Jakšić, Đura - PROZA
mestu pređe nam put kornjača, ja se htedoh, i sam ne znam zašto, jednim šljunkom baciti za njome, ali moj drugar, koji se zvao Miladin, trže mi ruku. — Ne diraj je, — reče, — ova je planina njena kuća.
To je poslednji put što sam poljubio kaluđera u ruku... Otac Kalinik, tako se zvao arhimandrit, bio je visoka uzrasta, suvonjav, lice koštunjavo, isprekrštano raznim borama, koje su se sve usređavale oko
Obradović, Dositej - BASNE
| Primječanije Episkop o kom je više reč zvao se Amfilohije. Prilažem ovde jedan lep paragraf njegove predike, u kojemu on dokazuje da Patermutije mogao je ljubiti
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Moj deda zvao se Stevan, njegov otac Petko, a njegov — Stanoje, koji je negda bio knez u valjevskoj nahiji. Kad sam bio jošt mali,
(Pred srpskom vojskom bio je poglavar na Požarevcu neki iz Smedereva što se zvao Arambašić Stanko, on je bio hrabar vojnik sa Srbima protivu Vidinlija, ali ga Turci na prevari ubiju u Smederevu.
blizu Moskve, a i on je jedan od rosijski̓ magnata, te ti ja i Teodor Filipović (koji se kod nas Boža Grujević zvao; to mu je ime dao mitropolit karlovački Stratimirović, kad je Božo iz Petroburga nama u Srbiju pošao, da (ga) ne bi
” (On je mene često čiča-protom zvao.) Mi spremimo top i oko 60 konjika, pođemo; on ostade i kod njega knez Teodosije iz Knića, i sa njima oko trista vojnika.
” (On je mene mnogi put zvao: čiča-prota.) Oma vratim se ja sa Menjenicom u vojsku, i koliko sam umeo savetovao i kazivao, zašto smo ustali
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Hm, hm! — učini Milun i malo se zamisli. Videlo se da ga je nešto veoma zainteresovao Sreja. Zvao je i on sam vrlo dobro kakav je Sreja — je li vredan i pošten ili nije; ali tek opet je raspitkivao.
— Dabome, vala načiniti ugovor. Za to se ti ne brini. Ja ću već namestiti kako valja. — E vidiš, zato sam te zvao. — Setio sam se ja, čim ti onako juče propitkuješ za nj. Baš si dravi špekulant, u daleku te nema.
Tu je i Sreja s ćemanetom. Srdan ga već dav no zvao, a Milun ga poslao, i najmio mu po ugovoru nekako suludasto momče da bubnja u bubanj.
To je nekad prodavao po ulicama beogradskim, kad je bio mali i kad se još nije zvao »ćir«. Sad je ćir Trpko, ili kao što on kaže »sega« — veliki gosa; Drži mehanu u selu K.
Ćir Trpko veli da je sve stekao »sos muku, sos znoj i sos račun«. Svaki »ćir«, makar se on zvao Trpko, Trajko, Stavre, Dine, ili kako mu drago, teče i ume da teče »sos račun«, i svaki »ćir« pod ovom reči »sos
osmoči malo pečenja ili ćevapa ili slanine, i uvek napomene: »Baš, što se tiče, učitelju, da neću sutra ići u parohiju, zvao bih te na večeru. Zaklao sam, što se tiče na priliku, onog velikog ćurana, ali neka stoji drugi put!
u njegovoj okolini, pa nije ni mario što mu se podsmevaju, nego je sasvim ponosito govorio o svojim taljigama i mrkovu i zvao ih »moje kočije«.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Tek, eto ti kmeta gde s popom izlazi iz sudnice. Svi se odmah dignu na noge i prilaze bliže. — Zvao sam vas, braćo, da se dogovorimo o jednom važnom poslu - počne kmet.
Ukraj puta beše han. Tu je stanovao subaša sa svojim pandurima. Zvao se Sulja. Prezime niti mu je ko tad znao niti danas zna.
Pobesne lepo od jordama što nema nikog da mu odskoči!... – Ne mogu — reče Lazar. — Zar nema ko drugi?... — Zvao sam imenjaka, ali on je tamo s Jelicom... Lazar se namršti. Poćuta malo dvoumeći, pa reče: — Dobro!... Da mu odskočim!.
Onda se okrete kmetu: — Jesi zvao selo? — Nisam. – Zovi!... Kmet izide te naredi Simi da sazove selo, pa se vrati u sobu. — Šta mislimo sad?
Onda se okrete Ivanu. Ovaj pretrnu i kolena mu klecnuše. — Ivane Miraždžiću! Do juče sam te zvao čičom, ali od juče nisi mi rod!... Ko ima opakog sipa kao ti, on meni ne može biti rod!...
Danici njihni zvahu se razno. Na samom ušću Drine u Savu danik be zvao Parašnica... Iznad sela Banova Polja drugi je danik Viškupija, a iznad sela Radenkovića bio je treći danik Drenova
— A znaš bar po imenu svoga dušmanina? — upita harambaša. — Turčin!... Drugog imena ne znam, a i što će mi!... Zvao se on Mujo ili Meho, Asan ili Alija — meni je dušmanin jer je Turčin!...
Zamalo dođe Lazar. On ga pogleda lepim, umiljatim pogledom, pa reče: — Lazo, sinko! Otidi jedan čas do subaše, zvao te nešto. — Dobro, babo. I Lazar se okrete da pođe, ali ga on zadrža. — Stani-de! — reče. Lazar stade i pogleda ga.
Juče komismo malo kukuruza, pa danas — eto... Išao sam malo do subaše. — Do subaše? — preseče ga pop. — Ja, zvao me. — A što te zvao? — Ništa, razgovarali se... More, pa ono je neki dobar čovek, boga mi!...
Išao sam malo do subaše. — Do subaše? — preseče ga pop. — Ja, zvao me. — A što te zvao? — Ništa, razgovarali se... More, pa ono je neki dobar čovek, boga mi!... Nisam znao, ali baš dobar čovek! — E?
Neće da čuje reči o njemu!... Popu prekipe. — Slave ti, Ivane, zar si ti mene zato zvao? — Pa ja... Što se, brate, džaba tuđimo od čoveka!... Da je on onako kaki...
— Šta ćemo ti?... Mi smo svršili razgovor za koji si nas pozvao! — reče kmet. — Nisam ja zato zvao!... To je bilo onako uz reč. Ja sam vas zvao da razgovaramo o proševini. Rad sam zaprositi Sevića devojku za Lazara...
Dučić, Jovan - PESME
na te bacio kamenom, Niti u svome duhu tvoj sjaj odricao; I svoj put pređoh ceo sa tvojim znamenom, Svugde sam tebe zvao i svud te klicao. Iz sviju stvari ti si u mene gledao, Tvoj gromki glas sam čuo u morskom ćutanju...
I umri, da spaseš verovanje čisto, Da si kadgod stao pred istinom golom: I da u životu nisi jedno isto Jednom zvao srećom, a drugi put bolom.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— Đorđe ima jednog brata, kaluđera u S., i taj ga je zvao k sebi u manastir na neko vreme, te je Joca ugrabio tu priliku da ga pošlje bliže kući, jer će naposletku „morati pasti
Sjutradan do večernje oboreno sve, vezano i složeno u krstine. Pop je sve što je imao svoga zvao „crkveno” i „narodno”, a sve što je seosko „naše”.
— A kako ti se zove mala? — Mara — Da je blagoslovena! Poslije ručka mnogo se štošta vladika s popom razgovarao. Zvao ga da ga uzme u konzistoriju, ali pop veli da ne može nikako ostaviti sela, „a zbog mene jednog, veli, ne vrijedi da
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
A obojica su imali još i svoje nadimke; pop Ćira se zvao i Pop Hala, a pop Spira: Pop Kesa. Zašto su onog prvog prozvali pop Hala, čuli ste, a zašto ovog drugog pop Kesa,
drznuo je i na čitavu obarenu šunku, hvatao se u koštac i sa čitavom očupanom guskom, samo ako mu se dala prilika! Zvao se Marko, ali ga gospoja Persa nije drukčije ni zvala nego lopovom. »Lopov jedan, što mi jede vek!« — rekla bi ljutito.
On se, doduše, zvao hirurg, ali to je još jednako samo njegova želja bila, jer u stvari još nije to bio; bio je samo berberski kalfa.
