti ostare, ispeče se. (Odbija je rukom.) Trgni se u stranu, da te ne gledam, zašto kad tebe gledam, mislim mnogo na sebe. (Okreće se Koštani): Koštan! De, poj! Bakšiš? Kesa? Eve na!...

A njuma, posle, živu gu u vreću vrzali i u Moravu frljili. (Ustaje, besno vadi jatagan.) Svirite mi bre, i pojte, zašto... (Salčetu): Ti li mori, veštice, ne davaš! Ovamo ti! Ovam! Ti ćeš da mi igraš i da baješ!

Zar ja da ti to kazujem? Zašto si hadžija? MAGDA (pokorno): Berićet, gazdo, i blagota od stoke dami s tobom u kući zasedne i da se umnoži.

) Kamo čelo? STOJAN (otura je rukom): Ne diraj me! KATA (ne može više da se uzdrži od plača): Zašto, sinko? Šta toliko majku? Šta je majka toliko skrivila. STOJAN Što si me rodila...

Šantić, Aleksa - PESME

A znaš li zašto Ono poluđe? U moje srce Ti noćas uđe, Pa s njega ode Svih bola tama, I ti ga vatrom Zapali sama — Jer iskre

Što li je zemlja sva kô tuga, I pusta, kô grobna raka? Što me i sama tuga cepa, I što sam mračan kô sene? Zašto si, reci, moja lepa, Ti ostavila mene? 24 Silu ti pričaše oni, Silna je optužba tekla!

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

On kao da govori: eto, imali smo moćnu državu, moćniju i od turske i od latinske, zašto ne bismo mogli opet da je imamo?

bog je dopuštao užasne zločine, bog je radost iznenada pretvarao u žalost, bog je izlagao ljude nebrojenim patnjama. Zašto?

kad je jedini bog doneo odluku o porazu. Zašto se boriti kad bog hoće poraz? Treba umreti, a to se može i bez borbe dovoljno je za to pričestiti se i narediti se.

U istom, HU veku pominje se i jedan određeni izdajnik: Probiscio. Njega u XVI veku zauvek zamenjuje Vuk Branković. Zašto je baš Vuk dobio to sramno ime, i zašto tek u XVI veku, pitanje je na koje ne umemo tačno da odgovorimo.

Njega u XVI veku zauvek zamenjuje Vuk Branković. Zašto je baš Vuk dobio to sramno ime, i zašto tek u XVI veku, pitanje je na koje ne umemo tačno da odgovorimo. Bilo je različitih nagađanja, svakojakih kombinacija.

Međutim, u pesmama i pričama on je najveći junak. Zašto je to tako — ne može se pouzdano reći. Može biti da je za vreme njegove vlade narod bio pošteđen raznih teških nameta i

Grđe nisu postupali ni Turci. Slična varvarstva on čini i u bugarskoj pesmi. Nije jasno zašto je narodni pevač pridodao Marku ovu zločinačku osobinu. Možda je to slučajno?

smanjivanjem, tu gavrani odgovaraju na sva pitanja, ali ipak pesma zbog toga pije ništa izgubila od svoje lepote. Zašto?

On živi u određenim istorijskim i socijalnim uslovima, on je poetska forma zasebnog staleškog gledanja na svet. Eto zašto se ep utvrđuje u trajnim normama poetike, s postojanim sižeima, uslovnim tipovima lepote i idealima heroizma.

Na jednom mestu Kravcov se pita „zašto su bili nužni istorija i pseudoistorija u epu“ i sam odgovara: „Samo zato da se stvori oko heroja legendarni pesnički

)2 likova“. Ali rezime — to samo Zogović može znati zašto — ne odgovara ni naslovu njegova napisa ni njegovim dvema osnovnim tezama: 1) da je poreklo naših starijih junačkih

Kad je bio blizu b'jela dvora, dva su brata pred njeg išetala a za njima ostarjela majka. Veli njima Miloš čobanine: „Zašto, braćo, ako boga znate! Bez nevolje jer gradit nevolju?“ Vele njemu do dva mila brata: „Hodi, brate, ima i nevolje“.

Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE

A mornar ajkula stara Reče MORE PROKLETO UZE MI SVU SLOBODU ŽELIM DA IDEM U ČAČAK Kapetan je pitao mornara Zašto mu probleme stvara Zašto ne ide u Split A mornar ajkula stara Reče sa puno žara ŽELIM U ČAČAK I KVIT JER U

Reče MORE PROKLETO UZE MI SVU SLOBODU ŽELIM DA IDEM U ČAČAK Kapetan je pitao mornara Zašto mu probleme stvara Zašto ne ide u Split A mornar ajkula stara Reče sa puno žara ŽELIM U ČAČAK I KVIT JER U ČAČKU JE MOJA DRAGA LEPTIRI

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

— Curice nikako! — svečano izjavi Stric i ratoborno namače na čelo svoj otrcani slamni šešir. — A zašto? — Sve će izbrbljati, istorokati, znam ja njih. Sastanu se jedna s drugom, pa na uvo: hi-hi-hi, ho-ho-ho!

Tek što je Mačak tako sam sebe malo okuražio, iza okuke druma začu se pjesma: „Tele riče, domaćica viče: Zašto ričeš, izjeli te vuci?“ — Aha, evo Strica! — poveseli se Mačak. — Prepao se pa pjeva.

velikim tamnim očima da Jovanče, već spreman da vikne, samo grgutnu kao mlad pjetlić i nastavi mnogo mekše: — A zašto da nas gledaš? Umjesto Lunje u razgovor se utače nakostriješeni Stric: — Došla je ona da nas špijunira, znam ja nju.

— Sad je dosta, možemo unutra. Evo, ja ću prvi. — A zašto ne bih ja? — pobuni se Jovanče. — Ja sam pronašao pećinu, pravo je da ja pođem prvi.

Ima tu nešto. Vanjka Široki opet se usprotivi. — Iako nije tučen, Jovanče ipak zna da ga u školi čekaju batine. Zašto bi se onda predavao? — E, zašto! — poče da mudruje Potrk.

— Iako nije tučen, Jovanče ipak zna da ga u školi čekaju batine. Zašto bi se onda predavao? — E, zašto! — poče da mudruje Potrk. — Ako on učitelju izda gdje se nalazi naš logor, možda ga neće ni tući.

Ovo je možda jedan od njih. Izgubio se u mraku i sad zove u pomoć. Zašto da ga se dječak boji. Glas mu je tako djetinjski, nimalo strašan. — Ej vi tamo, upalite! — molio je glasić.

iskupiše kod kneževe kuće, debeli gazda Valjuško strogo ih pogleda sviju redom i zapita: — A je li vi, reponje jedne, zašto vi ne šaljete djecu u školu? „Reponje“se začuđeno zgledaše.

Da prenesem bar neke stvari kući? — Nešto možeš a ostalo nek čeka. I ne kazuj nikom za pećinu. Ko bi znao zašto nam ona još može trebati.

Tih dana jednom je susreo i svoju učiteljicu, blijedu i zabrinutu, i upitao je: — Gospojice, zašto neki vojnici nose sa sobom puške? Lana se osmjehnu. — Ti su riješili da se ne pokore neprijatelju.

On se samo nasmiješi. — Dobro, idem ja. Baš se tome veselim. — I ja ću tamo — javi se Lunja. — Pazi je! A zašto baš ti? — ote se Stricu. — Volim da ložim vatru — mirno odgovori djevojčica. — Umijem brzo da potpalim i sirovo drvo.

— A kako bi ipak bilo da ja vas malo istučem, ta zašto sam poljar? Dobro znate da se ne smiju ložiti tolike vatretine, zapalićete nečije sijeno. Ja čuvam seosku ljetinu.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

GOVORI DVOSTRUKU i TROSTRUKU REČ SVETI PROROK I CAR DAVID ZA BOŽIJI STRAH Bojim se sa svojima vlasima zašto nisam kteo ujedno s onom bludnicom ženom na Hristovu priliku kome god svešteniku ili putniku, iz daleka gostu, oprati

Bojim se očima, zašto moje oči nisu svakad gledale do gospoda Boga; vode suzne ne iskapaše za moj greh oči moje; zakona tvoga nisam dobro

Za tu zaboravnu pamet o Bogu i spomen mu pogibe, raziđe se u holuj! Bojim se s razumom da ne omahnitim, zašto ne ktedoh se osvestiti da koga udobrovoljim; ne setih se za sirote i siromaš; mene, svoju ovcu, zove imenom i veli mi

A ja, kano skot bih u njega; ne setih se iti na gospodinov posao. Bojim se mojom šijom, zašto ne isto jednoga od manjih da sam pokvario, na zlo naveo, pobujio, s puta dobra svrnuo, i odvoumio, nego i tuštene

Opasno hodite, ne kako nemudri, nego kakono i premudri, i skupljajući vreme, zašto dni su lukavi, zašto ko tom sakrivaju u miru lovci adovi na nas, kano na ptice, mreže i sklepe.

