Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Ode i zvonar u podzemno selo. Ode i vrač, i vinar žedan vina. Ode i kotlokrp, zabacivši čelo sa ostacima krune od inja.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
E baš onomad sam se baš slatko nasmejao. Pitam jedno dete: Šta ćeš ti biti, Pero, kad velik porasteš? On kaže »Ja ću zvonar biti«. — A ti Ivo? »I ja«, kaže on. — A ti, Živo? »Ja ću prvi tas da nosim« — A ti, Niko? »Ja ću crkvenjak«. A ti?
— A ti, Živo? »Ja ću prvi tas da nosim« — A ti, Niko? »Ja ću crkvenjak«. A ti? »Ja ću da pirim kadionicu.« — A ti: »Ja zvonar«. »Ja u ripide« ... Kad pogledaš, svi hoće da služe samo crkvu. I oni mi tu još nešto pripovedaju!
Puče im, već, misliš, srce za čitankom! A kako je to pre lepo bilo; deca na zvonari, a zvonar kod moje kuće, pa pomogne štogođ. A sad mora da drži još i, i, i i vice-zvonara!!... He, daleko smo doterali!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Opštinski zvonar, sa zvoncem u ruci, hodao je po pijaci, među tezgama trgovaca, kao paun. Čekao je da sveštenik iziđe iz crkve, pa da
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Sekula, Isakovičev zvonar, sa unakaženim licem i oderanom glavom, bez jednog oka, plačući. U selu se sve izbezumi od njegovih priča.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
ISPRAVKA 61 U XXI VEKU 72 BOGOMOLjAC 80 PRVA TUGA 88 UOČI NOVE GODINE 92 STRAH 94 UČITELjEVA PRIČA 98 ZVONAR 102 PRIJATELjI 108 ŽIVOT I SMRT 112 LjUDSKA NESTALNOST 116 KAPETANICA 124 PRIPOVETKE JESENjE SLIKE Sumorna, vlažna,
Bog da ga prosti, sad je već umro — završi učitelj priču. ZVONAR Spušta se tiho veče. Po celom nebu rasklopio se široki beličasto-sivi zastor od lakih oblaka, pa zaklonio zaranke
Prođe nedelja dana. Umro pop Kosta, paroh crkve. Slučajno je Marko stupio u službu kao zvonar baš istog dana, kad se pop Kosta đakonio. Seća se dobro, i ako je to bilo pre... hmm... koliko će biti?... dvadeset i..
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
(U suzi) 291 — Šta bi najviše voleo ćorav čovek? (Da ima i drugo oko) 292 — Šta zvonar mora da čini ako hoće da zvoni? (Da vuče za uši) 293 — Šta je najbrže ka svetu?
(Ljudski jezik) 298 — Šta je priroda stvorila pred licem celog sveta? (Nos) 299 — Šta misli zvonar kad zvoni? (Kad će prestati) 300 — Šta ne može istrunuti? (Ime) 301 — Šta ne može ni jedan čovek o sebi kazati?
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
pametstvovati — pamtiti, sećati se papa — otac paradigmatičan — uzoran, primeran paraklisar — mlađi crkvenjak, zvonar parasiti se — odustati Parnas — sedište muzâ paruka — perika parusija — najveći poklon manastiru pasažir ——
Ćipiko, Ivo - Pauci
A gospodi dopade se dosjetka, i s osmijehom pridružiše se izrazu lica svoga starješine. Uto zvonar, kome je bilo naređeno da pazi sa zvonika kad se gospoda pomole, svečano zaslavi u oba zvona, a u isti čas puče i