— A zašto da idem, i čerez koga da idem!?.. Nije me, doduše, niko zvao u svatove, al’ niko me, fala bogu, i ne tera! Pa zašt’ da idem? Je l’, zašt’! Ko je od dobra još pobegao?
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Najednom se grozno trgao i zadrhtao. Neko je kucao na njegova vrata. Babin Vladislav zvao ga je na večeru; Badnji je dan: da bude njihov gost. On se jedva podiže i pođe pokorno za studentom.
Afrika
N. sam nije znao kako je malome ime; on ga je zvao: „Marmiton!“ i mali se odmah pojavljivao užasnutoga lica od straha, klateći kao majmun svojim ogromno dugim rukama.
Gundjuru je mesto fatalnosti. Njegovo se ime više ne sme izgovoriti. Po cenu života nijedan crnac neće reći kako se zvao taj grad.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
godine, oni su se bunili i protiv ćesara. Hteli su da se iz Austrije odsele, u Rusiju. Grad Temišvar, iako se zvao grad na Tamišu, nije bio na Tamišu, nego na njegovoj pritoci, Begeju, upravo na barama Begeja.
To jest, do ovejka zvezda, koje je taj narod zvao Kumovom Slamom. Rascijani su, u to doba, toliko voleli sve što je svetlo, mlado i novo, da su imali običaj da
Taj traktir se zvao „Zlatni jelen“, a bio je pun oficirskih porodica i glumica iz Teatra. Spolja je ličio na austrijske dvorove u Beču, sa
Znali su oni šta hoće temišvarska gospoda. Feldmaršal‑lajtnant barun fon Engelshofen, koji je bio serbska majka, zvao je to: umekšati! Mürbe machen! A Garsuli, skaradno: Pod jajca greifen!
Taj oficir se zvao Tercini. Bio je poslat u Temišvar, da primi transport uhapšenih serbskih oficira, koji su se bili upisali u spisak
Tako se, eto, desilo da je upoznao ćerku i unuku budimskog, bogatog, voskara, koji se pisao Despot, a zvao Despotovič.
Kapetan, koji je doputovao sa Božičem, smešten je u komšiluku, kod apotekara arcibiskupije. Taj apotekar se zvao Alojz Hernhuter.
Taj organist se zvao Johan Šmerc. Prema pričanju Pavlovom, bio je to čovečuljak, ostareo, suh, u odelu crkvenjaka, koji se bio kao opio
sav sretan, što se to veče, pri stolu, pojavilo i jedno novo lice u kući, mladi veterinar ergele grofa Para, koji se zvao: Josef Edler von Roncali. To je bio čovek u crnom odelu, mio kao devojka, a svirao je u flautu.
Tako bar Isakovič pomisli, u Švehatu. Posle pola sata, međutim, dođoše poštanska kola pred traktir, koji se zvao „Crveni petao“, i došao je red i na Isakoviča da krene prema Vijeni.
I tamo su seratlije trebale da budu muštrane, na nemeckom jeziku, pa su Ličani, lajtnantu njihovom, koji se zvao Labicki – koji je počeo da ih muštra nemecki – kundakom, razvalili glavu.
Velika mrtvačka glava, koja mu se približava, i pita. Otac? Vater? A ču, kako on onda odgovara: Zvao se Nikola! A mati? Mutter? Zvala se Petra! I dodade, a baba, Ikonija! Ona mi je bila nešto najslađe na svetu! Rođen?
Teodosije - ŽITIJA
A kad je došao praznik Blagoveštenje presvete Bogorodice, prvi manastir u Svetoj Gori, koji se zvao Vatoped, imao je crkvu posvećenu ovom prazniku, te predstatelj i bratija časno pozvaše časnoga radi naslađenja
U tome manastiru carevu beše neki inok, koji se zvao Neofit. Od mnogo godina on beše grbav, i nimalo se nije mogao podignuti.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Starešina zadruge se zvao gazda. Uređenje i unutrašnji život bili su isti kao u zadrugama u Mačvi, u Srbiji. Katolici imaju porodične svečanosti
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Probao sam svakako da koju ribu namamim da izađe na kopno, ali mi to nije pošlo za nogom. Zvao sam ih da im nešto prišapćem na uvo, obećavao sam im i slaninu, kobasicu i mnoge stvari kojih ni sam nemam, ali uzalud.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
ANTA: A to što kaže za novine i ja sam čuo. SPASOJE: Šta si čuo? ANTA: Čuo sam da je Marić zvao sve novinare kod sebe i čuo sam... SPASOJE: A nisi čuo i da je zvao advokate? ANTA: Šta će mu advokati?
SPASOJE: Šta si čuo? ANTA: Čuo sam da je Marić zvao sve novinare kod sebe i čuo sam... SPASOJE: A nisi čuo i da je zvao advokate? ANTA: Šta će mu advokati? SPASOJE: Podneo je tužbu, tužio je tebe. ANTA: Zašto mene?
Zato sam vas i uznemirio i zvao vas da svakako dođete. Marić je predao stvar advokatu, i za dan-dva bićemo optuženi.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Onu drugu zvao sam Stanika. Mama je rekla da će mi ispeglati odelo kada dođem. Da li je danas njen red? Juče je bio utorak; znam to
Ne znam zbog čega, ali revoluciju je uvek zvao ono. Hteo sam da ga pitam, ali mačke su se toliko komešale po sobi da mi je dah zastajao od toga.
Videćeš, Vesna! - rekao sam i nisam imao potrebe dva puta da kažem. Oštro i glasno otac nas je zvao da siđemo. Je li potrebno pečeno pile da bismo sišli, pitao je, a u glasu mu je zvonilo nestrpljenje.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
„Gospodar Sofra” — tako se zvao u poslen dan — svecem i nedeljom, u crkvi ili kakvoj crkvenoj sednici zvao se „gospodar Sofronije Kirić”, i tako se i
„Gospodar Sofra” — tako se zvao u poslen dan — svecem i nedeljom, u crkvi ili kakvoj crkvenoj sednici zvao se „gospodar Sofronije Kirić”, i tako se i potpisivao. U kući je imao krasnu trgovinu, pa i mehanu.
Tu je video kako lađarski konji vuku triest i više lađa. Žalosni konji. Ovaj prvi koji se obično zvao „ledingeš”, njemu je lako bilo, on nije ništa vukao, samo je prethodio i vodio.
Tu posle jednako se o trgovini razgovaraju. Tako više puta ga na ručak zvao. Profit moli za dozvolu da može svecem i nedeljom posle ručka porodici posete, „vizite” činiti. Gospodar Sofra dopusti.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
zamuklog, suludog već od patnje i tuge, među tim baruštinama i vodama, što se isparavahu nad zemljom, koju je od milošte zvao Novom Serbiom.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
uspevao je nekim čudom da na samo Badnje veče, posle uzbudljivog noćnog leta, ubaci ispod badnjaka keks koji se poetično zvao »Adrija«.
Iz novina saznadoh da se udala za nekog tipa koji se zvao Mel Ferer, mislim. Video sam ih u filmu »Rat i mir« (američka verzija); bez veze, odmah sam znao da ga ne voli, da je
Njen Francuz se zvao Marsel. Pomažući jedni drugima, a svi zajedno Andrei, popeli smo se na zemljani zid tekije i ostali na njemu, ustežući
« Pili su u njegovoj pompeznoj vili, koju je narod zvao Abortana, jer je bila podignuta uglavnom od pobačaja. Odlazio je i kod advokata, veterinara, pa čak i kod popa i
Sama si kročila ovamo, jesi li ili nisi? Niko te nije zvao, a kad si već ušla nepozvana, pravila ovde određujem ja, a ne ti! — Kako se... kako se zovete?
Matavulj, Simo - USKOK
i koji se sredovječan vrati u zavičaj, zapojen novim mislima, protivnim starinskom vlasteoskom redu i običajima. Zvao se Vaclav N. Njega u Janovoj kući ne trpljahu — pop ga prozva Antihristom, djeci bješe zabranjeno sastajanje s njim.
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
MUŽ: Od teškoga probiranja najposle spade da te ja uzmem. ŽENA: Ko te je zvao? Šta si oblećao toliko oko tate? MUŽ: A šta su oni letili oko mene? Ima devojka ovo, ima ono.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
kad je umrla gospođa Klara, čudna i stara, vrlo stara, -jastuke od žute svile niko nije prao, na doručak niko nije zvao, a loviti miševe niko nije znao!
