Obradović, Dositej - BASNE
Blažena duša čista i dobrodjeteljna kojej vsegda u ušima one slatke i preradosne reči zvone: „S e ž e n i h g r j a d e t, i z i d i t e v o s r e t e n i j e j e g o.
Dučić, Jovan - PESME
CAR Ceo dan sunčani zvone bučna zvona, Sva je Prizren gradska otvorio vrata, Kad javiše trube da iz Avinjona Stižu poklisari, tri papska
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Ne pitaj me, veli, odakle sam doš’o! Ja sam ti iz daleka, od tuđe zemlje, iz tuđa sveta, di petli ne poju, di zvona ne zvone, di se odžaci ne puše; ja sam ti, moja Savka, sa onoga sveta, kaže mi on, di nema roda za mene.
«, ali to tako meko i nežno da mu još i sad zvone u glavi te reči. I on juri tako pravo, a sve misli na večerašnje slike, od kojih je jedna od druge sve lepša i
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
strahom životinje koju besno gone, bežao je ludo, izmičući zrnima što su prebacivala i sa čudnim osećanjem da oko njega zvone, zvone, zvone neCRVENE MAGLE 33 prekidno i pomamno.
životinje koju besno gone, bežao je ludo, izmičući zrnima što su prebacivala i sa čudnim osećanjem da oko njega zvone, zvone, zvone neCRVENE MAGLE 33 prekidno i pomamno.
koju besno gone, bežao je ludo, izmičući zrnima što su prebacivala i sa čudnim osećanjem da oko njega zvone, zvone, zvone neCRVENE MAGLE 33 prekidno i pomamno.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ona dakle nema sna. Njoj zvone zvonca. A sutra ima da urani, pre ostalog sveta, onda, kad svako dete spava. A kraj sve beline grudi i punačkih obraza
avgusta godine 1752. Ušao je kod komandanta pred podne, a izišao, kad su zvona u Temišvaru, u crkvama, prestala da zvone.
Napolju su zvona prestala da zvone podne, u Temišvaru. A on je, kaže, bio zastao, kao da mu se neki teški kamen bio na srce svalio.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
mu carevog ne bude oproštaja, da se ne vraća sa daljnih obala; ali da mu, grešniku, svakoga jutrenja i večernja za spas zvone zvona velika i mala.
Radičević, Branko - PESME
33. A trave vitke sjajne suze rone, Svečana leži svuda tad tišina, Slavujâ samo slatki poji zvone, Enonde ona krije i guština.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Kupaš me. Sva se topiš u punoći i belini moje snage. A zvona zvone! Ne zvone, nego nekako tiho, izdaleka, kao svom snagom i na sve strane bruje, kolebaju se. Kandilo puckara.
Kupaš me. Sva se topiš u punoći i belini moje snage. A zvona zvone! Ne zvone, nego nekako tiho, izdaleka, kao svom snagom i na sve strane bruje, kolebaju se. Kandilo puckara.
Kostić, Laza - PESME
i Miltona — i Birona — — Šilep — Geta i Tenjira — Danta — Tasa — — Kalidasa — — Tako mene zvuci gone, a za svakim reči zvone: »Ne daj se od vile smesti, »veštica je, zle je svesti, »Bog bi znao, kuda jezdi!
Lalić, Ivan V. - PISMO
(10. VI 1989) VEŽBA Asfodele, sunovrati Koje crno sunce zlati, Žuta zvonca koja zvone Pri prolasku Persefone, Sunovrati, asfodele Oko kojih zuje pčele; Biće meda, zujem vele, Od narcisa, od
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Trešte gnezda, jaja po zraku zvone. Gluvog doba svila u ćuku gudi. (Dotiču mi čula kadencu kosa, rukovet kraguja.) Ne prestaj, teci, diktaturo s gaja
Neka se Rečnik sažme, skameni u Reč urotnu, kojom plameni zvone oblici, gde se treznije napast Jezika bokom prelama u sunovrate, gde opreznije rade slikovi - dok sa prevala,
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ Okice kose dečaka krase, prati ga pismo iz grada Lase: „Najbolji dečko Tibeta, zna se.“ Petoga dana poštari zvone, valjda ih sami đavoli gone. „Evo dečaka iz Arizone!
