Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Kiša se pretvorila u sneg, jagnjetina u konjetinu. Škola je postala kasarna, crkveni zvonik mitraljesko gnezdo, štamparija konjušnica, bioskop vojni magacin.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
camarade) — drug, prijatelj Campanіle dі San Marco — zvonik crkve sv. Marka (u Veneciji) kanonik (lat. canonicus) — u katoličkoj crkvi: više svešteno lice svetovnjačkog reda.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
drvene tremove, po kojima su promicali kaluđeri, kao crne senke, pod velikim kandilima, a na dnu dvorišta, iza drveća, zvonik od balvana, na kome se, u visini, beše naselilo nekoliko vrana.
„Da me ne drže za bludnika“, pomisli – „da nisu dočuli što“, mišljaše – zagledan tupo u drveni zvonik i voćke u dvorištu.
će im poslati puna kola ikona, lepših nego ove po svodu, a što se tiče zvonika, koji pogleda prezrivo, u dnu dvorišta, zvonik u njegovom naselju je viši, od većih balvana i sa kamenitim postoljem. Nek to kažu patrijarhu.
Nek to kažu patrijarhu. Tako, zagledan u zvonik drveni, u kom je nepomično visilo zvono, u voćnjak, u kom su nepomično visile bezbrojne jabuke, u štale i tremove, u
Dug red utvrđenja, bedema, zvonik, visoki krovovi kuća, žuti ogromni balkon, lik đeneralov, sve je to prolazilo kroz mozak Isakovičev, kao kroz groznicu.
Milićević, Vuk - Bespuće
Pred njim se crvenio zvonik male i zdepaste crkvice, sa koga se mjestimice sljuštila boja i goli lim upijao sunce i zaslijepljivao oči.
Kostić, Laza - PESME
II Na strmom pragu gorskoga klanca otkud se vidi zvonik samostanca, jedna je bula mlađana stala: il' je od puta svog malaksala, ili su sveti stupovi beli meko srdašce buli
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
MESEC POJEDEN 63 VAJAT 64 PČELINjAK 65 AVLIJA: BOŽIĆNjE JUTRO 66 PRELEST SEVERA 67 CRKVA DRVENA 68 PREOBRAŽENSKA CRKVA: ZVONIK S ARHANĐELOM BLAGOVESNIKOM 71 BUDIM 72 BUDIMKA DEVOJKA 75 DEVOJAČKI BREG 76 KOLO SENTANDREJSKO 79 MAGARČEV
Pastorala: stoka, pastva. Šumi Crkva drvenasta. PREOBRAŽENSKA CRKVA: ZVONIK S ARHANĐELOM BLAGOVESNIKOM Možda spava po borama Zlatibora i Povlena rečenica sa zvonikom.
Da smeh taj me mimoiđe, Ljuboviđo Ljuboviđe. Kud pogledam - sve sanovnik: o jezama lebdi stenje a reč jedna zvono, zvonik, Ljuboviđa, žuborenje. Povezujem kraj sa krajem i višnjama punim zdele.
Dok izraz traži sila nesaznajna, Pastirak tužni šta li bi da stvara? Sa žalben-tkanja ne diže se zvonik. U kristal-suzi Tornik nije Tornik tek privid to je da ce varkom čara. IX Šta reći sebi, dok još traje služba?
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
noći oslanja o klance jedan hrast oblači zlatnu košulju i u potoku se mije to se ni u snu ne sanja devojačka ramena pa zvonik i neki praotac kleči dok jure njegovog sina Đorđa čuje se topot sve na istom nišanu to je taj vrat koji ljubim i odlazim
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Viši komandanti sa ordonansima odjahali su u pravcu sela, oko koga se u ovome momentu vodila borba. Štrčao je zvonik crkve, kao da vapije za pomoć.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Pošli smo stepenicama, koje su cvrčale, uvis, na zvonik, sa kojeg su padali slepi miševi. Izišli smo, visoko, sa zvonika, do jednog kamenog konjanika. To je kralj Gralon.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
udisasmo divan miris trave, slušasmo zrikavce, lavež pasa, otkucavanja telegrafskog aparata ili poglédasmo na taman zvonik usred uspavanog sela i beličaste, razbacane kućice što snevahu na mesečini, kad najzad, čusmo u daljini pisak.
se Mesec i prosipao puno blede svetlosti koja se glatko spuštala čas dole na varoš da osvetli tamne krovove i šiljati zvonik, a čas gore na bregove oko nje da otkrije česte i guste zaorane što liče na ogromne trupe u smaknutom poretku spremne
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
A pop je imao baš tada mrtvaca u crkvi, pa ga iznese pod zvonik te ga nekako naravna da stoji, a u ruke mu uklepa štrikove od zvona, pa ga tako ostavi.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
A onda se odjednom pojavio i zvonik crkve u Idvoru. Zabrujaše polako umilna crkvena zvona koja pozivaju na večernje, budeći u meni bezbrojne uspomene.
A onda se odjednom pojavio i zvonik crkve u Idvoru. Zabrujaše polako umilna crkvena zvona koja pozivaju na večernje, budeći u meni bezbrojne uspomene.
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Govori se: dvije hiljade troška! — planu Ivo. —Pa? Šta je to prama S., gdje su zgradili zvonik od osamdeset hiljada forinti... — Baš kao i tamo! — prihvati živo Ivo.
Ilić, Vojislav J. - PESME
A klisar, da oluj spreči, kad zemlju obavi tama Pope se, preplašen strašno, na zvonik staroga hrama. Gledeći pred sobom, smućen, ognjeno i burno veče, Prikupi konopce snažno, prope se i onda kleče, I zvuk
I strašan vihar se diže. Grmnuše potmuli glasi, I vetar, što burno naže, pomrsi njegove vlasi, A zvonik zastenja čisto. Al' on je vukao zvona I kao gospodnji uzvik svečano grmljahu ona U mraku i oluji...
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Žutele su se i iznova zelenile trske, probadao zvonik široko nebo nad ravnicom, dečaci postajali brkati, strogi očevi, a sve tanji, sve srebrnastiji bivao starac, sve tiša
— Požar? Rat? — nagađali su trčeći ka selu, jer zvono nije prestajalo da zvoni oštro i opominjuće. Tako su se i na zvonik popeli ne verujući sopstvenim očima da kraj zvona nikoga nema, da zvono samo od sebe ječi sve glasnije, sve jače.
— Moramo nešto učiniti! — reče starešina sela i naredi trojici najhrabrijih mladića da se popnu na zvonik i čeličnim užetom vežu zvono. Ali, uzalud su ga vezivali! Zvonjava nije prestajala.
Konačno, neko predloži da sruše zvonik. Tako će i zvono morati da zaćuti. Ali, na užas sela — zvono ni nakon rušenja zvonika nije umuklo.