Plodove svoje igre Edvard Lir zvao je stuff, reč, pored ostalog, znači: stvarčica, budalaština, koještarija. „How pleasant to know Mg. Lear!
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
ŠERBULIĆ: Iljen! ŽUTILOV: Zašto se i gospodin Smrdić ne bi zvao Bideši? To je lepše nego Smrdić; a gospodin Šerbulić... ne znam otkud dolazi. SMRDIĆ: Šerb znači vlaški zmija.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
sa nekoliko srpskih trgovaca u Beču, krenuo je prvi srpski list Serbskïя povsednevnыя novinы, koji se docnije kraće zvao Serbskія novinы.
ili 1743. godine.27 Otac mu se zvao Đurađ, po zanimanju bio je ćurčija i trgovčić. Umro je oko 1748. i posle smrti ostavio je udovicu i četvoro male dece.
Ko se zvao Đorđe zove se Đurđe ili Đurađ ili Đorđije; Dimitrije postaje Dmitar ili Gmitar. Ide se tako daleko da se posrbljavaju i
On je za srpsku poeziju u Nemačkoj počeo praviti čitavu propagandu, i Mušicki ga je zbog toga zvao: »čestiti, hrabri, odlični serbofil«. I od toga doba uspeh srpske narodne poezije u zapadnom svetu samo raste.
Milićević u Srbiji. Po njegovom imenu, Karadžić zvao se etnografski »list za srpski narodni život, običaje i predanja« koji je izlazio u Aleksincu 1899—1901. i 1903. godine.
Sremac, Stevan - PROZA
— E, moj komšija, mislim se ja, da ti znaš kakav je delikates moja pečenica, ne bi me zvao, nego bi i sam došao da ga čalabrcneš malo. — Ama ti baš pališ, priko? — Nema tu, nego gde pogledam, tu pogodim!
Bio je pešadijski narednik, a da se zvao »Lepi Mika« držim da je izlišno bilo i spominjati. Nekoliko nedelja posle begstva Kajina, narednika Miku zadesi nesreća.
gomilu metnemo svih osam, a u drugu samo jedno dete — Marjana, ili »majkinog princa«, kako bi ga gazda Radisav obično zvao kad bi ga bio — onda možemo slobodno reći da mu je ovaj jedan u ovoj gomili više brige i veću muku zadavao nego svih
Radičević, Branko - PESME
Kad koračim, je l' ovo zemljica Što l' šoboće kô kakva grobnica? Slušaj, slušaj, je l me kogod zvao? Ona, ona — brže, što sam stao? (DE SU NAŠI DIVNI CARI?) De su naši divni cari? — U grobu. De su krali gospodari?
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Eto ti ga nà, što ti je nevjerno muško srce: zvao je, do maloprije, neznanku da zajedno bježe, a sad — odoh ja i sam, ostavljam te. Sad se moja strina još više rasplače.
Veseo jesenji vjetar kovitlao je po vazduhu lišće, slamu i perje, hujao kroz ustalasano granje voćaka i zvao da se pođe nekud, naduvane košulje i zalepršanih gaća — ihaj-haj!
Raskriven, surovo izložen suncu i svačijem pogledu, on je još uvijek mamio moje srce, zvao me u neki još neistražen kutak, sad nemilo ogoljen svjetlošću, obećavao...
A ti? Da je negdašnje sreće, ti bi se zvao Dorat, Putalj ili tako nekako, a ne Uragan. Uragan — kao da si neka crknuta drtina!
Uzalud se ovaj otimao i nogatao. — Jovašu, brate! — Aha, Jovašu, je li! — dreknu momak zlurado. — Jesam li te ja zvao u partizane, a?
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— Ah! Evo me! — veliš stajući preda me — šta si me zvao, a? — Majka te zove! — I ti ne gledajući na mene, brzo, previjajući se i izbacujući iz šalvara tvoje male nožice u
Mati mi skoro za ocem umrla. Zato sam babu zvao uvek majkom. Dakle od cele nekadašnje bogate i znane porodice samo mi besmo ostali.
— Ništa — rekoh — zvao sam te — i onda hladno, otsečno, gledajući te strogo, nastavih: — Imam nešto da ti kažem, zato dođi posle večere ovde.
II A ona, Anica, jedino se po toj svojoj braći i znala. Niko nju nije zvao njenim imenom već „sestra na Ribnički“. Bili su to naprasiti ljudi, čuveni kao ubojice.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
U CARA TROJANA KOZJE UŠI Bio jedan car koji se zvao Trojan. U toga cara bile su uši kozje pa je redom zvao berbere da ga briju; ali kako je koji išao nije se natrag
U CARA TROJANA KOZJE UŠI Bio jedan car koji se zvao Trojan. U toga cara bile su uši kozje pa je redom zvao berbere da ga briju; ali kako je koji išao nije se natrag vraćao, jer kako bi ga koji obrijao, car Trojan bi ga
Momak odleti, i za nekoliko dekika eto ti handžije. Stupi unutra, pa pogleda hodžu i putnika: — Ta valjda me nijesi zvao radi onog bekrije. — Pogodio si. Baš sam te radi njega zvao. Ti znaš da se niko mome sudu ne otimlje.
— Pogodio si. Baš sam te radi njega zvao. Ti znaš da se niko mome sudu ne otimlje. Jesi li od ovoga mladića primio sto dukata.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
DOKTOR: Šta vam se čini od imperatorstva arhidukata Austrije? PUTNIK: To ne znam šta je. dosad se zvao imperator Austrije.
KUZMAN: E, fala bogu, sad ćemo mi trokatne kuće zidati! Koliko se može! — Znaš, što sam te zvao. Evo i ja sam se zabunio, mislim da pokvarim ovu baštu, i da napravim âr. Šta misliš?
ADVOKAT: Maleferіatae! U prisustviju mom tako i mene da dehonestirate! Znate li ko sam ja? ANICA: Ko vas je zvao kod nas? ADVOKAT: Exemplum іnaudіtum, razumete li? Crіmen laeѕі іudіcіѕ. Znate l’ šta to znači?
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Pojavom kelnera Pere (sigurna sam da se kelner zvao Pera!), srpska poezija tog vremena povlači se iz boemskog ambijenta patiniranog vekovnim naslagama poetskih generacija
Toliko je bio star, mislim. Kada je dovezao autobus do hotela koji se zvao „Lenster tauer“, opet su ga lepo zakopali. Toliko je bio star, taj veoma otmeni šofer.
Restoran se, mislim, zvao „China Garden“, i sve je bilo crno. I petak i salvete. Čak i odelo mister Džija koji je dofurao da me upita dopada li
Po njemu merim koliko si dugo odsutan, ako već hoćeš da znaš šta merim po O! Čarliju! U početku se, naravno , nije zvao O! Čarli. Bio je premalen za tako impozantno ime, pa je nosio radni naslov — Sitnica!
Odjedanput, više nema nikoga! Žena se preudala, deca propala od droga, prijatelji promenili brojeve da ih ne bi zvao. Koga? Oseti se strašno usamljenim.
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
Nego ništa, neće mi se ni ona dugo ovuda kostrešiti. Znaš li zašto sam te zvao? BATIĆ: Ja ne znam. MARKO: Da bude veselje sad u nedelju. Zašto bi toliko protezali? BATIĆ: Vi ste vrlo dobri.
JELICA: Kako se zvao taj gospodin? ALEKSA: Šlegl. JELICA: Šlegl? dakle, vi ste kod njega bili? ALEKSA: Bez prekoslovija.
ALEKSA: Jeste li vi iz Požarevca? MARKO: Jesam; otkud vi to znate? ALEKSA: Molim. Vaš se ded zvao, ako se ne varam, Milutin. MARKO: Mitar.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
noć je kiša šibala kruto, svu noć je Mačak po šumi luto, tražio stalno i nije stao, svu noć je Pijetla po šumi zvao. Zvao je Mačak, uzalud viko, jer mu se nije javljao niko. . . . . . . . . . . . . . . . . . .
je kiša šibala kruto, svu noć je Mačak po šumi luto, tražio stalno i nije stao, svu noć je Pijetla po šumi zvao. Zvao je Mačak, uzalud viko, jer mu se nije javljao niko. . . . . . . . . . . . . . . . . . .