Zbogom školo, zbogom gimnazijo, lud je bio i ko te učio! Nema časa, ocjene, prozivke, zvone glave poput prazna lonca, skinuli smo i mrskog stražara, budnu zvečku sa školskoga zvonca.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Međ njima jaganjci bleje i zvonca srebrna zvone, I mnogi leptiri lete po rajskom mirisnom cveću; Kroz cvetne poljane rajske biserne protiču reke, I rajske, šarene tice
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ 222. Šta s’ ono čuje na onoj strani? Il’ zvona zvone, il’ petli poju? Nit’ zvona zvone, nit’ petli poju, Već sestra bratu svom poručuje: “Ja sam ti, brate Turska
“ 222. Šta s’ ono čuje na onoj strani? Il’ zvona zvone, il’ petli poju? Nit’ zvona zvone, nit’ petli poju, Već sestra bratu svom poručuje: “Ja sam ti, brate Turska robinja, Iskup’ me, brate, iz Turski
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Čašu kapijama, u nedelju, kad zvona zvone i dolaze žene, seljanke. Mirisu rublja ženskog i belog kruha, iz kojeg ćarlija bogatstvo banatskog žita i smeha
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Ide se lagano, svečano, nogu pred nogu, pevaju se pobožne pesme, a zvona zvone i pucaju prangije. I tako lagano glavnom ulicom, idući domu ministra predsednika.
Već dva dana kako traje burno vesele po celom gradu. Svira muzika, zvona zvone, pucaju prangije, bruje pesme, rasipa se piće.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Pričini mi se, u ponoć, da neko istovara Suve orahe što zvone po toploj drvenoj ploči... Ali ne: to se vetar sa travom dogovara Na koju će stranu sveta sutra da kroči.
Rakić, Milan - PESME
I u duge noći, sred tišine gluhe, Nad poljima mrtvim punim svetog mira, Kroz predele puste i kroz grane suhe, Samo zvone zvona s tužnog manastira.
vrh tamnih njiva Beličaste magle oblačci se gone, I s tornjeva starih stane da se sliva Zvuk pobožnih zvona što večernje zvone, U čas kad zavlada mir kraj mene širom, I šuma zaćuti, i zanemi vrelo, I umorno moje namučeno telo Zažudi za slatkim
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
I sada po njoj, što jači dan, sunce sve svežije i toplije zagreva a sa crkve jače i uznemirenije zvona zvone, iz ulica svet sve više izlazi i ide ovamo po ulici, i Sofka i mati i Magda sve užurbanije, uplašenije trče, silaze,
Pandurović, Sima - PESME
Pa i bol će proći; Sve, čak i ljubav. Gladne strasti gone, Gone po mraku grobu što Že doći; Posmrtna zvona u daljini zvone, A vetri huje ponosno i strasno Poslednju pesmu svemu što je bilo. I kraj već tu je!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Mala sjekira veliki dub povali. — Sokolove pojedoše vrapci. — Đe velika zvona zvone, tu se mala ne čuju. — Đe veliki konji igraju, onđe malijema trbusi pucaju. — Gde se bivoli kupaju, tu žabe crkavaju.
udare munje i gromovi, te dvore Gavanove sažegu i ondje postane jezero, u kome, vele, da i sad pijetli poju i zvona zvone.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
noćas... ne bi... bilo... lipo. Pa onda i druge stvari da se što prije svrše. Narediše đacima da smjesta zvone. Mlađi fratri otidoše da urede seljake za sprovod.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Daj onu strašnu reč što tone Još neprobuđena u mrak mesa Od koje grudi muklo zvone Kao negledana kap nebesa. Daj reči koje imaju telo I u telu srce crveno, Sve one koje će gorko čelo Naći u svetu
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Začuđen diže se Avgust, i baci k terasi pogled, Gde zvuci zvone i ječe, i bleda caruje tama. Prestade veseli šapat između stubova drevnih, I polupijane žene jurnuše do carskog trona.
u duge noći, sred tišine gluhe, Nad poljima mrtvim punim svetog mira, Kroz predele puste i kroz grane suhe, Samo zvona zvone s tužnog manastira... Ja bih da iscrpem dane moga veka Na prečac!
K'o da bi htjela zbrisati sjen tuge... I slušaj! Redom zapjevaše one! ... I glasi dršću, tresu se, i zvone, Mili i sjajni k'o luk mlade duge: „Ne tuži! S bolom kuda ćeš i gdje bi?!
