Jakšić, Đura - PROZA
Astronom gleda u zvezde. Je l’ mu ko sahranjen u njima?... Mi gledamo u zemlju... Ah, u zemlji nam je sve!... On u zvezdama gleda budućnost, mi u zemlji prošlost...
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Telo mu prožma jeza... Zaustavi dah, napreže uvo i — ne ču ništa!... Pogleda nada se... nebo se osulo zvezdama; a one zvezde glede ga hladno i podrugljivo kao oči uhodine, koji je pronašao krivca, pa se pravi da ga ne vidi, nego
Da pirnem, nestaće ga!... Sad mi je manji od mrava, a lakši od paperka! I pogleda u nebo, pa se stade zaklinjati bogu, zvezdama i plavom nebu da će ubiti Lazara... Hodao je nemirno po voću; kapu zabacio na zatiljak, te mu vetrić hladi vrelo čelo.
Samo jedno momče u selu ne beše zaspalo... Ono duvaše u dvojnice: priča mesecu i zvezdama osećaje mlađane, zanesene duše; a nežni zvuk dvojnica tepa i jeca tako burno, tako toplo, tako silno kao što samo
To zagorča život Kruški. Beše već oslavilo proleće. Prijatno beše sedeti uveče pred hanom. Nebo se osulo zvezdama... Iz okolnih bara razlegao se kreket žaba.
Suton je ocrtavao predmete u daljini. Malo-pomalo pa osta pred očima njihovim samo bela vodena pruga... Nebo se osulo zvezdama, vetrić pirka i šušti po zelenom lišću, a tamo daleko, daleko čuje se lavež pasa... Hajduci usnuše, samo Stanko ne.
Spusti se noć... Na nebu nijednog oblačka, a plavetnilo nebesno osuto zvezdama, kao zelena trava rosom u proleće. Stanko se odvojio od ukućana i otišao u voće da tamo sačeka Jelicu.
Dučić, Jovan - PESME
PESMA 169 NAŠA SRCA 171 MOJA LjUBAV 172 OČI 174 ČEDNOST 176 NOMADI 178 VELIKA NOĆ 180 ZA ZVEZDAMA 181 STVARANjE 183 MIRNA PESMA 185 TRENUCI 187 NEPRIJATELj 189 KRILA 191 PESMA LjUBAVI 193 PESMA SUTONA 195 PESMA
Iz prslih grudi ja ću dići Najlepšu himnu sunca. Zavapi krilo: da se rodim, Iz strašnog mučenja krvi! Zvezdama mirnim da zabrodim, Na sunce da stignem prvi. Zavapi suza: vaj, da kanem Iz bola koji grca!
PUTNIK Ja sam taj putnik što je krenuo U prediskonsko prvo svitanje, Za putem uvek put promenuo Međ zvezdama kroz večno skitanje.
A noću nebu zavihori, Kad zna da bolno sve zanemlje — I zvezdama po svu noć zbori Gorke samoće ove zemlje. VETAR Prenu se kao ptić u džbunu Plašljivi prvi dah i struja; No tek što
Prići će mi nežno u danima ovim, Kao iluzija dobra, neka žena; I radosno tada po zvezdama novim Tražiću svoj usud za nova vremena. Na novu obalu ja ću nogom stati, Da u novom ruhu zagazim u cveće...
SRCE Moje tamno srce, to je deo svega — Sa zvezdama trepti, huji s vetrovima; I onda kad stoji bezglasno međ svima, Jedan gromki eho ćuti u dnu njega.
TAJNA Naše dve ljubavi pune kobne moći, Od sviju skrivene, žive u svom stidu, Kao pod zvezdama, zaspali u noći, Dva mirna pauna na starinskom zidu.
ZA ZVEZDAMA Ubrisaću s usta mučnu kap gorčine — I kao kraljević iz starinske bajke, Poći ću za glasom što zove iz tmine, Kao gl
I caričin pažu Miloš Obiliću, Zbori sa zvezdama što nad gradom plove, I svaki glas zemlje on sluša bez daha. Ali od Kosova pođe li pram praha, Zatreperi celo srce
zalazi na granicama koje su šire od sviju prostorâ, sunce koje je davalo dubinu nebeskom svodu, boju predelu, treptanje zvezdama, lepotu strasti i kobi u očima žene; i koje je sada svetlilo još samo duboko u večernjem sutonu jedne duše.