“ A kad je veče naišlo burno, oblaci stigli medveđim kasom, deda je tužan po šumi lutȏ, drugove zvao žalosnim glasom: Jutrošnji gnev je bio i prošȏ, vrati se, Žućo, vrati se, Tošo.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
To nije bio jedinac; mislim da je imao još jednog sina. — Je l̓ se Pipo zvao onaj što vas je vozio u ribnjake? — Mislim. — E pa stari je sigurno moj otac. — Sigurno.
Zaboravio sam zašto sam je zvao da dođe. Da je to bilo radi mene a ne radi nje. Ja sam egoistički želeo da radi daljeg „moga“ života ona unese u ovu noć
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Kad se krik užasni još jedan put začu. 3 „Zvao sam te noćas, sedi svešteniče, Jer sodomski greh mi um i dušu mrači, — Čuj, nad mojom glavom crni gavran kliče.
Ispovest mi treba, za to sam te zvao: Oče, — ja sam majku svoju otrovao... 4 „Kad se Rudnik pređe i malena reka, Ima jedno divlje i sumorno mesto, Na koje
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
AGATON: Ovoj devojci što nas je sad služila. Njoj je tetka, pa je zbog toga svi tako zovu. I pokojni Mata je zvao tetkom. VIDA: Pa otkud advokat toj tetki da preda kuću; nije valjda advokatu tetka?
AGATON: Zvao bih smesta podnarednika, dao mu još jednog žandarma i rekao bih mu: idi tamo i rasteraj onu stoku! ADVOKAT: Znači, ja
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Jeo sam pred ručak nešto u kantini... Ne mogu sada. Idem u divizion, zvao me ađutant. — I ode. — Opasno se sekira — veli mi Aleksandar. — Nije trebalo pre ručka da mu pričam. Kakav divizion!
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Iziđoše oboje napolje i sedoše u hlad. — Oprostite, molim vas, poče pisar vrlo učtivo, što sam vas zvao malo pre. Zaboravio sam da se vaš posao ne sme prekidati.
Za koliko bih mogla istrčati uz onaj goli Kosmaj ?... Gojko me onda zvao da se penjemo... Njegova Amerika!«... Lete, lete, menjaju se kao u kalejdoskopu nejasne, isprekidane misli, koje nemaju
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Sve do moga oca pisali smo ga staroslovenski: Cernjanski. Znamo, sigurno, da mi se praded zvao: Jovan. Da mu je brat bio pop, i stric pop, a mlađi brat kaluđer.
Hor je pevao Marseljezu. Pijariste su izdavale dva literarna časopisa. Jedan na mađarskom, koji se zvao Naša zastava (Zászlonk) i jedan na latinskom, koji se zvao Omladina (Juventus).
Jedan na mađarskom, koji se zvao Naša zastava (Zászlonk) i jedan na latinskom, koji se zvao Omladina (Juventus). Prvi je imao katoličke tendencije i raspravljao o ustavu Srbije i krunisanju Petra I, a donosio i
Situaciju je spasao u tom trenutku jedan student koji je nosio zastavu. Ako me sećanje ne vara, zvao se Rakočević. Oni koji su demonstraciju vodili nisu mogli natrag iz prostog razloga što su oni koji su bili pozadi
Ja nikad nisam verovao u iskran interes bogataša prema siromasima. A kad me je Andre Salmon zvao na čaj, ja sam to smatrao kao komediju, koja je dosadna. Meni su se sva ta gospoda činila piskarala.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
kako će svesni građani ovoga i onoga mesta, ovoga i onoga sreza ili kraja, ceneći zasluge lekara Mirona, tako se zvao, kupiti takav i takav skupoceni poklon.
” Više goluba je krupan naslov: „Za spomen na dan srećnog ozdravljenja velikog državnika Simona”, mislim tako se zvao, ako se dobro sećam. Po svim ulicama i hotelima nose dečica ove slike i viču u sav glas: „Nove slike!
se, ne htede čitati spise mladog naučnika, a svaki sa dubokim, čak i iskrenim ubeđenjem dokazivaše da Bekić (tako se zvao naučnik, kad se prevede na srpski) ne zna ništa. — Bekić i naučni spisi!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Sav »direktorium« bio je oblepljen velikim tabacima, na kojima su našarane neke munje i gromovi. To je on zvao »statistikom«. Čega ti tu nije bilo!...
Ona im je tako omilela, kao onima gore čistota. U ovaj drugi red »mladića« spadao je i on. Inače se zvao: »gospodin Mojsilo«. Bilo mu je oko 45 godina.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
(Pauza.) Pavka, pošlji mi, boga ti, toga Mladena. (Stane nasred sobe i duboko se zamisli.) MLADEN: Zvao si me, gazda? JEVREM: Idi preko, znaš onoga gospodina Sretu! MLADEN: A, znam!
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
pismenima, kao sve varošice u Evropi, — da je u tom i takvom, dakle, selu živeo jedan od mnogobrojnih učitelja i zvao se Sreten.
Tada bi Svetislav ostavio Tešmana i obrnuo se Krsmanu (tako se zvao onaj u slamnjem šeširu) i njega bi zadirkivao. Krsman je sve to kojekako snosio, jer je računao da ima fajde od
Volela je da se mlati sa kučićima povazdan. Imala je jednog malog i kudravog i pakosnog pinčiku, a »dečko« se zvao, koga je jako pazila, mazila, svaki drugi dan ga kupala, a povazdan ga držala u krilu, češljala ga i kinđurila ga
Dopalo mu se, pa ostao. Onda se, a i još neko vreme posle toga, zvao Jorgaći Triandafil. A posle se malo pomalo počelo zaboravljati to ime; najpre prezime, a posle i ime, i u poreskom
Onaj kuka, a ćir Đorđe veli: »Sam si dođe; zar sam ga s limon zvao?!« Iako nije ženjen — kao što vam je već poznato — ipak je mnogima u selu ponešto svoj; nekom kum, nekom pobratim, —
— Ne može, ne može! Mora se platiti — veli Sreta. — E, pa ko da plati? Zar ja em da oznojim moga Micka (tako mu se zvao konjić), em da platim?! Jok ja, vala! — reče Vujica pa siđe s konja.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
grdnja i psovki, čuo kako je opet sa nekim begovima negde načinio kakav lom i čudo, i u zoru kući došao on tada ne bi zvao njega, sina, već nju, mater. — Ču li za onoga? Ona, ma da je čula za to, ipak bi se činila nevešta — Šta? — Kako šta?
A opet taj njen muž, nekadašnji sluga, „tetin njihov“, kako se sâm zvao, iz kuće im nikako nije izbijao. Ponosio se što im je rod, što može i on sa njima za sofrom da jede i pije.
Deda je zvao svojom „majčicom“ i gotovo je na rukama nosio. A dedu pamti samo po jednom. Čim Sofka poodrasla, umela sama da jede i
raspoloženje, ta bujnost, ne bi bila prekinuta slučajnim dolaskom nekoga ili ma čim drugim, onda bi i mater k sebi zvao. Tada bi zajedno večeravali, zajedno sedeli gore, u njegovoj sobi. I Sofka ne pamti slađe večere od tih.
Posle se ču kako odozgo viknu: — Magdo! Kao uvek, tako i sada nije zvao neposredno: „ti, Magdo, Todoro“, jer bi to bio za njega kao neki posao, poniženje, već tako u opšte samo ime spomene, pa
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Do noći upoznao se sa svijema, kao da je odavno tu; niko ga drukčije nije zvao no kako ga je serdar krstio: uskok Janko. Ni mi ga posad, u ovoj pripovijeci drukčije zvati nećemo.
„A kučko jedna!“ viknu joj mati, koja se bješe pritajila. Ona je, istina, spavala kad je domaćin zvao, ali se bješe prenula i taman ih zastala u potonjem, tako da je sve razumjela: „A kučko jedna! Hoćeš mi domazeta!...
