Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Vuja je bio veoma poslušan. Slušao je popa i pošu — što mu god zapovede. U crkvi je vršio dužnost zvonara i klisara: zvonio je, palio sveće i kandila, dodavao popu kadionicu, a za nevolju i pevao kašto za pevnicom.
Kad se Stamena udala, onda je tek otišao Bošku u Lajkovce. Vuja se opet krpio pod onom lipom, ukoričavao knjige, zvonio u crkvi, pevao kašto za pevnicom i slušao svoga popa. Niko se ne seća da se ikad oženio.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— jeknu Lazar. I samim pogledom izazivao je. Stanko se ljutnu. — Šta je tebi, jarane? — upita on, a u tom glasu zvonio mu prekor. — Šta tu vazdan!... Smeš — ne smeš?! — viknu Lazar, a beonjače mu od zala zakrvavile. — Najposle...
Dučić, Jovan - PESME
U mašti sam ti bele svud crkve zidao; I za molitve sam tvoje u zvona zvonio; Za tvoga blagog Sina i ja sam ridao; I đavola sam crnog s tvog krsta gonio.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Taj kliker bio je nešto ludo preko svake mere i sasvim nalik na nu. - Jesi li ikad zvonio? - upitala je i pritisnula električno zvonce na advokatovim vratima, a u unutrašnjosti kuće odjeknu bezobrazno dug i
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
On je za srpsku književnost bio ono što je, po rečima Ernesta Renana, Viktor Igo bio za francusku književnost: »On je zvonio svaki čas našega veka, otelotvorio svaki naš san, dao krila svakoj misli.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
A stanični signal je uporno zvonio, nagoveštavajući novu kompoziciju. Naskoro ulete lokomotiva vukući beskrajan niz zatvorenih vagona iz kojih su virile
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Kod moje, pokojne, tašte telefon je ceo dan zvonio. Pitali su je: Crnjanski? Ko je to? Početkom septembra putujem, zatim, na vojnu vežbu u Pešadijskom puku br.
Pandurović, Sima - PESME
Al’ ti sa svojom damom ići moraš...“ Glas mrtvačkih zvona sve tiše i tiše, Napolju, gde kiša polagano pada, Zvonio je glasom kojim otkucava Duboka ponoć sred sanovna jâva.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Ali se Bakonja ne ponese, no sutradan opet zamijeni najmlađega đaka pred sobom, u nižim rabotama, kao i dotle, te je zvonio budionicu, meo crkvu, raspremao stričeve ćelije, i najviše pomagao Baleganu.
Ćosić, Dobrica - KORENI
viri na Tolu, on vidi i još brže i snažnije trza konopac, da zvono smrska nebu zenicu pa da nikom ne kaže ko je zvonio na ratno stanje, bole ga ruke, muti mu se u glavi, tutnji, zvono je u njegovoj glavi, velikoj kao nebo, a strah vuče
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— veselo im namignu Mesec. — Zvezdice lepotice, nove sestrice! — uhvati se oko njih kolo zvezda. Kao srebro zvonio im je glas, smeh žuborio. Smejačko od sreće zatrepta i sinu novim sjajem, ali se Plačko povuče u stranu i namršti.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
I duboko u noć zvonio je tamo, Kao glas iz groba promuk'o od bola; A daleko nebo ćutalo je samo, I kapala voda sa drveća gola.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
A telefon je nervozno zvonio i uniforme su odlazile i dolazile. „Kreteni, bruka, magarci, sve je propalo, strašna sramota“, dopiralo je iz sobe
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Svejedno, ja se neću ništa ljutiti. — Kad mrtvi ništa, a on će opet: — Ma zvoni, čovječe. Svejedno, zvonio ti a zvonio ja; kad si prvi došao, zvoni.
Svejedno, ja se neću ništa ljutiti. — Kad mrtvi ništa, a on će opet: — Ma zvoni, čovječe. Svejedno, zvonio ti a zvonio ja; kad si prvi došao, zvoni.
Ja mu velim: zvoni, zvoni kad si prvi došao — svejedno, zvonio ti a zvonio ja, ali on ništa, samo muči i drži onako za štrikove.
Ja mu velim: zvoni, zvoni kad si prvi došao — svejedno, zvonio ti a zvonio ja, ali on ništa, samo muči i drži onako za štrikove.
Krakov, Stanislav - KRILA
Tada bi pljačkali i silovali. Redovi su ipak ostajali mirni, samo je i dalje zvonio odjek onog takta: — Jedan, dva... Ali čete pozadi, one koje su primale svu prašinu i zaparu promarširalih redova
” Duško je sedeo na sanduku punom narezanih i okruglih bombi, i pisao na liskama maloga bloka. Telefon je jednako zvonio. Pukovnik je neprestano pitao o prepadu. — Nema izveštaja, reci mu već jednom...
Duško se krivio u hodu i naramljivao ranjenom nogom. Njegov štap je zvonio po neravnim kamenim pločama. Oči Ivonine bile su pune radosti i zbog niskih kamenih zidova, i prljavih fenjera, na
Počeli su da dolaze oficiri. Stazom između stenjara klatio se malo pogrbljeni kapetan Danović i zvonio okovanim štapom po kamenju. Svi su pitali o novoj ofanzivi, smeni i zimovniku.
Iz puka je ubrzo telefon zvonio i pitao gde se ta poslednja eksplozija dogodila. Duško je imao osećanje da je to nastavljeni život, koji se nikada nije
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Toma je zvonio. Naskoro se pojavi jedna čupava dremljiva glava. Toma predade oba pisma i zamoli čuvara kuće da ih rano izjutra preda
Bojić, Milutin - PESME
Bleštala je svetlost i bila je jara, I gust zadah vina i znojavih uda Bio je uz ludu igru pjanog cara: Zvonio je bakar i muzika luda. Vrtom igra plamen, dršću stabla gola.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
A kasnije, bezdušno izbio dečka koji je na njegovim vratima zvonio uzalud. A kasnije, ko zna, možda će poginuti na ulici kao demonstrant za bolji život sluškinja.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Kako im je smeh zvonio! Kako su, kao da je začikuju, kružila oko ženine glave! Polete žena da bar jedno od njih stigne, ali što je brže ona
Pegla je uporno zahtevala nastavak priče, i sat je neumorno govorio. Zvonio je u njegovoj priči nežni devojački smeh Princeze, pa smeh kćeri njene kćeri, dok bakrač gnevno ne uzviknu: — A
Šantić, Aleksa - PESME
U divnom maju, kad svaki Ptičji je zvonio poj, Tada sve želje i čežnje Ja sam izrekô njoj. 2 Iz mojih suza niču Mnogi cvetovi sjajni, A hor se slavuja
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Idući kući, Jevda je razmišljala o tome. Bila je tužna i zamišljena. Plač unesrećenog devojčeta zvonio joj je jednako u ušima kao zvono koje oglašava mrtvaca, a reči poslednje Zonine, koje joj je rekla praštajući se i