Svud će biti klasje do pojasa i šume do neba. I on je išao sve dalje za suncem i zvezdama, i sejao u pustoši i pevao u tišini. Nije se osvrtao iza sebe, i ne bi više znao put da se vrati na svoje ognjište.
“ Zvezde će ti govoriti o Večnosti, a zore o Svetlosti. — A ti ćeš odgovoriti zvezdama i zorama: „Iz moje ljubavi se rađaju mlečni putevi i nebeska kola, i mirna svitanja na planini.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
i baštama, ambarima i avlijama, samo visoki đermovi kao da probiše vrhovima svojim tu koprenu i dizahu se pravo tamo zvezdama.
Afrika
da zapeva takođe; nađe u dnu sebe jedan tihi jedva čujni glas; podiže ga sve više, sve dalje u svod, vezujući sebe sa zvezdama; ali se odjednom predomisli, prekinuvši svoju pesmu tu, baš kada je bio sa njom najviše.
“ za čas se više nije čula iza nas; već samo pokatkad koji naš korak pod zvezdama. Ujutru, dok se još polivam hladnom vodom, suviše hladnom u ova hladna jutra, N. dolazi da vidi da se nisam uspavao.
ni Mej još ne primećuju. Crni koji su nam dolazili ispredali su jednu divnu mrežu zvukova nad biljem i zverinjem a pod zvezdama.
Bilo ih je koji su osećali crne demone oko sebe, i koji kao da su rukama šibali po zvezdama; ali u svima njima želja, luda želja, da budu u isti mah i na nebu i na zemlji, vukla ih je ovim divnim ženama.
Dignutih ruku, tako da su se njihove nage grudi prelivale pod zvezdama, cela njihova naga tela ne izgledahu da su od materije od koje je obično ljudsko telo. One su bile i strahovite i divne.
Šef sela je otišao, da nam ne smeta, ne kazavši nam zbogom, i mi smo ostali nasred dvorišta ležeći: više pod zvezdama no na zemlji; ležeći, i ne prekidajući razgovor. Oko dva sata N. reče da treba ići dalje.
Potom je zamenjuju. Gasim lampe i gledam ih ovako, osvetljene jedva zvezdama, očima koje se navikavaju na mrak. Tako one zaboravljaju na mene i slobodnije su, lude, vesele i divlje.
Radostan sam da sam opet u noći, pod zvezdama, daleko od mirisa i vreline tela; dišem širokim prsima, trudim se da u mirisu savane razlikujem miris raznih divljih
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Rekao je Engelshofenu – pričao je posle Pavle – da je Tekelija preveo, kod Sente, kroz baruštine na Tisi, noću, po zvezdama, sve trupe princa Evgenija Savojskog, i omogućio pobedu, a nikad mu ni hvala nisu rekli. Eno sad Tekelije u Rosiji.
Sa svojom konjicom išao je ispred austrijskih trupa, koje je, noću – prema zvezdama – preveo, kroz to more vode i blata. Osvanuo je u leđa Turaka. Pobeda princa Evgenija bila je potpuna.
a niko ne pominje, niti zna, Onoga, koji mu je omogućio pobedu i koji je, u toj strašnoj noći, kroz mrak i vodu, prema zvezdama, preveo armiju u leđa Turaka. Tekelija je znao da nađe put prema zvezdama. Savojski samo prema kartama.
Tekelija je znao da nađe put prema zvezdama. Savojski samo prema kartama. Tekelija je preplivao razlivenu Tisu, na grivama. Savojski je stao pred poplavama.
Đurđe mu onda ljutito dobaci pitanje, je li to pročitao u zvezdama? Nije, kaže. Nego je oslušnuo kako sluškinja Žolobova potpiruje vatru, izjutra. Diše kao oluja.
Kao što pastiri, i seljaci, često, iznenade, pitanjima, i svojim mislima, o zvezdama, o životu ljudskom, i smrti, školovana lica – tako je i Pavle, u poslednje vreme, razmišljao, ne samo o svojoj selidbi u
Nebo bi bilo osuto zvezdama. Pavle bi onda razmišljao: gde će, i kako će se završiti i njegov život, koji nimalo ne liči na život Zlatoustoga.