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
39. U CARA TROJANA KOZJE UŠI. Bio jedan car koji se zvao Trojan. U toga cara bile su uši kozje, pa je redom zvao berbere da ga briju; ali kako je koji išao nije se natrag
39. U CARA TROJANA KOZJE UŠI. Bio jedan car koji se zvao Trojan. U toga cara bile su uši kozje, pa je redom zvao berbere da ga briju; ali kako je koji išao nije se natrag vraćao, jer kako bi ga koji obrijao, car Trojan bi ga
40. CAR DUKLjAN. Bio je jedan car te se zvao car Dukljan. Jedan dan loveći on po dubokijem alugama i gustijem grmenima ugleda jedno jezero te se šumke primakne k
Kad dođe pred cara, zapita ga: „Šta si me zvao?“ A car ćuti kao nem „Ta šta ti imaš sa mnom“ reče gvozden čovek, pa ga zvrcne u čelo, a car odmah dušu ispusti.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
| Mesto roždenija mojega bilo je varoš Čakovo u Banatu Tamišvarskomu. Otac moj zvao se Đurađ Obradović, rodom Srbin, po zanatu ćurčija i trgovac; mati moja, Kruna imenom, bila je rodom iz sela Semartona
Mešter starac Dobra, tako se je zvao moj prvi učitelj, zadovoljan mojim mirnim u školi sedenjem, mojim čestim predavanjem lekcija, mojim tihim i bojažljivim
Po sata, ili više, bilo mi je u usti «nano moja, nano slatka! Julo, srce, Julo, dušo!», (majku sam moju nanom zvao) i više bi tu ležao, da nisu se čobani oko mene skupili i počeli me utešavati, a ni sami nisu se mogli od suza
” — i iziđe u salu. A kad i mene tu opazi, čisto se upropasti i užasne. „Ko je ono opet sad ovde? Ko ga je zvao?” Kaže mu protosinđel njegov ko sam, otkuda sam došao i da bi[h] rad u Beču prebivati.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Mi smo drugovali toliko godina zajedno kad je bio paroh u K!“ I pop Ilija (tako se zvao) poče da priča o njihovu drugovanju.
Bone odredi najmlađega i oni pođoše. Bješe, valjda, dvije-tri godine mlađi od Bakonje, sitan, oštroumna lika. Zvao se Šimeta.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Ja činim taj korak: al sa njime gle Kao da vučem korenje i vreže Iz nečega što sam dosad zvao tle. Evo me gde lebdim u vazduhu sad Trenutak jedan van zemaljske teže. Moj povratak novi biće opet pad.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Ali je sve ostalo u njemu bilo kiselo, ljuto, mokro. On je preklan. Otac ga zvao da dođe na večeru, on se zabio u jasle i pokrio senom. Zvao je i Vukašin. Posle majka.
On je preklan. Otac ga zvao da dođe na večeru, on se zabio u jasle i pokrio senom. Zvao je i Vukašin. Posle majka. Ako dođu, umreće, a nije smeo da ustane, nije, jer je verovao da ga noge neće držati.
Aćim unese bes u kancelariju, u kojoj ga, sedeći, čeka sreski kapetan. — Sigurno znaš što sam te zvao. Pričaj. — Sa mnom se, mundirdžijo, ne razgovara sedeći. Pljujem ja na tvojih sedam dugmeta. — Beše tvoje, gazda-Aćime.
Ne otpozdravi mu. Kapetan lako pocrvene, postiđen pred pandurom, pa ovome mahnu rukom da iziđe. — Što si me zvao? — osorno upita Aćim. — Prvo sedi, čiča-Aćime. Evo ti stolica — ustade i prinese mu stolicu. — Nisam ja za tebe čiča.
Bio je slab i mek kao ponjava. Zbog toga joj je unapred platio za nedelju dana. Zvao je opet jedne noći; kad je pod dlanom osetio meku i toplu kožu, njemu se učinilo da je to Simkina koža, jer nju su prsti
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Više ih niko nije drugačije ni znao ni zvao. Je li im prava imena ukrao vetar? Ili su sama nekud odlutala? Ko zna. Dečacima to nije smetalo, ali Plačko je stalno
Da je riba, otplivao bi! Da je galeb, odleteo bi! Ovako, ostaje mu samo da čeka. Uzalud ga je starac zvao da izvuku mrežu, upale svetionik. — Baš me briga i za mrežu i za svetionik!
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Od njega, Uzun-Mirka, sklanjali su se a on ih je izazivao. Zbog toga ga je knez Miloš, često, zvao u Kragujevac. Grdio bi ga, strog, onda opominjao, blag, pa ga otpuštao, uz dar.
Naime, oficir se zvao Nikola Čupić i bio je unuk Stojana Čupića, Zmaja od Noćaja. ULICA DOBRAČINA Ko je, uopšte, taj Dobrača?
Taj se spis, kažu, zvao Jastuk groba moga. Oni koji su te zime putovali sa Dositejom tvrdili su, kasnije, da su morale postojati dve verzije
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
“ Pitagora razumede govor njihovih očiju pa reče: „Sada ću vam to rastumačiti“. On pozva starijeg učenika koji se zvao Satiros, no kojeg su njegovi drugovi nazivali u šali filozofom. Pun samopouzdanja, iziđe on pred svog učitelja.
Taj instrument zvao se armiralna sfera. Aristarhos poče da tumači konstrukciju i upotrebu tog instrumenta. Princeza slušaše sa vidljivom
Nekoliko decenija posle odlaska Aristarhovog iz Aleksandrije došao je onamo jedan mladić, rodom iz Perge, koji se zvao Apolonios.
Bio je rodom sa Krita, ali je to tajio, znajući da su Krićani kod nas na rđavom glasu. Zato se zvao Trapezuncius. Umeo je da se ulaže kod papa i da stekne njihovo neograničeno poverenje.
Nadzor nad štampanjem dela poveren je vitenberškom profesoru Georgu Joakimu Landenu koji se po svojoj postojbini zvao Retikus.
Zato ću mu svoju posetu učiniti u to vreme. Tada je njegov sin, koji se takođe zvao Oto, studirao na Univerzitetu u Beču, a otac ga često posećivao. Onde ću ih, nadam se, naći obojicu.
Onda ga je uvek pratio jedan veliki lovački pas“. „Lovački pas!“, uzviknuše deca, „kako se zvao?“ „Hektor. Bio je svojina šumara grofovskog imanja, ali je svakog dana kad ne beše škole dolazio do Isaka da ga prati
Ali naš dobri ovčarski pas brinuo se mesto mene i sve ovce povijao na okup“. „Kako se zvao?“, upitaše deca. „Herkules. Jer beše ogroman“. „A jeste“, reče starija ćerka, „sećam ga se.
Pa i Englez Pristli, slavni pronalazač kiseonika, „deflogistonovanog vazduha“, kako ga je on zvao, verovao je do svoje smrti u nepogrešivost teorije flogistona.
Taj revolucionar nauke zvao se Antoan Loran Lavoazije. O Lavoazijeovom naučničkom radu dosta sam čitao, no sada zaželeh da ga izbliže upoznam kao
Bio je Amerikanac, rođen onde u Rumfordu 1753 godine. Zvao se pri rođenju Bendžamen Tomzon, bio dakle poreklom Englez.
Tu se zaustavismo. Osvežavajući stare uspomene, naučio sam moje male Arabljane, kako sam ih zvao, a oni mi verovali da su to zaista, jednoj igri, koju sam u svom detinjstvu igrao sa svojom braćom i drugovima, ne sa
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— A sinoć si imao napad? — Jest, i to je zbog čega sam te zvao. Došao si baš kad treba. Pa pošto sedosmo on otpoče ovako: — Bolestan sam ti; teško spavam, svaki čas budim se.
Prvo su mi tražili odgovore, pa će me saslušavati, ispitivati svedoke, suditi, žigosati. Zato sam te zvao. Savetuj me, pomaži, nauči me šta da radim Jer, kažem ti: ja ne mogu da gledam sitna slova komandantova i pakosno lice
A otkud bi me i mogao poznati? Pa i ja više sebe ne poznajem. Znam, vidim i sam: nisko sam pao; stidim se od tebe; zvao sam te pa zaboravio. Znam: to hoćeš da mi prebaciš. — Ne, nisam... — promucah.
I mleka! I bele jutarnje rose! Ja sam se smejao u krvi do kolena i nisam pitao zašto? Brata sam zvao dušmanom kletim, i kliktao sam kad se u mraku napred hrli, i onda leti k vragu i Bog i čovek i rov!...
— Lažeš! — I nagovarao si me da ubijemo Sekulu i da mu uzmemo pare. Kaži, ako smeš, da nisi. I zato si ga zvao na večeru, da prođete onim putem pored ciglana...
Ne pita ni za Janka, ni za Marka! IVAN — ILIJA ILIĆ Mi se sretosmo slučajno, trgovački putnik, čini mi se da se zvao Ivan ili Ilija Ilić, i ja.