Opasno hodite, ne kako nemudri, nego kakono i premudri, i skupljajući vreme, zašto dni su lukavi, zašto ko tom sakrivaju u miru lovci adovi na nas, kano na ptice, mreže i sklepe.

Posle toga, dobro znate Da se nejma od koga što kupiti, Ni ima zašto ... DAN SMRTI U veselu spomeni se tuge i nevolje, u mladosti lomne starosti, u dobitku štete, u boljarstvu ljuta

popusti ljude, naše zlobnike na nas, da nas gaze i satiru, i jezičaska Luna sa svoji rogovi izbode nas kroz to, zašto nismo pravo kteli činiti drug drugu, i polako pak polako svoj zakon, nedelje, velike godove, svečane dne i post, za

Gledajući nas oskudnih, Nemoj zatvoriti od nas Srdca tvoga! Milosrđu, otvori nam svoja vrata Zašto mi na ovom velikom i širokom Prazdnom moru U svojoj tugi ginemo.

svakojakih, slepih, hromih, suhih, čekajući onde dokle se zanjiha voda, da bi ušli u nju da se okupaju, i ozdrave. Zašto angel je dolazio po jedanput u godini dana, te bi probrčkao onu vodu i od toga je ljudma zdravlje bivalo.

masali: vetar u sobe i u podrume duboke zalazi, ama gde uđe, tu se i stani, teke ga nestane a ne zatresa s podrumom zašto spred više duhanju nejma snage.

I kako to učini, taki napade na njega strava i uzdrkta se sav i prepade se u svojoj misli. I kajao se je zašto je on to drznuo učiniti i taki ga preuze srčana bolest ...

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

i glavu, pogleda plašljivo oko sebe, uze onu zečju nogu i minđuše, šmrknu i produži posao i ne razmišljajući baš mnogo zašto je dobio šamar.

Domaćica će staneš, obraz da čuvaš; zašto obraz — tol’ko! — i pokaže dva prsta širine. — Neje, ete, golema stvar, ama — i tu digne obrve i prst uvis i veli

i ćurkastim seljankama i seljančicama, koje se zagledaju u Mana, — a bio je vrlo lep — pa i ne umeju odmah da kažu zašto su došle i šta hoće!...

— tim rečima je pozdravi jedno jutro komšika njena, Taska. — Tugo-o-o! — viknu Jevda preplašeno. — A zašto ga turiše? Neje činovnik, ta da se karaju? — A koj znaje! Ama ništo, strinke, naprajiše odi momče!...

Ta da te turaju u novine i da te čete po mahale i po čaršije?! Zašto, Mane, dete moje? U zêm da propadnem, odi sram i rezilak! Živa ti ja! Uzmi si, dovedi si dom nevestu!

Pogle kol’ki čovek stade! Tatko ti Đorđija beše u Kotine godine kad me dovede u kuću si!“ E zašto da ti propada vek?!... Tako je Jevda govorila sinu. Malo koji dan da mu nije čitala i govorila.

Manina majka im kaže zašto ih je zvala. Ispriča im šta ju je nagnalo da ubrza stvar; ispriča im o novinama i o onom rezilaku, i kaže im da

E, što mu, Jevdo, ne zboriš, ete za njuma? — E, šta da činim?! — veli Manina majka. — Zašto da mu zborim? Što da ga karam? Karanje nema! U vojsku teraju sas zor, a u ženidbu — jok!

O, bož’ke, kol’ku mi čes’ čine i davaju devojčiki, a sve zaradi tvojega Manču! Ubavo si vidim, demek, zašto je toj! Preko čaršiju trče, ta da me u ruke celuju, „Živo-zdravo“ mi reknu...

— umiruje je Mane. — Za men’ lasno; teke za teb’ iskam da ti bidne ubavo! Zašto da uznem niku, a ona da ti čes’ ne odava, — biva li, a?... — More, će mi odavaju čes’, za toj brigu da nemaš.

— Eh! — odmahnu Mane rukom. — Ta što ako su ubave! One li su sal ubave? Ima vreme!... — Mori, Mančo, pobrgo raboti! Zašto će gi pograbe čorbadžijski sinovi, kako čaršilije, ete, vruće mekike sabajle, — pa što će tag da činiš?!...

A men’ me izede ono moje pcetište!“ — A ti, vikam, zašto ga ispusti? „Drvo se, vikam, savija dok je mlado“, ima selski reč. Ta i sas teb’ i Mitka ti alis ta si je rabota!