Poznao je onu među zvezdama, koja je zornjača. Naježen i ražalošćen od sna, koji je te noći imao, pitao se onako neispavan i užasnut, što se
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Šare su od crne vune i predstavljaju samo vertikalne linije i površine sa velikim zvezdama od srme. Iz daljine čine vanredno ukusan efekat, i za utisak na daljini efektnije su od kosovske nošnje.
Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
svoje sazvežđe Koje noć nikad videlo nije Svako svoju kožu kamenjem napuni Svako sa njom zaigra Obasjan sopstvenim zvezdama Ko do zore ne zastane Ko ne trepne ne tresne Taj zaradi svoju kožu (Ova se igra retko igra) RUŽOKRADICE Neko bude
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Sad je već lično na golemi crveni disk hitnut ka zvezdama. Trske i močvare bile su zelenozlatne, a ja sam gutao ono jaje. Bilo je hladno, ali ukusno, jer ga je Rašida posolila.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Nebo je nad njima dugo, skoro do ponoći, ostajalo svetlo, zasuto bledim, ali krupnim zvezdama, što su pred zoru postajale sitne, ali sjajne i ustreptale.
Neko vreme, u blesku ogledala, njima se učini kao da sede na nebesima, među zvezdama, na sjajnim mlečnim putevima, njihajući se lako.
Sa oblacima i jutarnjim zvezdama, nosio je Isakovič u svom sećanju, visoko iznad sebe, i muke svoga puka, krik njihov bedan, lelekanje uz gusle, njihov
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
taj napor dug hiljade godina bio uzaludan, bezvredan, ovde, na ovoj mokroj šljaci, pod ovim istim evropskim nebom i zvezdama, koje su gledali mislioci, čije je živote i dela vukla preko ove nesrećne zemlje; zar se, zaista, sve tako završava?
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Kao njegov iguman Teodosije Mrkojević u Šćepanu Malom on na zvezdama uči bogosloviju. Putovanja po Rusiji, Austriji, Italiji sve više su širila njegov duhovni vidik.
Radičević, Branko - PESME
Deco mila moji leta mladi, Tedo dugu da se sa neba svučem, Dugom šarnom da sve vas obučem, Da nakitim sjajnijem zvezdama, Da obasjam sunčanim lučama.
Noć je svuda, po gori je tavno, Ali bure nestalo je davno, Oblačići ka svojima ite, A nebesa zvezdama se kite; Još se mesec na nebesi javlja I čuje se po gorici slavlja, Peva slavulj sa dubove grane, Peva pesmu, ta nema
Da odranim od zla vas odbranim, Pa da dugu sa nebesa svučem, Dugom sjajnom da sve vas obučem, Da nakitim jasnima zvezdama, Da obasjam sunčanim lučama, Kad uginem da mi privatite, Da mi ime dično održite — Duga bila, pa se izgubila,
Kostić, Laza - PESME
ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Laza Kostić PESME Sadržaj MESTO PROGOVORA 2 MEĐU ZVEZDAMA 3 LjUBAVNE PESME 14 POD PROZOROM 15 POGREB 18 POSLE POGREBA 22 OBJESEN 25 SINOĆ 27 LjUBAVNA GUJA 28 REČE
IMNA JOVANU DAMASKINU 175 MOLITVA BOGORODICI 178 ЅANTA MARІA DELLA ЅALUTE 179 PESME MESTO PROGOVORA MEĐU ZVEZDAMA (Vilovanka) U po noći preveseljke, sa netrenke terevenke, zagrejan se digoh doma.
Ni oluja, ni bujica, to je cvrkut rajskih tica; — il' je razleg od pesama iz najvišeg onog hrama nad zvezdama? Po tihotnoj vaseljeni razležu se zvuci njeni smrtnom uvu nečuveni; a u meni?
Sve se želje Tu da probude, dušine žice sve da progude, zadivićemo svetske kolute, bogove silne, kamo li ljude, zvezdama ćemo pomerit' pute, suncima zasut' seljenske stude, da u sve kute zore zarude, da od miline dusi polude, Ѕanta Maria
Lalić, Ivan V. - PISMO
Zato trajem, zeman. Katkada noću u tišini slušam: Treperi prostor, rađa se oluja. Pulsira oganj u zvezdama zgrušan Po volji Boga slavuja i guja...