A ovaj mu rapavi, skromni mali spomen podiže njegov Draguša, tako ga je baš zvao, sa kojim je on nekad zlatnim perom zastupao Rudničane iz Baa, — koji su govorili da su iz Baka-baa i pušili na velike
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
To je bio rad čuvenog prekomorskog majstora-dekoratera, jedna od umjetničkih dika našeg mjesta. Majstor se zvao Spaventa.
Šutio je onako kao što šuti jaje ili stolica. Zvao sam ga ujkom Bertom. On je, rekoh, naslijedio starog gospodina u fabrikaciji mastike.
je bila tiha i bliska djetinjoj duši; umjela je da pogodi pravi put k malom srcu i da iz njega izvabi neposrednu radost. Zvao sam je babom. Ponekad je dadilji silazio u posjete muž, okošt, tamnoput seljak iz planine.
Valjda sam i rođen s tom težnjom da svoje pokrete duše odredim prostorno i čulno: to sam zvao njihovom „konkretizacijom”; i sve fantastično, metafizičko, apsurdno u meni težio sam uvijek da snabdijem tom
Prisno smo se sprijateljili. Smatrao sam pravom cpećom što me je novi razmještaj namjerio baš na njega. I on se zvao Ivan, pa je i ta sretna podudarnost u nama rađala djetinjski veliku radost; obojica smo se osjećali time polaskani, i u
Golemo pokročenje u nauci: pronađen je Athanatik B! Pronalazač je stekao ogromnu reputaciju i zaradio grdne milione. Zvao se Robel.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Ne znam, gospodine... — Dobro, dobro... — prekide ga kapetan — sad ti to i ne tražim. Zvao sam te samo da ti kažem: sutra će doći Trbušničani da poznadu svoje stvari, i ti ćeš odmah u okove.
Drugi je takođe doseljenik, zvao se Novica, a tvrdio je da je Crnogorac. On je živeo ponajviše u varoši, gde je senzalio kod žitarskih i šljivarskih
— Zar Vujo ?... Šta on radi? — Sastajala sam se sa tvojim ljudima, išla sam i do njega. Zvao me da mu kažem gde si... On će ti, dijete, glavu odneti, to znaj, pa gledaj šta ćeš i kako ćeš...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Ako su živi, lijepo im je i danas. U CARA TROJANA KOZJE UŠI Bio je jedan car koji se zvao Trojan. U toga cara bile su uši kozje, pa je redom zvao berbere da ga briju; ali kako je koji išao, nije se natrag
U CARA TROJANA KOZJE UŠI Bio je jedan car koji se zvao Trojan. U toga cara bile su uši kozje, pa je redom zvao berbere da ga briju; ali kako je koji išao, nije se natrag vraćao, jer kako bi ga koji obrijao, car Trojan bi ga
Prije no odeš, treba da nađeš slugu koji ne bi htio s tobom za sofru sjesti makar ga i zvao, niti s tobom kavu piti ni pušiti.
A kad gođ bi čuo đe kravu da zamumi, on bi odmumio i zvao kravu da kod njega dođe. Pa kad bi mu došla, ukorio bi je zašto ga đegođ ne dođe bolesna naći, govoreći: — Ej, šaruljo,
Kaže mu car šta je i kako je i zašto ga je zvao. Nasradinu ne bi drago, jer ko će pogoditi tuđe misli? Pravdaše se da ne zna francuski, no carski ljudi navale na nj,
A on caru: — Vidiš i sam da nijesam zvao: ko se nadao, ko li je znao da ja idem u tamnicu? TI ĆEŠ SVIRATI Kad, je nekakav čoek polazio nekud na put, komšije
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Taj austrijski državni ugovor zvao se “Privilegija”. Po tom starom dokumentu Srbi u Vojnoj granici imali su duhovnu, ekonomsku i političku autonomiju.
Bio je u Rusiji sa jednom austrijskom divizijom u Napoleonovom pohodu 1812. godine. Zvao se Baba Batikin, a po mišljenju seljana bio je vidovit i mogao je da proriče.
Dobro se sećam njegovih priča o Karađorđu, koga je lično poznavao. Zvao ga je velikim voždom, ili vođom srpskih seljaka i nikad se nije umarao pričajući o njegovim herojskim borbama protiv
Tamo sam prvi put čuo za nekog Amerikanca koji se zvao Franklinu a koji je pomoću ključa i zmaja otkrio da je munja posledica električnog pražnjenja koje nastaje između dva
Kada je voz stigao u Prag, oni su hteli da im, pošto-poto, budem gost u njihovom praškom hotelu koji se zvao ”Plava zvezda”, bar za jedan dan dok ne nađem svoje prijatelje.
Tu je, međutim, bio i jedan moj prijatelj, dosta stariji od mene, ali niži po funkciji u Tvornici. Zvao se Bilharc. On je bio taj drugi razlog koji me je gonio da ostanem ovde.
Kada sam Lukaniću kazao kako se zovem, on me upita za ime mog oca, a kad mu rekoh da se zvao Kosta i da je živeo u Idvoru, u Banatu, njegove oči zasjaše od radosti.
uspešno imitirao recitativno pevanje srpskih narodnih epskih pesama, praćenih instrumentom sa jednom strunom koji se zvao gusle.
Berlin mi nije više ličio na Trenental, dolinu suza, kako ga je zvao moj stari prijatelj Bilharc iz ulice Kortland strit.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Ne treba tražiti bolji primer od srpskog jezika. On se dosad različito zvao: odvojeno srpski i hrvatski, pa srpski ili hrvatski, najzad zajedno srpskohrvatski. Danas su nazivi ponovo odvojeni.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Ti nam širiš krila nadi, Oče Srba mladi’! Ko te ne bi dikom zvao, Slavu ti odavô! Ko se ne bi zanosio Bleskom duha tvoga, Tekelijo Savo! Budi java tvojih snova Od tvojih sinova!
Krakov, Stanislav - KRILA
Ali to je bilo samo izjutra. Tada je i govorio. Propovedao je bratstvo, bacao prokletstva, zvao na pobune, kašljao i najzad se smirio. Grmljava se udvojila. Odjednom je nešto grunulo strašno, neobično.
Nastala je strašna graja. Ranjeni je zvao u pomoć, i hvatao za krvavu glavu, zavesa je pala, parter se komešao i praznio. Na vratima se ukazala vojnička patrola.
izvini. Komandant je naišao i zvao ađutanta. Opet je jedan obrijani prišao Dušku, i pošto je dugo grdio Vrhovnu komandu, upitao ga da li poznaje Apisa.
Petrović, Rastko - AFRIKA
N. sam nije znao kako je malome ime; on ga je zvao: „Marmiton!“ i mali se odmah pojavljivao užasnutoga lica od straha, klateći kao majmun svojim ogromno dugim rukama.
Gundjuru je mesto fatalnosti. Njegovo se ime više ne sme izgovoriti. Po cenu života nijedan crnac neće reći kako se zvao taj grad.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
“ A tako se ne zvao imenom svetoga Porfirija, ako te uoči same mesopusne nedelje ne bacim u mutno Dunavo, pa neka onda raci tvojim poganim
Hej, da mi ga je doma videti! TREĆI TURČIN: A kako ti se zvao?... Jer i to moram čestitom veziru javiti. A možda ga i ja poznajem, te bih ti umio nešto o njemu pričati...
“ Drugi: „Čok selam!...“ Treći: „Selam aleć!...“) HASAN: Dobro ti bog dao! GLAVAŠ: Ti si me zvao. Pa kaži važnost svoje poruke: Da l’ vredi što sam amo hodio?
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
LXIV Božić, Božić, mio danak, Ko ga ne bi milim zvao, Ko li ne bi vesô bio, Ko se ne bi radovao! „Evo kolač,“ starešina reče, „Kolač treba seći, ko će s kim da seče?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
“ — reče više u šali. Onda siđe u moj zaklon i sede na ivicu rova. — „Šta uradi ti ovo, ’Cvrco’?“ Tamo me je zvao, jer sam bio najmlađi komandir u odredu. Izložio sam mu šta se dogodilo. On se diže i podboči se rukama.
— Imao sam. Ali ja sam bio najbliži komandantu. — More, šta se natežete oko toga — nervira se Radojčić. — Zvao ga čovek, pa kvit. Šta vam je naredio?