Međ' njima jaganjci bleje i zvonca srebrna zvone, I mnogi leptiri lete po rajskom mirisnom cveću; Kroz cvetne poljane rajske biserne protiču reke, I rajske šarene tice
I k'o da čujem, kako sa svih strana Horovi zvone, i k'o suza vrela Svjetlost čudesna polako se sliva, Pod prodrtijem krovovima sela.
vrh tamnih njiva Beličaste magle oblačci se gone, I s tornjeva starih stane da se sliva Zvuk pobožnih zvona što večernje zvone; U čas kad zavlada mir kraj mene širom, I šuma zaćuti, i zanemi vrelo, I umorno moje namučeno telo Zažudi za slatkim
Gomile jure, hude, pjane, plahe, Pomamno za njom, i ulice zvone Od pjesme, cike, i od strasti bone... Ah, - euhoe, Bacche, Bacche, Bacche! M.
Petković, Vladislav Dis - PESME
VIOLINA U trenucima kada tako klone I bol i nada, i mladost i cveće, Kad strah i očaj i sudbina zvone Samrt, koja se neumitno kreće Na moju ljubav, na sve želje moje, Na moje nebo, moju baštu krina — U tim časima nađu se
u toj zemlji živi, Al' Nemac i Mađar večito ga gone, Jedino se Srbin toj zemlji ne divi, Jer njegova zvona samo na plač zvone.
1904. POGREB Polagano sprovod ide... Kiša sipi, prska blato; Lica vlažna, setna, bona; Tiho, teško zvone zvona. Sa pogledom, k'o sanjivim Moja draga bleda, nema, Ide tako... Sprovod ovaj Njenog dragog grobu sprema.
Crni k'o podignut grob. Usne prepukle od vrelog daha. Nad svakom glavom nadvila se kob. Umesto zvona, udaraju srca: Zvone na užase. U vazduhu led. Nevinost srećna pred ponorom grca. Starost pocrne, čovek posta sed.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Dečica mu zvezda jato: On je srebro, one zlato: On srebrnim sjaje krasom, Deca zlatnim zvone glasom. II Gledajući kako zvezde Sjaju sa visine, Vidim naše češke mome, Čujem pesme njine.
»Starmali« 1881. GARIBALDIJU Spalili su mrtvo telo neumrla diva, Pepeo nose da u zemlji za navek počiva. Zvona zvone, a iz njina žalostiva jeka Čujem glase: „Slava tebi, diko našeg veka!
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
(Poljubi je, i brzo iziđe.) FEMA: Što je nevospitano, nevospitano! Ančice! Aa, ne treba vikati, velike gospođe zvone. (Uzme dva cvancigera i počne kucati.) Aja! Ne zna paorka šta je zvoniti. (Viče.) Ančice, Ančice! POZORIJE 7.
Krakov, Stanislav - KRILA
Vojnici pozadi njega videli su kako se plavi brkovi zadovoljno smeše. Oficiri su boli mamuzama mršave konje da zvone potkovanim kopitama o kaldrmu. Po ulicama su cvetala ženska tela zamagljena kao čaše u barovima.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Iznenadna pojava turskih kolona s kose, otkuda im se niko nije nadao, rašila je sudbu ovoga dana. Kako mi sad zvone one jutrošnje Komarovljeve reči: »Mi smo preduzeli sve mere, predvideli smo sve!« Xe, xe, »predvideli smo sve.
Bojić, Milutin - PESME
da taj bol bez bola iz grudi mu gone, I ja praskam, besnim, krv struji kroz mene I stotine struna u svesti mi zvone. U koštac sa sudbom!
Z. RAZMAH Pršte nebesa, jauču klanci, Tutne doline, zvone proplanci, A deca bude Prošlost što spava I lome, Grome, Dok vetar zviždi, smet zavejava.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Napraviću legalo u lipovom hladu između vira i naše buduće kuće, osluškivaću šumorenja vode, cvrčke što zvone u visokoj travi, vuge i češljugare u žbunju, raspamećenu galamu slobode, na koju se eto navikavam i ja rab božiji
Ilić, Vojislav J. - PESME
To je, možda, izraz dubokoga bola? To su, možda, reči koje kletvom zvone? O, koliko snova, nadanja i muka Zariveno leži u kamenju tvome, Što ih sruši smrti oružana ruka U danima slave, u
Nad glavom božice svete Srebrni praporci zvone i kola Ljeljova lete. U njima upregnut panter, poražen Ljeljovom strelom, Barabar s golubom leti nad mirnim, zaspalim selom.
Čuj! u daljini tavnoj kimvali sladosno zvone, I smeh se razleže njihov i trube njihove ječe. U slavu sutrašnjeg dana, o gromovniče Krone, To njini pehari zveče.