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Drugi su je tražili prema zvezdama kao da je ostrvo i nalazili je u kladencima gde s vodom rodne reči grgolji. Hrabro sam podneo smrt, no kakva je u
Nećemo se vratiti krovovima grada, na visoravni živimo međ zvezdama, vojske nas neće naći, ni orlovi, ispolin jedan će sići među nas i nju obljubiti dok ja budem gonio veprove.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ 3. Osu se nebo zvezdama, I ravno polje ovcama. Ovcama nema čobana, Do jedno dete Radoje, I ono ludo zaspalo. Budi ga Janja sestrica:
Visoko se soko vije, Još su viša gradu vrata; Anđa im je kapidžija: Suncem glavu povezala, Mesecom se opasala, A zvezdama nakitila. 191. Što ću junak, ustreli me strela, Dušo Jeco, iz tvog belog lica?
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
I dokle mati na grudi stiskava Čedo — zvezdama mala jata brode Anđelske duše nevinih žrtava. JOVAN PUSTINjAK 1. Ribizle Surovi asket što je mesto kruha Jeo skakavce
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
i kolačima, i ja se pozdravim sa šefom i pođem s jednim pandurom, koga mi dade da me odvede u gostionicu, ukrašen zvezdama i ordenima, te sam mogao mirno ići ulicom bez graje i gužve od svetine, što bi moralo biti da sam onako bez odličja
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
« Visoko u plavo nebo, zvezdama okićeno, dizaše se dim i lizaše plamen od zapaljenih buradi i mešina. Čulo se za ovo burno veselje nadaleko!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
S tobom se braća ponosila! Tvoja se sreća rodila, zvezdama sjajnim rosila! Uzor bio čojstva i junaštva! U srebro ti se okovala! — (kad ko mudru reč rekne).
Sveti Sava - SABRANA DELA
Svetilan. „Nebo sa zvezdama u krug“ Sa nebesa, sa slavovenčanja iz ruke Svedržitelja, spomenom praznika ti otačastvo svoje prosvetli, sveti
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
trenuće oka, k očima, k ušima, k svim čuvstvam, a navlastito k srcu našem, bog govori: nebo s[a] suncem, mesecom i zvezdama; zemlja sa svim šta se na njoj vidi, vozduh, oblaci, vetrovi, molnije i grmljavina, voda i sve što se u njoj dviže,
Učite i[h] najpre ovima malima stvarma, dok s vremenom kadra budu k suncu i k zvezdama um svoj vozvisiti. Evo, moj ljubezni čitatelju, k[a] kakvim razmišljenijam samo vaspominanije [h]opovske krasote um moj
Ćosić, Dobrica - KORENI
i škripu kola, pretvorio u ćutljivog i strogog gazdu, koji je mladića dobro pamtio i o njemu, pod mesečinom, oblacima i zvezdama, po kiši i vetru, često i dugo s podsmešljivom tugom mislio. Samo mu nikada nije video lik. A šta sada? — zanjiha glavom.
ograde, ona je uplašeno stala, zagledana u tamni obris manastira koji su vešte ruke podmetnule nebu, sada mrkomodrom i zvezdama. izubadanom.
Nema šta, primio si se odmah. Prinese sviralu ustima i tanku je protnu kroz tamu i granje ka zvezdama, pevajući o suvoj zemlji pod jabukom u mraku, i šta će sve biti od njegovog, petog sina.
— Šta čekaš? Nisam se znojio za tebe. Sam sebi jamu kopaj — i opsova. Đorđe iskrenu glavu i vide cigaru među zvezdama. — Ja sam, Đorđe — promuca. — Otkud TI ovde?... Da bog sačuva — govori cigara ljutito, čudeći se. Dugo ćute.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Da je oblak, spustila bi se na vrh Srebrne gore, okupala u moru, potrčala za zvezdama i pticama. Devojčica uzdahnu. Iz svog betonskog dvorišta, ograđenog visokim zgradama kao kamenim liticama, jedva je
Plačku se učini da vidi kako se neke od njih spuštaju ka zemlji. Evo ih, tu su! Kad bi bar bio zvezda! Zvezdama niko ništa ne može.