Vojnik se vrati noseći jedno pismo, koje je onome virilo iz džepa... Zvao se, sećam se, Boris Želčev, a pisala mu neka Ratka iz Plovdiva.
šta da radim! — uzdisao je upravnik. — Postavio sam im onoga kapetana za sobnog starešinu, a on ispao sada najgori. Zvao sam ga. Znate šta mi kaže: ,Ja dve godine nisam sišao sa položaja. Razboleo sam se.
— Zvao vas komandir na kavu — reče ulazeći. — Imate li pokrivač?... E, onda ostavite, pa će moj posilni razmestiti. Izvolte.
Vojnici su na nogama imali platnene cipele, koje su sami sašili. Stavili su šlemove i opasače. — Evo, zašto sam vas zvao. Telefonirali su mi sada iz puka da se noćašnji juriš odloži. Oni će narediti kad treba da bude. Verovatno sutra na noć.
Našao sam odmah onoga pešaka. Stanić se zvao. Rešili smo da to poslepodne idemo u bioskop. Objasnio mi je, da se „one“ tamo sakupljaju. — A-ha! — dobaci Vojin.
Možda i zato što već toliko dugo vremena nisam bio u društvu žena... Ali svoje stanje krio sam od Tome. Jest, tako se zvao... Eto, vidite.
to je prirodno... — Ali kad vam kažem, to nije istina... U pitanju je samo jedan mali francuski kadet... — Kako se zvao? Ona se kolebala jedan trenutak, pa će reći: — Gaston... On je mene voleo, a ne ja njega.
Pričaju da ih je još jednom tako zvao, pre dva meseca, da im zameri što ne pozdravljaju francuske oficire. U predsoblju komandanta mesta svi smo se sakupili.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
skroz hibridan, izmišljen i neprestano iznova izmišljan i sve komplikovanije zamršavan, nepostojeći, svejedno da li se zvao ruskoslovenski ili slavenoserbski.
ždral, „zašto Srblji pripovedaju da se tako zvao konj Milošev; itd.) na jezik i akcenat (v. Prepisku II, 189). — Zanimljivo je i lepo, a umnogom i prihvatljivo objašnjenje
146). Tekst je preštampan iz Pačićeve zbirke, str. 69—70. — Ima više tragova u našoj književnosti da se Petrovaradin zvao Gibraltar, čas sremski, čas mađarski, čas slavonski.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
RADOŠ: I Cigane bih zvao u pomoć, Samo Latine — ne! VUKSAN: Cigani su diviji, Latini podli i lažljiviji. RADOŠ: Pa onda, ko zna da l’ i
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Vidiš li? Vidiš zar! E, 'nođe ti je bio kućerak Slatke Duše. Tako je svak zvao starog Miju, pokoj mu duši! Prozvali su ga, belćim, tako što je on svakog zvao slatkom dušom.
Tako je svak zvao starog Miju, pokoj mu duši! Prozvali su ga, belćim, tako što je on svakog zvao slatkom dušom. Poznavô on koga, ne poznavô — on svakom: moja slatka dušo!
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
ANĐA (dolazi iz leve sobe): Šta si me zvao? JEROTIJE (podmeće joj pismo pod nos): Pomiriši! ANĐA: Ala lepo miriše! JEROTIJE: Na šta? ANĐA (doseća se): Čekaj!.
KAPETAN: Ćut', kad ti kažem! Gle ti njega, on misli zvao ga neko ovde da govori! VIĆA (čita): „...i da mu je namera bila kako dinastiju tako i celu državu baciti u vazduh.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
On se vratio folklornom stihu i melosu ne da bi ih uneo u svoju pesma, nego da bi u njima otkrio ono što je zvao maternjom melodijom. Više od drugih pesnika aktivirao je iz jezičkog pamćenja stare slike i značenja.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Oko nje uplašeno optrčavao je brat mu i, preplašen, plačno je zvao da se osvesti, pribere. — Ostavi me, bre!... — plakala je ona i dalje ludo, besvesno, sa rukama pod pazuhama išla i
On ga je, istina, viđao ali ne baš tako izbliza, još manje da mu je on ovako, nasamo, izlazio, da ga je on zvao. Bio je pitom i pun neke svežine, one poljske, a međutim lica kao u devojke.
Znajući da je već sve svršeno, jer čim ga je on zvao k sebi, to se zna [da je za kaznu], on, ne znajući šta će, od srama, stida i bola, zgranu se i, pokriv lice rukama,
Ćipiko, Ivo - Pauci
—Nije malo, ne .... Ali skupi se, sinko; a ti, ako ne budeš uzimao, nećeš mi ni dugovati. ... Eto, zato sam te zvao, da se znaš vladati. Putem Rade razmišlja o dugu: — Sila ga se božja nakupila, nećeš nigda kraju!
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
odsutno, kao da mu jedino telo savlađuje uzbrdicu, dok mu duša negde lunja, daleko kao utvara, ali nadohvat ako je bude zvao.
Odvojio se od grupe zbog svađe s glavnim majstorom, koji se, ako dobro pamtim, zvao Stikrios. Sukob je izbio zbog prizora iz jevanđelja koji je kir Jakos slikao.
Makarije Zvao me je danas Lauš. Tražio je moj savet. Ne zna koga da postavi ovde kao zapovednika dok bude na ratnom pohodu.
Dobro, kod drugih se on drukčije zvao, kod nekih uopšte nije imao imena. Okretao sam ja ovo pitanje i sa poleđine. Zagledao sam ja njega stotine puta, i
Ilić, Vojislav J. - PESME
„Zvao sam te noćas, sedi svešteniče, Jer sodomski greh mi um i dušu mrači. Čuj, nad mojom glavom crni gavran kliče, Krik njego
Ispovest mi treba, zato sam te zvao: Oče, ja sam majku svoju otrovao... Kad se Rudnik pređe i malena reka, Ima jedno divlje i sumorno mesto, Na koje sam
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
kraju daljskog atara, kod patrijaršiske pustare Marinovci, nalazi se jedan bunar koji se još za vreme moga detinjstva zvao Milankovim imenom.
Bilo mu je tek dvadeset i osam godina, a zvao se Galileo Galileji. Ipak je njegovo ime privuklo toliki broj slušalaca, da se prizemna sala, u kojoj je trebao da
Naš razredni starešina postade jedan mladi doktor matematike koji se Varićak zvao i svoje ime u nauci osvetlao. On nas je pratio do mature, a odmah posle toga otišao u Zagreb za profesora Univerziteta.
Tome je lako pomoći. Možete ići.“ Onaj mladić zvao se Kamil Flamarion, a ova scena bila je početak njegove sjajne karijere.
hram koji me ne potseća na ona vremena kada su ovde vladali kneževi-nadbiskupi, gospoda gospodari, kako ih je Mocart zvao, a gorko iskusio to njihovo gospodstvo.
Stanković, Borisav - TAŠANA
NAZA (uplašeno Sarošu): Što je to, što ovako dockan, u nevreme, veselje i svirka? Da me je sam paša zvao ne bih mu došla, ama ti, ti si moj paša! Sad će i družina da dođe, a ja potrčah da vidim šta je.
Čuje se svirka Cigana, čočeka i njihov dolazak. Ispred njih igrajući momak Kosta koji ih je zvao. Čuje se iz daleka pesma: Istambol da čika rir kete nalva, Kete nalva gitiler, vaj, kokona!
Ono, istina i ja pokatkad zapevam. SVI BEGOVI Poj bre, Saroše, poj! SAROŠ (dosta smrknuto): Sada, ovde, ne. Zvao sam vas u goste i na vas je red da se veselimo i pevamo, a sutra u Donjo Vranje moje je. Dede, bre, čočeci!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
A Bog mu dade dva kamena: jedan se zvao tama, a drugi senka smrti; i rekao mu da ih tare jedan o drugi. Iskočila vatra, sine. I iskočila radost za Adama.
Naredio je da kandila gore stalno. Pretvorio je jednu sobu u muzejčić, povešao ikone, i zvao slikara nekog da ga pita može li po zidovima izraditi freske. Pa je onda jednog dana rešio da će da se ženi.
Učitelj duže vremena nije za to znao; a kad je saznao, zvao je Miju svojoj kući, i s njime razgovarao i ovako i onako, i naposletku ostavio da bude: ili-ili.