A vetar zviždi i tone, I mraznim krilima svojim leluja sedu vlas, I tiho dotiče strune, i strune sumorno zvone, Kô umirući glas. (O GORDI, RAZVRATNI RIME) O gordi, razvratni Rime!
Međ njima jaganjci bleje i zvonca srebrna zvone, I mnogi leptiri lete po rajskom mirisnom cveću; Kroz cvetne poljane rajske biserne protiču reke, I rajske, šarene tice
davno, Ubogi ribari blude i mreže bacaju svoje Kad veče onemi tavno A brod se s tutnjavom žuri, i zvuci sumorno zvone I pesma premire tužno.
Njegove trube samo uspeh zvone Pod zastavama Marsa i Belone! On mladost pazi. I darove neba Očinski nežno u dušu joj sadi, Odvažnost lava i čistoću
ih čujem na kakvome veću, Slušaću ih hladno, al' sporiti neću: Gadiću se samo u srcu i duši, I zviždaću tako - da im zvone uši! 1889.
i jače grme, I rasprštaše se silno pod svodom mračnoga hrama Začuđen diže se Avgust i baci k terasi pogled, Gde zvuci zvone i ječe i bleda caruje tama. Prestade veseli šapat između stubova drevnih, I polupijane žene jurnuše do carskog trona.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Zar to nisu propalice! Zvona zvone, nose poslednjeg g o s p o d i n a Vlaovića. Dužan i ružan. Sve prodao. Jedna njegova njiva, znaš čija je? naša. Dokle?
Dužan i ružan. Sve prodao. Jedna njegova njiva, znaš čija je? naša. Dokle? Zvona zvone. Nose Nolu Lazarićku. Vječnaja pamjat, ali njive njene znaš čije su sada? — Gospa Nola pogleda u Julicu. Zaspala.
Petrović, Rastko - PESME
Bacimo brzo mrežu, mili druže; Kakav je danas plodan sinuo dan. Bitka je dobijena, Doboši zvone: Pam, pam! Ivicom Po-ovog Gavrana (Pokušaj najslobodnijeg prevoda) Da li ko zna, Da li ko zna, Da ću umreti za koji
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
gle čuda neviđena: listići hladni i teški, od čista srebra iskovani jedan o drugi udaraju, kao đurđevska zvona zvone. Otkinu Starac nekoliko listića i spusti ih sebi u džep, misleći: »Kada se probudim, ovo će opet biti vrbovo lišće!
Šantić, Aleksa - PESME
I slušaj! Redom zapjevaše one!... I glasi dršću, tresu se, i zvone, Mili i sjajni ko luk mlade duge: ''Ne tuži! S bolom kuda ćeš i gdje bi?!
I dok ona tako, skrušena i sama, Pred mramorom stoji, tu, u vrhu sela, I dok rana zvona zvone s tornja hrama, Obruč zlatan dršće oko njena čela. 1923.
Prve zvijezde u suton rone; Sav požar neba tiho se gasi, I glasi Večernjih zvona zvone I mirno teku Kroz večer meku.
modre dubine neba Izbija mjesec mlad: Kô kletva bona, Kô jauk miliona, Ja čujem kako, s visine one, Silni čekići zvone: Hljeba nam! Hljeba! Hljeba! 1910. JA I MOJ PRIJATELj Sve me srce mome prijatelju vuče! On je bačvar.
I kô da čujem: kako sa svih strana Horovi zvone, i kô suza vrela Svjetlost čudesna polako se sliva Po prodrtijem krovovima sela.
20 Flaute i violine Zvone i bubanj bije; Tu moje lepe drage. Svadbeno kolo se vije. Flaute i violine Uz trube i bubanj zvone; Dok uz to
Svadbeno kolo se vije. Flaute i violine Uz trube i bubanj zvone; Dok uz to anđelci dobri S uzdahom suze rone. 21 Tako je svaki spomen zaborav skrio Da sam ja dugo tvog srca
sve se smeje i veseli, Samo moje srce smejanja ne želi. Mala zvonca zvone, sjaju dole cvetne, Kao u bajkama zbore tice sretne; No taj govor meni nimalo ne godi, Ja svud bedu vidim kud me
raj; Gde zbore stabla cela Kô hor gde peva les, I žubor čuje se vrela Kô svirka uz laki ples; I pesme ljubavne zvone Što još ih ne ču sluh tvoj, Pa ti sva duša tone U čežnji sladosnoj.