Možda oblaci znaju, napomenu joj, svuda putuju, svud zaviruju... Požuri Mesec za zvezdama, a lepotica se obrati oblacima, pa pticama, ali pomoći nije bilo. Ni ptice ni oblaci nisu znali gde je njen sjajnooki.
Već se i nebo osipalo zvezdama, a on nikako da je oslobodi. Opet mu nadohvat ruke dođe crvena zvezda i on oseti kako lagano tone u san, stavi kocku
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Riga, štiteći svoje drugove, ubio neke stražare; pričalo se, takođe, da su ih streljali na današnjem Ratnom ostrvu, pod zvezdama junskog bezdana.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Deco mila mojih leta mladi'! Htedoh dugu da sa neba svučem, Dugom šarnom da sve vas obučem, Da nakitim sjajnijem zvezdama, Da obasjam sunčanim lučama...
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Postepeno ću vas upoznati sa svim tim zvezdama, a danas ću vam rastumačiti zvezdano jato nebeskih kola“. Pošto je svoje mlade učenike upoznao sa ovim zvezdanim
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
sveta oko nas i gospodarili su našom svešću dok smo obavijeni crnim pokrovom noći i okriljeni bezbrojnim plamtećim zvezdama čuvali naše volove.
sa prirodnim darovima koji omogućavaju međusobno sporazumevanje čoveka sa čovekom, životinje sa životinjom, zvezda sa zvezdama i čoveka sa svojim Tvorcem, razumljivo je što sam mnogo razmišljao o prirodi zvuka i svetlosti.
Ja sam zahvalan zvezdama što su ondašnji iseljenički zakoni bili drukčiji od današnjih, jer da nije bilo tako, ja danas ne bih bio među živima.
na nebu, koje nas smrtne podstiču da težimo nebeskim visinama, ali se mnoga raketa, koja je uobražavala da putuje ka zvezdama, iznenada našla zarivena u blatu... Takva raketa bio sam i ja.
Ne uči li nas naše iskustvo da napredak znači bolju koordinaciju svih prirodnih aktivnosti, aktivnosti atoma u usijanim zvezdama ili akgivnosti ćelija u našem organizmu?
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
druga devojka, Anđa] je uspela da glavu poveže suncem, da se opaše mesecom i da se nakiti zvezdama.“17 Naime, naša pesma ima šest stihova i šest simetrično razmeštenih motiva: u svakom stihu po jedan motiv i u dva
se soko vije, Još su viša gradu vrata; Anđa im je kapidžija: Suncem glavu povezala, Mesecom se opasala, A zvezdama nakitila.
Pri unošenju zapisa pesme u knjigu Vuk je blago redigovao samo poslednji stih: u zapisu je bilo zvezdama se nakitila, a u knjizi je a zvezdama nakitila. O tome smo saznali kada je, 1975.
zapisa pesme u knjigu Vuk je blago redigovao samo poslednji stih: u zapisu je bilo zvezdama se nakitila, a u knjizi je a zvezdama nakitila. O tome smo saznali kada je, 1975.
da zapiše pesmu mitološkog porekla o devojci koja čuva nebeske vratnice: Suncem glavu povezala, Mesecom se opasala, Zvezdama se nakitila.
svakako da ju je u to vreme i negde na tome putu i zabeležio; pesmi je naslov naknadno dao, a štampao je u stihu 6: A zvezdama m. Zvezdama se.
ju je u to vreme i negde na tome putu i zabeležio; pesmi je naslov naknadno dao, a štampao je u stihu 6: A zvezdama m. Zvezdama se.
na kraju Đurićeve antologije, gde se u objašnjenju drugog dela pesme kaže „Suncem glavu povezala, mesecom se opasala, a zvezdama nakitila (valjda se misli da su na marami, pojasu i odelu šare u obliku sunca, meseca i zvezda).