Ranije, on je u Rimskoj ulici svraćao samo Harisijadesu i Harisijadesa radi, i njegove mlade žene radi. U sebi ju je zvao: „Mala devojčica s velikim očima koje Boga vide.” Rado se sećao, i prepričavao, jednu scenu.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
ne to, ja drugo ovde razumem; ja mislim što se karaktera tiče, moj je suprug samo notaroš, pak bi vidila ko me ne bi zvao milostivom gospojom.
Prelić, to ona ovako tolkovaše: što takovi sami priznaju da nisu ništa zaslužili, no sve što imaju od prvog, koji se zvao Popović ili Prelić, nasledili jesu.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Po toj novoj biografiji, pokojnik se nije zvao Stojan, nego Spira; on je pogrešno nosio prezime Antić, jer njegovo je prezime u stvari Nikolić.
Njegova se majka nije zvala Angelina, jer mu je to bila maćeha, već Marija; njegov se otac nije zvao Miljko, već Mijat, i nije bio svinjarski trgovac, već pop.
Krajem novoga veka rodio se jedan čudnovat pisac istorije. Zvao se Napoleon Bonaparta. On nije pisao istoriju, kao što je to red, već ju je pravio.
Uostalom, mi smo đaci to i bili za njega. Nikoga od nas on nije zvao krštenim imenom; svakome je pridenuo po jedno ime iz zoologije i tim nas je imenom i zvao i prozivao, tako da za njega
Nikoga od nas on nije zvao krštenim imenom; svakome je pridenuo po jedno ime iz zoologije i tim nas je imenom i zvao i prozivao, tako da za njega nije ni postojao prozivnik sa našim krštenim imenima.
Ovaj je čovek imao odista silnu logiku, šteta samo što je ta logika počivala na batinama. Pri rastanku zvao me je da mu dođem po podne, a, kada sam otišao, nisam ga zatekao kod kuće.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Ah, sad se setih. Zvao se „Crkveno branište“, Tu drugu noć neću nikada zaboraviti. U ljudi nije bilo više daha ... Dok jedan vod zastane, da
— Ja šta ću... — Nemoj sad da navučeš i drugu krivicu — upade Dušan. On te zove na raport... Kada bi mene zvao, ja bih morao da pripašem sablju i ešarpu.
— Slušaj, da je komandant hteo s tobom privatno da razgovara on bi te zvao preko posilnoga. A video si da je došao ađutant. — Naravno...
i tako dalje. Pristao mi je večeras sveštenik puka Gospodin... kako sam ga zvao na raport. Rekao mi je, kako ste vi koristili moje ime... Neka mi rezervni kapetan...
Petrović, Rastko - PESME
Neizvesnošću, sumnjom, dosadom sam zvao Strah ništavila krajnjeg Što me mori. Nijedna vizija nije nego vizija smrti: Ali u zoološkoj bašti su i botanički
Sa utehom kao da bi podnosili I ovaj pakao, Kad bi za njim dolazio ma jedan gori; Neizvesnošću, sumnjom, dosadom sam zvao Strah ništavila krajnjeg Kad me mori.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Nežno ga isprati šuma, a kupinova vreža reče: — Ako ti zatrebamo, zovi! Dečak se samo nasmeja: ko je još biljke zvao u pomoć? Zakoračivši, ugleda Vedran svoju senku i začudi se: proširila mu se ramena, smanjila glava.
Kako je trčao! Kako ju je iz glasa zvao! Ali, devojče više ne dođe. — Daću ti najveću lubenicu iz bostana! Zlatnu ću ti lubenicu dati!
Jedino u ludim snovima izlaze čovečuljci iz zidova, klanjaju se i kažu: — Zvao si me? Radana niz leđa kao da neko preli ledenom vodom. — Kako sam te mogao zvati, kad ne znam ko si?
Šantić, Aleksa - PESME
Spremni konjic frkće, nogom kopa, bije, Kao da bi na put gospodara zvao... Zora je. Mi deca kraj majčina skuta U dvorištu stali, srce nam se trese — Otac, evo, svima iz jasprene kese Po
Iz vruće visoke raži Grličin glas je zvao, U vrhu čempresa starih Pošljednji plamen je sjao. Od sreće ja bijah umro, A ti, u ljepoti svoj, Nada mnom sama si
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Taj neumorni ustalac kroz vekove je zagrevao raju i zvao je na podvige. Musić Stevan je junak koji je kasno stigao na Kosovo.
A kad se Đurađ zakaluđerio (kao kaluđer zvao se Maksim), Jovan je postao despot. On je poslednji potomak staroga despota Đurđa.
Jedan njegov sin (kome istorija ne zna imena a pesma ga zove Maksimom) poturčio se i kao poturčenjak zvao se Skender-beg i pašovao u Skadru. Drugi Ivanov sin (koji se u pesmi pogrešno smatra kao njegov brat) bio je Đurađ.
Natrag se nije moglo, jer je tamo bila tamnica, mučenje, smrt. Život je zvao napred i Vuksana od Rovaca i čitav narod. Mrčarić Pejo je budna savest narodna.
“ Vojvoda mu bolje odaziva: „Zdravo, kralju od Maćedonije, zlatna kruno pod nebom na zemlji, jasna zvezdo na Maćedoniji! Zvao bi te da se napijemo, nemam ovde vina ni rakije, a da si me zatekao, kralju, kod Nemeša, bana vršačkoga, može biti da
godine prebjegne u Srbiju“. „On se po ocu zvao Gavrilović pa su ga Podrugom i Podrugovićem zato prozvali što je bio vrlo veliki, tj. po drugoga čoveka.
Đurađ Senković nije otac Ivana Vlatkovića. Ivan je imao brata Jurja (Đurđa), a otac mu se zvao Novak. O strašnom odelu (od risovine i samurovine). Bojno koplje vukom pokrojeno, tj. obavijeno vučjom kožom.
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
MI U TORBI 38 JEDANPUT U PARIZU 40 NEKA STISKA 42 ČOBANIN SAM U SELU 44 REKOŠE MI BUDI PEKAR 46 JEDNOM KAD ME ZVAO RAK 48 JEDNOGA DANA 51 PLAVI KAKTUS I KLEKINjE 54 PONAŠAM SE POPUT PAŠE 56 GNjAVI ME TEČA 58 OTKUD MENI OVA SNAGA 60 U
oštro šilo Rekoše mi budi džokej Okej okej Biću džokej Izdade me i tu sreća Padoh s konja kao vreća JEDNOM KAD ME ZVAO RAK Jednom kad me zvao rak Zvao rak Na svečani doručak Doručak Plivao sam u cik-cak.
džokej Okej okej Biću džokej Izdade me i tu sreća Padoh s konja kao vreća JEDNOM KAD ME ZVAO RAK Jednom kad me zvao rak Zvao rak Na svečani doručak Doručak Plivao sam u cik-cak.
Okej okej Biću džokej Izdade me i tu sreća Padoh s konja kao vreća JEDNOM KAD ME ZVAO RAK Jednom kad me zvao rak Zvao rak Na svečani doručak Doručak Plivao sam u cik-cak.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
radnik i kauboj (čuvar stoke) a kad se otuda vratio, miješao je u naš jezik mnogo engleskih riječi, ženu Maru zvao je „Meri“, oca Đurđa „Đan“, a sina Nikolu „Nik“. Zbog toga je čitavo selo, pa i đaci u školi, dječaka zvalo Nik.
— Pogledaj samo, Lunjo — zvao je Nik. — Nek mu gleda njegova debela Marica! — otrese se Lunja sjećajući se Stričeve priče o plavoj Marici i njezinim
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
i bogat car, te bi se proglasilo da svakome dohodcu badijava razdaje svoje blago, — e da bi na to s prinudom koga zvao natovariti mu i dati po tri tovara blaga?
A da nije bio u tamnici, to ne bi ni car, faraon, za njega znao, ni bi preda se zvao da mu snove prokaže našto izlaze, niti bi mogao inače ono carsko gospodstvo dostati da bude prvi do cara vezir i nad
orar, kad na ramenu, kad se opet prepojasivali šnjime unakrst ka i đakon pred pričeštenje na leturgiji, — i to se je zvao poramnik, ako nije arnautska struka bila, čim je Lup sluga krv izatro, te je sva krvava bila); i on to uze i ponjavicu
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Ali se Mane nije tek onako zvao čapkun-Mane, nije zabadava bio sin čuvenog Đorđija i bratanac još čuvenije Doke, bio krv njihova, — pa se nije