Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
A meni valjda zato ništa nije bilo, što sam niže, pri zemlji spavao. I odemo dalje, i veće poizdaljega ugledamo visoke zvonare Sveto-Petrova Grada, u kom znamo da je car kome smo pošli.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
” pa opet spava. Na jedan stub od zvonare stajao je naslonjen Pavao Đerić i kao soko gleda u pomrčinu. U taj par iz školske avlije iziđoše jedna kola, pa gotovo
— Vodu! — dreknu on. Rekao bih hiljadu kotlova se sasuše u plamen. Ali on još jače buknu; suknu daleko iza zvonare, a varnice se hvataju za nebo. Šljeme bješe sve u plamenu.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
A Gospodin Vladika ode u oltar, pa poče da služi. Crkvenjak Arkadije, kad siđe sa zvonare pa vide ko je u oltaru, lepo se skameni čovek većma nego kad mu se na snu javio sv.
Sve su to najbrže raznela i razglasila po selu ona deca sa zvonare. Kad je večernja svršena, učitelj se našao s pop-Spirom u porti crkvenoj i predstavio mu se: — Petar Petrović, svršeni
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
— Govorio mi je o nekom Englezu. — Pazite kada vam ponova priča, kako će se Englez ubiti. Čas skače sa zvonare, čas revolverom, čas se otruje; čak seče i žile. A niko ga nikad nije video. — Što je sa vašim bratom?
Precizno ocrtane kule, krovovi, zvonare. Uz njih ližu beli plameni. Šta je taj gradić? To je sasvim daleko, u levo od Mont Palankinosa.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Zvono stade. Tako ponoviše još dva put. Sad dođe red na decu, svakidanje goste visoke zvonare. Svako je dohvatilo po jedno uže, pa s grozničavim nestrpljenjem očekuju komandu Markovu.
Sva lica u gradu izgledaju kao putnici, koji moraju da prođu ispod ove zvonare. Njega ne iznenađuje kad mu koji dođe na red, da ga oglasi. Došao je čovek na red, pa kvit!
Ovako je pop Kosta oglašen. Sad treba zvoniti »na skup«, ali nema dece. Redovni gosti zvonare dobili su ripide, jer im je to jedina nagrada za trud oko zvonjenja.
Prođe cela zima i nastupi proleće. Vode se razliše, i pred poluokruglim oknom visoke zvonare otvori se čitavo more. Trebalo je samo baciti pogled kroz okno, pa da se čovek ne odvoji lako od retka prizora.
Kad se sutra dan Marko, po jutrenju, založio hlebom i počeo nešto po baštici da čeprlja dadoše mu znak sa zvonare da požuri gore. Trebalo je zvoniti. Marko ne prekide svoj posao, niti se zapita: »Koga li to valja oglasiti ?
Ćosić, Dobrica - KORENI
Simka iziđe iz zvonare i brzim korakom uputi se kući. Tola polako pođe za njom, težak, ruku opuštenih od umora. „Sreski batinaš sa sedam
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
ruke i zabogorade s takvom žestinom i tako nenadno da uznemire i uzbune i same vrapce što se jure i prepiru po krovu zvonare, odakle u malim jatima prnu da beže ka velikim odžacima ciglana, koji se uzdižu oko groblja.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Nepogoda je prošla brzo, vetar se potpuno utišao i gluva tišina je zamenila buku. Tanko pramenje dima na dogoretinama zvonare, krš polomljenog granja, šindre i odvaljenih ploča, rupe na krovovima, crne spodobe monaha koji su se kretali po dvorištu
U zoru su lica ljudi bila žuta poput ilovače. Matija Celi dan se narod skupljao oko srušene zvonare kao oko čuda. Nespokojni, mrzovoljni ljudi obilazili su oko zgarišta, neprestano nešto mrmljali i šaputali, pokreti su im