Sitnije razlike kao što su da je banovica u sunce obučena, a ne da je njime glavu povezala, ili da zvezdama nije nakićena, nego je zapučena, kao da se pod zvezdama misli na dugmad ili kopče, na prvi nam pogled malo šta znače.
u sunce obučena, a ne da je njime glavu povezala, ili da zvezdama nije nakićena, nego je zapučena, kao da se pod zvezdama misli na dugmad ili kopče, na prvi nam pogled malo šta znače. Ali su one svejedno značajne.
Među mitološkim pesmama postoji inače dosta veliki krug u kojima se peva upravo o suncu, mesecu i zvezdama. Ali je odnos i među njima i sa ljudima po pravilu odnos među zasebnim bićima, i nigde se nebeska tela ne pojavljuju
njenim (3) na glavi joj venac od dvanaest zvezda Narodna lirika (1) u sunce je obučena (2) mesecom se opasala (3) zvezdama se nakitila27 Nismo citirali Vukov prevod Otkrivenja zato što je on kasnije došao.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
III Ah, kako mi ležat’ godi Na rudini ispod gore, Sa zvezdama ćeretati Što se zláte odozgore. Vi, zvezdice - osmejkuše, Recite mi pravo tudi, Je l’ istina što o vama Pišu
— verovat’ ne mogu, — Ta zvezdama ne kopa se grob! Ti odleti ka istini samo, Nju tražeći provekova vek; A mesto ti, i ako je prazno, Iz njeg’ bije
Miljković, Branko - PESME
Ptice gnjiju visoko nad tvojom glavom dok beskrajna patnja zri u pogledu i otrovne kiše liju. Zvezdama ranjen u snu lutaš. Sjajna ona ide tvojim tragom, al od sviju jedini je ne smeš videti.
To je sve što je ostalo od moga glasa, taj odjek u kome su zatočeni svi dani. Je li spomenik grob? Izdvojen zvezdama stasa predeo koji ću zauvek da nastanim. I to je sve što je ostalo od moga glasa. U tihom se cvetu neke vatre pale.
D. Slepi hod da te od prostora skloni, posustalog, od noći osvetljene pozajmljenim zvezdama, i tu da zaboraviš, zaboraviš svakog dana po malo, ako je ime uzrok tome snu.
O kamena ptico nek te noć oplače zvezdama vrelim zvezdama nerazumnim. SONET O NEPOROČNOJ LjUBAVI Nema je ovde, sve je više gubim U časnom krugu kog zaborav rubi.
O kamena ptico nek te noć oplače zvezdama vrelim zvezdama nerazumnim. SONET O NEPOROČNOJ LjUBAVI Nema je ovde, sve je više gubim U časnom krugu kog zaborav rubi.
Istino govora Sve je zamenjeno rečju pa nejasan poj mami. Svet sa vetrom ispod svakog lista u tami Koji se završava zvezdama iznad naznačenih Gora I nakazom u poljupcu koja se roditi mora Svojim dolaskom izmislili smo sami.
A tvoja milost puteve odvodi U ružičnjake jasne, sestro krina, Izmenjena zvezdama odsutnim u vodi Nad kojom lebdi njezina dubina.
sveta Nema uspavanke za srditu joj rosu Jača od sveta noć tajnih prepleta Očara prazninu zaspalog tela što se osu Zvezdama kad san ti sadi u potiljku lozu I ptice sleću u kamen sa dleta Nek šuplja senka nestanak tela slavi Jedno je vreme u
Ona je računanje inspirisano zvezdama Sjaj koji ruku srce i um spaja Ona je cvet što procveta al utaja Predelu ime. Peva iz neznana.
Kradljivci vizija, Orlovi, iznutra kljuju me. Ja stojim Prikovan za stenu koja ne postoji. Zvezdama smo potpisali prevaru Nevidljive noći, tim crnje. Upamti Taj pad u život ko dokaz tvom žaru.
Petrović, Rastko - AFRIKA
da zapeva takođe; nađe u dnu sebe jedan tihi jedva čujni glas; podiže ga sve više, sve dalje u svod, vezujući sebe sa zvezdama; ali se odjednom predomisli, prekinuvši svoju pesmu tu, baš kada je bio sa njom najviše.
“ za čas se više nije čula iza nas; već samo pokatkad koji naš korak pod zvezdama. Ujutru, dok se još polivam hladnom vodom, suviše hladnom u ova hladna jutra, N. dolazi da vidi da se nisam uspavao.
ni Mej još ne primećuju. Crni koji su nam dolazili ispredali su jednu divnu mrežu zvukova nad biljem i zverinjem a pod zvezdama.
Bilo ih je koji su osećali crne demone oko sebe, i koji kao da su rukama šibali po zvezdama; ali u svima njima želja, luda želja, da budu u isti mah i na nebu i na zemlji, vukla ih je ovim divnim ženama.
Dignutih ruku, tako da su se njihove nage grudi prelivale pod zvezdama, cela njihova naga tela ne izgledahu da su od materije od koje je obično ljudsko telo. One su bile i strahovite i divne.
Šef sela je otišao, da nam ne smeta, ne kazavši nam zbogom, i mi smo ostali nasred dvorišta ležeći: više pod zvezdama no na zemlji; ležeći, i ne prekidajući razgovor. Oko dva sata N. reče da treba ići dalje.
Potom je zamenjuju. Gasim lampe i gledam ih ovako, osvetljene jedva zvezdama, očima koje se navikavaju na mrak. Tako one zaboravljaju na mene i slobodnije su, lude, vesele i divlje.
Radostan sam da sam opet u noći, pod zvezdama, daleko od mirisa i vreline tela; dišem širokim prsima, trudim se da u mirisu savane razlikujem miris raznih divljih
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
nejasno se opažale mrke slike budne šanačke straže, sa puškama u ruci, sa bajonetima okrenutim u vis onim sjajnim zvezdama, što onako nežno trepere i šalu ozgo neku meku, blagu tišinu i pokoj ovoj jadnoj zemlji, čiji se stanovnici ovako
Pogled mi se ote kroz proređenu sivu noćnu zamaglicu u nedogledne nebesne prostorije, podnizane sićanim zvezdama, a za pogledom postepeno se rasplinuše u daljinu i misli, i ja naskoro zaspah uz najžešći prasak pušaka, kao uz slatku
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Da izbere dvoma nama Kutak ubavi, Mirno mesto međ zvezdama Našoj ljubavi. Još se moli Bogu tamo, Blag da oprosti, Što ću ljubit’ tebe samo Cele večnosti.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
U to i tamna se spustila noćca sa zvezdama sjajnim; Sava je putnike primila, Sremu s’ prikupiše srećno, Leže gde sveti ostaci Kneza i despota srpskih.
sve badava! Nema leka mojoj bolji: Ona mirno — mirno spava. A ja bludim tamo-amo I zvezdama javljam jade... O! da znade ona samo Da je ljubim... ah, da znade! 1857.
Bojić, Milutin - PESME
Čujem reč njinu kô vlastitu grižu, U zvezdama ih vidim kad se rode; Čelične, one do kosti mi stižu I sižu Razorne, mutne kô proletnje vode.
I oči blesnu, usne zatrepere I žudnja cikne i morem se prospe. A nebo modrim zvezdama se ospe. I kao grešnik bez svesti i vere Prinosim dušu ognju što se puši. I Bog još jedan u duši se sruši.
Ilić, Vojislav J. - PESME
I žedna, otvrdla zemlja pila je večernju rosu, A nebo svoj tavni veo bezbrojnim zvezdama osu. Lukavi, nestašni Amor, upravo u gluvom dobu, Pažljivo ustade gore i onda ostavi sobu, Pa uđe u kmetov vajat.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
No ta kugla, koju su oni zamišljali tako malom da se skoro češala o oblake, ne pruža, sa njenim prikovanim zvezdama i njenim potpuno pravilnim obrtanjem, skoro nikakvo poprište mašti vračevoj.
dnevnom obrtanju neba i kreću se sa njime od istoka prema zapadu, ali ako posmatramo pažljivo njihov položaj prema ostalim zvezdama, vidimo da se taj položaj menja iz dana u dan.
Od njihove konstelacije, t.j. međusobnog položaja i položaja prema ostalim zvezdama, u času rođenja, zavisi sudbina čoveka.
i posledica obilaženja Zemlje oko Sunca, zbog čega ga zemaljski posmatrač viđa postepeno u raznim pravcima prema ostalim zvezdama.
No ta kazaljka zaostaje pomalo prema onoj prvoj, jer se Sunce u toku godine kreće prema zvezdama i to u protivnom pravcu dnevnoga kretanja. Polazeći iz ravnodnevice, Sunce stiže opet u nju posle potpune tropske godine.
su još uvek verovali u kristalnu sferu zvezda nekretnica, na kojoj su ove kao prikovane, i koja se obrne sa svima tima zvezdama svakodnevno oko Zemlje.
Požurimo se da pogledamo u tu sferu, u nebeski svod prekriljen zvezdama, jer će se skoro pojaviti Mesec na nebu i svojom svetlošću zaseniti mnogu od tih zvezda. Koliko ih je?
Ko bi smeo da ovu lepotu rasplaši električnom svetlosti. Ovde na prozoru visi razastrto crno nebo sa svim svojim zvezdama, a kroz ova donja okanca ulazi u naše odeljenje sjajna mesečina, mesečina ne sa neba nego iz dubine.
Svako od njih je drukčije. Izgleda kao da među njima ima i bračnih parova. Nauka ih zove duplim zvezdama. To su sunca koja su tako blizu jedno drugom - blizu u kosmičkom smislu te reči - da ih njihova međusobna privlačna
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Bogatu bengalsku vatru sa zvezdama, i ružama, i petlovim repovima, i zmajskim prdeljcima... Šta se smeješ? Tako se to zove.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
ali zauzet sopstvenim brbljanjem nije imao vremena da vidi kako maslačak, srebrn i prozračan sve brže leti ka Mesecu, i zvezdama, i sam nalik na svetlucavu, mladu, zvezdu, najnežniju od svih.
šume, kao beli jelen, probijala se Srebrenka, dok nisu stigli do dna obraslog koralima i morskim krinovima, posutog zvezdama i školjkama svih mogućih oblika i boja.
ZVEZDA U ČIJIM JE GRUDIMA NEŠTO KUCALO Jedne prozračne letnje noći među zvezdama izbi svađa koja je od njih najnežnija, najblistavija, najlepša. Šta tu reći?
Mesec zbunjeno skliznu niz zapadnu ivicu neba, poručivši kako ne bi smeo da zaobiđe svadbu livadskog svica. Zvezdama od razočarenja stade dah. Jedva se nekako mudrica Danica seti: pozvaće Nebeskog Strelca da presudi!
U svoje prvenstvo Danica nije sumnjala. Ko je najlepši to već čitavo nebo zna, ali neka se to jednom i zvezdama-šašavicama kaže! Oštro i nezadovoljno klimnu Danica glavom: Mesec ju je i ovog puta prevario..
Kako je mogao da je odbije? Da od očiju njenih umakne? Zasvira momak tako tiho da šuma zadrža dah, a nebo se zvezdama osu. Zvezdica se i ne pomeri. Kao okovana stajala je i slušala, bez daha, zatvorenih očiju.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
110 PUT PO ZVEZDAMA 111 ISTOČNIK VEČNOGA ŽIVOTA 112 KRINOVI 113 IZVOR VODE ŽIVE 114 IZ PSALAMA 115 MOLITVA ZA MIRAN PUT U VEČNI VILAJET 116
TAKO DOISTA NEKIMA NOĆU... Tako doista nekima noću Zgađa se duša Ka pravo ista što je Crkva hramna. PUT PO ZVEZDAMA Nek se promenjuju dani i godine svojim zavičajem, kako je Gospod izvolio, — a ne mi...
Znamo te hubavu kako lunu i dobru; u naših bednih noći svetli nam. Vidimo tvoju glavu okićenu krasno sa dvanaest zvezdama.
Duhnu na lice mu dihanje života i bist človek v dušu živu... MLEČNI PUT Kad na nebu među zvezdama ima jedno skupa sabranje malih zvezdica štono se zovu mlečne kaplje od bogorodičinih sisa, — put na nebu mlečni to se
I odzgora ga je bio nakitio sa zvezdama, sa Suncem i s Mesecom, plavetno, po nebesnoj svoj naliki viđenoj. I tu je u njemu boravio.
(kojeno on te reči mu o drugome privodi a ne samo za tu stvar): »Druga je slava suncu, a druga mesecu i obaška je dika zvezdama.« Zvezda je od zvezde razlika sa svojim sjanjem.